Umjetnička galerija Haoss



Umjetnička galerija je prostor u kojem su izložena umjetnička djela. Pod pojmom umjetničko djelo ovdje podrazumijevamo djela likovne umjetnosti. U galerijama se obično izlažu slike ali i skulpture, fotografije, ilustracije, instalacije i djela primijenjene umjetnosti.


Dakle, sve što se vašoj umjetničkoj duši dopada možete ovdje izložiti.
Za sigurnost i povrat izloženih umjetnina ne odgovaramo.



PS
Bilo bi poželjno i lijepo napisati osnovne podatke o izloženoj umjetnini.    

Najveći predstavnik francuskog i evropskog romantizma je Ežen Delakroa(Eugene Delacroix). Delakroovo slikarstvo oslanja se na barokno, posebno Rubensovo. U koloritu njegovih slika ima jakih tonova boje, obojenih sjenki i naporedo postavljenih komplementarnih boja. Svoju ljubav prema Grčkoj, u kojoj je vidio kolijevku evropske kulture, pokazao je prikazujući borbe Grka protiv Turaka, ili pak putujući u Alžir i Maroko, gdje je antiku našao u tipovima i običajima naroda tih zemalja. Orijenzalizam je prisutan na njegovim slikama: Pokolj na Hiosu, Grčka umire na ruševinama Misolungija, Alžirske žene i dr. Delakroa biva inspirisan revolucijom 1830.god. i stvara sliku “Sloboda predvodi narod”, na kojoj se vidi žena sa frigijskom kapom koja nosi, u jednoj ruci francusku zastavu a u drugoj pušku, i predstavlja novog kolektivnog heroja: narod. Ukrštene dijagonale, snažni gestovi, prizori smrti i razaranja, ali i herojskog otpora i pobune, tipične su osobine romantičarske umjetnosti.

Mislilac je skulptura od broze i mermera, djelo jednog od najznačajnijih francuskih skulptora Auguste Rodin. Skulptura je prvi put izlivena 1902. godine i danas se nalazi u Musée Rodin u Parizu, postoji još dvadesetak orginalih odlijevaka.
Rodin je dobio narudžbu od Muzeja dekorativnih umjetnosti u Parizu da izradi monumentalni ulaz u muzej. Poznata pod nazivom Vrata pakla predstavljaju jedno od najpoznatijih Rodinovih djela. Vrata pakla nadahnuta su Danteovim Paklom. Rodin nikada nije završio Vrata pakla ali su mu ona poslužila kao ishodište za veliki broj manjih komada od kojih je napravio samostalna djela, među najpoznatijim su Mislilac i Poljubac.
Mislilac je prvobitno zamišljen kao poet koji gleda na Vrata pakla. U međuvremenu umjetnik je izveo skulpturu samostalno za Pariški salon 1904. godine i u kratkom vremenu skulptura je počela da dobija kultni status koji uživa danas.

Skulptura predstavlja nagog muškarca koji zamišljen sjedi s rukom na bradi i često se koristi za predstavljanje filozofije.

Stvaranje Adama (Stvaranje čovjeka) jedan je od devet prizora na najvišem dijelu svoda Sikstinske kapele; ova freska je danas jedna od najprepoznatljivijih slika na svijetu.
Oslikavanje svoda Sikstinske kapele, nazvane tako po papi Sikstu IV. koji ju je dao izgraditi, naručio je papa Julije II., a izveo je Michelangelo od 10. svibnja 1508. do 31. listopada 1512. godine. Dimenzije ove velike freske su 4,80 x 2,30 m. Iako je četvrta u nizu, dovršena je među posljednjima.

U Stvaranju Adama Michelangelo se približio tajni doticanja čovječanstva i Tvorca i uobličio je. Na slici monumentalni patrijarhalni Bog pruža svoju ruku preko slike, nošen anđelima u ovalu tamnocrvenog plašta, dok mu iza leđa proviruju nage figure, uključujući jednu ženu (koju mnogi smatraju Evom) koja radoznalo gleda preko njegovog ramena i ukrštava pogled s Adamom. U kontrastu s tom dramatičnom grupom, Adam opušteno leži na novostvorenoj zemlji jer još nije primio iskru života koju mu pruža Božja ruka. “Desna ruka Očeva” (prema papinskoj himni Veni Creator Spiritus snažno potiče “prvoga čovjeka” koji kao da se budi iz sna, pri čemu je Božji kažiprst usmjeren zapovjednički i odlučno, dok Adam jedva uspijeva podići ruku. Bog svoju moć potvrđuje i strogim pogledom usmjerenim na Adama koji se doima pokornim i punim strahopoštovanja.

Osnovu kompozicije čine dva suprotna dijela; desni božanski oval i lijevi zemaljski trokut s Adamom. Između dvaju glavnih likova postoje simetrija i presudna povezanost (pogledi, paralelnost udova, nevidljive poveznice koje čine zakrivljeni prostor. Prazno nebo izemđu njih je također značajno zbog toga što uokviruje mjesto na kojemu se skoro dotiču dvije ruke. Točka gdje se ove dvije ruke skoro spajaju predstavlja žarište cijeloga prizora. Između Božjeg i Adamova kažiprstakao postoji iskra, kao da se prenosi energija. Božanski se životni dah prenosi u fizički dodir. Između ova dva prsta leži Očeva ljubav prema onome što je stvorio, ali i nepremostivi jaz između božanskoga i ljudskoga. Michelangelov učenik Ascanio Condovi je o tome rekao: “Videći ispruženu Božju ruku i mišicu, čini nam se kao da Bog Adamu zapovijeda što smije, a što ne smije činiti”.

Da se Michelangelo namjeravao strogo držati priče iz “Postanka” (Post 1, 27: “Na svoju sliku stvori Bog čovjeka, na sliku Božju on ga stvori.”) vidljivo je po fizičkoj sličnosti Boga i Adama; gotovo da se Božji lik na čovjeka prenosi kao otisak. Mišićava, krepka tijela odlikuju istodobno snaga i otmjenost.

Iako se tonski prijelazi boje teško postižu u tehnici freske, Michelangelo je uspio ostvariti visoku kvalitetu kjaroskura, a najnovija restauracija Sikstinske kapele pokazala je da je izvorno koristio i snažne, raznovrsne i začudo svijetle boje.


wiki

Tajna večera ili Poslednja večera Leonarda da Vinčija je jedno od najvećih svetskih umetničkih remek-dela. Verovatno 1494. godine Leonardo da Vinči dobija zadatak da napravi sliku „Tajna večera“ u dominikanskoj crkvi Santa Marija de la Gracije, koju je Vojvoda od Milana izabrao sebi kao porodičnu kapelu i mauzolej, i koju je 1492. godine Bramante delimično renovirao. Slika je trebala ukrašavati severni zid crkve. Na Leonardovoj slici Tajne večere, Juda sedi na istoj strani stola kao i Isus i Apostoli, a ne kao po tradicionalnoj šemi njima suprotno.

Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943; međutim vlažni zidovi su uzrokovali ubrzo nakon završetka slike konstantno pogoršavanje stanja cele slike. Kompleksni i radikalni postupak restauracije je dovršen u drugoj polovini 1990-ih, tako da je delo opet dostupno javnosti.

Kompozicija koja ispunjava celu zadnju prostoriju jednostavne prostorije svedoči o njenoj velikoj duhovnoj snazi: kao da je to izrez u zidu kojim se otvara pogled u jednako tako prostu salu, gde se odigrava jedinstveni dramski događaj. U Sali su dalji prozori kroz koje možemo posmatrati pejzaže iza njih. Prilikom pogleda na fresku pred očima posmatrača se otvara pojava pozorišne scene gede je vremenski uslov dočaran položajem likova i njihovim gestovima koji se stvaraju u prostoru sa tri strane, čeonom, postranom i zadnjom. Kompozicija je ispunjena figurama ali uravnotežena. Freska je uhvatila momenat kada Isus kazuje „Jedan od vas će me izdati.“ Što je izazvalo različite reakcije kod prisutnih koje je Leonardo da Vinči svojom četkicom kao da je zamrzao u svome delu.

Leonardo je shvatio slikanje likova na „Tajnoj večeri“ kao deo svojih anatomskih istraživanja i izučavanja. Godine koje su predhodile je proveo studirajući anatomije ljudske figure. Iz doba oko 1489. godine potiče brojna studija koja je posvećena anatomiji ljudske lobanje koje se nalaze danas u Kraljevskoj biblioteci u Vindsoru. Jedna od prvih i najupečetljivijih studija za ovo delo se nalazi u Beču u „Graphische Samlung Albertina“ i potiče iz 1490. godine.

Moje omiljene slike....

Albrecht Dürer ( 1471. - 1528. )




Mladi zec, 1502.




Autoportret, 1500.

Female Head The lady of the dishevelled hair
1508
by Leonardo da Vinci


Da Vincijev portret glave žene nastao je oko 1508 godine. Ona prikazuje mladu ženu s pogledom na umetnika, ali s pogledom  prema dole. Kosa joj je u stanju rasula i  ima tužan izraz lica. Slika je napravljena u gotovo monokromnim varijacijama smeđe boje, dok se u isto vrijeme meša s pozadinom u većini platna. Samo joj je tužno lice stoji jasno s jasno izraženom tugom. To nam omogućuje da u potpunosti posvetimo našu pažnju na lice i osećanja sakrivenih iza njega, a ne na nešto drugo, kao na primer, njenu razbarušenu kosu, već je samo ono bitno u ovom određenom trenutku u vremenu.

Dama sa razbarušenom kosom se i danas može pogledati u zbirci Gallerije Nazionale u Parmi, Italija.

The Last Judgment Hieronymus Bosch

ПАЈА ЈОВАНОВИЋ, FUROR TEUTONICUS, 1899.
хелиогравура
81,7 х 62 цм

Захваљујући изванредној хелиогравури начињеној према изгубљеној слици Furor Teutonicus, или Битка у Теутобуршкој шуми, може се сагледати савршенство Паје Јовановића. Монументална композиција израђена у уљу 1899. године, површине двадесетчетири квадратна метра, била је апотеоза германске освајачке моћи. Оваква репрезентативна композиција из историје Германа, истинско ремек дело академског реалистичког сликарства, донело уметнику низ значајаних светских награда, али јој се после златне медаље у Салцбургу 1909. губи даљи траг.

Уметничка галерија


Уметничка галерија „Берјозка“

Галерија нуди на продају слике руских мајстора, који су приређивали самосталне изложбе у Руском дому, као и радове сликарке Екатарине Берјозкине – Милићевић, која је руководилац ове галерије.

Екатарина Берјозкина-Милићевић рођена у Москви у породици архитекте Јурија Берјозкина. Године 1987. дипломирала на Московском архитектонском факултету код професора В.М.Посохина на тему „Театар Ромен“ у парку Ермитаж.

Од 1989. живи и ради у Београду. За то време имала је 40 самосталних изложби у руским културним центрима у Београду, Бечу, Будимпешти, Москви, Паризу, Хелсинкију, у више градова у Италији, Србији и Црној Гори.

Године 2007. Екатарина је учествовала у формирању завршног ентеријера ресторана „Руски цар“ у центру Београда са 22 портрета руских царева и четири панораме Москве, Санкт-Петербурга, Београда и породице Николаја Романова. Велики број слика Екатарине Берјозкине изложен је у галерији „Берјозка“ у Руском дому у Београду.

Ulični umetnici oživeli dokove Malage


Kada su zvaničnici Malage odlučili da "očiste" dokove ovog španskog grada, pozvali su slikare - i to velika imena međunarodne “street art” scene.



Ulice kojima su nekada šetale prostitutke i dileri i koje su bile pune oronulih zgrada iz 19. veka, sada mogu da se pohvale čudnim i predivnim muralima uličnih umetnika iz Britanije, SAD... Ova dela naručili su gradski oci, dajući tako legitimitet umetničkom pokretu koji se do skora pozvezivao sa "tagovanjem" i grafitima.

Ulice su sada popločane, zatvorene za saobraćaj, sa novom rasvetom i parkovima učinivši tako oblast Heridu u blizini reke Gvadalmedina "fensi" kvartom grada.

"Ideju su nam dali lokalci i nekoliko vlasnika prodavnica u kvartu", rekao je AFP-u Fernando Frances, direktor Centra za savremenu umetnost grada i jedan od organizatora akcije. "Mislili su da bi ulična umetnost doprinela kulturnom imidžu koji smo želeli."



Među zvezdama ulične umetnosti je američki umetnik Šepard Feri poznat po stilizovanom portretu Baraka Obame nazvanom "Nada" i logu "Obey". Njegov veliki portret žene sa sloganom "mir i sloboda" ukrašava jednu stranu desetospratnice na ulazu u distrikt. Nasuprot tog murala, nalazi se rad britanskog umetnika D Face-a, ogromni portret pilota borbenog aviona.

Tradicionalno tajanstvena forma umetnosti, koja varira od grafita i stikera do stensila i zanimljivih ilustracija, ulična umetnost pojavila se 1980-tih i od tada je postala mejnstrim. Neka od Ferijevih dela sada su izložena u muzejima.



Ali Frances kaže da nije uvek bilo lako pronaći umetnike od kojih mnogi i dalje rade anonimno i bez dozvole. Uspeo je da stupi u kontakt sa 50 umetnika i dao im "odrešene ruke" da ukrase zidove i izloge.

Među njima je i Dadi Dreukol, 26-godišnji lokalni umetnik koji je oslikao bizarne murale crnih maskiranih figura. Dreukol slika od svoje 12 godine ali kaže da je scena dobila novi elan od skora, zahvaljujući internetu. "Ranije si morao da ideš tamo gde su slike" da bi ih video. "Sada, slikaš na ulici, neko to fotografiše i sekundu kasnije ljudi u Japanu mogu to da vide".



Učesćem u projektu u svom rodnom gradu, skrenuo je na sebe pažnju jedne nemačke galerije koja ga je pozvala na tromesečni boravak.

Ulična umetnost poboljšala je život i za neke stanovnike Malage. Antonio Mansera (63) ponosno se smeši ispred crteža kameleona na svojoj kući koji je uradio belgijski umetnik Roa. Mansera se nudi da posetiocima pokaže različite murale svog kvarta.

"Postojala je želja da se oživi ovaj kraj", kaže on.



Lokalci se nadaju da će murali privući i turiste koji uglavnom izbegavaju dokove Malage u korist plaža dalje duž obale. Zvaničnici organizuju koncerte i izložbe i pozivaju vlasnike radnji i galerija da ožive kvart.

Pedro Marin Kots, gradski arhitekta, kaže da je od pokretanja projekta u julu 2013. u tom kraju otvoreno 34 nove radnje. Među njima je i prodavnica bicikala koju drži Havijer Marin, dvadesetsedmogodišnji hipster sa bradom i naočarima. Osam meseci posle otvaranja, Marin kaže da kupaca i dalje nema previše ali se nada da će ih sa letom biti.



"Često su deca turista ta koja otkriju da ovde postoji 'street art' scena" i onda dovedu roditelje da vide murale, kaže jedan od lokalnih umetnika Havijer Kaleha.

Gradski oci sada su pozvali drugu grupu uličnih umetnika. "Ima još mnogo toga što treba uraditi pre nego što ovo postane Soho kao u drugim gradovima", rekao je Marin aludirajući na umetničke kvartove Njujorka i Londona.


B92