Ускршња јаја су обележје велике хришћанске светковине „Ускрса“. Јаја се боје и украшавају током Велике недеље (Страсне недеље), најчешће на Велики четвртак или Велики петак. У западним земљама бојење кокошијих јаја већ застарева и све више се користе јаја од чоколаде или се пластична јаја напуне бомбонама. Та јаја се често скривају; наводно их сакрива Ускршњи зека и деца ће их пронаћи тек на Ускршње јутро. Такође, она се стављају у корпу напуњену правом или вештачком сламом тако да наликује на птичје гнездо.

У свим деловима света јаје је од давних времена било познато као симбол извора живота; то је одредило његову улогу у религији, култу и магији. Мит о настанку света из јајета је постојао код Феничана, Вавилонаца, Египћана, Келта и многих других народа. У кинеским предањима на пример, хаос је имао облик јајета. Када се то јаје отворило, од тешких елемената настала је Земља, а од лаких и чистих - небо. Као симбол живота, јаје је служило и као средство помоћу кога се живот стварао, чувао и одржавао и та његова улога се среће у народној традицији Срба. Тако се рецимо породиљи јаје стављало у недра и провлачило кроз одећу, јер се веровало да ће јој то олакшати порођај (једнако лако као што кокошка снесе јаје). Осим на плодност људи, јаје је утицало и на плодност усева и стоке. Да би побољшали усеве, људи су разбијали јаје о главу вола који је упрегнут са десне стране или су га закопавали у прву бразду. Да би, пак, побољшали плодност стоке или би јаје разбијали о главу последње помужене овце или га закопавали у мравињак, а потом би да давали стоци заједно са мекињама, како би се размножавала као мрави. Јаје би добијало још већу „снагу“ тиме што би било бојено у црвено, јер се веровало да је то боја која значи живот (јер је и крв црвена).[1]
Хришћанство је преузело симболику јајета релативно касно; бојена јаја се помињу тек у 12. веку, а у Србији још касније - у 16. Међутим, народна предања, која су бројна и међусобно различита, почетак бојења јаја везују ипак за Христово ускрснуће. По једној причи која је позната у Црној Гори, стражари који су чували Христов гроб су јели печену кокошку. Један од њих је исказао бојазан да ће Христ оживети, али му је други узвратио да ће се то десити када кокошка коју су испекли полети и снесе црвено јаје. Управо се то и десило, а Христ је раширених крила полетео ка небу. Према једном предању, бојење јаја почиње још од Христовог разапињања. Када су га водили да га разапну, окупљена светина је на њега бацала камење, али се оно претварало у обојена јаја.[1]
Још једна легенда помиње мироносицу Марију Магдалену која је дошла код Понтија Пилата са речима „Христос Васкрсе“. Он јој је одговорио да ће се то десити када кокошка снесе црвено јаје. Она му је на то пружила управо црвено јаје.

Да би се неко јаје лепо украсило шарањем, потребно је било много стрпљења, али и вештине, па се могло поверити и женама ван куће. Такође, ова јаја нису коришћена за туцање, већ су се поклањала важним гостима.
Шарање јаја се може извести на више начина. Техника када се за то употребљава восак, назива се батик техника. Суштина је да се на појединим деловима накапље восак, па се након бојења восак скине; делови који су били прекривени остаће необојени. За наношење воска користи се и тзв. шараљка.
За шарање се може користити и лишће. Наиме, оно се уљем или беланцетом причврсти за јаје, које се стави у танку чарапу, а потом боји, односно кува са жељеном бојом. Након кувања, чарапа и лишће се скину и на месту где је било лишће остаће необојена места налик на орнамент. Због тога је важно да облик листа буде што декоративнији; популарно је лишће детелине, руже, пелина, навале, како због облика, тако и због њихове симболике.
Обрнут поступак би био скидање боје са већ офарбаног јајета и у ту сврху се обично користи неки оштар предмет попут ножа или бритве или сумпорна, азотна или сона киселина. Могуће је и наносити боју преко боје, где је посебно занимљиво добијање тзв. мраморних јаја, која се умачу у различите боје, те се ове саме разливају. На тај начин се постиже ефекат да јаје изгледа као мермер.
У северним крајевима Србије, вероватно под утицајем западних народа, развиле су се технике украшавања јаја разним пантљикама, жицама или вуницама, који се лепе или нашивају на најчешће необојена јаја. Оваква јаја се праве као украс за кућу преко целе године. Веома ретка јаја су она која су украшавали ковачи. У духу свог заната, на испражњено бело јаје укуцавали би потковице, чекиће и друге алате.
Орнаменти који се користе за украшавање јаја у Србији су пре свега цветови, али и лишће и плодови. Посебна пажња се посвећивала управо биљкама које се користе у исхрани, попут пшенице коју је, према народним предањима и Бог благословио. Сматра се да ова биљка тера демоне. Након цветних мотива, најзаступљеније су геометријске шаре. Оне могу бити различите, али је посебно занимљива тзв. свастика (кукасти крст). На јајима овај симбол има значење заштите. Тзв. зооморфни мотиви, дакле са животињама су у Србији мање заступљени, али јесу у западним земљама. Јављају се зец, кокошка, пиле, голуб, паун, али и рибице и лептир. Антропоморфни мотиви су ретки и стари. Честе су сцене из живота (орање њиве на пример) или су цртане невесте, којима су јаја и била намењена. На јајима су се цртале и девојке и младићи са написаним љубавним порукама. Поруке су иначе чест мотив на јајима и осим љубавних, честе су и празничне које славе Ускрс, али су забележене и врло оригиналне и актуелне.[1]
Ускршња јаја се често украшавају хрушћанским мотивима; на јајима се може наћи Христов лик, распеће, ускрснуће, манастири и цркве. Ипак, у целом свету је најраспрострањенији мотив крста. У Србији, овај мотив је готово обавезан на првом јајету, односно „чуваркући“