[You must be registered and logged in to see this image.]

Kad original dobije 1,000,000 kopija!

Da li ste se ikada pitali gde nastaju sve te kopije poznatih slika koje viđate po zidovima hotela, restorana i kafića? Sigurno je da jedan Leonardo, Mikelanđelo, Vermer ili Pikaso nisu imali vremena da naslikaju nekoliko svojih originala u više hiljada primeraka za svaki novootvoreni hotel u Americi. Ali, ta njihova mana je brzo uklonjena.

U Dafenu, predgrađu kineskog grada Šenzen, vrlo blizu Hong Konga, oko 5,000 umetnika čini najveće selo slikara – preslikavača na svetu. Sve je počelo devedesetih godina XX veka kada je grupa od oko dvadeset slikara, na čelu sa slikarom i biznismenom Huan Đijangom izabrala ovo mesto za svoj posao. Umetnicima je bilo potrebno mirno mesto za rad – dobijali su porudžbine od nekoliko hiljada slika. Porudžbine su uglavnom pravili bogati Evropljani, a danas ove slike kupuje ceo svet. Đijang je na početku svoje karijere mogao da uradi kopiju slike za nekoliko dana, a danas mu je za sliku potreban jedan sat. Ako se uzme u obzir da je naslikao preko 100, 000 slika, bez sumnje ga možemo staviti na vrh liste najplodnijih slikara na svetu.

Sve je podređeno kupcu – seoce je pretvoreno u  jednu veliku galeriju. Šetajući kaldrmisanim uličicama, razgledajući otvorene izloge pune okačenih slika, uglavnom ulja na platnu, možete kao u tržnom centru, izabrati ono što vam se najviše dopada. A sigurno je da ćete naći ono što želite u jednoj od 800 radionica ove velike “fabrike”. Godišnje se naslika i proda oko pet miliona slika, što je oko 70% ukupne prodaje slika na svetu.

Tako velika i uspešna industrija privukla je brojne obožavaoce, ali i brojne tužbe. Iz tog razloga dogovoreno je da umetnici ne preslikavaju dela živih umetnika, kao ni umetnika koji su preminuli pre manje od sedamdeset godina.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Skulptura ruke sa kičicom na ulasku u predgrađe simboliše glavnu delatnost

Na samom ulazu u selo videćete veliku bronzanu skulpturu – predstava ruke sa kičicom, simbola grada i njegove delatnosti, a znajte da su u selu samo najveštiji umetnici izabrani kao najbolji među učenicima kineskih likovnih škola. Svako od njih dnevno naslika bar tridesetak slika, a svaku proda za oko $35. Naravno, svako delo možete kupiti (ili naručiti) u formatu koji vam odgovara, a ako ono što vam je potrebno nemaju, ispunjavaju i te porudžbine! Još jedna zanimljivost ovakvog slikarstva je i način podele posla. Naime, umetnici povremeno postave desetak i više platna na štafelaje, a onda svako koristeći njemu namenjenu boju, slika svoj deo slike.

Da bi dobili na brzini, umetnici često rade više slika odjednom

[You must be registered and logged in to see this image.]

S godinama umetnici stiču veštinu brze izrade umetničkih dela, naročito onih koje publika najviše kupuje

Ovo “selo reprodukcija” postaje sve veća atrakcija. Uređuju ga prema standardima koje Evropa i Sjedinjene Američke Države zahtevaju. Veliki broj ljudi živi i radi od svog zanata. Pa ipak, nemoguće je ne pomisliti zašto je kopija ono što želimo da kupimo. Da li je umetnost ono svoje najbolje ponudila pre 70 i više godina i ne postoji nova renesansa? Ne osporavajući umeće kineskih umetnika zapitamo se da li je jeftina kopija na zidu ono što će nam ulepšati dan svaki put kada je ugledamo, ili je i dalje potrebna ona misterija muzeja da je učini zanimljivijom i vrednijom?