Najpoznatije "krive" zgrade na svetu
Izvor:b92


Evo šta se desi kada neku - naročito visoku - strukturu ne postavite na čvrste temelje. Građevina počinje da se naginje svake godine sve više i više i možda će joj za to trebati vekovi, ali ona će se neminovno srušiti ako se ne preduzmu ozbijne mere stabilizacije.



To je sudbina većine od ovih 13 nagnutih svetskih kula, premda je nekolicina namerno naherena. Od Big Bena, koji „beži” od vertikale za 0.26 stepeni, do crkvenog tornja Surhusen u Nemačkoj (5,19 stepeni), saznajte koje su još građevine na planeti na klimavim osnovama.

Big Ben, London, V. Britanija

Iako se to jedva vidi golim okom, britanski parlament je zvanično objavio da je njegova kula-časovnik (poznat i kao Big Ben) nagnut za 0,26 stepeni (ili 43 cm od ose) ka severo-zapadu. Nivo nagiba se od 2003. povećao za 0,9 mm godišnje a izgleda da su ovaj problem izazvali radovi ispod zemlje na parkingu i proširenju metroa.

Pagoda na Tigrovom brdu (Junjanska pagoda), Kina

I Kina ima svoj krivi toranj u Sužuu. Pagoda koja je dobila ime po brdu na kom je izgrađena oko 960, nagnuta je približno 3 stepena. Visoka 47m, pagoda se postepeno krivi jer je polovina zemljišta od kamena a polovina od zemlje.

Mere stabilizacije, uključujući i ubrizgavanje betona u tlo, pomogle su u zaustavljanju daljeg naginjanja. Osa između vrha i dna kule odstupa za 2,32 metra.

Dve kule u Bolonji, Italija

Glavna atrakcija Bolonje su dve nagnute kule, izgrađene između 1109. i 1119. Viša se zove Azineli, niža Garizenda. Azineli, visine 97m, peživela je udare gromova, požare, i bobardovanja iz Drugog svetskog rata.

Garizenda, koja je nekoliko puta citirana u Danetovoj „Božanstevnoj komediji”, počela je da se naginje u 14. veku zbog mekog tla.

Stara crkva (Stari Jovan) u Delftu, Holandija

Izgrađena 1246, Stara crkva (Oude kerk) je najstarija građevina u Delftu a njen nagnuti gotski toranj je dodat između 1325. i 1350. Lokalno stanovništvo se pribojavalo da će se kula, najverovatnije izgrađena preko nekadašnjeg zatrpanog kanala, srušiti pa ju je 1843. umalo stravnilo sa nivoom crkvenog krova.

U crkvi počiva čuveni holandski slikar Johanes Vermer.

Nevjanska kula, Rusija



Daleko najmlađa od većine kula na listi (osim Big Bena), Kriva kula u Nevjansku je izgrađena u 18. veku. Tačan datum izgradnje i svrha su nepoznati - neki spekulišu da je bila osmatračnica, drugi da je zvonik, treći da je bila zatvor ili čak laboratorija za hemijske eksperimente tokom sovjetske ere.

Lokalna legenda kaže da je nagnuti ugao kule nameran; restauratori da je do defekta došlo tokom izgradnje i da su arhitekte pokušale da poprave stvar naročito sečenim ciglama. Danas je između osnove i srednjeg dela kule odstupanje od 3 stepena.

Krivi hram u Humu



Jedini krivi hram na svetu, posvećen hindu boginji Šivi, nalazi se u indijskoj državi Orisi. Ne zna se da li je ovo značajno nagnuće izazvano dizajnom ili slučajem, ali zanimljivo je da, iako se struktura naginje, njen vrh je uspravan u odnosu na tlo.

Crkveni toranj u Surhusenu, Nemačka



Surhusen je najnakrivljeniji toranj na svetu koji je u to stanje dospeo slučajno. Gotički zvonik od opeke iz poznog srednjeg veka nalazi se u severo-zapadnoj Nemačkoj i trenutno je nagnut pod uglom od 5,193 stepena - čime je nadmašio mnogo poznatiji toranj u Pizi za 1,22 stepena. Izgrađen je na osnovi od hrastovih debala koji su prvobitno ležali u močvarnoj vodi.

Međutim, kad je zemljište isušeno u 19. veku, truljenje drveta je izazvalo nagib.

Crkveni toranj u Badu Frankenhauzenu, Nemačka



Podvodni izvor koji se proteže ispod čitavog grada Bada Frankenhuzena u istočnoj nemačkoj državi Turingiji vlaži tlo zbog čega su građevine poput ovog crkvenog tornja izuzetno nestabilne. Kula se krivi barem od 1640. godine, a u poslednje vreme dostigla je nagib od 4,8 stepena. Napori za stabilizacijom nisu urodii plodom i izgleda da će se kula uskoro srušiti.

Toranj u Pizi, Italija



Za ovaj ste svi čuli. Krivi toranj u Pizi je najčuvenija nagnuta građevina na svetu, iako nije ni najstarija, ni najviša niti najnakrivljenija.

Ali, zahvaljujući brisanom prostoru oko zvonika katedrale u Pizi, nagib je veoma upadljiv, što pruža bezbrojne mogućnosti za fotografisanje.

Visok preko 55 metara, zvonik je izgrađen na osnovi od jedva 2,5 m debljine i počeo je da se krivi skoro odmah nakon početka izgradnje 1173; do 1178. već je stigao do drugog sprata.

1272. kula je bila još nedovršena, pa su inženjeri projektovali gornje spratove na jednoj strani više nego na drugoj, da bi nadoknadili nagib.

U narednim vekovima pokrenute su mere za stabilizaciju, pa je kula u maju 2008. proglašena u potpunosti stabilnom - nakon uklanjanja zvonâ, tla ispod uzdignute strane i „uprezanja” kule kablovima.

Inženjeri kažu da je prvi put od izgradnje toranj prestao da se pomera i da će ostati u relativno uspravnom položaju barem sledećih 200 godina.

Kapital kapija, Olimpijski stadion i Kapija Evrope

Nisu samo stare građevine jedine kule koje se opasno naginju ka „uništenju”. Pogledajte Capital Gate u Abu Dabiju, neboder mešovite namene koji doseže visinu od 158m uz daramtičan nagib od 18 stepeni ka zapadu.

Ginisova knjiga rekorda je 2010. imenovala Capital Gate kao najnakrivljeniju kulu koju je stvorio čovek.



Druga namerno nagnuta savremena čuda arhtekture su Montrealska kula pri Olimpijskom stadionu i Kapija Evrope u Madridu.

Kula u Montrealu je zvanično najviša nakrivljena građevina na svetu sa 175,5 metara, a Kapija Evrope su zapravo dve građevine visoke 114 metara koje se naginju jedna ka drugoj pod uglom od 15 stepeni.

Evo šta se desi kada neku - naročito visoku - strukturu ne postavite na čvrste temelje. Građevina počinje da se naginje svake godine sve više i više i možda će joj za to trebati vekovi, ali ona će se neminovno srušiti ako se ne preduzmu ozbijne mere stabilizacije.



To je sudbina većine od ovih 13 nagnutih svetskih kula, premda je nekolicina namerno naherena. Od Big Bena, koji „beži” od vertikale za 0.26 stepeni, do crkvenog tornja Surhusen u Nemačkoj (5,19 stepeni), saznajte koje su još građevine na planeti na klimavim osnovama.

Big Ben, London, V. Britanija



Iako se to jedva vidi golim okom, britanski parlament je zvanično objavio da je njegova kula-časovnik (poznat i kao Big Ben) nagnut za 0,26 stepeni (ili 43 cm od ose) ka severo-zapadu. Nivo nagiba se od 2003. povećao za 0,9 mm godišnje a izgleda da su ovaj problem izazvali radovi ispod zemlje na parkingu i proširenju metroa.

Pagoda na Tigrovom brdu (Junjanska pagoda), Kina



I Kina ima svoj krivi toranj u Sužuu. Pagoda koja je dobila ime po brdu na kom je izgrađena oko 960, nagnuta je približno 3 stepena. Visoka 47m, pagoda se postepeno krivi jer je polovina zemljišta od kamena a polovina od zemlje.

Mere stabilizacije, uključujući i ubrizgavanje betona u tlo, pomogle su u zaustavljanju daljeg naginjanja. Osa između vrha i dna kule odstupa za 2,32 metra.

Santos – grad krivih zgrada



Kada se pomenu nakrivljene građevine, najpre pomislimo na krivi toranj u Pizi. Međutim, brazilski grad Santos ima mnogo veći problem sa ovom pojavom u kojem oko 100 zgrada “pati” od problema koji ima i toranj u Pizi. Santos je grad u državi Sao Paolo u Brazilu, osnovan još davne 1546. godine. Praktično, ceo grad leži na ostrvu, tj. blizu pola miliona stanovnika je naseljeno na ostrvu na kojem po kilometru kvadratnom živi 1500 ljudi.



Ispod 7 metara peska, nalazi se sloj od 30 metara gline koja baš i ne podnosi najbolje težinu velikih zgrada. Tako da su danas mnoge građevine u ovom gradu, sazidane pre više od 50 godina, počele da propadaju i da se nakrivljuju. Najveći uzrok tome je što do 1968. godine nije postojala zakonska regulativa za dubinu temelja visokih zgrada, a nije se znalo za ovaj problem sa tlom i kakve posledice mogu da izazovu slabi temelji.

Procenjuje se da danas u Santosu ima blizu 100 zgrada koje su nagnute 0,5 do 1,8 metara.

U nekim od tih zgrada nije neobično da nameštaj vremenom sklizne na jednu stranu ili da se lopta otkotrlja, ali ljudi i dalje žive u njima i naviknuti su na takve uslove i ljudima tamo je to već postalo normalno. Međutim, kada su nakrivljenja postala vidljiva golim okom, cene tih stanova su drastično opale što je bio najveći udarac za njihove vlasnike.

Neke zgrade su i ispravljene dodatnim kopanjem temelja i jačanjima istih. Primera radi, ispravljanje zgrade “Núncio Malzoni” koštalo je 1,5 miliona dolara. Za sada se nijedna nakrivljena zgrada nije srušila pod nagibom, ali s obzirom da ovaj problem postaje sve očigledniji, vlasti neće moći još dugo da žmure na njega. Ispravljanje svakako nije jeftino, a rušenje pa ponovno zidanje je takođe jedna od opcija. Iako sa strane ovo izgleda kao zanimljivost i atrakcija, ljudi koji su pogođeni ovim problemom sigurno jedna čekaju njegovo rešenje.

Minaret u Džemu – azijski Krivi toranj u Pizi

Star je 800 godina, skoro deset metara viši od Krivog tornja u Pizi, njegov vrh odstupa tri metra od vertikale i nalazi se na mestu kojem možete prići samo helikopterom i uz vod vojske! Pa ipak, Unesko ne odustaje od Minareta u Džemu koji je sve bliži padu.

Nekada je ovo mesto bilo na stotinama razglednica... Bilo je to u vreme dok su turisti još dolazili u Avganistan.



Minaret u Džemu

Čak i tada, samo nekolicina je zaista videla čuveni Minaret u Džemu – zavučen u brdima, na 12 časova teške vožnje džipom od „bilo čega“, u delu zemlje koji je poznat po bandama i razbojnicima, provinciji Gor.



Danas, put prolazi kroz teritoriju talibana, pa je obilazak Minareta još komplikovaniji.

Dalje od Džema puta ni nema, a s proleća i leti reka je suviše duboka da bi se prešlo na stranu na kojoj je ova bogomolja.

Zvaničnici Ujedinjenih nacija, zaduženi za obrazovanje, nauku i kulturu, konačno su dobili priliku da posete mesto 18. novembra, prvi put od 2006. godine.

Predsednik Ašraf Gani naredio je svojoj vojsci da sprovede tim eksperata koji je došao da proveri izveštaje da se ovaj toranj, izgrađen skoro jedan vek pre sličnog tornja u Pizi, iskrivio više nego ikad do sada.

„Mislim da je ovo važno istorijsko mesto za Avganistan, čija važnost prevazilazi granice Avganistana“, smatra Tarkis Stivens, belgijski konzervator koji radi za Unesko.

„Star je 800 godina, a još uvek izgleda kao da je juče napravljen“.

Nedavno načinjeni lokalni izveštaji alarmirali su svetske stručnjake da se minaret toliko nagao, da bi mogao uskoro da se sruši.

Zbog toga je Stivens doneo lasersku opremu da proveri da li se nagib uvećao od 2006, a pre toga je po istom zadatku, u Avganistanu bio 2002. godine.

Jedinstven po svemu

U celosti je izgrađen od cigala i druga je po visini takva građevina u svetu.

Gledano spolja, ima strukturu teleskopa, visine 65 metara. Ukrašen je fantastičnim reljefom i tirkiznim keramičkim pločicama.



Unutra se krije drugo čudo – par „uvijenih“ stepenica koje se ukrštaju poput molekula u DNK lancu.

To je dizajn koji datira stotinama pre sličnih evropskih tornjeva iz doba renesanse i spada u jedina dva lokaliteta u Avganistanu koja su pod zaštitom Uneska.

Drugi je dolina Bamijan, poznata po gigantskim statuama Bude, sada uglavnom uništenim od strane talibana.



Inače, Minaret je jedini preostali trag civilizacije Gurida, koji su u 12. veku vladali imperijom koja se prostirala od Irana do Bengala.

Prilikom prošlomesečne posete Džemu, helikopter koji je dovezao Stivensa prišao je Minaretu najbliže što je mogao – uspeo je da sleti na jedino parče ravne zemlje u okolini – na sat i po džipom od cilja.

Njega, zvaničnike i dva strana novinara dopratio je vod avganistanske nacionalne armije, u 10 vozila.



Neverovatni reljef krasi spoljašnjost

Zanimljivo je što kula leži, uz gorepomenuto, jedinom preostalom pristojno ravnom tlu u bližoj okolini – trouglastom parčetu zemlje između dve reke, Džem i Hari, koje se ulivaju jedna u drugu baš tu, zbog čega mu deo temelja uopšte ne leži na čvrstoj osnovi i redovno je poplavljen prolećnim nadolaskom vode.

Stanje kritično!

Utisak na prvi pogled bio je da se Minaret nije dodatno iskrivio. Međutim, precizna merenja osetljivom opremom tokom narednih dana pokazala su da ima razloga za veliku zabrinutost.

Bez obzira na to što se toranj nagnuo još „samo“ 28 milimetara od 2006. godine, situacija je kritična, što je i Stivens potvrdio.



„Svako dodatno krivljenje, makar i centimetar, izaziva ogromne probleme po pitanju stabilnosti. To ne možete ignorisati.“

Da bi se lakše shvatilo koliko je kriv Minaret u Džemu, uporedićemo ga sa Krivim tornjem u Pizi, koji je od ose odstupao na jednu stranu 5,5 stepeni.

Nakon obimnih radova i uloženih 25 miliona dolara, taj stepen je smanjen na 3,99. I tako „ispravljeni“ italijanski toranj opet vrhom odstupa od ose gotovo četiri metra!

Avganistanska kula se sada nalazi 3,47 stepeni van vertikalne ose, ali je i 9,14 metara viša od znamenitosti u Pizi.



Sa ovog brda izgleda najkrivlje

U ovom trenutku, vrh Minareta odstupa oko 3,04 metra od idealne vertikale.

Pritom, čuveni evropski toranj je od lomljenog kamena, a Minaret od cigala od pečene gline i krečnog maltera, što nije ni približno tako čvrst materijal.

„Inženjeri neće biti oduševljeni ovom činjenicom“, kaže Stivens.

Unesko gleda širu sliku

Uz stabilizovanje azijskog spomenika, Unesko bi voleo da poboljša zaštitu čitave oblasti, jer u okolini postoji veliki broj raznih iskopina, od kojih je veliki broj ilegalan – „zasluga“ avganistanskih pljačkaša grobnica.

Nema dugoročnog plana

U principu, Unesko je tokom 2003. i 2004. zaustavio krivljenje Minareta do potpunog pada. Nije bilo potpornih zidova da ga zaštite, objašnjava Fontani.

Svake sledeće godine, fondovi za hitne slučajeve su korišćeni za zaštitu Minareta, ali pravi, sveobuhvatni plan za dugoročno spasavanje objekta nije usvojen.

Nedaleko je otkriveno i jevrejsko groblje, starije i od samog Minareta, sa nadgrobnim spomenicima na hebrejskom i persijskom.

Uprkos važnosti tog dela sveta, malo sredstava je uloženo od 2002. godine u zaštitu – svega pola miliona dolara, tvrdi Unesko. Za razliku od Bamijana, gde je otišlo oko šest miliona dolara u poslednjih nekoliko godina.

Još jedan veliki problem jeste što je znamenitost u Džemu potpuno nepristupačna za turiste – bez helikoptera i oružane pratnje ne može se ni blizu! To dodatno otežava nalaženje donatora za očuvanje avganistanske kulturne baštine, posebno usred rata.



Međutim, Paolo Fontani, šef Uneska u Kabulu, ističe da se situacija popravila otkada je Gani šef države. „Predsednik Gani shvata šta se dešava u Džemu i ponudio nam je pomoć bilo koje državne ustanove i helikopter. To je presedan. Ne dešava se to često.“

Fontani se još nada da će ovo novo „otvaranje“ pozitivno delovati na potencijalne ulagače.


rts