Hitskin.com

**Učlanjen** : 04.01.2012

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

[You must be registered and logged in to see this image.]


Portrait by Giselle

**Učlanjen** : 04.01.2012

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

Mark i Bela Šagal: Inspiracija za najlepše slikarstvo ljubavi

U britanskom pozorištu "Bristol Old Vic", ovog leta se na repertoaru našao
vizuelni dragulj "The Flying Lovers", zadivljujuća i srceparajuća ljubavna priča
o Marku i Beli Šagal, koja se odatle seli u London. Otkuda inspiracija i zašto
baš bračni par Šagal?

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Kad stvaram iz srca, sve je kako treba; kad stvaram iz glave, nije ništa."

Šagalova vera u simboličku umetnost glavna je distinktivna linija između njega i onih kolega koji su, jureći za ambicioznim eksperimentalnim formama često bivali zaglavljeni u apstrakciji; taj poetični, simbolički stil nije se rastvarao ni u idejama fovizma i kubizma koje je usvajao. Međutim, još 1908. kada je nastala "Smrt" ("Mrtvi čovek"), za koju se govorilo da puca od ekspresionizma i simbolizma, Šagal se jasno izolovao od pokušaja kritike da ga smesti u bilo koji umetnički okvir. Govorio je da njegovoj slikarskoj viziji možda najbolje pristaje ime "psihizam", budući da "slika može da govori jedino kroz osećaj i poetiku kao njen krajnji produkt". Njegov odnos prema kreativnom procesu i poimanju koncepta umetnosti same po sebi nekako se, pre Bele, čini taman toliko nepotpunim da u njegovom srcu nikne esencijalna "The Inspirer", centar oko kojeg će od tog trenutka sporadično orbitirati svi drugi motivi.

Belu je upoznao 1909. godine. Od trenutka kada su se neraskidivo vezali jedno za drugo, Šagal i Bela delili su taj specifičan pogled na svet. Bela je bila vrlo talentovana spisateljica, a njen opis prvog susreta sa Šagalom bio je, govori Danijel Džejmison, jedan od autora "The Flying Lovers", kao da se Markova vizuelnost pretočila u reči: "Kada biste uhvatili pogled njegovih svetlucavih očiju, bile su toliko plave kao da su pale pravo s neba. Bile su to čudne oči... Duge, bademaste... I, činilo se, kao da je svako oko plovilo za sebe, poput malog čamca."

Bela je brzo postala Markova muza, te je njegova platna posećivala
sve dok je bio živ i sposoban da slika: "Njena tišina je moja, kao
i njene oči.

Često je prikazivao sebe i Belu kako lete zajedno, sa vrlo snažnom simbolikom, kao da su njihove ljubav i radost posedovale takvu fizičku snagu, da su se kosile i sa zakonom gravitacije. Na "Rođendanu", oni se uzdižu ka plafonu, lebdeći u prostoru poput dva ekstatična balona, začuđena i iznenađena. U "Nad gradom" lete iznad beloruskog Vitebska, onako kako je moguće leteti jedino u snovima, sjedinjeni u privilegiji da dele to lebdeće sanjarenje. I, istina, nema mnogo živopisnijih slikarskih evokacija koje ilustruju kakav je osećaj biti zaljubljen. Ozbiljno zaljubljen. "Kao da zna sve o mom detinjstvu, sadašnjosti, mojoj budućnosti, kao da vidi moju samu srž; kao da je oduvek pazila na mene, bila tu negde pored", napisao je u autobiografiji Moj život.

U životu postoji jedna boja, kao na umetnikovoj paleti, koja nosi značenje
života i umetnosti; boja ljubavi", govorio je.

...
nedeljnik,rs

**Učlanjen** : 04.01.2012

.......................

Šagalova priča jedinstvena je u mnogo aspekata, pogotovo u kontekstu činjenice da je sa Belom okusio dobar deo istorije dvadesetog veka iz prve ruke. Godine 1911. ostavio je Belu u Rusiji i zaputio se u Pariz, tada centar modernističkog prevrata koji se odvijao u zapadnjačkoj umetnosti. Sa sobom je doneo nešto revolucionarno: "Pod njegovim uticajem, metafora je doživela trijumfalni debi u modernom slikarstvu", rekao je kasnije Andre Breton koji Šagala smatra ocem nadrealizma. U Parizu je postao prominentna figura unutar tzv. Ecole de Paris.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mark se 1914. vratio u Vitebsk da se oženi Belom, međutim, ostali su zatočeni u Rusiji usled eksplozije Prvog svetskog rata. Preselili su se u Sankt Peterburg, postavši nehotice neposredni posmatrači Ruske revolucije. Na jedan kratki, plahoviti trenutak, avangarda se transformisala u novi establišment ruske umetnosti što tle čini veoma pogodnim za Šagalovo stasanje; pozivaju ga da bude commissar vizuelnih umetnosti. Bela ga je razumno savetovala da odbije, ali on prihvata ponudu da osnuje umetničku školu u Vitebsku. Međutim, zvaničan stav šta je umesna proletarijatska umetnost osnažio je i postao rigidan, što Marka primorava da u školi da ostavku i suoči se sa činjenicom da u Rusiji on, ili bar njegov rad, nije dobrodošao. "Moramo li svi da slikamo istovetno?", zapomaže, suočen sa surovošću totalitarizma.

Sa Belom i njihovom petogodišnjom ćerkom Idom 1922. godine napustio je Rusiju odlučan da se više nikada ne vrati; upravo kroz nomadski život težio je da reafirmiše ideju o sebi kao arhetipskom "wandering Jew". Tokom dvadesetih i tridesetih izdaleka su posmatrali kako jevrejska domovina u kojoj su odrasli biva sistematski uništavana prvo sa komunistima, a onda i nacistima. Bela je, kao svaka primerna supruga, dugo zapostavljala svoje pisanje kako bi Marku pružila bezrezervnu podršku u onome što radi, ali je tokom poslednjih nekoliko godina izgnanstva u Njujorku prionula na pisanje jidiš memoara Burning Lights o svom detinjstvu u Vitebsku. Umrla je 1944. godine od infekcije grla koja bi se danas lako izlečila antibioticima.

Nakon što je preminula, Šagal je svesku koja joj je pripadala još dvadeset godina nakon njene smrti oslikavao, ilustrovao njene reči sa papira, popunjavao svaku belu prazninu živopisnim i dirljivim portretima nje same i njih dvoje zajedno. Na jednom od crteža, Bela je naslikana u haljini sa činijom voća u rukama, dok se na stranicama koje slede pojavljuje sa tamnim kolutovima ispod očiju, što se često tumači kao aluzija na njenu bolest. Šagal tako, u toj svesci, mastilom crta njihov dan venčanja. U možda najdirljivijem prikazu Šagal, tužnog lica i melanholičnog izraza, u nekoj vrsti kontemplacije, sedi za štafelajem na kojem stoji slika njega i Bele, sa jednom rukom ispruženom ka platnu, a drugom prislonjenom na grudi, preko srca.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U svojoj analizi pojma "muza", dr Nil Lundgren govori upravo o neiscrpnosti inspiracije koju je za Šagala otelovljavala Bela: "Čak i nakon smrti, ona ostaje nepresušno nadahnuće. On platnu pristupa kao astralnom susretu sa svojom voljenom. Na slici 'Anniversary Canvas' on ponovo prikazuje sebe pred platnom punim crvenog i zlatnog cveća, nad kojim se, na godišnjicu njene smrti, Belin duh nadvija da ga pozdravi. Gospode, kakva li je to ljubav bila! Čak i nakon Beline fizičke smrti!"

"Pre više od dvadeset godina, Ema Rajs, Niki Sved i ja napravili smo prvu verziju predstave o Šagalu i Beli, 'The Flying Lovers of Vitebsk', satkanu jednako od pesme i pokreta koliko od reči. Kada smo, kao mladi glumci, napustili 'Theatre Alibi', želeli smo da jednostavno napravimo nešto naše, zajedničko, što je upravo Markova i Belina priča", govori Džejmison. On dodaje da je interesovanje za njih inicirao odlazak u Poljsku, gde su bili sa pozorištem "Alibi" i posetili "Gardzienice", evropski centar za pozorišnu praksu.
On u načinu i stilu na koji glumci pozorišta "Gardzienice" otelovljuju strast i patnju, kroz pesmu, jezik i pokret koji prkosi gravitaciji, vidi neodoljivu povezanost sa Šagalom.

"Jedne večeri, dok smo ih gledali kako rade, jedna od njihovih glumica zauzela

je neku pozu, a režiser Stanijevski je uzviknuo: 'Gle! Čist Šagal!"'

Ema objašnjava da na Šagalovim platnima nema pravih linija -- on je skrojio sopstvenu perspektivu na udobniju formu, tako da bolje odgovara njegovom blago uvrnutom pogledu na svet. A kada gledate probu za predstavu, čini se da poseduje tu istu fluidnost.
"Dok Mark i Bela pokušavaju da ispričaju svoju priču, pesma, ples i iznenađenje neodoljivo se propinju između reči: stih iz ruske ljubavne pesme, mahniti svadbeni ples, zelena krava, delić jidiš uspavanke, milovanje koje postaje potez kičicom kojim se oslikava telo drugoga u vazduhu."

Pozorištima u koja "Leteći ljubavnici" stižu ovog leta svojstvene su neformalnost i jedna vrsta intimnosti. Svi prostori odaju utisak blizine sceni, kao da možete dodirnuti binu ako samo pružite ruku. A poput Matisa i Pikasa, i Šagal je voleo cirkus. "Zašto sam tako dirnut njihovom šminkom i grimasama?", govorio je. "Sa njima mogu da otvaram nove horizonte."

nedeljnik.rs

**Učlanjen** : 04.03.2017

[You must be registered and logged in to see this image.]