Četiri decenije od epidemije variole vere


Na današnji dan 1972. godine ekipa virusologa i epidemiologa Instituta za virusologiju i imunologiju "Torlak", pod elektronskim mikroskopom ugledala je virus variole vere. Izolovani virus zvanično se čuva u dve laboratorije - u jednoj američkoj i jednoj ruskoj.



U Jugoslaviji je 1972. potvrđena epidemija velikih boginja (variole vere), od kojih je bolelo 175 i umrlo 35 ljudi.
Smatra se da je epidemija počela u selu Danjane kod Đakovice, a proširila se preko Novog Pazara na Čačak i Beograd.

Govorilo se da je bolest u zemlju ranije uneo Ibrahim Hoti kada se vratio sa hadžiluka, ali to nije utvrđeno.
"Variola vera" je odnela 35 života. Nadležni republički organi saznali su 22. marta da je "variola" od 8. marta u Čačku, a od 9. marta u Beogradu. Javnost je o tome bila obaveštena tri dana kasnije i to tek na osnovu iznuđene dozvole političkih moćnika.

Desetak minuta nakon što je zvanično saopštenje pročitano na Radio Beogradu, bilo je Beograđana koji su dotrčali u epidemiološku službu da bi se do kraja dana njihov broj povećao na 478, do kraja četvrtog dana na 1.899, a na kraju druge nedelje broj prijavljenih bio je 2.311, piše u knjizi "Bez obdukcije".

Ovako je u filmu "Variola vera" Gorana Markovića, objašnjeno o kakvom se virusu radi:



U roku od deset dana u Beogradu vakcinu na 727 punktova primilo je 1.849.341 građana, a oko 600.000 ljudi je revakcinisano. Većina stanovništva vakcinisana je metodom skarifikacije - koža se prvo očisti alkoholom, a zatim se sterilnom lancetom vakcina nanese na dva mesta međusobno udaljena 5 do 10 santimetara, na spoljnoj strani nadlaktice, na kojima su napravljena dva uspravna i dva poprečna zareza dužine oko 1 santimetar.

U toku vakcinacije u Institutu "Torlak" je obustavljena svaka proizvodnja i sve je bilo potčinjeno dijagnostici variole i kontroli vakcine i hiperimunogamaglobulina. Lekari, koji su tada aktivno učestvovali u zbrinjavanju građanstva smatraju da su posledice vakcinacije bile veoma teške, bilo je i smrtnih slučajeva i čini se, kako oni kažu, da je od vakcinacije bilo više štete nego od samog virusa.

To se objašnjava činjenicom da kod imunodepresivnih osoba koje nemaju imunitet dolazi do generalizovane vakcinije, što znači da osoba naprosto bukne na mestu gde je vakcinisana, a može doći i do encefalita - da virus prodre do centralnog nervnog sistema.

Rad Republičke zdravstvene inspekcije ograničavao je amandman 18 na Ustav SFRJ, po kome su pokrajine imale svoje zdravstvene službe, pa prema tome i svoje sanitarne inspekcije. To znači da pokrajinske zdravstvene vlasti nisu bile podređene republičkim, već direktno saveznim ustanovama. Zbog toga je Republička zdravstvena inspekcija na Kosovu mogla da deluje tek posle intervencije kod saveznih organa.

Direktor Infektivne klinike KCS u Beogradu prof. dr Dragan Delić kaže da je u to vreme zdravstveni sistem dobro odreagovao i da je to bila dobro organizovana država koja je jednom masovnom vakcinacijom sprečila dalje širenje infekcije.

Komentarišući koliko je zdravstveni sistem danas spreman za eventualnu epidemiju te bolesti, profesor Delić kaže da je to teško reći, ali smatra da nismo. "Treba imati sobe sa negativnim pritiskom što mi nemamo, značajan broj jedinica za intenzivnu negu što nemamo, treba stvoriti dijagnostičke procedure i protokole koje takođe nemamo, jednom rečju treba nam moderna savremena infektivna klinika", istakao je Delić.

(Tanjug)