Eksperiment s Krivog tornja u Pizi

Jedan zanimljiv eksperiment čiji su protagonisti poznati naučnik Galileo i poznati Krivi toranj u Pizi, zabilježen je u istoriji, a i danas se spominje. Po Aristotelovom osnovnom zakonu kretanja, ako padaju dva tijela različite težine, ono koje je teže će pasti brže od lakšeg. Galileo je pokušao da demonstrira da Aristotelova tvrdnja nije tačna; zato je, jednog dana 1589.godine, uz pomoć dvojice svojih asistenata, popeo dva topovska đuleta, od kojih je jedno bilo duplo teže od drugog, na vrh tornja u Pizi i bacio ih odatle u istom trenutku. Dva topovska đuleta su pala na zemlju istovremeno i tako je Galileo dokazao svojim kolegama i saradnicima, koji su se okupili u podnožju tornja, da je njegova tvrdnja tačna i da Aristotel nije u pravu.
Ovo je najpoznatija od svih epizoda koje se pripisuju Galileu i njegovim eksperimentalnim metodama, ali njena istorijska istinitost još uvijek nije dokazana. Ovu priču je prvi zabilježio Vinćenco Vivijani, njegov asistent, u Galileovoj biografiji, koju je počeo da piše nedugo nakon smrti svoga učitelja. Galileo, pak, nikada nije pomenuo ovaj eksperiment u svojim dokumentima. Takođe, nijedan od njegovih savremenika-učenjaka, kolega ili naučnika-nikada nije spomenuo gore opisani eksperiment. U svakom slučaju, bez obzira na to da li je priča o eksperimentu s Krivog tornja u Pizi istinita ili ne, činjenica da Galileo nije priznavao Aristotelove temelje i da je u svojoj teoriji izložio "zakon o tijelima koja padaju" ostaje neosporna.
Ubrzo nakon Galileove smrti, engleski fizičar Robert Bojl je napravio eksperiment kojim je pokazao da su Galileove tvrdnje tačne. Koristeći vazdušnu sisaljku, napravio je vakuum u kome su kuglice od olova i pero pali istom brzinom. Stotinama godina kasnije, 1971.godine, tokom ekspedicije na Mjesec poslednje misije šatla Apolo 15, komandant Dejvid Skot je uživo pred kamerama izveo demonstraciju. Bacio je istovremeno geološki čekić i pero. Zbog toga što su se tijela praktično nalazila u vakuumu, u kojem ne postoji otpor vazduha, pero je palo istom brzinom kao i čekić, upravo kao što je i Galileo demonstrirao stotinama godina unazad- sva tijela padaju istovremeno, bez obzira na svoju težinu.

Kataklizmični sudar naše Mliječne staze i galaksije Andromeda

Za četiri milijarde godina doći će do kataklizmičnog sudara naše Mliječne staze i galaksije Andromeda, poznate i kao M31. Sudar, koji je neizbježan zbog međusobnog gravitacijskog privlačenja dvije galaksije, katapultirat će naše Sunce u neki sasvim drugi dio galaksije i raštrkati milijune zvijezda. Nakon sudara, trebat će još dvije milijarde godina da se Mliječna staza i Andromeda u potpunosti spoje u jednu novu galaksiju, prenosi Daily Mail. Ova slika pokazuje Andromedu kao malenu točku u svemiru, koja naizgled za Mliječnu stazu ne predstavlja nikakvu opasnost.





Andromeda se trenutno nalazi na udaljenosti od 2,5 milijuna svjetlosnih godina od Mliječne staze, no približava joj se vrtoglavom brzinom od otprilike 402.325 kilometara na sat. Usporedbe radi, to je kao kad biste za jedan sat prevalili udaljenost od Zemlje do Mjeseca.

(NASA)



U ovoj projekciji nekoć malena Andromeda dominira prostorom i sad već predstavlja ozbiljnu prijetnju našoj galaksiji.

(NASA)



Ovako će, predviđa NASA, izgledati epski sudar Andromede i Mliječne staze. Milijuni zvijezda bit će raštrkani posvuda i obje galaksije zauvijek će izgubiti svoj prvotni oblik.

(NASA)



Ovo je još jedan prikaz trenutka u kojem se galaksije približavaju jedna drugoj, s time da se sada Mliječna staza nalazi s lijeve strane.

(AP)



Prikaz Mliječne staze. NASA-ini znanstvenici smatraju da naša Zemlja neće biti uništena u sudaru, iako je nemoguće predvidjeti gdje će završiti u novonastaloj galaksiji čije će nastajanje trajati dvije milijarde godina.

(AP)



Andromeda. Znanstvenici smatraju da bi se i Triangulum, treća, manja galaksija, mogla naći u sudaru.

(AP)

(Jutarnji.hr)

Poznate ličnosti i njihova manje poznata neobična otkrića

Hedi Lamar je svima poznata kao jedna od najvećih holivudskih zvezda svog vremena, a Nil Jang kao jedan od najuticajnijih kantautora ikada, ali malo ko zna da su oni pored toga bili i pronalazači. Oni su samo neke od poznatih ličnosti koje imaju i talente za otkrića, prenosi sajt Cracked.com.



Nil Jang je izmislio jednostavniji sistem upravljanja vozićima

Jedan od najcenjenijih pevača, gitarista i tekstopisaca Nil Jang, bavi se i svojim hobijem – modelima vozova. Ali on je i inovator u toj oblasti, pa je tako, između ostalog, izmislio i poseban sistem za daljinsko upravljanje vozićima pomoću dugmeta, kako bi svom sinu, koji pati od cerebralne paralize, omogućio da i on uživa u tom hobiju. Jang je i suvlasnik firme “Lionel, LLC” koja prodaje sve njegove izume.



Zepo i Gumo Marks - komičari i inženjeri

Zepo i Gumo Marks najmlađi od braće Marks, čuvenih komičara, bili su i uspešni inženjeri. Njih dvojica su, za razliku od Gruča, Harpa i Čika, glumačku karijeru ranije završili i obogatili se zahvaljujući medicinskim aparatima. Njihov najvažniji pronalazak jeste monitor za merenje pulsa, mali aparat namenjen srčanim bolesnicima. Aparat se nosi na ruci, i ima dva sata, jedan koji pokazuje normalno vreme, a drugi koji meri puls. U slučaju da puls nije u granicama normale, aparat se oglašava alarmom.



Vilijam Marston tvorac stripa i tragač za istinom

Vilijam Marston, tvorac stripa “Čudesne žene” (Wonder woman), bio je i u stvarnom životu zauzet pravljenjem neke vrste “lasa istine” koji nosi njegova junakinja. Marston je bio psiholog, pronalazač i tvorac je testa sistolnog krvnog pritiska, na osnovu koga se može zaključiti da li testirana osoba laže. Taj test je jedna od komponenti modernog poligrafa.



Pisci naučne fantastike, na čelu sa Žilom Vernom, predvideli su i detaljno opisali mnoge kasnije izume. Robert Hajnlajn, jedan od najuticajnijih naučnofantastičnih pisaca može se smatrati jednim od idejnih tvoraca vodenog kreveta. On je u svojim romanima do najsitnijih detalja opisao vodene krevete namenjene pacijentima koji moraju dugo da leže, a koji su tek kasnije napravljeni. Hajnlajn ipak nije pokušao da svoju ideju sprovede u delo.



Spisateljica ljubavnih romana Barbara Kartland dala je svoj doprinos vazduhoplovnom jedriličarstvu. Ona je dizajnirala jednu jedrilicu koju može da vuče avion i kojoj je britanska vojska našla namenu tokom Drugog svetskog rata. Za svoj izum ona je dobila i nagradu vazduhoplovne industrije.



Hedi Lamar je bila holivudska lepotica, ali i genijalna naučnica.

Jedna od najvećih zvezda zlatnih godina Holivuda, Hedi Lamar glumila je u preko 30 filmova, a ono što je malo poznato o njoj je to da je ona izumela sistem za navođenje torpeda, koji predstavlja preteču današnje bežične komunikacije. Lamar je danju bila seks simbol na velikom ekranu, a noći je provodila radeći u svojoj laboratoriji i zajedno sa prijateljem Džonom Antejlom registrovala je patent tehnologije komunikacije proširenog spektra, bez kojeg razvoj digitalnih komunikacija ne bi bio moguć. Ona je svoj izum patentirala 1942. godine i ponudila američkoj vojsci, ali su je oni ismejali. Tek nakon dvadeset godina američka mornarica je shvatila veličinu njenog otkrića i počela da je primenjuje. Dan njenog rođenja, deveti novembar, se u njenoj domovini Austriji, ali i Nemačkoj i Švajcarskoj, obeležava kao Dan pronalazača.



"Čelična dama" doprinela industriji sladoleda

Margaret Tačer, čuvena britanska premijerka, poznata po nadimku "Čelična lejdi" ima i svoju "meku stranu". Naime, ona je, nakon što je diplomirala na Oksfordu, radila kao hemičar za lanac restorana i proizvođače hrane "J. Lyons and Co" i zajedno sa kolegama došla do novog metoda za ubrizgavanje vazduha u sladoled i tako napravila "vazdušastiji" i laganiji dezert. Takav sladoled sa mekšom teksturom se hlađenjem ne može skroz zamrznuti, pa se lako servira.

Čak i najpoznatiji svetski izumitelji imaju i neka nepoznata, ali vredna otkrića koja odskaču od onoga što znamo o njima.



Isaku Njutnu su zahvalne i mačke

Tako je na primer Isak Njutn osim fizici svoj doprinos dao i – mačkama.
Njemu mnogi pripisuju da je izumeo vratanca za mačke. Dok je sedeo u svojoj laboratoriji proučavajući fizičke osobine svetla, njegova mačka je želela čas da uđe u sobu, a čas da izađe iz nje. Njutn nije želeo da stalno otvara vrata ljubimcu, ne bi li mu ušla svetlost i poremetila uslove u laboratoriji, pa je odlučio da iseče jedan kvadrat na vratima, tako da mačka može da gurne vratanca i uđe kad hoće, a da se ona sama za njom zatvore.



Bendžamin Frenklin, naučnik i političar, najpoznatiji je po otkriću gromobrana i bifoklanih naočara, a otkrio je i savitljivi uretralni kateter.

Dok je njegov brat imao probleme sa kamenom u bubregu, Frenklin je došao na ideju da napravi kateter od savitljive srebrne žice koji će biti bezbolniji i udobniji pacijentu.

Jedan od najistaknutijih čeških književnika 20. veka, Karel Čapek prva je osoba u svetu koja je upotrebila reč „robot“ u jednoj svojoj drami napisanoj 1921. godine. Reč robot je potekla iz češkog jezika i označava težak fizički rad i služenje. Pisac u drami opisuje robote kao inteligentne mašine koje se koriste kao sluge u njegovoj drami “R.U.R.”




Danas postoji preko milion robota u domaćinstvima a približno 1,1 milion operiše u industriji širom sveta. Roboti se koriste za obavljanje zadataka koji zahtevaju visok nivo preciznosti ili su, jednostavno, dosadni poslovi za čoveka. Mašine obavljaju i opasne i rizične poslove, kao što je istraživanje olupina broda, pomaganje nakon prirodnih i drugih nepogoda i katastrofa, proučavanje drugih planeta i deaktiviranje bombi i mina.

Roboti zauzimaju sve značajnije mesto u našim životima. U budućnosti, roboti će raditi i kao bolničari, medicinske sestre, obezbeđenje, saobraćajni policajci, zabavljači, pratioci pa čak i kao vojnici.


Domaća invazija

Uprkos činjenici da je koncept robota poznat duže vreme, batleri mašine koji se kreću po našim domovima donedavno su bili samo misaona imenica. Umesto toga, većina robota radila je u fabrikama obavljajući neku od industrijskih rutinskih aktivnosti.



Međutim, kombinacija sve veće kompjuterske moći i napretka ostvarenog na polju veštačke inteligencije dovela je do proizvodnje dovoljno pametnog softvera, pomoću kojeg roboti postaju mnogo korisniji. Najnoviji podaci otkrivaju da je prodaja robota trostruko porasla za samo godinu dana. Štaviše, kućni roboti su na dobrom putu da budu brojniji od svojih industrijskih rođaka.

Pored robota usisivača, metli, kosilica za travu, čistača za bazen pa čak i automatskih kolevki za bebe, došlo je do prave eksplozije kada su u pitanju roboti za zabavu. Odjednom, ljudi su počeli da plaćaju pozamašne sume za robote koji nemaju određenu funkcionalnu vrednost. Umesto robota koji su zamenili nekadašnje robove, zavladali su roboti kućni ljubimci koji služe čoveku kao zabava, društvo i pratnja. Roboti zabavljači su se, ipak , najbolje pokazali zato što kućni poslovi još uvek predstavljaju izazov za robote, u pogledu spretnosti, okretnosti i inteligencije pa čak i kada su u pitanju jednostavni poslovi kao što je peglanje.

Daleko od kućnog okruženja, roboti mogu imati i drugačije oblike. Neki su čak dizajnirani da menjanju oblik, kao što je tetrabot koji menja formu i samo-klonirajući robot. I dok često razmišljamo o humanoidnim robotima, kao što je Hondin “asimo” i Sonijev “q rio” (skraćeno od Quest for Curiosity), dvonožnim mašinama za zabavljanje čoveka, pokazalo se da smo još zainteresovaniji za druga stvorenja kao što su insekti, jastozi, orangutani, aligatori, zmije i ribe. Čak je napravljen i robot zmaj-čuvar!

Bez obzira na to koliko nogu imaju i da li uopšte imaju udove, došlo je do značajnog napretka u pogledu pokretljivosti robota. To se uglavnom odnosi na hodanje na dve noge, tumaranje, gmizanje, penjanje po stenama, skakutanje, plivanje i sl. Tu su i roboti na točkovima, koji funkcionišu kao samostalna vozila. Primer za takva vozila predstavljaju roboti trkači u pustinjama, koji se nadmeću u DARPA Grand Challenge -u.


Robotski ratovi

Jedna od oblasti gde je vidljiv izuzetan napredak je razvoj bespilotnih letelica. To su u osnovi izviđačke letelice na daljinsko upravljanje koje mogu leteti same ako izgube kontakt sa svojim pilotom. Te letelice se mogu koristiti i za nadgledanje i praćenje požara u šumama. Neki roboti su čak naučili da lete sami od sebe.

Pentagon je započeo naoružavanje pojedinih bespilotnih izviđačkih letelica. Tako su one postale sposobne da odgovore na napad otvorenom vatrom. Nazivaju ih i bespilotnim borbenim letelicama. Napravljeni su i roboti koji obavljaju funkciju špijuna na bojnom polju. Svemirske agencije, kao što je NASA, takođe pokušavaju da nađu zamenu za čoveka u situacijama opasnim po život. U te svrhe, proizvedeno je mnogo robota koji istražuju svemir. Na primer, robonaut je robot na daljinsko upravljanje, specijalno opremljen da hoda po svemiru umesto čoveka astronauta.

NASA je već poslala robotske rovere na Mars, unapredila sonde za interplanetarna istraživanja, poslala droide u pokušaju da ispita asteroide. Svemirske sonde kao što je “ Huygens ” (koja se spustila na Titan) i ruska “ Venera 9 ” (koja je sletela na Veneru) takođe se smatraju robotima.

Roboti nisu pogodni samo za istraživanje drugih planeta po kosmosu. Roboti podmornice, poznati i kao vozila na daljinsko upravljanje, postaju sve značajniji način ispitivanja dubokog okeanskog dna. Roboti otporni na toplotu sada se koriste za nadgledanje aktivnosti vulkana. I za ulazak u egipatske piramide korišćen je robotski rover.


Precizni hirurzi

Operisanje ljudskog tela zahteva visok stepen spretnosti ali i kontrole, što roboti svakako mogu da ispune s obzirom na to da su mašine. Ideja o robotu hirurgu izazvala je strah kod ljudi da će roboti bez nadzora odlučivati o ljudskom životu, ali u stvarnosti roboti samo pomažu hirurzima da obave procedure za koje je potrebna maksimalna preciznost. Najuspešniji sistem je da Vinčijev robotski hirurški sistem, koji se koristi za operacije gde se instrumenti ubacuju kroz manje rupe na telu čoveka. Ovaj robotski hirurški sistem se koristi za različite zahvate, počevši od žučne kese pa do srčanog bajpasa.

Slično tome, postoje sićušne bežične kamere robota koji se koriste za dijagnostifikovanje. One prolaze kroz organe za varenje pacijenta. Njima se upravlja daljinskim upravljačem a mogu se kretati po abdominalnoj šupljini, šaljući hirurzima slike unutrašnjosti ljudskog tela, pa čak i uzimajući uzorke za biopsiju. Razvijene su i „robotske ruke“ koje služe za otkrivanje raka dojke.

Roboti koji spašavaju ljudske živote odlično su se pokazali. Zubari razmatraju korišćenje robotske bušilice kako bi ugradnja implantata bila jeftinija, brža I, što je najvažnije, manje bolna.


Pokretači i senzori

Uprkos svim uspešnim operacijama i funkcionisanju, u robotskom svetu čeka još mnoštvo izazova. U to spadaju proizvodnja boljih pokretača (koji kontrolišu kretanje robota), senzora (koji omogućavaju detektovanje okoline), pravljenje pametnijih robota. Motori i hidraulični i pneumetski pokretači su danas previše slabi, ili su pak glomazni i bučni. Veštački mišić bi mogao da bude dobro rešenje, ali se pokazalo da nije dovoljno jak.

Dvonožni humanoidni roboti predstavljaju poseban problem. Roboti na točkovima, ili oni koji se kreću kao insekti, imaju mnogo bolju ravnotežu i lakše se snalaze u prostoru.

Ranija istraživanja u oblasti robotike fokusirala su se na korišćenje sonarnih senzora jer su bili jeftiniji i lakši za korišćenje. Međutim, danas je u igri mnogo izazovniji, a samim tim i bogatiji navigacioni sistem. Slično tome, u toku su intenzivna istraživanja kako bi se proizvela „elektronski osetljiva koža“ koja samo pomoću dodira detektuje lomljive ili klizave objekte. Robot koji podražava ljudski govor takođe je u razvoju.

Kako bi se u svim ovim oblastima vidno napredovalo, takmičenja u svetu robota su postala uobičajena pojava. Nadmetanja se održavaju u bejzbolu kako bi se unapredila spretnost i okretnost robota. Postoji i takmičenje u hvatanju zlatne ribice da bi roboti „uvežbavali“ manevrisanje pod vodom. Organizovana su i takmičenja za robote džokeje. Konačni test za robote najverovatnije predstavlja fudbal. Ovaj sport se odnosi na razvoj skoro svake grane robotike, od sposobnosti da se trči i šutira lopta do komunikacije i timskog rada. Krajnji cilj je sastavljanje ekipe humanoidnih robota koji mogu da pobede najbolji ljudski fudbalski tim na svetu do 2050.

Međutim, do 2050. ostaje otvoreno pitanje: kako će se roboti koji su dovoljno pametni da opeglaju naše rublje ponašati u pogledu poslušnosti čoveku? Da li će biti dovoljno pametni da odbiju zadati posao? Da li ćemo se naći na pragu robotske pobune u jednom trenutku naše budućnosti?


planeta.org

NE DIRAJTE MOJE KRUGOVE! – ARHIMED



Osim kraćega boravka u Aleksandriji, većinu života Arhimed je proveo u svojem rodnom mestu, Siracusi na Siciliji. Osim kao matematičar i fizičar, ističe se i kao genijalan graditelj i inovator, čiji su pronalasci bili daleko ispred njegovog vremena. Od brojnih izuma potvrđeni su sa sigurnošću Arhimedov vijak i planetarijum. Siracusu su u 3. st. pr. Kr opsedali Rimljani, pa je Arhimed, ne jednom, svojim pronalascima pomogao u obrani grada.

Navodno je izgradio Siracusiju, najveći ratni brod toga vremena, a kad su 213. pr. Kr, u Drugom punskom ratu Rimljani počeli opsadu Siracuse, Arhimed je preuzeo radove na utvrđivanju grada i konstrukciji katapulta i drugih ratnih naprava. Uz pomoć sočiva i ogledala navodno je zapalio rimsku flotu u luci ispred Siracuse, ali je ovaj događaj, o kojem izveštavaju mladi zapisi, kasnije osporavan.

Teško je na tom polju odvojiti istinu od legende, ali nova saznanja idu u prilog tome da je mnogo toga što nam se čini neverojatnim zaista bilo moguće u ono vreme, zahvaljujući čudesnom umu Arhimeda. Nakon dvogodišnje opsade grada Rimljani su napokon zauzeli Siracusu. Arhirneda je neposredno pre pada grada ubio rimski vojnik dok je u svom vrtu rešavao neki geometrijski problem iznad krugova nacrtanih u pesku.

Tom je prilikom navodno izrekao svoje poslednje reči koje su do danas ostale među latinskim izrekama: Noli turbare (tangere) circulos meos. Rimski konzul Marcelo dao je izjavu da se taj žaljenja vredan događaj dogodio suprotno njegovoj naredbi. Stoleće i po kasnije pronašao je Ciceron Arhimedov grob u jadnom stanju i naložio da se renovira. Grob je prepoznao po tome što su na njemu bila urezana Arhimedova najdraža geometrijska tela – kugla i valjak.

Ne dirajte moje krugove! (Noli turbare circulos meos!) – Arhimed (287. – 212. pr. Kr.)

Ohola lepotica blistavog uma – Hedi Lamar

od autora: Nataša Šestanj dana: Aug.17, 2012, u kategoriji Istorija informatike



“Eto vidiš, ova glumica je počela ovako – gola u reci – bez lažnog stida i srama, a sada je najpoznatija glumica Holivuda, čuvena Hedi Lamar. Najbogatija – najbogatija glumica u svetu filmske umetnosti. Ima dve kuće sa bazenima, ima pet automobila ručne izrade, a sa dolarima i sa zlatom ne zna šta će; ali nije se lažno stidela, ovo je radila, vidiš.”

Većina nas zna napamet čuvenu repliku iz filma Maratonci, zahvaljujući kojoj je opet većina nas prvi put čula za glumicu Hedi Lamar. Komentarisani kadrovi su iz najozloglašenijeg filma tog doba (1933.) “Ekstaza” čehoslovačog reditelja Gustava Mahatija u kome Hedi tumači lik mlade žene žedne ljubavi, supruge starijeg gospodina, koja završava u naručju mladog vojnika. Naga ženska figura koja trči kroz šumu i pliva u jezeru i krupni kadrovi lica koje dočarava orgazam učinili su da film bude istovremeno i senzacija i skandal za konzervativno Hedi Lamardruštvo tog doba – valjalo ga je dobro „iseckati” pre nego što je prikazan na američkom kontinentu. Tako je Hedi, nakon par uloga po nemačkim filmovima, sada stekla internacionalnu slavu. Frivolnost ovih scena nije ležala u nagosti, već upravo u izrazu njenog lica, koji će smetati i njenom prvom suprugu, Fridrihu Mandlu, bogatom industrijalcu-oružaru iz Beča, koji je pošto-poto pokušavao da se dokopa svih kopija filma, da više niko ne bi mogao da gleda obline njegove 13 godina mlađe supruge. Hedi je kasnije u svojoj biografiji pod nazivom Ekstaza i ja rekla da ju je za potrebe ove scene reditelj bockao zihernadlom po zadnjici da bi joj izraz lica bio što ubedljiviji.

Zapitaćete se kakve veze ima jedna od najlepših žena Holivuda sa pronalascima – i više nego što biste pretpostavili – ona je nesumnjivo najkonradiktornija ličnost u istoriji informatike.

Hedi Lamar, rođena je u Beču (tadašnja Austrougarska) 1914. u jevrejskoj porodici kao Hedvig Eva Marija Kisler. Majka Gertrud, budimpeštanska pijanistkinja i otac Emil, uspešni direktor banke omogućili su joj mirno i bezbrižno detinjstvo. Sa radošću se prisećala večeri koje je provodila sa ocem uz svetlost kamina, slušajući bajke. Balet i klavir od malih nogu, kao i svaka damica iz dobrostojeće porodice, pomogli su joj da prepozna u sebi strast prema glumi, pa je kao tinejdžerka napustila školu i ubrzo počela da se pojavljuje u nemačkim filmovima uz već dobro poznate tadašnje zvezde poput Hajnca Rumana i Hansa Mozera. Zatim su usledili pomenuti film Ekstaza i brak sa izuzetno konzervativanim i strogim čovekom. U pomenutoj biografiji ona Hedi Lamar - Ekstazagovori o Mandlovoj potrebi da je kontroliše – ponekad ju je čak i ućutkivao. Neprekidno mučen ljubomorom, zabranio joj je da nastavi da se bavi glumom. Sada je imala u ponudi samo dve uloge – zatočena princeza u zamku Švarcenau ili verna pratilja na sastancima sa inženjerima i poslovnim partnerima. Donela je pravi izbor. Pred Hedvig će se na ovim sastancima ubrzo otkriti novi svet – svet nauke. Njen prirodni talenat za matematiku se osvestio i tako je svaki novi sastanak bio prilika da se nauči nešto novo. Mandl je bio specijalizovan u izradi granata, a kasnije i borbenih letilica. Zanimao se i za kontrolne sisteme i istraživao u toj oblasti. Bio je polu-Jevrej, ali ga to nije sprečavalo da sarađuje sa nacističkim industrijalcima. Benito Musolini (koji je inače odbio da mu da svoju kopiju Ekstaze) i Adolf Hitler gostovali su na njegovim velikim zabavama na kojima je Hedvig, kao miljenica bečkog društva, zabavljala zvanice i zaslepljivala ih svojom lepotom. Ipak, to nije bio život o kome je maštala. Želela je veću pažnju. Nakon četiri godine braka, duboko uverena u svoj glumački potencijal i uspeh, beži u Pariz prerušena u sluškinju. Druga interpretacija ovog događaja kaže da je Hedvig nakon što je namolila supruga na zabavi nosi sav svoj skupoceni nakit, opila ga uz pomoć sluškinje i pobegla sa dragocenim plenom. Bilo kako bilo, slučaj je hteo da u Londonu sretne Luisa B. Mejera, vlasnika producentske kuće MGM (Metro Goldwyn Mayer), koji joj je i pored moralnih dilema koje je mogao imati, ponudio ugovor, prepoznavši u njenom ozloglašenom licu priliku za veliku zaradu. Za karijeru koju joj je predvideo bilo joj je potrebno još samo novo ime, nešto kraće, otmenije, nešto poput… – tako je Hedvig postala Hedi, a Lamar je bio omaž prelepoj glumici Barbari La Mar, zvezdi nemih filmova koja je umrla od tuberkuloze 1926.



Nova zvezda, zvučnog imena i „upadljivo tamnog egzotičnog izgleda” je rođena. Debitovala je 1938. kao Gabi u holivudskoj drami Alžir. Za uspeh filma kod publike zasluga pripada upravo Hedinoj pojavi, a filmadžijama će film Hedi Lamar na filmuposlužiti kao inspiracija: scenaristi će napisati scenario za glavni ženski lik u Kazablanki (1942.) unapred namenivši ulogu Hedi, a glavni muški lik, Pepe Le Moko, koga tumači Čarls Bojer, postaće uzor za WB crtanog junaka Pepe Le Tvora.

Od tog trenutka publika i kritika kao omađijani prate svaki glumački potez Hedi. Proglašena je za najlepšu ženu Holivuda. Laskaju joj da je naslednica Marlen Ditrih i Grete Garbo iako njen glumački talenat ipak kaska za lepotom. Slede filmovi Boom Town, Ziegfeld Girl, Comrade X, White Cargo, Tortilla Flat. Pravi veliku grešku odbijajući pomenutu ulogu u budućem hit-filmu Kazablanka. Najveći uspeh imala je sa ulogom u filmu Samson i Dilajla 1949.

Medveđa je usluga reći mladoj ženi da je najlepša, i to reći joj u Holivudu, jer večito gladni ego počinje da guta pohvale i počinje da raste, i proždire, i traži još, i nikad mu nije dosta, i počinje da guši biće, sve dok potpuno ne preuzme kontrolu nad njime. Visina pijedestala na koji je Hedi postavljena i sa koga sada posmatra svet izaziva vrtoglavicu, a ambis neuspeha i običnosti neprestano joj preti svojom bezbojnošću. Gore šibaju vetrovi, a postolje je klimavo. I gladna i sita komplimenata, a uplašena da ih možda neće biti, Hedi postaje gorda. Ohola. Oholost je prva iskakala ukoliko nešto ne bi bilo po njenom. Jednom prilikom je, na pokušaj partnera da je umiri da bi nastavili snimanje, rekla: „Ko si ti, crve bedni, da meni kažeš šta treba da radim!” Prava razmažena filmska diva od koje se reditelji i filmski partneri hvataju za glavu. Imala je običaj da pravi scene samo zato što joj se nije dopadala boja kostima koji joj je bio određen, njoj je trebao „lila ili skarletni koji bi joj istakao oči”, optuživala ih je da hoće da joj unište karijeru, dešavalo se da ne želi da razgovara sa partnerom kad treba da snimaju dijalog, pretila je napuštanjem snimanja, pa su i sami reditelji odustajali od filma jer je bivala nepodnošljiva.

Ovu i ovakvu Hedi, iz ugla je posmatrala jedna druga Hedi. I dok je prva uživala u svojoj ulozi zvezde i glamuru, druga je cinično komentarisala: „Svaka devojka može da bude glamurozna. Sve što treba da uradi je da sedi mirno i izgleda glupo”.

Plahovita narav se odrazila i na njen ljubavni život. Mnogi muškarci su se osećali ugoženim u njenom prisustvu jer je bila ekstremno inteligentna i nepodnošljivo ćudljiva. Nakon braka sa Mandlom iz koga je, kao što je već rečeno, pobegla i to sa dvoje dece, i novom perspektivom o kojoj će uskoro biti reči, Hedi se zaklela na večnu ljubav još pet puta. „Ceremonija je trajala šest minuta. Otrpilike isto koliko i brak, ali smo se razveli tek nakon godinu dana,” bio je njen komentar na jedan od brakova.

1939. na pragu Drugog svetskog rata plodovi u njenoj glavi, začeti na bezbrojnim sastancima sa proizvođačima oružja, počeli su da sazrevaju. Kao velika protivnica fašističke Nemačke Hedi odlučuje da iskoristi stečeno znanje iz ove oblasti kako bi pomogla Sjedinjenim državama i usmerava svoju pažnju na jedan od velikih problema vezanih za torpedo na daljinsko upravljanje. Problem se sastojao u tome što je sa tadašnjom tehnologijom neprijateljski brod mogao da čuje signal sa broda koji upravlja torpedom, te da onemogući da signal stigne do torpeda i tako ga spreči da pogodi metu. Hedi je ubrzo došla do zaključka da kada radio brzo menja kanale, signal je nemoguće detektovati i presresti. Krucijalno je simultano menjati kanale na radiju broda i radiju torpeda.

Raspored zvezda na nebu i kuća u Holivudu, doveo ju je u blizinu Džordža Entajla, avangardnog kompozitora i pijaniste iz susedstva, koji je svojevremeno eksperimentisao sa automatskim kontrolama muzičkih instrumenata. Njegovi eksperimenti rezultirali su mehanizmom za automatsko sviranje više klavira istovremeno. Mehanizam je upotrebljen za njegov Ballet Mecanique, koji je komponovan za apstraktni film Fernanda Ležera iz 1924. Komad je bio napisan za šesnaest klavira, ksilofon i udaraljke, a premijerno je bio izveden u Parizu 1926. na jednom klaviru sa ugrađenim električnim zvonima, avionskim propelerima i sirenom.

Dan po dan, reč po reč, dva nezvanična pronalazača, oboje osećajući potrebu da dokažu svoju lojalnost Americi – on zato što je dugo boravio u Evropi, ona zato što je želela da bude prihvaćena – Lamar i Entajl stigli su do teme radio-upravljanja za torpedo. Hedi mu je izložila svoj koncept „skačuće frekvencije” kao i nameru da napusti MGM i preseli se u Vašington, gde bi ponudila svoje usluge novootvorenom Nacionalnom savetu pronalazača i tako
postala korisnija svom društvu.

On je sa svoje strane zaključio da bi brze promene radio-frekvencije u predajniku i prijemniku mogle da budu kontrolisane isto kao i njegovi klaviri – pomoću bušenih papirnih valjaka. Tako bi uređaj imao 88 frekvencija, baš kao i klavir dirki.



Njihov patent (US-Patent Nr. 2,292,387) pod nazivom „Tajni komunikacioni sistem” odobren je 11. Avgusta 1942. U opisu je stajalo da bi avion posmatrač koji leti na velikim visinama mogao da upravlja torpedom.

Ali teško je bilo ubediti skepitčne vojne inženjere u to. Bilo je mišljenja da mehanizam sa zupčanicima koji pokreće bušene trake nije dovoljno precizan. I pored Entajlovih pokušaja lobiranja i uveravanja da mehanizam može da se smanji na veličinu ručnog sata, vojska je konačno odbila da prihvati patent, obrazlažući odluku činjenicom da je mehanizam preglomazan da bi se smestio u torpedo. Ovu odluku Entajl je okarakterisao kao čist jaz između dve sfere – nespremnost vojnog uma, „prečasnog gospodina sa limenom glavom” kako je Uredjaj baziran na idejama Hedi Lamarrekao, da upotrebi muzičku tehnologiju u vojne svrhe. „Već ih vidim i čujem kako govore O bože, zar da spakujemo klavir u torpedo”, negodovao je Entajl. Hedi su iz Nacionalnog saveta pronalazača pokušali da diskredituju, savetujući je da se okane nauke i da iskoristi svoju popularnost i pomogne narodu tako što će promovisati prodaju ratnih obveznica. Naposletku su oboje izgubili entuzijazam i svoj izum stavili u ostavu svojih interesovanja i ugasili svetlo.
Međutim, 1957. inženjeri iz Silvanija Elektronik Sistems Divižona iz Bafala u državi Njujork prihvatili su njihov koncept i, osavremenvši ga koristeći elektroniku, učinili ga osnovnim oruđem u bezbednoj vojnoj komunikaciji. Tako su, tri godine pošto je Lamar-Entajl patent istekao, prvi primerci uređaja ugrađeni u brodove koji su 1962. blokirali Kubu.



Pola veka niko nije znao niti je mogao da pretpostavi, da je Hedi Lamar, razmažena holivudska lepotica, na vrhuncu svoje karijere patentirala ideju koja je bila dve decenije ispred svog vremena i koja danas služi kao osnova u savremenoj tehnologiji komunikacije širokog spektra, kao što jeBT-WIFI-SAT Blutooth, Wi-Fi internet, žičani i bežični telefoni. Takođe predstavlja osnovu svih uređaja protiv presretanja signala koji se danas koriste, kao npr. američki satelitski komunikacioni sistem za odbranu Majlstar.

Tek 1997. Fondacija Elektronik Frontir odala je Hedi priznanje za pronalazak, dodelivši joj Pionirsku nagradu, a Svetski dan pronalazača obeležava se u njenu čast 9. novembra na dan rođenja.

Marija Kiri



Da li ste znali da je fizičarka i hemičarka Marija Kiri jedina žena koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta.

Prvu put je dobila Nobelovu nagradu zajedno sa svojim mužem 1903. iz fizike, a drugi put je dobila 1911. godine, iz hemije.

Zanimljivi izumi


Istorija broji mnoge značajne izume za čovečanstvo. Svakim novim, život je bivao lagodniji. Svi znamo ko je izumeo parnu mašinu, telefon, struju i slično. Međutim, da li ste se ikada zapitali, recimo, kada je izmišljen bumerang? Predstavljamo vam 20 zanimljivih činjenica o izumima, a vi nam ostavite komentar koja vas je najviše iznenadila.

Kolačić sudbine potiče, zapravo, iz San Franciska.

Kroasani su se prvi put pojavili u Austriji.

Kokice su izumeli Asteci.

Venecijanere za prozore izumeli su Japanci.

M&M u nazivu bombonica dolazi od inicijala njihovih izumitelja – Mars (Forrest Mars) i Mjuri (Bruce Murrie).



Predivne, čokoladne, ukusne... Svi ih vole!

Električnu stolicu izumeo je zubar.

Isak Njutn (Isaac Newton) izumeo je vratanca za kućne ljubimce.

Amerikanac Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellog) 1898. godine po prvi put javnosti je predstavio novu vrstu zdrave hrane koju je nazvao kornfleks.

Detektor laži pronađen je 1921.

Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci) izumeo je makaze.

Neprobojni prsluk, požarne stepenice, brisače za auto i laserske štampače izmislile su žene.

Bombonice Pez nastale su 1927. godine. Obožavamo ih i dan-danas!

Franklin Mars (Franklin Clarence Mars) izumeo je čokoladice Snickers 1930. godine.

Prvi bumerang izumljen je pre 10,000 godina!

Aparat za šećernu vunu izumeo je zubar, verovali ili ne.

Planetarno poznato piće Coca-Colu izumeo je dr Džon Pemberton (John S. Pemberton) 1886. godine u Atlanti.

Mašina za pranje suđa izmišljena je 1889.

Kolica sa jednim točkom izumljena su u Kini.

Ručni sat nastao je 1904.

Nacisti su prvi osmislili lutku na naduvavanje kako bi nemački vojnici tokom Drugog svetskog rata zadovoljavali seksualne potrebe.


Wannabe

Možda niste čuli: Zanimljivosti iz sveta nauke



Učenje, kažu psiholozi i ostali ljudi iz struke, nije puko pamćenje činjenica, već je reč o ozbiljnom misaonom procesu. Ipak, sam proces pamćenja, osim što je slojevit, veoma je važan. Kada se nešto dobro nauči kao činjenica, gotovo da se pamti za ceo život.


Neke zanimljivosti sa kojima je bilo moguće sresti se tokom školovanja zaslužuju još malo pažnje i podsećanja.
Prosečne ljudske osobe imaju količnik inteligencije (IQ) između 90 i 110. Nadarenima se smatraju oni čiji se IQ nalazi između 120 i 140 po Katelovoj skali. Svi rezultati preko 140 predstavljaju izuzetno inteligentne osobe.


Knjiga prosečne veličine sa imenima svih insekata, a na našoj planeti postoji više od 900.000 poznatih vrsta, imala bi oko 6.000 stranica.


Papirni tapeti pronađeni su u Kini ubrzo pošto je načinjen i sam papir. U Evropu su stigli u 16. veku.


Malo je poznato da je Napoleon pisao dobre i neobične romane. Njegov roman „Vojvoda od Eseksa” delo je o utvarama, koje podseća na priče Edgara Alana Poa, a napisao je, u istočnjačkoj tradiciji, i roman „Prorokova maska”.


Suprotno ukorenjenom mišljenju, magarci spadaju u najpametnije kopitare. Oni, na primer, dlakama na bradi probaju da li je kroz žičanu ogradu puštena struja, a na opasno mesto stupaju samo kad gospodar pređe preko njega. Bižuterija od štrasa može da bude prikladna zamena za skupe dijamante. Ovi blistavi kamenčići izrađuju se od stakla s velikim dodatkom olova. Štras je u 18. veku pronašao francuski juvelir Federik Štras.


Konji spavaju pretežno stojeći. Njihove noge imaju naročit sistem tetiva, kostiju i zglobova koji može bez napora da izdrži težinu ove krupne životinje, dok su njihovi mišići u stanju mirovanja potpuno opušteni.


Prva država koja je ženama dala pravo glasa je Novi Zeland, i to 1893. godine.


Čovečje suze proizvode četiri žlezde smeštene pokraj oka, ispiraju rožnjaču i otiču u nos. Ako ih ima previše, izlivaju se preko kapaka. Ono što je zanimljivo, to je da svakoga dana čovek izluči (i ako ne plače) oko pola litra suza!


Dok kod ljudi orgazam u proseku traje četiri minuta, svinje uživaju punih pola sata. Za vreme trodnevnog parenja lavovi usrećuju svoje partnerke na svakih 15 minuta. Australijski miševi su tako aktivni da neki mužjaci mogu da uginu od iscrpljenosti. Nasuprot tome, kod slonova je sve gotovo za tri sekunde. U Aziji se svakog dana pojede oko 1,5 miliona tona pirinča, što je otprilike brdo šest puta veće od Keopsove piramide!


Ljudi koji najviše vremena provode ispred televizijskih aparata su Japanci. Oni prosečno čame ispred TV-a čitavih devet časova dnevno!


Prvi grad na svetu koji je imao milion stanovnika bio je Rim 133.
godine pre nove ere. London je milionitog stanovnika dobio tek 1810,
a Njujork 1875. godine. Danas u svetu ima oko 300 gradova sa više od milion stanovnika.


Smatra se da je izreku „Krv nije voda” skovao nemački car Viljem II (1888-1918) misleći na srodstvo, odnosno zajedničko poreklo Engleza i Nemaca. Mada su ove dve zemlje razdvojene vodom, pripadnici njihovih naroda trebalo bi, po njegovom mišljenju, da stoje jedni uz druge jer je od svih razlika jača zajednička krv.

Kada je Anders Celzij (1701-1744) stvorio Celzijevu skalu, ona je bila naopako – 0 ℃ je bila tačka ključanja vode i 100 ℃ tačka smrzavanja. U godini Celzijeve smrti, Carolus Linnaeus je obrnuo skalu.

Kada zamahnete bičem u vazduhu, oštri zvuk koji nastane je zapravo zvuk probijanja zvučnog zida, jer je bič prvi objekat (koji je napravio čovjek) koji može probiti zvučni zid.

5 Naučnih studija koje su potvrdile ono što smo svi već znali




Iako i nije bilo neke potrebe da nam neko ovo potvrdi, opet, lijepo je znati da niste jedini vlasnik/vlasnica kojeg/koju mačka redovno ignoriše. Ili.. ako ste muškarac i usporite kada hodate sa djevojkom – niste jedini, kao što niste ni jedina djevojka u čije tijelo muškarci redovno bulje. Ovo su neke od stvari koje smo svi već znali, a koje je potvrdila i nauka:


5. Vaša mačka vas ipak samo ignoriše



Vaša mačka prepoznaje zvuk vašeg glasa, ali jednostavno ne obraća pažnju kada je zovete. Nedavna studija provedena na Sveučilištu u Tokiju je pokazala da, iako mačka može prepoznati glas vlasnika, pa čak i razumjeti njegove zapovijedi, ona ih jednostavno ignoriše.

Razlog za ovakvo ponašanje mačaka prema svojim (vjernim) vlasnicima? Evolucija. Za razliku od pasa koje su ljudi uzgojili i pripitomili – mačke su pripitomile same sebe i prišle nam pod njihovim uslovima. Mačke jednostavno nisu evoluirale da slušaju naredbe (osim kada ih zovete na ručak).


4. Muškarci uspore kada šetaju sa svojim djevojkama



U staroj borbi oko toga ko doista nosi hlače u vezi, dame su osvijle još jedan bod. Naučnici sa Sveučilišta Seattle Pacific su potvrdili da kada parovi hodaju zajedno, muškarac je taj koji uspori, odnosno prilagodi se brzini hoda djevojke.

Muškarci u prosjeku uspore za 7 posto, dok djevojke uopšte ne ubrzavaju ili usporavaju. Međutim, kada muškarci hodaju sa svojim prijateljima, bilo da se radi o muškim ili ženskim, brzinu hoda ne mijenjaju.


3. Čitanje je dobro za vaš mozak



Još jedna očigledna stvar, koju je potvrdila i nauka, je ta da je čitanje dobro za naš mozak. Stručnjaci su posmatrali mozgove ljudi (Magnetna rezonantna tomografija) dok čitaju razne tekstove – neke koji im pružaju zadovoljstvo, kao i analitičke, te zaključili da i jedna i druga varijanta pozitivno utječu na mozak.

U zavisnosti od teksta (zabava, ili analitički) različiti dijelovi mozga su bili aktivniji. Svaki stil čitanja je imao različite i u svakom slučaju korisne utjecaje na mozak.


2. Majmuni ipak ne mogu napisati Shakespeareova djela



Sigurno ste do sada čuli ovo: Ako imate beskonačan broj majmuna i beskonačan broj pisaćih strojeva i beskonačno mnogo vremena, majmuni će na kraju napisati Sabrana djela Williama Shakespearea.

Istraživači na Sveučilištu Plymouth u Engleskoj su u svojoj studiji ipak dokazali da majmuni ne mogu napisati Shakespeareova djela jer im brzo postane dosadno i umjesto da tipkaju, napadnu pisaći stroj.


1. Muškarci bulje u ženske grudi




U jednoj studiji pod nazivom ‘Oči su mi gore’, tim stručnjaka je koristio tehnologiju za praćenje očiju kako bi potvrdili ono što smo već svi sumnjali – muškarci bulje u ženske grudi.

Muškarci provode više vremena gledajući u tijelo žene nego u njezino lice, a njihove oči većinom lutaju na bokove, struk i grudi. Međutim, muškarci nisu jedini krivci! I žene bulje u tijelo drugih žena, ali iz drugih razloga – one samo posmatraju konkurenciju.



pixelizam

Naučnici u šoku: Nepoznati monstrum pojeo ajkulu od 3 metra i otišao na dno okeana (Video)


Temperatura je sa 7 stepeni u sekudni skočila na 25 stepeni celzijusovih, koja se jedino može tako naglo promjeniti ukoliko se ajkula nalazi u stomaku nekog drugog živog bića.


Naučnici u Australiji zakačili su uređaj za praćenje na zdravu bijelu ajkulu, kako bi utvrdili njeno kretanje. Međutim, ono što su saznali kasnije ih je sve ostavilo bez teksta.

Poslije nekog vremena uređaj je isplivao na obalu 4 kilometra od mjesta gdje su je ostavili. Čitanjem podataka su saznali da je u 4 sata ujturu na Božić, ajkula odjednom potonula na ogromnu dubinu od 580 metara.

Njena temperatura je sa 7 stepeni u sekudni skočila na 25 stepeni celzijusovih, koja se jedino može tako naglo promjeniti ukoliko se ajkula nalazi u stomaku nekog drugog živog bića.

Svi su ostali u čudu i pitaju se šta je to što bi moglo da u jednom zalogaju pojede bijelu ajkulu od tri metra.



banjaluka.

OTKRIVENA NAJVEĆA TAJNA VODE

Masaru Emoto je dao najveći doprinos pronalaženju te tajne kroz svoja istraživanja i eksperimente



Baš danas odvojte koji minut od surfovanja, Fejsa, slanja SMS-a, pa pogledajte ovaj video koji će vam u potpunosti promeniti pogled na svet! Reč je o - vodi.

Nauka ne ume da objasni svojstva vode, za njenu mističnost nema objašnjenja.

Svaka reč je suvišna. Ono što ćete doznati šokiraće vas.

Pogledajte ovaj fantastičan ruski dokumentarac o istraživanju tajne vode. Tajna vode je konačno pronadjena - voda ima sposobnost pamćenja i prenosa informacija. Masaru Emoto je dao najveći doprinos pronalaženju te tajne kroz svoja istraživanja i eksperimente.

Ovaj dokumentarac će izmeniti vaš dosadašnji pogled na život a posebno odnos ka vodi - u građi čoveka voda ima 2/3 udela (preko 60 odsto).



kurir

8 trikova sa vodom koji će vas oduševiti!

Ovi trikovi bazirani su na čistoj nauci, nemaju nikakve veze sa onim mađioničarskim, ali će vas svakako raspametiti...

Iluzija vodom, trik sa balonom, sa laserom, biberom i sapunom, samo su neki od potpuno nestvarnih trikova. Sigurni smo da neke od njih možete i sami da izvedete kod svoje kuće.

Čudotvorna mašina pretvara vodu u naftu

Nemački inženjeri napravili su mašinu koja hemijskim procesom iz vode i ugljen-dioksida dobija tečne ugljovodonike. Čitav proces je 70 odsto energetski isplativ. Jedna mašina dnevno može da proizvede jedan barel goriva, istovremeno reciklirajući 3,2 tone ugljen-diokida.

Uprkos svim naporma da se čovečanstvo oslobodi zavisnosti od nafte, „crno zlato“ i dalje umnogome utiče na današnji svet. Ako će čovečanstvo ikada preći na druge energetske izvore osim fosilnih goriva, taj proces se neće desiti preko noći.


Previše sadašnje infrastrukture i tehnologije je bazirano na fosilnim gorivima, za koje je još potrebno puno vremena i novca da bi se zamenili.

Ipak, dobro rešenje za prelazni period mogla bi da budu sintetička goriva, posebno ako mogu da budu proizvedena na čist, ekološki način.

Imajući u vidu da gorivo i dalje dobijamo iz zemlje, mašina koja bi mogla da stvara tečne ugljovodonike, bez potrebe da se bilo šta buši i da se grade platforme, zvuči prilično zanimljivo.


Napravljena u nemačkoj kompaniji „Sanfajer“ (Sunfire), mašina koristeći Fišer-Tropšov proces pretvara ugljen-monoksid i vodonik u tečne ugljovodonike.

Ceo proces je prilično složen, ali postoji nekoliko osnovnih koraka. Kako bi se dobili ugljen-monoksid i vodonoik, prvo se uzima voda i ugljen-dioksid. Voda se zagrevanjem pretvara u paru, a onda se iz nje odvajaju kiseonik i vodonik pomoći čvrstih oksidnih ćelija za elektrolizu.

Vodonik se onda koristi u reakciji izbijanja jednog atoma kiseonika iz ugljen-dioksida i dobijanja ugljen-monoksida, sa kojim vodonik kasnije reaguje i daje tečni ugljovodonik.


Međutim, proces zahteva priličnu količinu električne energije, najviše zbog pretvaranja vode u paru. „Sanfajer“ ipak tvrdi da je ceo proces oko 70 odsto energetski isplativ - što je mnogo veća stopa od uobičajenih motora za unutrašnjim sagorevanjem koji koriste dizel ili benzin.

Razvoj mašine koja obavlja ovaj proces (na slici) koštao je sedam brojki, a može da proizvede barel goriva dnevno, istovremeno reciklirajući 3,2 tone ugljen-dioksida. Imajući to u vidu, trebaće mnogo ovakvih mašina da bi potrebe za fosilnim gorivom bile zadovoljene.

rts

Preminuo Čarls Tauns, tvorac lasera

Američki fizičar Čarls Tauns, čije je istraživanje o kontroli elektromagnetnih talasa dovelo do otkrića lasera, preminuo je u utorak u Kaliforniji u 100-oj godini života.


Američki fizičar Čarls Tauns, čije je istraživanje o kontroli elektromagnetnih talasa dovelo do otkrića lasera, preminuo je u utorak u Kaliforniji u 100-oj godini života.

Tauns je prvi put došao na ovu ideju 1951. kada je radio kao istraživač na univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Tri godine kasnije, on i njegov tim doktoranata napravili su prvu napravu koja je funkcionisala po toj teoriji.

Laseri se od onda koriste u gotovo svim oblastima svakodnevnog života – od puštanja CD-ova, operacije očiju, sečenja čelika pa do astronomskih proračuna. Tauns je za istraživanje o laserima 1964. dobio Nobelovu nagradu za fiziku, koju je podelio sa ruskim naučnicima Nikolajom Basovim i Aleksandrom Prokorovim, koji su sproveli odvojeno istraživanje ove teorije.

Tauns je istraživačku karijeru počeo u legendarnim Belovim laboratorijama tokom Drugog svetskog rata, dizajnirajući radarske sisteme za bombardovanje i navigaciju. Tauns je bio veoma religiozan, te je 2005. osvojio nagradu Templton za svoje javne govore i eseje o sličnostima nauke i religije.

glas amerike

Plašt nevidljivosti za vrijeme



Os uma

by Barbara

Potraga za plaštem nevidljivosti podsjeća na scenarij za novi nastavak filma o Harry Potteru, ali jedan je znanstveni tim uspio nakratko sakriti stvari uz pomoć kristala dok je jedan drugi tim, nezavisno od ovoga, uspio otkriti način pomoću kojeg nestaju i događaji. To su uspjeli realizirati uz korištenje laserske svjetlosti od dvije frekvencije kojim su poslali fotone niz jedno vlakno. Jedan je od lasera bio ugođen tako da je učinkovito prikrio drugog što znači da su se podaci s drugog lasera mogli pročitati samo ako je poznato gdje ih treba potražiti.

Ovo je možda najlakše shvatiti ako zamislite red automobila koji jure cestom nakon čega usporavaju kako bi pješaci mogli sigurno prijeći. Nakon što pješaci prođu, oni ponovo ubrzavaju kako bi se pridružili ostatku prometa i teško je reći da je ikada i došlo do praznine u tijeku prometa – prisutnost pješaka je prikrivena. Na jednak način se može prepraviti put fotona kako bi se stvorile kratke praznine u kojima se na siguran način mogu skriti informacije.

Istraživači su odvojili pramene svjetlosnih frekvencija prije mijenjanja njihove odgovarajuće visine nakon čega su niz svjetlovodni kabel poslali tu svjetlost. Kada su usporili brzinu fotona na jednoj od niti, intenzitet svjetlosti je pao na nulu zbog čega je nit postala naoko nevidljiva, skrivena između ili iza drugih. Uz korištenje ove metode je ubrzana svjetlost koja je putovala ispred te niti dok je prateći dio usporen čime se stvorila praznina. Nakon toga su fizičari u stvorenu prazninu umetnuli skrivene poruke koje su dalje putovale zajedno s drugim frekvencijama no koje su stigle na drugi kraj, marginalno sinkronizirane s fotonima koji ju okružuju.

Prošle su godine stručnjaci uspjeli prikriti podatke, no kasnije ih nisu uspjeli povratiti što je u konačnici završilo njihovim brisanjem. U međuvremenu je došlo do razvoja potrebne tehnologije te njihov posljednji dizajn tako predstavlja prvi korak ka korištenju prikrivajućih uređaja u stvarnom svijetu. Znanstvenici kažu da bi se širenjem ove teorije van sfere slanja podataka mogli uskoro sakriti događaji u kojima sudjeluju ljudi jer ako bi praznina između svjetlosnih niti bila dovoljno velika, osoba bi mogla neopaženo proći kroz centar i pojaviti se na drugoj lokaciji.

Voditelj istraživanja, Joseph Lukens je rekao: „Čini se kao da nije poslan nikakav signal što potencijalno pridonosi većoj razini sigurnosti jer uopće ne djeluje kao da je riječ o komunikaciji. Prisluškivači neće shvatiti da je signal skriven jer izgleda kao da signal nije ni poslan.“ Ako smatrate da ovo zvuči jako obećavajuće kada su u pitanju tajne komunikacije, niste jedini. „Ovime jedan čovjek ne vidi ništa dok drugi vidi sve,“ dodaje Lukens.

Vidjenja anđela ruskih kosmonauta i čudesan broj sedam
Једанаестог јула 1984 године космонаути руске васионске станице Саљут 7 известили су земаљску контролну команду о веома необичном догађају изузетно неуобичајеним чак и за васионске летове. Командант станице Олег Атков и његове колеге Владимир Соловјов и Леонид Кизим у току свог 155-дана боравка у Саљуту 7 јавили наведеној команди да је васионска станица обавијена у потпуности изузетно блиставом наранџастом светлошћу која је их на кратко заслепила. Пошто је светлост утихнула пожурили су до прозорчета мислећи да је дошло до неке експлозије или пожара на станици. Наиме, Саљут 7 је претходно имао неколико донекле драматичних пожара. Међутим, то што су руски космонаути видели било је много више неуобичајено него претходна наранџаста светлост. Наиме, они су јавили контролној команди да виде лица седам анђела који лебде непосредно ван станице чија су лица и тела слична људским али су имали крила и магличасту аура. Анђели су били величине Боинга 747 и летели су паралелно са станицом негде око десетак минута а онда нестали брзо како су се и појавили.
Дискутујући међусобно после овог виђења космонаути су закључили да се вероватно ради о групној халуцинацији узрокованој њиховим вишемесечним боравком у васионском простору. Међутим, већ 17 јула послата је нова група космонаута Светлана Савитскаја, Игор Волк и Владимир Џанибеков која се у придружила претходној групи команданта Аткова у току њиховог 167 дана боравка у станици. После кратког времена сада њих шест космонаута су опет јавили контроли да су обавијени јаком наранџастом светлошћу и да кроз прозорчета станице се поново могу да виде оних претходних седам анђела. На лицу су имали загонетан осмех као кад са неким покушавате да у поверењу поделите неку тајну. Као и први пут, десетак минута су летели паралелно са станицом а потом нестали као што су се појавили. Наравно, космонаутима је било сада потпуно јасно да претходна објашњење групне халуцинације нема више смисла јер су са њима била три потпуно одморна космонаута.
После тих догађања посада Саљута 7 је наставила са својим активностима и постигла рекорд од 237 дана боравка у васионском простору. Кад је посада напустила станицу 1985 године. Саљут 7 се распаo у атмосфери изнад Аргентине 1991 године.
Дакле, веома, веома неуобичајен догађај чак и за васионске летове али у свему томе још је неуoбичаније је појављивање чудесног броја седам. Наиме, број седам је један од бројева који је од давнина заокупљавао људску машту. У неким религијама њему се придаје значајно духовно значење. Рецимо, јеврејска религија сматра да тај број представља свеукупност и светост. Математичари тврде да број седам има необичне математичке особине које га разликује од осталих основних бројева. Постоје, такође, седам планета видљивих голим оком, седам континената, (практично) седам океана (?), седам дана у недељи, седам дугиних боја, седам основних нота музичке скале. Број периода у Периодном систему елемената је седам, позната су седам кристалних система, неутрална pH вредност воде је 7 између њене киселог и алкалног укуса. Постоје седам главних религија а у оквиру њих број седам често се сусреће, рецимо, као у Старом и Новом завету. Уосталом, Бог је створио свет за седам дана а и седам су смртних грехова, зар не? Једном приликом Христ ће рећи апостолима: “Кажем вам не седам пута, него седамдесет седам пута”. У исламу пакао има седам ватри... Коначно, постоје седам светских чуда, широм света је позната бајка “Снежана и седам патуљака”, или амерички филм “Седам величанствених” или јапански “Седам самураја”...
Број седам има специјално значење за модерну Русију и руски народ. Многи трагични догађаји су одиграли у тој земљи заправо током 1917 године. На пример, 7 новембра 1917 године руски бољшевици су освајањем Петрограда и царске Зимске палате започели практично револуцију и започели са преузимањем власти у Русији. Или 17 јула 1918 године седам чланова руске царске породице Романови је поубијанo од бољшевика.
Замислите сада да сте ви у тој групи анђела који желе да пренесу неку поруку људима на Земљи. Који би сте основни број изабрали? Па, наравно тај чудесни број седам јер је у питању васионска станица Саљут 7. У том смислу најрационалније је да се појавите у току јула седмог месеца у години и да вас буде седам. Наравно, да би сте елиминисали хипотезу групне халуцинације појављује те се у истом броју по други пут кад су присутна и три одморна космонаута и то још у току 167 дана боравка прва три космонаута у васионској станици! (Не заборавимо да су новодошли космонаути послати 17 јула, да је збир 1 + 6 = 7 и да је рекордни боравак прве тројице космонаута трајао 237 дана). Не заборавимо, такође, да је и телефонски код Русије +7. Исувише појављивања броја седам и за теорију вероватноће, зар не?
У спиритуализам се сматра да се бројем седам или скупом тог броја поручује да живите и следите прави (божански) пут и да је свемир задовољан вашим позитивним настојањима, преданим радом... С друге стране, неки тврде да је то једно од многих лукавстава Сатане којима он обмањује наивне хришћанске вернике. У та лукавства долазе и астрологија, спиритулизам, нумерологија,... У сваком случају виђење анђела руских космонаута није баш безначајно, зар не?

ČOVEK I CRV - ISTI BROJ GENA

NJUJORK, 06. jul 2008. (FoNet) - Najnovija istraživanja genetičara pokazala su da čovek ima znatno manji broj gena nego što se do sada mislilo.

Koliko gena je potrebno da bi se stvorilo ljudsko biće? Gotovo isti broj koliko ih sadrži jedna biljka ili majušni crv - kažu najnovije procene naučnika koji su, inače, drastično smanjili broj gena u ljudskom organizmu u odnosu na procene od samo pre tri godine.

"Mi, ljudi, baš i nismo nešto impresivno u poređenju s drugim živim organizmima" - tvrdi američki genetičar dr. Frensis Kolins, koautor najnovije analize grupe međunarodnih stručnjaka koja je dekodirala ljudski genom.

Nova procena govori da čovek poseduje između 20.000 i 30.000 gena što je znatno manje od do sada važećih procena - između 30.000 i 40.000, koliko je ista ova grupa procenila 2001. godine.

Neka poređenja otkrivaju gotovo senzacionalne podatke: majušni, okrugli crv po imenu "C elegans", inače eksperimentalni ljubimac naučnika, poseduje 19.500 gena dok mala cvetna biljka iz porodice slačica, "arabidopsis", ima ih oko 27.000.

Međutim, složenost ljudskog organizma potiče od detalja koji su više nego prosta lista njegovih gena - tvrde naučnici.

"Kad je ljudski organizam u pitanju, nije odlučujući samo broj gena. Važnije je kako, zapravo, priroda koristi te gene" - smatra genetičar Erik Lender sa Instituta Broud u Masačusetsu, takođe član istraživačkog tima.

Naučnici su dugo nagađali koliko gena, zapravo, poseduje čovek. Neki su pretpostavljali da ih ima oko 100.000 pa i više ali su mnogi istraživački projekti pokazali da je reč o znatno manjem broju.

U pravom takmičenju u nagađanju naučnika u periodu 2000 - 2007. godina prosečne pretpostavke su se kretale oko 66.000 gena ali su procene ubrzo spale na oko 44.000.

Kolins, direktor Nacionalnog instituta za istraživanja genoma, kladio se na brojku od 48.000 gena, kad su opklade počele, što je dva puta više od sadašnjih procena. "Šta se može, čovek se uči dok je živ" - stoički je zaključio.

Naučnici tvrde da najnovije dosta čvrste procene govore da čovek poseduje najmanje 20.000 gena jer su brojna laboratoreijska istraživanja pokazivala da postoji minimum od 19.599 gena.

Genetičar Džerald Rubin sa kalifornijskog Univerzieta Berkli smatra da su "rezultati najviše što se može dobiti u ovom trenutku" zbog čega ne veruje da će se oni bitnije menjati u daljim istraživanjima.

"Moramo se jednostavno pomiriti s činjenicom da nemamo mnogo više gena od crva" - kaže Rubin.

Pa kako je onda moguće da je organizam čoveka toliko složen iako ima relativno malo gena?

U poređenju sa jednostavnijim organizmima, naglaša Kolins, čovek ima veće koristi od gena koji poseduju više od jednog proteina i od složenih proteina koji "obavljaju više od jednog posla".

U svakom slučaju, ukazuju genetičari, više biološke složenosti ne bazira se na jednom proteinu već na kombinaciji više njih što obezbeđuje stvaranje mnogo verieteta od proteina pronađenih u čoveku.

Sa svoje strane, Lender ističe da ga ne brine činjenica da se pokazalo da čovek poseduje tako ograničen broj gena.

"Naprotiv, mislim da je to velika novost zato što to konačno pokazuje koliko smo mnogo otkrili i saznali o genima čoveka" - zaključio je on.

Ova snimka u kojoj beton upija 4.000 litara vode u minuti sigurno će vas zbuniti

Ova bi upijajuća podloga mogla biti dobro rješenje za poplave



Ova, “žedna” podloga nazvana TopMix Permeable, koju je osmislila tvrtka Tarmac, upija do 4.000 litara vode u minuti i idealno je rješenje za poplave.
Većina mjesta koja su osjetljiva na poplave su naseljena, te voda jednostavno nema gdje otići.
Alternativni beton
Alternativna zamjena za beton, ToMix, mogao bi riješiti ovaj problem jer odlično upija vodu. Kao što pokazuje video, podloga može usmjeriti vodu i upiti je gotovo trenutno.
Ovaj  video pokazuje 4.000 litara vode izlivene na pločniku u 60 sekundi. Rezultat je nevjerojatan.



(TELEGRAM.hr)