Daljina, Dim i Prašina - "Bajaga i Instruktori"

Mislio sam nisam dužan, a sad vidim imam neki dug
Poneo sam gromobrane, ako bude oluja i grad
Poneo sam padobrane ako treba da ublaže pad

Kada kreneš, nikada ne znaš kol'ko traje let
Koliko je dana dosta da upoznaš svet
Daljina, dim i prašina
Išao sam drumovima kroz javu i san
Sretao sam dobre ljude skoro svaki dan
Daljina, dim i prašina

Mislio sam radim nešto, i to bi me umirilo skroz
Mislio sam čekam tramvaj, kad odnekud stiže brzi voz
Mislio sam idem negde, sada vidim iš'o sam u krug
Mislio sam nisam dužan, a sad vidim imam neki dug

Kada kreneš, nikada ne znaš kol'ko traje let
Koliko je dana dosta da upoznaš svet
Daljina, dim i prašina
Išao sam drumovima kroz javu i san
Sretao sam dobre ljude skoro svaki dan
Daljina, dim i prašina

ZA KOJI ZIVOT TREBA DA SE RODIM - DADO TOPIC

Za koji zivot treba da se rodim
za koji sudnji dan treba da zivim
I kojem bogu treba da se molim
i koju zenu treba da volim ja.
Za ciju ljubav treba da sam sreca
za koju ranu treba da sam bol.
Na cijem odru treba da sam sveca
za koju zenu treba da sam bol.
I nikada necu saznati to
kud vodi me put zivota mog
za ciju volju sve radja se i mre
Za cije nebo treba da sam duga
u cijoj tami treba da sam luc.
Za koju pesmu treba da sam tuga
u cijoj casi treba da sam zuc ja.
Za koju jesen treba da sam zetva
za koju sliku treba da sam kist
za cije usne treba da sam kletva
za koje grane treba da sam list.
Ref
I nikada necu saznati to
kud vodi me put zivota mog
za ciju volju sve radja se i mre.
Za koji zivot treba da se rodim
za koji sudnji dan treba da zivim
I kojem bogu treba da se molim
i koju zenu treba da volim ja.

KAO PTICA NA MOM DLANU - PILOTI

Kao ptica na mom dlanu skakuces,
Priznacu ti zasto volim prolece,
Podelicu i ovu noc sa zvezdama,
Prekricu te nebom
kad budes zaspala.
Otopicu ti led sa usana,
Dacu sve sto imam
za tvoja oka dva,
Kao mesec
kad proviri iz tvoga dvorista,
Obasjacu ti lice kad budes zaspala.
Ne znam kako da pobegnem
od sna,
I ne znam dal' te iko voli kao ja,
Al' ne bi ova noc tako bolela,
Da me nisi volela.
Kao osmeh letnje noci nestajes,
Znam da neces doci
al' ipak cekam te,
Osetices nocas miris tresanja,
Znaces da sam budan
kad budes zaspala.

Оливера Катарина

Балада о жени

Ја сам само жена
жена и ништа више
знам да ћу занесена
живети све док дишем

Ја волим да узимам
али нећу да дајем
времена мало имам
за друге све док трајем

Хоћу да други ћуте
док говорим јаче
када ми љубе скуте
ципеле ми свлаче

Хоћу да живим, пијем
да играм, певам, свирам
коцкањем новац берем
са свима хазардирам

Вољена да сам хоћу
да ништа не изгубим
да спавам дању, ноћу
али и да љубим

Да шетам ми се неће
јер не знам куд бих хтела
нека се земља креће
около мога тела

Хоћу све што ме чека
да утопим у пиру
паметни људи нека
оставе ме на миру

Ruke pune leda


Budi malo drugačija kad te ponovo sretnem,
jedne iste noći za hiljadu godina.
Vremena će sretna, a sa njima i mi,
zato mi ispoštuj želju i kad otvoriš vrata i ugledaš stranca,
grč dugog lutanja u njegovoj reči,
deset vekova tešku suzu,
ruke pune leda,
ti oprosti mu, noć dugu hiljadu godina.

Nedaj da me vreme sa sobom odnese,
da neko treći bude sudija i da se nikada ne vratim više.
Ne, ja ne bežim samo bih da trajem, da budem gospodar sudbine,
i zato budi hrabra i veruj,
da tvoj čovek traži prečicu sreće,
neko drugo mesto i neko drugo vreme.
Da cilj ovaj nije sebičnost ludila,
već tajna snaga surovih bogova.
Oprosti mi, noć dugu hiljadu godina.

Ugasiću oči negde pred zoru.
Olovnim zrnom zaustaviću sat.
Postaću odraz senki zemlje, neba i voda,
zato me voli i pusti,
da s'pticama poletim visoko,
da s'vetrom raznesem polen života,
da popijem reke, jezera, mora,
i sperem gorčinu, dugu hiljadu godina.

Bože kakvo jutro, a mene više nema,
da telo tvoje probudim pobunom strasti.
Bože kakav dan se rađa, a ti mrtvog čoveka na počinak pratiš.
I molim te ne plači veruj,
da kap tvoje suze krv će mi biti,
da žal tvojih grudi toplina i štit,
da nada tvoga srca snagu će mi dati ,
da se hrabro nosim,
protiv crnih oblaka, hiljadu godina.

Budi malo drugačija kad te ponovo sretnem,
jedne iste noći za hiljadu godina,
Vremena će sretna, a sa njima i mi,
zato mi ispoštuj želju i kad otvoriš vrata i ugledaš stranca,
grč dugog lutanja u njegovoj reči,
deset vekova tešku suzu,
ruke pune leda,
ti oprosti mu, noć dugu hiljadu godina.

Pesmu peva "Bulevar vodenih mozaika "

Tekst Sasa Markovic
Muzika Aleksandar Kovacevic

Ja cijeli život sanjam kako odlazim uz rijeku
Starim parobrodom koji vozi sol
I da nosim jednu davnu, nikad prežaljenu ljubav
Tanku dugačku cigaru i par mamuza od zlata
Da sam Šejn

Život uz granicu je opasan i tvrd
Nek moje ime ovdje od sad znači pravda
Već čujem priču kako za mnom jaše smrt
Dok jašem crven pored vatri na rubu grada

To je Šejn ...
To je Šejn ...

Ja cijeli život sanjam kako odlazim uz rijeku
Starim parobrodom koji vozi skitnice na zapad
I da nosim jednu davnu, nikad prežaljenu ljubav
Tanku dugačku cigaru i par mamuza od zlata

Da sam Šejn
Da sam Šejn

Dok živim život koji nisam birao sam
O suhom vjetru s juga moja duša sanja
Ja čujem buku stada, vidim u daljini grad
A tanka slika jave postaje sve tanja

Ja znam da život na granici je opasan i tvrd
Al' moje ime ovdje od sad znači pravda
Na mome sivom konju sada sa mnom jaše smrt
Vodi me tamo gdje me moja davna draga već čeka

Izađi i bori se
U ovom gradu nema mjesta za jednog od nas
Izađi i bori se
Ulica je prazna, ali s prozora motre na nas
Izađi i bori se
Uzet ću ti život ako ostaneš - uzimam čast.

To je Šejn ...
To je Šejn ...

Ja cijeli život sanjam kako odlazim uz rijeku
Starim parobrodom koji vozi sol
I da nosim jednu davnu, nikad prežaljenu ljubav
Tanku dugačku cigaru i par mamuza od zlata
Da sam Šejn