Danas je...

Sveti Vasilije Ostroški:)

Na današnji dan hiljade ljudi, pravoslavne, katoličke, i muhamedanske vere, posećuju manastir, tražeći blagoslova i molitve za zdravlje i izlečenje.

Ta vrsta duševnog jedinstva među raznolikim narodom mi je, iako blago ateističnom, oduvek bila fascinantna.

.

(Telegraf.rs)

Danas je Sveti Luka



Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dva praznika posvećena, svetom apostolu i jevanđelisti Luki i svetom Petru Cetinjskom, koji su, iako predstavnici dve različite epohe, svojim delima zadužili pravoslavlje.

Vernici i Srpska pravoslavna crkva proslavljaju svetog apostola i jevanđelistu Luku i svetog Petra Cetinjskog. Smatra se da je Jevanđelje po Luki- treće jevanđelje u Novom zavetu napisao oko 60. godine. U osnove hrišćanske propovedi spadaju "Jevanđelje po Luki" i "Dela Svetih apostola".

Sveti Luka je jedan od prvih propovednika hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i jedan od pisaca Četvorojevanđelja. Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je "ikona u ikoni" koja predstavlja Svetog Luku i u perspektivi ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava.

Slikarsko delo ovog svetitelja, rodom iz Antiohije, su i ikone Svetih apostola Petra i Pavla, a crkva ga smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao "crno slovo" svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.

Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata.

Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.

Sveti Luka je život okončao u 84. godini kada ga, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, "zlobni idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi, i obesiše o maslinu u gradu Tivi".

Uspomenu na nedavno kanonizovanog Svetog Petra Cetinjskog, SPC slavi kao zavetni praznik i "crveno slovo" u kalendaru. Prema zapisu vladike Nikolaja, ovaj svetitelj SPC je "ceo svoj život viteški posvetio svome narodu", boreći se da izmiri zavađena plemena i odbrani zemlju od spoljnih neprijatelja.

Oba posla uspešno je obavio, a srpska crkva i narod posebno slave njegovu pobedu nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji.

Godine 1784. postao je mitropolit i gospodar Crne Gore, ali je život nastavio u monaškoj keliji gde se i upokojio 1830. godine. Njegove čudotvorne mošti počivaju u Cetinjskom manastiru.



Autor: RTS

Prepodobni Alimpije Stolpnik




Rođen u Adrijanopolju gradu Paflagonijskom i od malena predan Bogu na službu Kao đakon služaše u crkvi pri episkopu Teodoru u tome gradu. No željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija, Alimpije se udalji na neko jelinsko groblje van grada, od koga ljudi begahu kao od strašilišta zbog čestih demonskih priviđenja. Tu on pobode krst, i sazida hram u čast sv. Efimije, koja mu se beše javila na snu. Pokraj hrama podiže stolp visok, pope se na nj i provede na njemu u postu i molitvi punih 53 godine. Ni podsmeh ljudi ni zloba demona ne mogahu ga odatle udaljiti niti u nameri njegovoj pokolebati. Naročito od demona pretrpe ovaj svetitelj bezbrojne bede. Ne samo da ga demoni raznim priviđenjima ustrašavahu nego ga i kamenjem udarahu, i ne davahu mu mira ni danju ni noću kroz dugo vreme. No Alimpije mužestveni ograđivaše sebe od demonske sile krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad ga pobeđeni demoni ostaviše i pobegoše a ljudi počeše poštovati i dolaziti mu radi molitve, utehe, pouke i iscelenja. Okolo njegovog stolpa podigoše se dva manastira, s jedne strane muški a s druge ženski. U ženskom manastiru življahu i mater njegova i sestra. Sv. Alimpije rukovođaše monahe i monahinje sa svoga stolpa primerom i rečima i sijaše svima kao sunce sa nebesa ukazujući put ka spasenju. Toliku blagodat imaše ovaj ugodnik Božji, da ga često obasjavaše nebeska svetlost, i nad njim se uzdizaše do nebesa stub od te svetlosti. Beše Alimpije divan i moćan čudotvorac kako za života tako i po smrti. Preživevši 100 godina upokoji se 640. god. u vreme cara Iraklija. Od njegovih sv. moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Sv. Gori.

Tropar (glas 1):
Terpjenija stolp bil jesi, revnovavij praocem prepodobne, Jovu vo strasteh, Josifu vo iskušenijih, i bezplotnih žiteljstvu sij v tjelesi, Alimpije oče naš, moli Hrista Boga spastisja dušam našim.

Prepodobni Jakov Otšelnik
Iz Sirije. Učenik sv. Marona (14. febr.) i savremenih sv. Simeona Stolpnika. Podvizavao se pod otvorenim nebom; hranio se nakvašenim sočivom. Činio čudesa velika; čak i mrtve vaskrsavao imenom Hristovim. Car Lav pitao njega za mišljenje o Halkidonskom Saboru. Upokojio se mirno 457. god.

Prepodobni Stilijan
Paflagonac; zemljak i savremenik sv. Alimpija. Imao preveliku ljubav prema Gospodu Isusu, i zbog te ljubavi predavao se velikim podvizima. Svega se odrekao, samo da bi imao nepodeljenu ljubav prema Gospodu svome. Pred smrt angeli se jave da mu uzmu dušu, i lice mu zasija kao sunce. Čudotvorac veliki pre i posle smrti. Pomaže naročito bolesnoj deci i bezdetnim roditeljima.

Prepodobni Nikon "Pokajanije”
Rodom iz Jermenije. Pobuđen rečima Gospodnjim: svak ko ostavi oca ili majku, primiće stostruko i naslediće život vječni, Nikon ostavi zaista sve radi Hrista i ode u neki manastir, gde se zamonaši. Kada se usavrši u svima dobrodeteljima, on napusti manastir i pođe da propoveda ljudima Jevanđelje. Neprestano je vikao: Pokajte se! zbog čega i bi prozvan "Pokajanije”. Kao propovednik on obiđe svu Anatoliju i Peloponez. Sotvori čudesa molitvom u ime Hristovo i mirno pređe ka Gospodu svom ljubljenom. Skončao u Sparti 998. god.

Sveti Inokentije Irkutski, čudotvorac
Skončao 1731. god. Čudotvorne mošti otkrivene mu 1804. god.

Odvezan od stvari, odvezan od sveta.
Od žitejskih briga i od strasnog gnjeta
Sav predan molitvi i bogomisliju -
To donese slavu svetom Alimpiju.
Na stolp visok, visok, on sebe uzdiže,
Tek dalje od zemlje, – Bogu bliže, bliže!
Sav predan molitvi i bogomisliju -
To donese slavu svetom Alimpiju.
Nek gromovi grme, pogoditi neće.
Gromovima Gospod upravlja i kreće.
Sav predan molitvi i bogomisliju -
To donese slavu svetom Alimpiju...
Molitvom prosija kao sunce jasno
I ime mu osta kroz vekove glasno.
Misao o Bogu stvori besmrtnika,
Alimpija divnog, Božjeg ugodnika.
Na nebu se sada stolp veliki sija,
To je svetla duša svetog Alimpija.
I sada molitvi sav je predan za nas
Alimpije, stolpnik – i juče i danas.
Od njega se i sad zli duhovi kriju.
A mi radujemo – svetom Alimpiju.

RASUĐIVANjE

Mnogi učeni neznabošci su prišli crkvi Hristovoj i krstili se samo za to što crkva Hristova propoveda život besmrtni kao jedan dokazani fakt a ne kao neku slutnju razuma ljudskog. Sveti Kliment Rimski izučio je bio svu filosofiju grčku i duša njegova ostala je nezasićena i prazna. Kao mladić od 24 godine on je svom dušom poželeo da dozna ima li još nekog života osim ovoga i boljeg od ovoga? Filosofija mu je davala samo mišljenja raznih ljudi no nikakvog stvarnog dokaza. On je tugovao za svojim izgubljenim roditeljima i braćom, i neprestano se mučio pitanjem, da li će se on s njima videti u nekom drugom životu. Svevideći Bog uputi korake njegove tako, da se on srete s nekim čovekom, koji mu reče o hrišćanima i o njihovoj veri u zagrobni život. To pobudi mladoga Klimenta, da se odmah krene iz Rima u Judeju, da bi tamo, u samoj kolevci hrišćanske vere, došao do pouzdanog saznanja odnosno zagrobnog života. Kada je čuo propoved apostola Petra, svu zasnovanu na Hristu vaskrslome iz mrtvih, Kliment prezre sva nagađanja filosofska, i srdačno usvoji veru Hristovu, krsti se i predade sav na službu crkvi Božjoj. Tako onda, tako i danas: ko ima jaku veru u Hrista vaskrslog, i jasno saznanje o zagrobnom životu i sudu, taj se lako rešava na plaćanje cene za ulazak u taj život, t.j. na ispunjenje svih zapovesti Božjih.

SOZERCANjE

Da sozercavam čudesno stvaranje sveta, i to:
1. kako stvori Gospod Bog čoveka, i ženu od čoveka;
2. kako Adam i Eva behu nagi, i ne beše ih sramota, jer ne znađahu još za greh.

BESEDA

o cilju razdelenja darova, službi i zvanja
Da bi se sveti usavršili, na djelo
službe, na sazidanje tijela Hristova (Ef. 4, 12).
Zato je Duh Sveti razdelio darove, i učinio jedne apostolima, druge prorocima, druge opet blagovesnicima, i pastirima i učiteljima, – da bi se sveti, tj. verni hrišćani, usavršili. Kao što su u jednome domu časti i službe podeljene, te je jedna čast i služba roditelja, druga čast i služba odraslih sinova i kćeri, treća čast i služba neodrasle dece i slugu, no sve ukupno služi na korist jedno drugome, tako i u domu Božjem, u crkvi svetoj: sa svakom čašću vezana je i odgovarajuća služba, a službe svih korisne su svima. Tako se postupno i mudro zida tijelo Hristovo, crkva Božja sveta. Svaki verni, pomognut od drugih, raste i razvija se kao član toga tela, u svetosti i čistoti, i u odgovarajućoj meri i srazmeri prema celom velikom telu. A celo telo, od početka do kraja vremena, naročito pak od vaploćenja Boga Slova na zemlji pa do Suda Strašnoga, jeste crkva Božja sveta. Telo – dostojno besmrtnosti, građevina – dostojna Boga. Oko ljudsko ne može je svu pregledati, niti um ljudski shvatiti. Građevina od izabrana materijala, od cigalja živih, od očiju i srdaca. Bez grubosti i grdoba; bez truleži i nestrojnosti. Sve na svom mestu, sve prekrasno, u celini i u delovima. Evo, braćo, mete našeg putovanja! Evo smisla našeg gorenja u peći stradanja! Evo života našeg, boljeg od svih planova naših i lepšeg od svih želja naših.
O Gospode Isuse, čovekoljubivi Gospode naš, ne odbaci nas kao lošu građu, no uglačaj nas i uzidaj nas u telo Tvoje besmrtno. Tebi slava i hvala vavek. Amin.


pravoslavnikalendar.iz.rs

Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je slave, bez premca među Srbima, a hramovna je i manastirska slava SPC. Kako se veruje u našem narodu, polovina Srba slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina ide u goste.

Posvećeno mu je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve. Kako Sveti Nikola pada u vreme (tačno na polovini) velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo. Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika.

Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu.Tom hramu je docnije, u 14. veku, srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate priloge i celu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti što mu je, kako je verovao, Sveti Nikola povratio vid.

Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i danas u celom hrišćanskom svetu. Roditelji su ga, kao sina-jedinca i kao dar od Boga, njemu i posvetili. Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion kod svog strica, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasledjenu imovinu. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe, i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju medju ljude.



Mediji

Izvor: Srbija javlja/RTS / Foto: Printscreen

Danas je IVANJDAN

Pravoslavni vernici slave danas Ivanjdan, kao spomen na proroka Jovana Preteču i Krstitelja, koji je najavio Hristov dolazak.
Jovan se naziva Krstiteljem, jer je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista, kao i Pretečom, jer je najavljivao dolazak Hristov i pozivao ljude na pokajanje.

Crkva više insistira na pokajanju radi večnog života, ali narod se radije bavi ovozemaljsklim "životnim pitanjima" - zdravlja, prijateljstva i, poslednje ali ne i zadnje - ljubavi.

Na dan ovog velikog sveca praktikuju se i različiti običaji. Jedan od njih je i pletenje venčića od poljskog bilja i cveća, kojim se kite kapije.

Venčići se čuvaju do narednog Ivanjdana, a bilje se koristi i u ishrani zbog blagotvornog uticaja.

Vencima od ivanjskog cveća pokazuje se da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke - sredine leta i da se time "ovenčala".

U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre oko kojih se igralo i pevalo.

U Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, ljudi odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.

Ali možda i "najpoštovaniji" deo običaja upražnjavale su devojke, a možda to i danas čine.

Kako to zapisuje Dragomir Antonić u knjizi "Običajnik kod Srba", na Ivanjdan devojke od poljskih trava ispletu venčiće, propuste ih kroz nedra bujna, pa kroz njih "progleđuju" seoske momke. Vele da momak mora "poludeti" za onom koja kroz taj venac bude progledala.

Devojke gataju i da li će se te godine udati i ko im je suđenik. Ponegde na taj dan udavače stave u lonac malo zemlje i poseju nekoliko zrna pšenice, pa na Petrovdan gledaju kako je klijalo. Ako su klice pšenične savijene kao prsten devojke se nadaju prstenovanju.

Postoji i verovanje da se na taj dan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. Naime u poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik.

A ŠTA KAŽU CRKVENE KNJIGE
Jovan Krstitelj je svetitelj rođen je od starijih roditelja - oca, sveštenika Zaharija i majke Jelisavete, Bogorodičine rođake.

Kada je Jelisaveta ostala trudna, Zaharije je zanemeo. Kada se rodio Preteča, od njegovog oca Zaharija je zatraženo da na pločici napiše ime deteta i kada je on napisao sinovljevo ime, istog časa je progovorio.

Kao mlad Jovan je otišao u pustinju gde se hranio korenjem i divljim medom. U propovedima je kritikovao moralno posrnuće svojih savremenika, pozivajući ih da se pokaju i vrate životu po Božijim zakonima.

On je krštavao ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim "ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem".

Jovana Preteču je pogubio judejski kralj Irod.

Koliko je Jovan Krstitelj veliki svetac potvrđuje i to što su u kalendaru SPC njemu se posvećena tri praznika - osim današnjeg Ivanjdana, tu je još i 20. januar - Sabor Svetog Jovana Krstitelja - Jovanjdan, te 11. septembar - Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.

U Crkvi Svetog Petra i Pavla u Rimu čuvaju se verige Svetog Petra kao znamenje snage svetitelja u koje ga je okovao car Irod, progonitelj hrišćana, a koje su, prema predanju, same spale sa ruku i nogu svetitelja na pojavu anđela Božjeg

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu.



Petrovdanskim slavljem završava se Petrovski post i počinje pričešće vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom Crkve.

Ovaj praznik pomen je na stradanje Svetih apostola Petra i Pavla, koje se dogodilo u Rimu 67. godine nove ere, a prema nekim izvorima 69. godine nove ere.



Sveti apostoli Petar i Pavle se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere. Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo.
Sveti apostol Petar se pominje kao jedan od najodanijih Hristovih sledbenika, a reči: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga", zapisane u Jevanđeljima, izraz su njegove tvrde vere u hrišćansko spasenje pa se do danas ponavljaju u hrišćanskim molitvama.



Predanje kaže da je sveti apostol Petar, nepismeni i prostodušni ribar Simon iz Vitaide, prvi od učenika koji je izrazio nepokolebljivu veru u Hrista i njegovu misiju.



Sveti apostol Petar je kao episkop propovedao u Palestini, Siriji, Maloj Aziji i Antiohiji, gde su stvorena prva uporišta nove vere, a smatra se piscem dve poslanice u crkvi poznate kao - Saborne Petrove poslanice koje su pridružene Novom zavetu.
U crkvi svetog Petra i Pavla u Rimu čuvaju se verige Svetog Petra kao znamenje snage svetitelja u koje ga je okovao car Irod, progonitelj hrišćana, a koje su, prema predanju, same spale sa ruku i nogu svetitelja na pojavu anđela Božjeg.



Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa i bio je najpre farisej Savle i veliki progonitelj hrišćana.



Predanje kaže da je oko deset godina bio mlađi od Hrista. Poverovao je u njegovu propoved i postao jedan od navećih propovednika i teologa prve hrišćanske crkve. Oba svetitelja pogubio je u Rimu car Neron, veliki progonitelj hrišćana.
Po carevoj naredbi, Petar je trebalo da bude raspet na krstu, ali je on smatrao da je nedostojan da bude pogubljen kao njegov učitelj pa je tražio da bude raspet s glavom nadole. Postoji verovanje da je njegova isceliteljska snaga bila toliko jaka da su od teških bolesti bili izlečeni i oni preko kojih samo pređe njegova senka. Pavla, koji je bio rimski državljanin, nisu razapeli, ali mu je odrubljena glava istog dana kada je raspet Petar.



Narodni običaji širom Srbije

Na Petrovdan su česti sabori, a običaj je da se pale lile, velike vatre koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Deca pripreme savijenu brezovu koru u koju naguraju slamu, zapale je i obilaze torove i kolibe. Paljenje vatre i lila simbolizuje vreme kada su carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih.



Nekada je narod rano ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.
Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, naročito se ne uprežu konji u kola.



Opšti je običaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seći jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu jabuku, jer se verovalo, da će ako se to čini, padati krupan grad i uništiti useve.

U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osveštenje.



Opšti je običaj da se za Petrovdan mese kolači sa jabukama koji se zovu “petrovača”.



(Kurir.rs/Wikipedia)

Srpska crkva i njeni vernici slave svetog Iliju Gromovnika, koji je ime dobio po staroslovenskom Bogu Perunu, bogu groma.



Sveti Ilija se smatra jednim od najvećih proroka u hrišćanstvu. Mladost je proveo u bogomisliju i molitvama u pustinji. Zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan, naročito od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene Jezavelje.

Starozavetni prorok i novozavetni hrišćanski svetitelj veoma je poštovan u pravoslavlju. Slavi se 2. avgusta kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti na kojima je zasnovana hrišćanska vera, a u narodu je poznat kao Ilija Gromovnik.

Prema narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima. Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Takođe, narod kaže, treba dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.

Zbog toga se i do danas u seoskim krajevima zadržao običaj da se na Svetog Iliju nikako ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja. Ipak, veruje se da posle njega leto polako prolazi, pa je iz davnina ostala i poznata izreka: "Od Svetog Ilije, sunce sve milije".

Veruje se i da med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa majke njime mažu decu po obrazima da budu zdrava. U južnoj Srbiji veruju da će istruliti svi orasi i lešnici ako grmi i pada kiša na ovaj dan. Na svetog Iliju kažu da ne valja ulaziti ni u vinograde.

U mnogim delovima Srbije organizuju se sabori i poštuju se raznorazni običaji kako dogodine ne bi bilo oluje i grada.

U Jablaničkom kraju tvrde da svako selo treba da ima neku ženu koja zna kako da spreči olujne oblake da donesu grad. Žene izlaze iz kuće s vaskršnjim jajima i obraćaju se svojim umrlim ne bi li umolili Svetog Iliju da ne sruči grad, pominjući izmišljena velika čuda koja se dešavaju u selu, poput onih da se crkva preko noći pozlatila.

Ponekad muškarci izađu pred kuću i pucaju iz puške u oblake Svetog Ilije, a veruje se i da na današnji dan valja zaklati i petla iz prošlogodišnjeg jata. Nekada se verovalo ako se "petao starac ostavi da će da nadživi gazdu", pa je gazda, prilikom klanja govorio: "Bolje ti nego ja" ili "Ne koljem te ja nego Sveti Ilija".

Sveti Ilija Gromovnik se slavi kao krsna slava, ali se ne kuva žito, upravo jer se smatra da je i danas ovaj svetitelj živ.


SD

Danas je sveti Ilija i veruje se da roditelji treba da namažu deci obraz medom: Evo zašto

Sveti Ilija, starozavetni prorok i novozavetni hrišćanski svetitelj, veoma poštovan u pravoslavlju, slavi se 2. avgusta. Da je jedan od najpoštovanijih svetitelja među Srbima, potvrđuju i brojne manifetsacije, sabori i vašari koji se održavaju širom Srbije na ovaj dan.
Svetog Iliju ili Gromovnika narod smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa ga svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem.
Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji, kom je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro, već da se živ, u svojim plamenim kočijama, vazneo na nebo, pa se ta scena, takođe, slika na prazničkim ilindanskim ikonama.

Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine.

Veruje se da je upravo Ilija taj koji određuje kada i gde će padati kiša, a kada će biti suša. Zbog toga se i do danas u seoskim krajevima zadržao običaj da se na Svetog Iliju nikako ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Narod kaže da od Svetog Ilije polako prolaze vrućine, pa otuda i ona izreka „od Svetog Ilije sunce sve milije“.

Veruje se da je na današnji dan dobro uzeti med radi zdravlja. Običaj je nekada bio da majke mažu decu medom po obrazima da bi cele godine bila zdrava.

Sveti Ilija slava je i mnogih domaćina u Srbiji.

Ko je Sveti Ilija?

Prema predanju, Ilija je rodom iz Tesvita, pa čega je prozvan Ilija Tesvićanin. Pominje se u Talmudu, Bibliji i Kuranu. Ipak, većina malo zna o njegovom pravom životu.

Ilija ili Elaja je bio izraelski prorok iz 9. veka pre nove ere. Po predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Savah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile.

Ilija je bio u sukobu sa tadašnjim carem Ahavom koji je bio odbacio hrišćansku veru zbog žene Jezavelje. Prorok Ilija mu se suprotstavio i pokazao moć Božiju: tri i po godine godine nije bilo kiše.

Veruje se da je upravo zbog svoje moći i ognja toliko poštovan u narodu.

T.G.

Ilija Tesvićaninvio je od roda plemena Aronova, rođen u gradu Tesvitu, u Izraelu, u 9. veku pre Hrista (816. godine).
Po predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene.

Tadašnji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje, beše napustio veru Mojsijevu i počeo da slavi tuđe bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Izrailjcima svoju pravednost. Zbog nepravdi koju je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.
U Sarepti Sidonskoj, Iliju je hranila neka udovica kojoj je molitvom oživio mrtvog sina. Nakon tri sušne godine, vratio se Ilija Ahavu i izazvao na dvoboj 450 Baalovih svećenika. Na gori Karmel priredili su pred Ahavom dva junca na dva žrtvenika. Ilija je tad rekao: "Sad prizovite vi svoje bogove, a ja ću prizvati svojega Boga Jahvea". Onaj koji pusti oganj na žrtvu, pravi je Bog. Iako su Baalovi sveštenici vikali od jutra do podne: "Bale usliši nas!", odgovora nije bilo.

Ilija im se rugao: "Vičite jače, možda vam bogovi spavaju". Uveče je Ilija oko svog žrtvenika iskopao jarak, sve polio s puno vode i pomolio se: "Jahve, pokaži danas da si ti Bog Izraelov!" Tada je pao oganj s neba, spalio žrtvu na žrtveniku i osušio vodu u opkopu. Sav narod pao je na zemlju kličući: "Jahve je Bog!" Nakon toga, Ilija se pomolio za obilnu kišu, i zaista, pala je obilna kiša.

„Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka, udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola sa ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo“. Sveti Ilija, prema tome, nije umro već je živ otišao na nebo.
Prema predanju, Sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.
Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja - novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.

Prema knjizi Otkrovenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov, Ilija će najaviti sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara.

Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.

Med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa ako znate nekog pčelara, obavezno ga danas uzmite. Narod veruje da majke njime treba da namažu decu po obrazima kako bi bila zdrava.

(N. D. Dnevno.rs)

Praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, danas obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici

Srpska pravoslavna crkva slavi Preobraženje Gospodnje. Taj praznik posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika, danas obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici.

U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.

U vinogradarskim krajevima o Preobraženju se okupljaju oni koji su napustili zavičaj, u Metohiji svetkovine su u Velikoj Hoči, pod okriljem srednjovekovnih Nemanjičkih zadužbina.

Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.

"Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu", piše u verskim knjigama.

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.

Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.

Pa srecan praznik Preobraženje. Znaci od danas nema vise velikih vrucina.

a  ja ukljucio ves masinu 

koji danak neiskustvu 

valjda ce bog oprostiti  

@ Mad Max, ne brini kada uradis u ne znanju nije greh,posebno masina je prala

Izgovorite OVU molitvu i ostvariće vam se NAJVEĆA ŽELJA!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Patapija.
Blaženi Patapije rođen je u 7. veku u Egiptu, u gradu Tiva na reci Nil u pobožnoj porodici.

Patapije je nakon što je navršio 18 godina rešio da napusti porodično gnezdo, prezrevši svu sujetu ovog sveta, te da postane monah. Otišao je u pustinju i tamo živeo izolovan od sveta, ali nije prošlo mnogo pre nego što se pročuo kao čudotvorac, pa su ljudi iz svih krajeva počeli da mu dolaze.

Njega tada obuzme tuga zbog narušenog pustinjačkog mira i tišine, te što ga ljudska usta hvale. On se tada ostisnuo put Carigrada, vođen mišlju da će se lakše od ljudi sakriti u velikom gradu, nego u pustinji. U Carigradu je nappravio kolibu blizu crkve Vlaherne i opet se posveio molitvi.

Ali, kao što se ne može "sakriti grad kad na gori stoji", tako i vrlinski čovek kad dostigne savršenu svetost. I tako nije mnogo prošlo, a jedan slep dečak je, vođen rukom Božijom, došao do kolibe prepodobnog oca Patapija i zamolio ga da se pomoli za njega. Legenda kaže da je mladić nakon toga progledao.

Glas o ovome čudu i slava prepodobnoga pronese se po narodu, i od toga vremena mnogi stadoše dolaziti k prepodobnom Patapiju moleći ga za njegove molitve.

Prepodobni Patapije onda je shvatio da je poziv koji je njemu Bog na Zemlji namenio taj da leči i pomaže ljudima i danas je poznat po još mnogim isceljenjima i čudima - on je jednog mladića koga je ljuto mučio zli duh oslobodio đavola, trgovca iz Vizantije spasao je od vodene bolesti i oteklina, a jednoj nesrećnoj ženi je pomogao da se reši crvljive rane na grudima za koju su lekari rekli da joj nema leka.

Živeo je mirno i umro u dubokoj starosti, pošavši Bogu kome je celog života služio i ugađao.

Praznik ovog velikog čudotvorca i iscelitelja važi za dan kada se svim hrišćanima ispunjava najveća želja, a to je da budu zdravi. Jer, narod ne kaže uzalud da "zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu".

Zato, svi koji žele da u narednu godinu uđu u veselju i da im 2017. donese zdravlja i uspeha ili pak izlečenje od neke bolesti koja ih sada muči treba da odu do crkve i zapale sveću u čast prepodobnog Patapija izgovarajući i ovu molitvu:

U tebi se, oče, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledio Hrista. Delima si učio prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveti Patapije, raduje se duh tvoj."
Č.N.

DANAS JE VELIKA GOSPOJINA: Kakva su verovanja i običaji
Pravoslavni vernici danas slave praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina. To je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i za njega se vezuju različiti običaji.
Prema kanonu SPC, Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 15. avgusta po julijanskom kalendaru, a 28. avgusta po gregorijanskom i novojulijanskom. Do tog praznika traje i dvonedeljni post.

Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine (Velike i Male Gospojine) - "periodu prelaza" - važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.

Vreme između dve Gospojine, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje plodova i lekovitih trava. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, krlju (ricinus), hajdučku travu, papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak… Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe, ostavljaju se i "međudnevička jaja" od živine kao najbolja za jelo i rasplod.

BOGORODICA VEOMA POŠTOVANA KOD SRBA

Srbi veoma poštuju Bogorodicu, pa širom zemlje mnoge porodice slave današnji praznik kao svoju krsnu slavu. I veliki broj crkava i manastira SPC slavi Veliku Gospojinu kao svoju slavu.

Legenda kaže da je despot Stefan Lazarević, obnavljajući Beograd u 15 veku, napisao: "Došavši, nađoh najkras nije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo. Sazdah njega i posvetih ga Presvetoj Bogorodici".

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta pobedio Persijance.