Bukowski Charles

BEZOBZIRNO


Noći u kojima se boriš najbolje
su
kada je svo oružje upereno
na tebe,
kad svi glasovi
bljuju svoje uvrede
dok se san
gasi.

Noći u kojima se boriš najbolje
su
kada razum
udaraju u samu bit,
kada trijumfalna kola
tame
okruže
te.

Noći u kojima se boriš najbolje
su
kada smijeh ludih
ispunjava
prostor,
kada se poljubac smrti
vidi
kao ljubav.

Noći u kojima se boriš najbolje
su
kada je igra
namještena,
kada gomila vrišti
za tvoju
krv.

Noći u kojima se boriš najbolje
su
noći kao
ova
kada progoniš na hiljade
nitkova iz
svoje glave,
kada ustaješ protiv
nemogućeg,
kada postaješ brat
nježnoj sestri radosti i

nastavljaš dalje

bezobzirno.

Nista nije djelotvorno kao poraz

Uvijek nosi notes sa sobom
kamo god ides, rekao je,
i ne pij previse, pice otupljuje
osjetila,
budi nazocan kad se cita, zapazi stanke u dahu,
i kad ti citas
budi uvijek umjeren
ne istici previse, gomila je bistrija nego sto ti
pretpostavljas,
i kad nesto napises
ne salji smjesta,
stavi u ladicu dva tjedna,
onda izvuci i pogledaj
stvar, i preuredjuj, preuredjuj,
PREUREDJUJ ponovno i ponovno,
ucvrsti retke kao vijke sto drze luk
mosta od 5 milja,
i drzi notes uz krevet,
nadoci ce ti misli nocu
i te ce misli nestati i biti izgubljene
ako ih ne zapises.
i ne pij, svaka budala moze
piti, mi smo ljudi
knjizevnosti.

za covjeka koji uopce nije mogao pisati
on je bio otprilike kao i svi
ostali: mogao je zacijelo
govoriti
o tome.

Sloboda


Pio je vino čitave noći
I stalno mislio o njoj:
O načinu na koji hoda, govori i voli
I priča mu stvari koje liče na istinu
Ali nisu,
I znao je boju svake
Njene haljine
I njenih cipela – znao je oblik i krivinu
Svake štikle
I noge koja je nosi.

I opet nije bila tu kad se vratio
I opet će doći s tim smradom na sebi
I jeste
Došla je u tri ujutro
Gadna kao svinja što ždere balegu
I on izvadi kasapski nož
A ona vrisnu
I ustuknu ka zidu njihove bedne sobe
Još uvek lepa
Uprkos zadahu snošaja
I on iskapi vino iz čaše.

Ta žuta haljina
Koju najviše voli
A ona ponovo vrisnu

I on podiže nož
Cimnu kaiš
Pokida odeću pred njom
I odreza jaja.

Poneo ih je u šakama
Kao kajsije
Bacio ih u šolju
I pustio vodu
A ona je i dalje vrištala
I soba je postala crvena.

BOŽE O BOŽE!
ŠTA SI UČINIO!

A on je sedeo i držao tri peškira
Među nogama
Ne mareći sada da li je otišla
Ili ostala
Da li nosi žuto ili zeleno ili
Nema ništa na sebi.

I držeći se jednom rukom
Pružio je drugu
I natočio novu čašu vina.

Pesma o zilavoj mrcini.

Dosao je pred vrata jedne noci mokar mrsav izubijan i
isprepadan
beli zrikavi kusi macak.
pustio sam ga unutra i nahranio i ostao je
stekao poverenje u mene dok jedan prijatelj nije
naisao kolima i pregazio ga.
odneo sam ono sto je ostalo kod veterinara koji je
rekao >male su sanse...dajte mu ove tablete...kicma
mu je slomljena, ali i ranije je lomljena pa je
srasla, ako prezivi nikada nece hodati, gledajte ovaj
snimak- pucano je u njega, gledajte, sacma je jos tu...
nekad je imao i rep, neko mu ga je odrezao...<

vratio sam macka kuci, bilo je vruce leto, jedno od
najtoplijih u stolecu, stavio sam ga na pod u kupatilu,
davao mu vodu i tablete, nije hteo da jede, nije hteo
da pije, umakao sam prst u vodu i kvasio mu njusku i
pricao mu, nikuda nisam isao, odvojio sam dosta
vremena za kupatilo i pricao mu i pazljivoga dodirivao
a on je gledao u mene tim bledoplavim zrikavim ocima i
kako su dani prolazili nacinio je
prvi pokret
dovukavsi se prednjim nogama
(straznje nisu radile)
do kutije za nuzdu-
bilo je to kao truba moguce pobede
iz tog kupatila ka citavom gradu,
bas sam se vezao za tog macka...

jednog jutra se digao, stao na sve cetiri, zatim pao i
samo me gledao.
>mozes ti to<, rekao sam mu.

i dalje je pokusavao, dizao se i padao, i na kraju
hodao dva- tri koraka, kao pijan,
straznje noge ga nisu slusale i ponovo je pao,
odmarao, zatim se digao.


ostalo znate: sad je bolje nego ikad, zrikav,
gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj izraz
u ocima nije ga napustio...


sada me intervjuisu, zele da cuju nesto
o zivotu i literaturi, a ja se napijem i dizem mog
zrikavog, upucanog, pregazenog bezrepog macka
i govorim >gledajte, gledajte ovo!<

ali oni ne shvataju, govore nesto kao >vi kazete
da je Selin uticao na vas?<
>ne<, drzim macka u vazduhu, >vec ono sto se
desava, stvari kao sto je ovo, ovo!<

tresem macka i drzim ga uvis u
zadimljenom i pijanom svetlu, a on je opusten, on zna...

tada je intervjuima kraj
mada sam ponekad ponosan kada kasnije
vidim slike i eto mene i eto macora i uslikani smo
zajedno.

i on zna da je to nista ali da sve to ipak pomaze.

Mrak



Skratio sam ga za levo uvo
Zatim i za desno,
Razneo mu alku na opasaču
Vrelim olovom
I onda ga za skratio
Za sve što valja,
A kad se sagnuo
Da pokupi svoju olovku
I klikere
(sirota kreatura)
sredio sam da ne mora više
da se uspravlja.

Zevnuo sam i
ušao da loknem nešto
a neki tip kao da me
iskosa pogledao
i tako je i umro –
iskosa
blenući u mene.

Prizor krvi otvorio mi je
Apetit.
Smazao sam sendvič i
Odsvirao dve-tri balade...
Pogasio sam olovom sva svetla
U toj rupi, a onda
Izašao.

Nigde nikog nije bilo
Pa sam ukokao mojeg konja
(sirota kreatura).
Tada sam video šerifa
Kako stoji na kraju ulice
I trese se
Kao prut na vetru;
Bio je to žaostan prizor
Pa sam ga smirio
Prvim metkom
I milosrdno ohladio
Drugim.

Onda sam se malo izvalio
Na leđa
I kokao zvezde
Jednu po jednu,
Upucao sam i mesec
Pa sam prošetao
I pogasio sva svetla u gradu.
Ubrzo se smračilo
Baš onako
Kako meni prija,
Jer ko će još da spava
Kad mu neko svetlo
Bije u lice.

Legao sam i sanjao
Da sam opet dečak
Koji se igra svojom
Puškicom
I dobija u svim partijama klikera,
A kad sam se probudio
Mojih pištolja nigde nije bilo
I bio sam vezan,
I ruke i noge,
Kao da se neko
Plaši od mene,
I navlačili su omču
na moj ružni vrat
Kao da bi hteli
da me obese,
a neki tip je kačio
vrlo zgodnu poruku
na moju košulju:
ima zakona za tebe
a ima ga i za mene
ima zakona koji te veša
i od tebe pravi leša.


Moram da priznam,
Od lepih stihova
Uvek mi ovlaže oči,
I da ne veruješ
Sve su dame plakale
I kao da su jecale
Imena nekih drugih ljudi.
Očigledno su plakale
Zbog mene
(sirote kreature)
jer sve sam ih redom imao
a zaboravio sam
u onom uzbuđenju
da im kažem svoje ime.

I svi su muškarci izgledali besno
Verovatno zbog dece
koja su nepristojno
Bacala konzerve na mene,
Ali rekao sam im
da se ne uzbuđuju
Jer uopšte nisu pogađala –
Nijedan od tih dečaka nije delovao
Da će postati muško od njega:
Sve sam peder –
A neki tip se prodrao:
''u pakao s njim!''

i s trzajem sam zaigrao
moj poslednji ples,
pošteno se zaljuljao
i pljunuo barmenu u oko
a onda buljio dole
u bele sise Neli Adams
tako da mi je opet
pošla voda na usta.

PONEŠTO ZA PREVARANTE, OPATICE, PILJARE I TEBE

Mi imamo sve i mi nemamo ništa
A neki ljudi to rade u crkvi
A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola
A neki ljudi to rade u Palm Springsu
Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa “kadilak"-dušama
"Kadilaci" i leptiri
ništa i sve
to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u
Korpus Kristiju
Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe…


Nešto u 8 izjutra
Nešto u biblioteci
Nešto u reci
Sve i ništaa
U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki
I ti ga njišeš
Jedan
Dva
Tri
I onda ga imaš
Mrtvo meso u vrednosti od 200$
Njegove kosti uz tvoje kosti
Nešto i ništa
Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno
Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori
A grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra
Čekajući na gras da bi se spasli od mraza…
Oni ti ništa ne govore
Mi imamo sve i nemamo ništa
Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom
Rečne mahovine
Gorim od onog od govana
Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i
Protiv pokreta
Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi
Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima
Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem
Putem na kome neki ludak sedi čekajući
Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže
I nagutanim ljuskavog sivila
Dani vina i vikanja
Tuča po sokacima
Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva
Pokopanih u jaucima
Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata
Koji urlaju od bola
Majko Kapri!
Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš
Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale
Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari
Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz
Svoja tela
Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i
Osećaju, i trče gore-dole
Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i
Bubama-nalik-uverenja
Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi
Sa zaključanim vratima
Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge
Isuviše duge
Dani posmatranja žive ograde…
I ništa, i nista
Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim
Stopalima
Ljudi koji liče na žabe, hijene
Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena
Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i
Profitirati
Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje
Koju treba izbušiti ili se njome razmetati
Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih
Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi
I onda to opravdali jer je takav zakon
Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne
Vide
Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta
A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći
Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik
Puževima balavcima
I još gori
I ništa
Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici
Aviona,
U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi
Želeo
Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke,
Slomljene glave
Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka
Mi imamo sve i nemamo ništa
Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju
Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak
Odgovarajuće ishrane
Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi
Automobili ili kičma slomljena na skijanju u
Švajcarskoj
Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne
Promene i raspadanje
Čovek koga si do juše poznavao
S kojim si zajedno rasturio 10. turu
Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut
Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom
Kako samo odlaze
Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći
Dani kao ovaj
Kao tvoj tadašnji dan
Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije
Do tebe?
Šta vidis danas?
Šta je to?
Gde se nalaziš?
Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji,
A nekad čak i oni poslednji
Prazni komadi zemlje nisu loši
Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše
Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj
Najboljoj sterilnosti nisu loši
Užasni su ali nisu loši
Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru
I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš
Da ti je jezik još uvek tu
Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni
I pokušavaju da budu ružičasti
I pokušavaju da budu germanijumi
Nije čudo da žene ponekad plaču
Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo
Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za
Cigaretom?
Još jedan dobar dan
Jedan njegov mali deo
I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim
Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka
Neke od njih žele kakao i novine
Neke od njih žele topao tuš
Neke od njih žele muškarca
Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju
Dovoljno i nedovoljno
Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat
Anti-tela, kutije s maramicama…


U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog
Dima iz urni
I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona
I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora
Pronaći ćeš prljavštinu
Možda čak i zemlju
A ako pogledaš koz prozor
Biće opet neki dan
I kako stariš i dalje ćeš gledati
I gledati
Usisavajući pomalo svoj jezik
Aaa-aaa
Nee-nee
Možda
Neki to rade prirodno
Neki opcesno
SVUDA.

BEZ SNOVA


Stare sjedokose kelnerice

po kafeima u noći

odustale su,

i dok koračam

niz pločnike svjetlosti

i gledam u prozore

staračkih domova

vidim da toga više nema

u njima.

Gledam ljude po klupama u parku

i vidim po tome kako

sjede i gledaju

da je iščezlo.

Gledam ljude koji voze

i vidim po tome kako

voze svoja kola

da niti vole niti su voljeni

niti više mare za seks

sve je zaboravljeno kao

neki stari film.

Gledam ljude u robnim kućama

i samoposlugama

dok se kreću među rafovima

kupujući stvari

i vidim po tome

kako im stoji odjeća

i po načinu na koji hodaju

i po izrazu njihovih lica

i očiju

da im nije stalo ni do čega

i da ničemu nije stalo

do njih.

Vidim na stotine ljudi dnevno

koji su sasvim odustali.

Ako odem na hipodrom

ili na stadion

vidim hiljade

koji ne osjećaju ništa

ni za koga

i niko ne osjeća za njih.

Na sve strane vidim one koji

ne žude ni za čim osim za

hranom, krovom i

odjećom,

usredsređeni samo na to,

BEZ SNOVA.

Ne shvatam zašto ovi ljudi

ne iščeznu,

ne shvatam zašto ovi ljudi

ne izdahnu,

zašto ih oblaci

ne usmrte,

zašto ih psi

ne usmrte,

zašto ih cvjetovi i djeca

ne usmrte,

ne shvatam.

Biće da su već mrtvi

pa ipak ne mogu da se naviknem

na njihovo postojanje,

jer toliko ih je mnogo.

Svakoga dana,

svake noći,

sve ih je više,

u metrou,

u zgradama,

u parkovima.

Oni ne osjećaju užas

što ne vole

ili što nisu voljeni.

Toliko, toliko, toliko

mojih bližnjih.

Za malo, pa izmisljena pesma


Vidim te kako pijes iz fontane
sa tim decjim plavim rucicama,
ipak ne, ruke ti nisu decje...
samo su malene,
a fontana je u Francuskoj
tamo gde si mi napisala poslednje pismo,
na koje sam odgovorio,
ne dobivsi vise nikad ni glasa od tebe.

...Pisala si pisma sa suludim pesmama o
ANDJELIMA I BOGU, veeelikim slovima,
i o tome kako si znala poznate face iz umetnosti
i kako ih je vecina spavala s` tobom.
Odgovorio sam ti..., u redu je,
samo napred, zivi sa njima,... i nisam ljubomoran
i ako te ja nikad nisam dotakao, video....
Bila si mi blizu jedanput - u Nju Orleansu,
- par ulica daleko, ali te ne upoznah, ne dodirnuh.
... I tako si ti nastavila sa facama,
i pisala mi o facama
i,naravno, kako si provalila da ih
njihova slava vise zanima nego prelepa devojka u njihovom krevetu
koja im se daj, a zatim se budi rano ujutru
da bi pisala, veeelikim slovima, pesme o ANDJELIMA I BOGU.
...Rekose nam da je Bog mrtav,
ali slusajuci te posumnjah u to...

Mozda zbog VELIKIH SLOVA.

Bile su najbolje pesme koje sam citao, a da ih je zena pisala,
i sve vreme sam davio izdavace, urednike,
“Stampajte je, luda je mozda, ali i carobna takodje.
Nema lazi u njenom ludilu.”

...Voleo sam te
onako kao sto covek moze jedino da voli
zenu koju nikada nije dotakao,
kojoj samo pise, i cuva njene fotke....
Mozda bih te voleo i vise
da su dosli dani, u kojima bih sedeo u u nekom sobicku
i zavijao pljuge, slusajuci zvuke tvog pishanja u kupatilu...
ali oni nikad nisu "dosli".

...Pisma su bivala sve tuznija.
"Ljubavnici" su te redom odjebavali.
Malena, odgovarao sam ti,
"Ti ljubavnici sve odjebu, sve sem sebe - pre ili kasnije".
Nije pomoglo.
Pisala si mi da imas "klupu za plakanje"
i da je pored mosta
i da je most preko reke...
...Kako dolazis do te klupe svake noci
i oplakujes sve one koje si volela
a koji su te povredili, ostavili.

Pisao sam ti - ali odgovora nije bilo.
prijatelj mi je javio da si se ubila
3 ili 4 meseca, nakon toga.
Da sam te upoznao, znam da bih te povredio,
...ili ti mene...
Najbolje je ovako.

Zivim s jednom damom i cetiri macke
i nekih se dana svi
slazemo.


Nekih dana imam problem sa
jednom od
macaka.


Nekih dana imam problem sa dve
macke.


Nekih dana sa tri.



Nekih dana imam problema sa
sve cetiri
macke..

i sa damom:


Deset ociju gleda u mene
kao da sam pas.

Bekstvo


Najbolje je bilo
kada se spuste
roletne,
krpama zapusi
zvono,
ubaci telefon
u
frizider
i ode se u krevet
jedno 3-4
dana.


A najbolje posle
toga
bilo je
sto nikome
nikada
nisam
nedostajao.

Zivot


" Eto, samo sam spavao,
probudio se s muvom na laktu,
dao joj ime Beni,
onda je ubio."

Zagonetka

Moj komsija je dobar tip, ali me totalno
zbunjuje:
ustaje veoma rano, odlazi na posao;
njegova žena radi, imaju dvoje slatke dece;
predveče on stiže kući, ponekad vidim
decu, na trenutak i
ženu;
do 9 uveče sva svetla u njihovoj kući
pogašena su;
i njegovi se dani ponavljaju tako;
izgleda mi kao dovoljno inteligentan čovek
od preko 30 godina;
jedino objašnjenje za njegovu
šemu je da sigurno
uživa u svom
poslu
veruje u
Boga,
seks,
porodicu.

Ne znam zašto
ali tamo kod njih
večno očekujem iznenadni
lom prozora
očekujem krike i psovke
da vidim svetlo u 3 ujutro
da vidim
flaše u letu
ali već 5 godina
njegova je šema ostala
ista.
zato se
umesto njega
ja brinem za one druge stvari
koje ne verujem
da ih njegova žena
obožava:
"Henk, već sam
bezbroj puta mogla da zovem policiju,
ali nisam."

Ponekad
dođe mi da ja zovem
pubove zbog njih
ali mislim da pubovi
ne bi razumeli moje
optužbe.

Njihova crvena svetla
pale se i gase
bela lica u tamnoplavom:

"gospodine, nema
zakona
protiv toga što oni
čine..."

TE STVARI


Te stvari kojih se toliko drzimo
nemaju nista sa nama,
a mi imamo s njima
iz dosade ili straha ili zbog novca
ili iz maloumnosti;
nas krug i nasa sveca
postaju sve manji
toliko mali da to ne mozemo podneti,
bljujemo Ideju
i gubimo Centar:
sve sam vosak bez fitilja,
i vidimo imena koja su nekada znacila
mudrost,
kao znake u napustenim gradovima
i samo su grobovi stvarni

Devojke u hulahopkama

Devojcice u hulahopkama
sede na klupi i cekaju autobus
izgledajuci umorno u 13-oj
s karminom boje malina.
vruce je na suncu
a dan je u skoli bio
dosadan i povratak kuci je
dosadan,a
ja prolazim kolima
potajno merkajuci njihove tople noge.
oci im gledaju
u stranu-
upozorene su
na surove i razvratne matore
jarce;ne pada im na pamet
da se olako daju.
a ipak je dosadno
cekati citave minute na
klupama i godine u
kucama,i knjige koje
nose su dosadne,i hrana
koju jedu je dosadna,i cak su
surovi i razvratni matori jarci
dosadni.

Devojke u hulahopkama cekaju,
iscekuju svojih pet
minuta,a onda ce da krenu
i osvoje.
vozim naokolo
i zdrakam njihove noge
zadovoljan sto nikad necu biti
deo njihovog neba i
njihovog pakla,ali skerletni
karmin na tim tuznim iscekujucim
usnama!lepo bi bilo
poljubiti jednom svaku od njih.
do kraja,
zatim ih ostaviti.

Ali autobus ih
uzima prvi.

"Ima raznih vrsta ludila i neka su od njih pravo uživanje"
Bukowski, "Hollywood"

- Šta je vaša životna filozofija?
- Misli što manje

"U tome je problem kod pića, pomislih, dok sam sipao sebi piće. Ako se desi nešto loše, piješ da zaboraviš; ako se desi nešto dobro, piješ da proslaviš, ako se ništa ne desi, piješ da se nešto dešava"
Bukowski, "Žene"

"Svaka budala može da izmoli neki posao; samo mudri mogu da ne rade ništa"
Bukowski, "Post office"

neki od kerova što spavaju noćas
mora da sanjaju o kostima
i ja pamtim tvoje kosti
u mesu
a najbolje
u onoj tamnozelenoj haljini
i onim blistavim crnim cipelama s
visokom štiklom,
večito si psovala kad
piješ,
kosa ti je opadala a ti
htela da eksplodiraš od onog
što te mučilo:
od trulih uspomena na
trulu
prošlost,i
na kraju si
pobegla od njih
u smrt,
ostavivši me sa
trulom
sadašnjicom;
mrtva si već
28 godina
a ipak te bolje
pamtim
nego ma koju drugu;
bila si jedina
koja je shvatila
uzaludnost
našeg
života;
sve druge bile su samo
nezadovoljne
trivijalnim sitnicama
besmisleno
se ždrale
zbog
besmislica,

Džejn, tebe je
ubilo to
što si previše znala.
dižem piće
za tvoje kosti
o kojima
ovaj ker
još uvek
sanja.

Ona dole peva, svira na svojoj
gitari, mislim da je srećnija nego
obično i drago mi je, ponekad malo
poludim i surov sam prema njoj.
teška je četres’pet kila
ima tanušne zglobove a njene su oči
često istinski tužne.

ponekad me moje potrebe
čine sebičnim
sve mi to preplavi
razum
a nikad nisam bio
vešt
u izvinjanjavanju.

čujem je kako peva
sada je
vec duboka noć
i odavde
vidim
svetlosti velegrada
prijatne kao
zrelo voće iz bašte
i ova je soba
spokojna
tako čudno
kao da je čarolija postala
nešto sasvim
normalno.

Znaš, bilo je mnogo dobro.
Bilo je, bolje nego bilo šta.

Bilo je, kao nešto,
što možemo da podignemo,
držimo, gledamo i
onda se smejemo,
zbog toga.

Bili smo na Mesecu.
Bili smo u Mesecu,
imali smo ga.

Bili smo u vrtu,
bili smo u beskrajnom ponoru.
Nigde nema takvog mesta.

Bilo je duboko,
i svetlo,
i visoko.

Primaklo se tako blizu ludila,
smejali smo se bezumno.

Tvoj smeh i moj.

Pamtim kad su tvoje oči,
glasno rekle volim,
sada, dok se ovi zidovi,
tako nečujno ljuljaju.

nema pomoći


postoji mesto
u srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

prostor

čak i u najboljim
trenucima

znaćemo to
više nego
ikad

postoji mesto u
srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

i
mi čekamo
u tom
prostoru

Literarna romansa

Upoznah je preko dopisivanja ili poezije ili magazina
I poche mi slati neke vrlo vruce pjesmice o pozhudi i silovanju
Sve to, pomijeshano sa povrshnim intelektualizmom,
nekako me zbunilo, te sjedoh u kola i odvezoh se na sjever
Kroz planine i kanjone i autoputevima,
ne spavajuci, trijezneci se, tek razveden,
besposlen, ostario, umoran, zheleci samo da prespavam
narednih pet ili deset godina; Konachno pronadjoh motel
u prijaznom mjestashcu pokraj prashnjave ceste
Sjedoh tako, paleci cigaretu,
ramishljajuci: ti mora da si lud,
I pojavih se, kasnech sat
na ljubavni sastanak, a ona stara, ofucana
skoro pa ko ja, ne bash privlachna,
pokloni mi tvrdu, oporu jabuku,
koju prezhvakah preostalim zubima;
Umirala je od nepoznate bolesti,
neshto poput astme, i reche mi,
Zhelim ti povjeriti tajnu, a ja rekoh,
Znam: ti si djevica, 35ogodishnjakinja.
Izvadila je biljezhnicu, deset ili dvanaest poema:
Njeno zhivotno djelo, moradoh prochitati
I trudih se biti ljubazan
No poeme bijahu vrlo loshe.
Odvedoh je nekud, na boks mech,
Kashljala je u dimu dvorane
gledajuci okolo naokolo
u sva ta lica
te u borce na ringu,
stiskajuci shaku
Tebe nishta ne uzbudjuje, je li? pitala me,
Ali sam se ja pravo uzbudio te noci u brdima.
Sretosmo se josh tri ili chetiri puta
Posavjetovah je u vezi sa poemama
dok mi je zabijala jezik duboko, do pola grla
No, kad je ostavih
josh je uvijek bila djevica
i vrlo losha spisateljica.
Mislim da ako zhena sjedi prekrshtenih nogu
35 godina
isuvishe je kasno
i za ljubav
i za
poeziju

PLAVA PTICA

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja sam isuvise opasan za nju,
kazem joj ,ostani unutra,necu da te bilo ko vidi.
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja je nalivam viskijem i udisem
dim od cigareta
tako da kurve i barmeni
i bakalini
nikad ne saznaju
da je unutra.
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja sam isuvise opasan za nju,
kazem joj
miruj,jel' hoces nesto da zabrljas?
Hoces da zajebes stvar?
Hosec da mi urnises prodaju knjiga u Evropi?
Ima jedna plava ptica u mom srcu koja
zeli da izadje
ali ja sam pametan covjek,pustim je napolje
samo ponekad nocu
kad svi zivi spavaju
kazem joj,znam da si tu
i zato ne budi tuzna.
Onda je vratim nazad
ali ona pomalo pjevusi unutra,
nisam je bas pustio da umre
i onda tako spavamo
zajedno,
sa nasim
tajnim paktom
i sve je dovoljno lijepo da
bi covjek mogao
da zaplace,ali ja ne placem,
a vi?

Napad i povlačenje

čitaj im
čitaj im i pij vino, pusti neka devojke
sanjaju kako ti sisaju dušu iz kurca
čitaj im
čitaj im i pij vino, naplati u kešu,
zatim idi i pusti da neko drugi vozi.
ali pre toga
kada im čitaš
čitaj im nove stvari da tebi
ne bude dosadno
a kad stigne aplauz
i devojke gledaju u tebe
vrelim sjajnim očima
seti se kad si gladovao u malim
sobama
seti se da su tvoj autogram tražili
samo kad si se potpisivao
pre ulaska u ćelliju za pijance
seti se kad su druge devojke mislile za tebe
da si bubašvaba.

čitaj im
čitaj im i pij vino, i seti se
svih pesnika koji misle da je čitanje poezije
nešto važno, da je to svetinja;
to su pesnici koji te mrze,
to su pesnici koji čitaju pred 8 ili 12 ili
14 ljudi.
to su pesnici koji pišu o
ljubavi i časti i hrabrosti
ili veruju da pišu o tome.

ostavi devojke njima, potrebne su im
devojke jer nemaju ništa
drugo.

uzmi keš i strpaj ga u
džep i izađi odatle,
vrati se kući i zaključaj se.

tražiće te - želeće da objave snimak čitanja.
daj ugovor advokatu.