Boka Kotorska - biser Jadrana

„Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, Pokrivena nebom ko od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje vile I svetija si od njenog đerdana.“ Aleksa Šantić


Bokokotorski zaliv nalazi se u jugozapadnom delu Crne Gore



Boka, ili Bokokotorski zaliv, jedan je od najlepših zaliva na svetu, „biser Jadrana“. Ovo predivno mesto Crne Gore smestilo se u njenom jugozapadnom delu, ispod litice Lovćena i Orjena. Prkosi svojom lepotom i ostavlja bez daha svakog ko je zakoračio na njeno tlo ili samo „bacio pogled“ na najveći i najlepši fjord Mediterana.


Boka Kotorska - biser Jadrana



Površina bokokotorskog zaliva je 87,33 km2, a dužina obale 105 km. Veruje se da je na nastanak ovog prelepog zaliva uticala fluvijalna erozija u pliocenu. Boka Kotorska ima slavnu i bogatu istoriju, a proslavili su je pomorci, majstori, iskusni graditelji, ali i brojni umni ljudi. Koračajući ulicama bokokotorskih gradova, svaki korak ličiće na hod kroz istoriju: ovde ćete videti kako se praistorijsko doba, ilirsko doba, antičko doba, gotika, renesansa, barok, prelivaju u savremeni život i traju zajedno.


Ostrvo Sveti Đorđe



Bokokotorski zaliv podeljen je na četiri manja: hercegnovski, risanski, kotorski i tivatski. Tu postoji sedam ostrva: Sveti Đorđe, Gospa od Škrpjela, Ostrvo Vavedenje, Mamula, Gospa od Milosti, Sveti Marko, Ostrvo Cvijeća. Kao prelepa biserna ogrlica na obali Boke Kotorske nižu se mali gradovi, neverovatne lepote i impresivne arhitekture. Pored ovih ostrva, čija se lepota retko viđa, u Boki postoje i veća naselja, a samo neka od njih, verovatno i najpoznatija, su: Kotor, Herceg Novi, Igalo, Tivat, Kumbor, Njivice, Risan, Perast, Ljuta...


Gospa od Škrpjela



Područje Boke Kotorske bogato je prirodom, posmatra se kao jedna geo-morfološka i biljno-geografska celina. Pod uticajem je sredozemne, ali i planinske klime, koje zajedno prouzrokuju posebnu vrstu submediteranske klime, drugačiju od one koja vlada u ostalim delovima crnogorskog primorja. Ono što karakteriše Boku je rano proleće: dok na vrhovima okolnih planina gledamo sneg, duž obale Boke beremo mediteransko bilje.


Kotor



Ako se može navesti neka mana ovog mesta, moglo bi se reći da je to što je ovaj region poznat po najvećoj prosečnoj količini padavina u Evropi. Ali, zahvaljujući dobroj klimi i dovoljnoj količini padavina, duž obale bokokotorskog zaliva raste mediteransko, kontinentalno i egzotično bilje: palme, masline, narandže, limun, oleanderi, mimoze...


Herceg Novi



Teško je odoleti lepoti Boke Kotorske, još teži zadatak je: opisati je. Dobra stvar je što se ovakva lepota nalazi u blizini naše zemlje – posetite je.


Posetite prelepu Boku



Priču o Boki zaokružićemo predivnim stihovima Alekse Šantića, ali i podeliti video sa namerom da u vama probudimo želju da posetite „biser Jadrana“:






Pogledajte video:




Sup.Odmor

Stigli delfini u Crnu Goru, pogledajte gde ih možete videti

Boravak delfina u zalivu Boke Kotorske uvek obraduje meštane i turiste, pa je tako i ovih dana kada je zabeleženo prisustvo grupe od četiri jedinke. Fotografije ovih morskih sisara usnimljene su kod Perasta, Veriga, Morinja, Prčanja, Stoliva, uz obalu ili na sredini zaliva.



Đurović, koji radi i na monitoringu morskih sisara u okviru Accombams konvencije o zaštiti delfina i kitova u Mediteranu i Crnom Moru, kaže za Radio Kotor da su stigli „dobri delfini“.

- Dobri delfin nije probirač kada je ishrana u pitanju. Oportunista je i hrani se svime što sredina može da ponudi u datom trenutku i u većoj koncentraciji. Jede od glavonožaca, malih pučinskih riba, puževa, drugih bentonskih organizama, kao što su školjke, pa do riba sa dna mora- oslića, barbuna... - kazao je Đurović.

Zaštita delfina obaveza je države u skladu sa brojnim međunarodnim konvencijama koje ih tretiraju kao ugroženu vrstu.

O tome je za Radio Kotor govorila i Nikolina Rako iz Jadranskog centra za zaštitu delfina "Plavi svijet" - Mali Lošin, koja je u kotorskom Institutu boravila kao predavač na kursu za obuku budućih trenera monitoringa u okviru Accombams-a.

- Delfini su vrsta zaštićena brojnim konvencijama koje su potpisale, kako Hrvatska tako i Crna Gora, pa je sada potrebno omogućiti njihovo sprovođenje kroz nacionalne zakone - kazala je Rako.

Delfinima se na raduju baš svi, posebno ne ribari i školjkari, jer ove inteligentne životinje prate ljudske aktivnosti, pa su često u blizini mreža i uzgajališta mušulja i ostriga gde znaju napraviti i veću štetu.

Izvor: Blic

Crna Gora: Plavetnilo Jadrana i prirodne lepote severa
Izvor: Tanjug
Crna Gora ove godine spremno dočekuje goste iz regiona, Evrope i sveta i poziva ih da, osim uživanja na raznolikim plažama na obali Jadrana dugoj 293 kilometra, otkriju i neprocenjive prirodne lepote severa zemlje zbog kojih ova država nosi epitet "ekološke države".








Ljubiteljima prirode i planina, raftinga i splavarenja pruza se mogućnost boravka u vazdušnoj banji - Žabljaku, uživanje u lepotama "suzi Evrope", odnosno Tari, najdužoj reci u Crnoj Gori, Skadarskom jezeru, kao i Crnom jezeru - jednom od 18 ledničkih jezera poznatijih kao "gorske oči"...

Ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore Branimir Gvozdenović izjavio je da Crna Gora već u ovom trenutku ima povećani broj turista iz Srbije u odnosu na prošlu godinu i očekuje se da će taj trend biti zadržan tokom čitave sezone i podsezone.

Crna Gora je, kaže Gvozdenović, dugo i temeljno radila na projektu privlačenja turista iz Srbije, a ove godine biće, podseća, realizovan i zajednički projekat Egzit.

Foto: fvfavo/Flickr.com




Foto: Trish Hartman/Flickr.com

"Turisti iz Srbije su dobrodošli u Crnu Goru, a očekujemo i da ih oni koji imaju svoje objekte na crnogorskom primorju i severu Crne Gore, koriste optimalnije ne samo u predsezoni, sezoni i podsezoni, već tokom čitave godine", rekao je Gvozdenović srpskim novinarima kojima je tokom prošle sedmice predstavljena turistička ponuda za ovu godinu - od Žabljaka, Skadarskog jezera, preko Budve do Ulcinja.

U svojoj turističkoj ponudi Crna Gora, takođe, poseban akcenat u poslednje vreme stavlja na severne delove zemlje, Skadarsko jezero i nacionalne parkove, objašnjava Gvozdenović.

Direktor Nacionalne turističke organizacije Crne Gore Saša Radović rekao je Tanjugu da planirani iznos ugovorenih investicija u crnogorski turizam u ovom trenutku iznosi između 2,5 milijarde evra i tri milijarde evra.



Foto: archer10 (Dennis/Flickr.com

Crna Gora je po ulaganjima u turizam po glavi stanovnika na prvom mestu u Evropi i lider po brzini razvoja turizma, po oceni svetske turističke zajednice, istakao je Radović, ukazavši da je u toku realizacija nekoliko velikih projekata.

To se pre svega odnosi na izgradnju druge i treće faze projekta Porto Montenegro, kao i "Porto Novi" - ekskluzivni rizort koji se gradi na mestu bivše kasarne u Kumboru gde će biti izgrađen ekskluzivni rizort "One and only"....

Na Kraljičinoj plaži, uvali između Bara i Budve, gradi se još jedan rizort, a najveći projekat je onaj na poluostrvu Luštica u okviru koga se gradi kompletno novo turističko naselje sa osam hotela sa četiri i pet zvezdica.

...............

Precizirao je da je prošle godine Crnu Goru posetilo 350.000 gostiju iz Srbije, za koje je Crna Gora i dalje omiljena turistička destinacija.

Direktor Turističke organizacije Žabljak Boro Nikolić izjavio je Tanjugu da smeštaj u toj vazdušnoj banji, koja se nalazi na 1.450 metara nadmorske visine, u hotelima sa dve zvezdice u dvokrevetnoj sobi na bazi polupansiona košta 25 evra, a u hotelima sa četiri zvezdice do 50 evra.

Kada je reč o privatnom smeštaju, u zavisnosti od lokacije i kategorije, cena je od sedam do 15 evra po osobi, precizirao je Nikolić.



Foto: archer10 (Dennis/Flickr.com

Prema podacima kojima raspolaže turistička organizacija Žabljaka, prošle godine u tom mestu ostvareno oko 85.000 noćenja, mada, kaže Nikolić, njegova procena je da je ostvareno čak 100.000 noćenja.

Jedna od ponuda je, kaže, i tri vrste raftinga - poludnevna ponuda košta 45 evra, celodnevni rafting u dužini od 40 kilometara do Radovan luke sa obrokom, košta 100 evra, i dvodnevno splavararenje koje obuhvata dva noćenja i paket aranžman košta 180 evra.

U Porto Montenegru, nautičkom centru i najluksuznijoj marini u Tivtu i na celom crnogorskom primorju, ovog leta će biti otvoren prvi hotel franšize "Regent hotels i rizort" u ovom delu Evrope, a u toku je i njeno proširenje za dodatnih 150 vezova.




Foto: archer10 (Dennis/Flickr.com

Velelepno zdanje sa 86 apartmana rađeno u venecijanskom arhitektonskom stilu, čija će unutrašnjost podsećati na luksuzan brod, gostima će svoja vrata otvoriti 1. avgusta, a svečano otvaranje zakazano je za 27. avgust.

U "igralište za super bogate" kako je zapadna štampa nazivala Porto Montenegro u proteklim godinama, do sada je investirano oko 180 miliona evra, a očekuje se da će narednih godina ta suma biti uvećana nekoliko puta, a broj zaposlenih sa sadašnjih 1.000 povećan na 3.000.

Menadžert za odnose sa javnošću Porto Montenegra Danilo Kalezić izjavio je Tanjugu da je samo u hotel čije otvaranje predstoji, uloženo 55 miliona evra, a vrednost izgradnje druge faze marine iznosi 32 miliona evra.




Foto: amira_/Flickr.com

On je podsetio da trenutno u marini ima 250 vezova, što znači da će po završetku aktuelnih radova imati oko 400 vezova za male, mega i super jahte.

U jednom od najluksuznijih hotela Aman Sveti Stefan na istoimenom ostrvu, biseru crnogorskog turizma, ove godine očekuju bolju turističku sezonu, a menadžer hotela Marina Rađenović je Tanjugu rekla da hotel ima ukupno 58 soba,od kojih je osam u vili Miločer. Cene u apartmanima se kreću od 950 do 3.850 evra.

Najviše gostiju u "Aman Sveti Stefan" dolazi iz SAD, Velike Britanije i Rusije, a ova sezona će, ako se po "jutru dan poznaje", biti bolja od prethodne, uverena je Rađenovićeva koja je provela novinare i kazala je Rađenović prilikom obilaska srpskih novinara tog kompleksa.


b92.net