Gde se krije 13.600 zaposlenih u zdravstvu

Niko u zdravstvu ne zna gde su i šta rade zaposleni mimo ugovora sa RFZO, zbog kojih država gubi pet milijardi godišnje



GDE se, među 104.500 zvanično zaposlenih u zdravstvu, smestilo još njih 13.600, koliko je prema računici Ministarstva zdravlja zaposleno mimo ugovora sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja? Kojeg su profila i na kojim poslovima rade? To, izgleda, trenutno niko precizno ne zna!

U Ministarstvu zdravlja ”Novostima” je u četvrtak rečeno da nemaju ni popis ”prekobrojnih”, ni spisak ustanova koje su prema svojim potrebama zapošljavale nove kadrove.


Jedini popis kojim raspolaže Ministarstvo je poslednji presek broja zaposlenih od 31. decembra 2010. godine. Po njemu je u sistemu bilo ukupno 113.866 ljudi. To je za 9.366 više nego što priznaje RFZO, iz čije kase se isplaćuju zarade za zvanično ugovorena radna mesta. Iako od tada nije bilo ”skeniranja” zaposlenih, u Ministarstvu su, izgleda, zaračunali da je trend zapošljavanja ”prekobrojnih” nastavljen i prošle godine i da se popeo još za bar 4.000.

POLA BUDžETA ZA PLATE

ZA zarade 104.500 ugovorenih radnih mesta u zdravstvu prošle godine je izdvojeno bruto 90 milijardi dinara - rečeno je ”Novostima” u RFZO. - To je 46 odsto ukupnog budžeta.
- U zdravstvu je mimo ugovora sa Fondom zaposleno 13.600 ljudi - tvrdi Zoran Stanković, ministar zdravlja. - Samo za njihove zarade zdravstvo je godišnje na gubitku od pet milijadi dinara.

Novac za plate radnika koje su zaposlile ”na svoju ruku”, zdravstvene ustanove ne dobijaju iz kase zdravstvenog osiguranja, već ih isplaćuju ”iz samostalnih prihoda”. Ali, to je, ako je tačna računica ministra Stankovića, neizvodljivo.

- Za plate tih 13.600 zaposlenih izdvaja se 8,7 milijardi dinara, a sve ustanove su kroz komercijalni program za godinu dana zaradile ukupno 5,8 milijardi - procenjuje Stanković u izjavi ”Novostima”. - Od tog prihoda polovina ”ide” za lekove i potrošni materijal.

Prema tome, proizilazi da direktori moraju deo novca koji dobiju za funkcionisanje zdravstvene ustanove da preusmere za plate zaposlenih mimo ugovora sa RFZO. A, možda je u nekim ustanovama baš takvo poslovanje delimično dovelo do ukupno 33,4 milijarde dinara duga u kojima trenutno ”grca” zdravstvo.


NAJVIŠE SREDNjEG KADRA

MEĐU 113.866 popisanih u zdravstvu, 21.054 je lekara, 2.242 stomatologa, 2.036 farmaceuta. Srednju stručnu spremu ima 57.478 zaposlenih u zdravstvu, a višu 7.903. Pored njih, u zdravstvu radi i čak 28.093 zaposlenih nemedicinskih struka.

Za mnoge je, ipak, najveći apsurd ”neplansko” zapošljavanje u sistemu gde svakoj bolnici nedostaju medicinske sestre, anesteziolozi, radiolozi... Samo Kliničkom centru Srbije prema normativima fali čak 1.000 medicinskih sestara, a direktor dr Đorđe Bajec, smatra da bi optimalno bilo da se zaposli bar 600 sestara i 100 lekara. Generalno, zdravstvo Srbije radi sa 30 odsto sestrinskog kadra manje nego što je potrebno, a procenjuje se da zdravstvenim ustanovama nedostaje i oko 300 anesteziologa.

- Čitava stvar se previše politizuje. Formalno je pitanje da li je zapošljavanje tih ljudi ugovoreno sa RFZO ili nije, a činjenica je da su oni potrebni zdravstvu i samo zbog inertnosti plana mreže zaposleni su na taj način - kaže za ”Novosti” dr Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije. - Direktori ustanova su u nezavidnoj poziciji, jer od kada je ukinut dopunski rad ne mogu da zarade kroz komercijalne programe da bi platili te ljude, a ne mogu ni da ih otpuste jer nemaju za socijalni program.


BROJKE

8,7 milijardi dinara plate prekobrojnih

5,8 milijardi ukupna zarada kliniČkih centara

33,4 milijarde dinara trenutni dug zdravstva


novosti