U medicini se nekada, ali i danas jasno ističe lekovita moć vina. Ne tako davno, vino se prepisivalo za mnoge bolesti, a danas su ga zamenili lekovi koji nisu uvek delotvorniji, a ni posledice im nisu uvek bezazlenije. Ne treba se, dakle, čuditi što je posle nekog vremena, u kojem kao da se zaboravilo na terapeutsku moć vina, u posljednjih desetak godina interes naučnika ponovo pojačano usmeren ka biološkim učincima alkohola iz vina i njihovim specifičnim mehanizmima.

Rezultati istraživanja uveliko potvrđuju tačnost tradicionalno dobrog mišljenja o vinu, ali ono što je nekad bilo samo iskustvo, sada se može objasniti. Tako je, naprimer, utvrđeno da zdravlju škode viši alkoholi manje vrednih alkoholnih pića, najodgovorniji za pijanstvo. Vino, a i druga alkoholna pića, uspešno će, braniti organizam od otrova (toksina) i bakterija, a pomoći će i u nekim slučajevima trovanja. Male količine vina poboljšaće funkcionisanje disajnih organa, srca i krvotoka, jer povećavaju kapacitet disanja, a kako doprinose opštem popravljanju cirkulacije, ujedno regulišu i toplinu što će pogotovu pomoći starijim osobama vezanim uz krevet.


Vino pomaže u prevenciji od bronhitisa, upale pluća, gripe i prehlada, a doneće olakšanje astmatičarima jer će pospešiti prestanak grčeva. Vino poboljšava krvotok pa blagotvorno utiče na rad srca, što osim organskog donosi i psihičko olakšanje jer prestanak pritiska i bolova ukida i teškoću koja prati srčane bolesnike. Njima su slavni lekari oduvek preporučivali vino. Danas je očito da će osobe sa niskim pritiskom osetiti terapeutsko delovanje vina, posebno laganih kiselkastih, jer će im ubrzati puls i povećati količinu krvi u mozgui tako im normalizovati pritisak. Ipak, vino neće naškoditi ni onima s nešto povišenim pritiskom, jer smanjuje otpor u krvnim žilama pa neće nimalo ili će jedva malo povisiti pritisak; u malim količinama, vino deluje na pritisak izrazito poravnavajuće. Osetljivim osobama pri stresu, pri promeni vremena, čaša vina može pomoći bolje od mnogih lekova. Vino će smanjiti sadržaj holesterola u organizmu (Morgan). Kako u vinima, posebno u crnim, ima citrina (vitamin P) i spojeva koji su mu nalik, umereno uživanje vina povećaće otpornost krvnih kapilara (Lavolhay, Sevestre...). Otuda značaj vina za arteriosklerozu ( ispitivanja osoba koje su prešle pedesetu godinu života pokazala su da je ta bolest za 63% češća u onih koji nisu pili vino).

O vitaminima i vinu zaista valja govoriti jer ono sadrži oko polovinu od poznatih i čoveku potrebnih vitamina. Kada pijemo vino u ispravnim količinama ono poboljšava funkcije pojedinih organa, rasterećuje, oslobađa straha i napetosti, otklanja smetnje pri spavanju, podstiče asocijativnost i stvaralačke strane ličnosti i doprinosi društvenosti i dobrom raspoloženju. Uprkos svim tim pozitivnim osobinama vinu se, često pripisuju štetne stvari. Naročito se mnogo govori o opasnom delovanju alkohola na jetru. Međutim, istraživanja kažu: oštećenje jetre nastupiće pri redovnom premašaju dnevne količine od 80 g etanola (što je jedna litra sa 10 vol. % alk.); količina koja još uvek nije opasna, ali veća od razumne dnevne doze konzumiranja vina jeste. Utvrđeno je da jetru jače oštećuju sredstva za zaštitu bilja (fungicidi i insekticidi u kojima ima arsena), histamin i druge karcinogene materije. Vinu se, iako je bilo pokušaja, ni klinički, ni eksperimentalno, ni sintetički nije uspela dokazati nikakva veza s pojavom raka.



zdravljenadlanu.rs