Gustav Klimt - Zivot i delo


Gustav Klimt (jul 14, 1862 – februar 6, 1918) bio je austrijski simbolisticki slikar i jedan od najistaknutijih clanova pokreta becke secesije.
Njegovi najveci radovi su slike, murali i skice.
Klimtova glavna tema bila je zensko telo, i u njegovim delima se moze spaziti blaga crta erotike – nigde se ovo ne moze vise videti nego u njegovim mnogobrojnim crtezima radjenim olovkom.

Mladost i skolovanje

Gustav Klimt je rodjen u Baumgarten-u, blizu Beca, i bio je drugo od sedmoro dece. Njegov otac, Ernst Klimt bio je gravir zlata. Ozenio se Anom Klimt, koja je imala neostvarenu zelju da postane muzicki performator.
Klimt je ziveo u siromastvu vecinu detinjstva, jer posla nije bilo a ekonomska situacija za imigrante bila je t


1876. godine Klimt je dobio stipendiju za becku skolu umetnosti (Vienna School of Arts and Crafts (Kunstgewerbeschule)), gde je studirao do 1883. godine kao arhitektni slikar. Tada je prihvatao principe konzervativnog ucenja i studija, njegovi rani radovi se mogu svrstati u one akademskog stila.
1877. njegov brat Ernst, koji je kao i otac postao gravir, upisao je istu skolu. Braca i njihov prijatelj Franz Matsch poceli su da rade zajedno – i do 1880. dobili su mnogobrojne pohvale kao tim zvan "Company of Artists" i pomagali su ucitelju da slika murale u Kunsthistorisches muzeju u Becu. Klimt je zapoceo svoju profesionalnu karijeru slikajuci unutrasnje murale i plafone u velikim javnim zgradama u delu Beca zvanom Ringstraße.

1888. Klimt je dobio “the Golden order of Merit” od strane Franza Josefa I od Austrije za murale naslikane u Burgtheater–u u Becu. Takodje je postao pocasni clan Minhenskog Univerziteta kao i Beckog Univerziteta.
1892. godine Klimtov otac i brat Ernst su umrli, i Klimt je morao da preuzme novcanu odgovornost oceve i bratovljeve porodice. Ovi dogadjaji su promenili njegovu umetnicku viziju i ubrzo je promenio svoj stil zivota.
U ranim 1890im godinama, Klimt je upoznao Emilie Flöge koja ce biti njegov saputnik do kraja zivota, uprkos njegovim vezama sa drugim zenama. Da li je njihova veza (ili prijateljstvo) bilo seksualne prirode ili ne, ne zna se, medjutim, za to vreme Klimt je postao otac 14oro dece.

Godine becke secesije

Klimt je postao jedan od vodja i osnivatelja becke secesije 1897. godine. Ostao je u Secesiji do 1908. Cilj grupe bio je da pravi izlozbe za nekonvencionalne mlade umetnike, da donose najbolje strane radove u Bec, i da izdaju sopstveni casopis ne bi li promovisali sopstveni rad.
Grupa nije podrzavala neki odredjeni tip umetnosti – naturalizam, realizam i simbolizam su bili jedno. Vlada ih je podrzavala i dala im prostor za izlozbe. Simbol grupe bila je Pallas Athena, Grcka Boginja mudrosti i umetnosti.

1894. Klimtu je zadato da naslika tri slike ne bi li dekorisali plafon velikog hola univerizteta u Becu. Njegove tri slike, Filozofija, Medicina i Jurisprudencija su bile kritikovane zbog svojih radikalnih tema, sto su tada nazvali “pornografijom”.
Klimt je transformisao tradicionalnu alegoriju i simbolizam u novi jezik, koji je bio vise seksualan i vise nego uznemirujuci. Kritike su bile raznovrsne – od politickih, preko estetskih do religioznih. Kao rezultat ovoga, slike nisu postavljene na plafon velikog hola univerziteta. Ovo je bio poslednji javni zadatak koji je slikar prihvatio. Sve tri slike su unistene maja 1945. godine za vreme povlacenja ruske vojske. Njegova Nuda Verita (1899) definisala je njegovu odluku; na slici je bila gola crvenokosa zena koja drzi ogledalo istine, dok iznad nje pise citat jedne Schiller-ove recenice, napisan stilizovanim pismom: “Ako ne mozes da zadovoljis sve sa svojim delima i umetnoscu, zadovolji samo par njih. Zadovoljavati vise njih je lose.”

Za vreme ovog perioda Klimt nije izlagao sebe javnosti i javnim komisijama. Isao je veoma cesto sa porodicom Flöge na obale Attersee-a i tamo naslikao mnoge od njegovih najpoznatijih pejzaza.

Klimta je najvise zanimalo slikanje figura i oblika, medjutim ove slike pejzaza su se pomalo razlikovala uprkos klimtovoj veoma velikoj zainteresovanosti ka slikanju kroz raznovrsne oblike. Pejzazi su karakteristicni po istom stilu i nacinu slikanja kao kod njegovih figuralnih slika. Smatra se da je Klimt neke pejzaze slikao gledajuci ih kroz teleskop.

Zlatna faza i kriticki uspeh

Klimtova “zlatna faza” imala je dobru kriticku reakciju. Za mnoge slike u ovom periodu koristio je “gold leaf” – istucano tanko zlato. Najpoznatija dela iz ovog perioda su Portret Adele Bloch-Bauer I (1907) i Poljubac (The Kiss (1907–1908)). Klimt je retko putovao, medjutim misli se da putovanja u Veneciju i Ravenu, obe poznate po svojim mozaicima, su insirisala njegovu zlatnu tehniku i Vizantijsku sliku i stil. 1904. radio je zajedno sa jos nekim umetnicima na dekoraciji kuce (Palais Stoclet) bogatog belgijskog indusrtrijalca, koja ce kasnije biti jedan od najvecih spomenika pokrtea art nouveau.
Klimtovi radovi u trpezariji, medju kojima su "Fulfillment" i "Expectation", su neki od njegovih najboljih dekorativnih radova.
Izmedju 1907. i 1909. godine, Klimt je naslikao 5 slika zena u krznu. Njegova ocigledna ljubav prema kostimu izrazena je u mnogim fotografijama Emilie Flöge pozirajuci u odeci koju je on dizajnirao.

Dok je radio i odmarao se u svojoj kuci, Klimt je obicno nosio sandale i dugi ogrtac ili haljinu bez donjeg vesa. Vodio je jednostavan zivot, posvecen najvise umetnosti, porodici i secesiji. Izbegavao je bilo kakva umetnicka okupljanja uprkos slavi. Iako seksualno veoma aktivan, bio je diskretan i izbegavao je pravljenje skandala i privlacenje paznje.

Klimt je malo pisao o sebi, svojoj umetnosti i viziji svojih metoda. Vecinom je pisao razglednice upucene Emilie Flöge. Napisao je “Komentar o nepostojecem autoportretu”: “nikada nisam naslikao auto portret. Manje se interesujem za sebe kao modela za slikanje nego za druge ljude, pogotovo zene. Nema niceg specijalnog u vezi mene. Ja sam slikar koji slika dan za danom, od jutra do noci. Ko god zeli da zna nesto o meni trebalo bi pazljivo da posmatra moje slike."

Kasniji zivot i posmrtna slava

1911. godine njegova slika Death and Life osvojila je prvu nagradu na svetskoj izlozbi u Rimu. 1915. godine njegova majka Anna je umrla. Klimt je umro tri godine kasnije u Becu, 6. februara, 1918. godine, od mozdanog udara i upale pluca. Sahranjen je na groblju Hietzing u Becu.
( galerija.fit.edu.rs )


[You must be registered and logged in to see this image.]

Najpoznatija slika Gustava Klimta je "Poljubac" koja je naslikana 1907-1908.god.




[You must be registered and logged in to see this image.]

Slika "Portret Emilie Floge"  je naslikana 1902.god.

Atena Palada, 1898 (prvi put upotrebljava zlato)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stil i periodicne teme Gustava Klimta

Klimtovi radovi su obicno elegantne zlatne boje ili veoma koloritni, sa spiralama i falusnim oblicima, korisceni da prikriju eroticnije crte crteza koji su vecinom baza njegovih slika. Ovo se moze primetiti na slikama Judith I (1901) i The Kiss (1907–1908), i pogotovo u Danaë (1907).
Jedna od najcescih tema koje je Klimt koristio bila je tema dominantne zene – femme fatale.

Istoricari umetnosti zakljucili su da ima mnogo stilova koji su inspirisali Gustava Klimta, kao Egipatski, Minejski, Grcki, Vizantijski. Takodje je bio inspirisan radom Albrecht-a Dürer-a, kasnim srednjovekovim Evropskim slikarstvom i Japanskom rimpa skolom.
Kasniji radovi su mu karakterizovani kao odbijanje od ranijeg naturalistickog stila, uzimajuci u obzir simbole i simbolicke elemente ne bi li do izrazaja dosla psiholoska ideja slobode umetnosti kao promena od tradicionalne kulture.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Slika "Crkva u Unterahu" je naslikana 1916.god.

Portret Eugenije Primavezi, oko 1913/14

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Suncokreti"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Поклоњене две Климтове слике

Приватни колекционар даровао бечком Белведеру слике „Породица” и „Сунцокрет”



Беч – На конференцији за штампу сазваној у последњем тренутку, јуче су у горњој галерији музеја Белведере презентована ремек-дела Густава Климта „Сунцокрет” (1907) и „Породица” (1909–1910) којима је обогаћена њена колекција. У питању су два уља на платну из приватног власништва аустријског колекционара Петера Парцера, која су, како се сада сазнаје, заједно са делима педесетак дела других аустријских сликара поклоњена Белведеру. У години у којој се слави 150 година рођења најпознатијег аустријског сликара, ово је један од догађаја који ће се дуго памтити. „Девети март је празник за културу Аустрије!”, изјавила је овим поводом министарка за културу Републике Аустрије Клаудија Шмит, настављајући, „не дешава се сваки дан да једна држава добије на поклон уметничка дела од тако великог значаја ... (директорка Белведера) Агнес Хуслајн-Арко заслужује велико хвала за своје неуморно залагање да се ове предивне слике учине приступачним јавности.”

Посетиоци горње галерије музеја Белведере мораће међутим, уколико не пожуре да виде „Сунцокрет” до 18. марта, да се стрпе до отварања „Ремек-дела у фокусу: 150 година Густава Климта” у јулу месецу, јер ће се ово дело ускоро наћи у венецијанском музеју Корер, на изложби „Густав Климт у знаку Хофмана и Сецесије” у кооперацији Белведера и MuseiCivicidiVenecia. У Венецији ће бити показани и „Јудит 1” (1901), „Јудит 2” (1909), „Љубавници” (1901–1902) и „Портрет Хермине Галије” (1904).

„Сунцокрет” је један од маестралних радова насталих у Климтовој омиљеној летњој резиденцији – сеоцету Лицлберг на језеру Атер у коме је проводио већи део лета – мотивисан бујним растињем у башти локалног велепоседника Антона Мајера. Сматра се да је сунцокрет, приказан као леп, али усамљени цвет, метафорична слика Емилије Флеге за коју је Климт, на мистериозан начин, био везан до краја живота. Начин на који је сунцокрет приказан – стабљика нежно обмотана густим слојем лишћа које при земљи окружује шарено пољско цвеће, подсећа на дизајн неке од хаљина из модне радионице „Флеге”. Климт је управо у Мајеровој башти уснимио неколико фотографија за чланак о хаљинама чувених бечких дизајнерки за магазин „Немачка уметност и декорација” на којима му је позирала његова блиска пријатељица Емилија. Најновија истраживања показују да је природа њиховог односа била платонске природе, јер је Флеге показивала склоност према припадницама истог пола.

Велики контраст светлим, ведрим тоновима „Сунцокрета” чине мркоцрвени и браон потези четкице на композицији „Фамилија”, на којој се лица мајке и двоје уснуле деце стапају са мрачном подлогом платна. Контраст између белине лица и хомогене обраде тамних тонова, толико уочљив на овој слици, узима се као инспирација за сликарство Егона Шилеа.

Са „Сунцокретом” и „Фамилијом”, Белведере је заокружио број Климтових дела на 24.

( Марина Рихтер- Politika.rs )