Ljubavni stihovi - Volim te toliko da boli

Volim te i to ne mogu izbjeći
Želim te i to ne želim poreći…
Voliš li ti mene pitam se sad
A da me želiš to znam!



 

Mislim da te volim ...

Mislim da te volim..rano je to reći..
od nekih se reči,ne može pobeći..
želim da te čuvam,želim da te držim..
osećam toplinu dalje i od srži..

Iako je tako,iako te sanjam..
od poljupca tvoga glavu uvek sklanjam..
i pogled mi luta,strah postaje veći..
mislim da te volim..rano je to reći..

Želim da te gledam,želim da se predam
osećaju koji nikom nikad ne dam..
želim te kraj sebe,želim te na dlanu..
a molim te da me ipak pustiš samu..

Želim te što duže..želim te uz sebe..
ja ne mogu sebe da smislim bez tebe..
ti si moja ljubav,i moj put ka sreći..
ti si nešto što je.. bilo teško steći..

Mislim da te volim..rano je to reći..
od nekih se reči,ne može pobeći..

VOLIM TE

Volim te kako da ti kazem
mozda ces ipak misliti da lazem
tvoj pogled pece i boli
a moje te srce voli i voli
Nisam mogla da placem
plakala su moja jutra
ti si bio sve sto zelim
moje juce danas sutra
Negovori moju srecu
onome koji pati
njega ce to boljeti
a ti neces znati

Ljubavna pesma


Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Autor: Jovan Dučić

O, da sam sicusna kisna kap,
kucnula bih ti o prozor,
skliznula ko suza po licu,
praveci mali svilenkasti slap.
Mozda bih ti pala na usne,
na oci i ostavila trag,
ne daj boze vecoj zloci,
bio bi to samo poljubac blag.
Mozda bih ti pala na kosu,
ostavljajuci u njoj srebrenkastu rosu,
izljubila ti kapima trepavice, umila lice,
ostavila sicusne kapi, da sjecanje ne ishlapi.

Djurdjica Haladi

Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti možeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.



P.Zubac

NA RASTANKU


Na rastanku pobednika nema,
svaki covek bar ponekad gubi,
svako srce bar jednom zaboli,
gubi onaj ko iskreno ljubi.

Na rastanku pobednika nema,
i zbog tuge svaka dusa vene,
prodje mladost i slike izblede,
al' ostaju uvek uspomene.

Na rastanku pobednika nema,
samo case,prazne,ispijene,
i secanje na veliku ljubav,
na prelepe dane izgubljene.

DODIR LJUBAVI

Plemeniti dodiri ljubavi
Mislima te u oblik sna pretvaram
i dok sapatom izgovaram zelju za tvojim likom,
prilazis mi zemljan i okupan vatrom.
Tih poput vetra nosis jedro moga glasa,
a ja te u odsjaju ceznje gutam
i u plavoj svetlosti daljine,
one iste svetlosti iz koje izranja ljubav,
takvog smelog i tako zrelog,
kao ljubav nas samih,
kao bozanstveni dar prinosim
i medenog u sebi iskonskom tisinom ljubim.
Iako te sad nema kraj mene,
iako su se vrazije udaljenosti ponovno razgalamile
hodas abecedom zagrljaja ponosno u meni
i slikom osmeha koracas mojim usnama.
Oduvek te u svom srcu i svojoj dusi imam
i tu spokojno odrastas,
a metri i kilometri sto se ponavljaju
i gaze vreme rastezuci moj pogled,
kao da se i ne dogadjaju
ili se nikada nisu dogodili.
Samo se mi sretni dogadjamo
u mnostvu tog prokletog cekanja.
Ne klecimo, opiremo se nadiranju samoce
i u vecnim jutrima istine,
poput uzarenog pogleda,
kao plemeniti dodiri ljubavi,
pod prstima mesecine nestajemo.

Pesma o tišini

Ćuti , jer želim da čujem sebe
želim da čujem svoje misli
jer ćutnjom ćeš mi reći sve
Ćuti , jer ćeš čuti sve što smo želeli reći
jer je izgovorena srebrna
jer je prećutana zlatna
Ćuti, jer nam je tišina potrebna
jer znam da znaš da ćutis
Ćuti , ….
Ma kome ja to pričam ćuteći ???
Ko jos čuje čoveka koji ćuti?
Ko sluša tudju ćutnju?
Čije uši čuju tišinu?
Samo jedna osoba na ovom svetu čuje kad ćutim
Samo sa jednom osobom pričam ćuteći
Samo sa njom delim svoje misli kroz tišinu
Samo nju volim najviše na svetu !
A znam da i ona mene voli i kad mi to ne kaže…
Znam da me voli i kad ćuti….

D.B

Hiljadu puta
neznost ispuni osecanja tvoja
al samo se jednom
nezno
iskreno
kaže:
duso moja....

za ruku te ne mogu držati
iako to tako žarko želim
mogu te u mislima imati
u srcu zaključati
mogu te duboko ljubiti ,
tako duboko i jako da ćeš
tamo u daljini osetiti koliko
su snažni moji poljupci
koja je to erupcija strasti
namjenjena samo tebi
postoje mnoge ljubavi
velika srca mala vole
srce moje je neomeđeno
neograničeno i celo je tvoje
samo i jedino tebe ljubi
o tebi sniva i tebe želi
strahove tvoje mogu odagnati
tako što ću te mislima zagrliti ,
nežno ljuljati i tiho šaputati
kako je svijet lep dok postojimo
mi ... ti i ja... ljubavi
tu sam ... i ja ću te čuvati....

Samo ti

Od svih koje su me ljubile,

od svih koje su me grlile,

nijedne se ne secam.

Mnoge su me volele,

i mnoge sam ja voleo,

ali ti, surovog li kontrasta,

koju nikad nisam poljubio,

koju nikad nisam zagrlio,

samo si ti ostala ....

od svih koje sam voleo.


Paulo Setubro

Znaš li?

Znaš li trenutak kad zemlja
peva svoju ćutnju
i čas kad se vetar
pretvara u vihor?

Znaš kad u letu
s neba ptica pada
i trenutak kad se čežnja
već u bol pretvara?



Veronica Porumbacu

" VOLIM GA ViSE OD VJECNOSTI

Danas sam je opet vidio. Sjedila
je ispred kuce i pusila. Pricala mi
je opet o njemu, voli ga- to znam.
Nasmijesio sam se njenim smedjim
ocima i mahnuo. Sreo sam je nakon
petnaest godina. Pricala je o njemu,
o svojoj ljubavi. Nasmjesio sam se
i mahnuo.Sreo sam je nakon mnogo
godina sad je bila starica, mutnih ociju
i cuo sam istu pricu. Nisam vjerovao
da je taj mladic postojao. Na grob
sam joj donio ruze. Medju njenim
slikama naso sam jednu pozutjelu
od vremena, na njoj je pisalo
"VOLIM GA VISE OD VJECNOSTI"
Suza mi je skliznula niz lice jer
taj mladic na slici bio sam JA "

" Sjeti se

Slučajno jednom
u jesenje veče
dok ulicom šetaju pijanci,
shvatih kako uzasno
pece i boli,kad dvoje bliskih
postanu stranci.
Kad vjetar bude
pokretao lišće i
svirao zadnju notu.
Sjeti se žene
koja je bila prolaznik
u tvom zivotu ... "

Dotakla bih te

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutaš
tražeći ljubav,
našla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume sreæu.
Dotakla bih te
kao želja;
znam da me želiš
i da me pratiš
nekim mislima
kad nikog nema
da te utešim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju čežnje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da začaram ti usne
i umirim te rukama
tražeći samo
da me čvrsto stegneš,
da mi samo kažeš
da sve prošlo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ideš poljem,
kad u njemu nađeš
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
još uvek osećaš
miris poljskog cveća,
još uvek si tamo
još uvek me pratiš...
Dotakla sam te
svojim rečima
al nije to sve,
ne, nije još kraj,
još uvek čekam te...

Maja Miljkovic

Inspiracija me neka puca…
Srce mi strasno kuca…
Da sada si ovdje kraj mene…
Vidio bi oblake...
Sve moje sjene…
U plavetnilu noci…
Stapali bi se…
Do ponoci..
Pa opet do jutra…
Mozda sve do sutra..
Isprobali bi…
Izmjesali sve okuse…
Mirise nase...
Tekli bi potoci strasti…
Uzela bi sve tvoje slasti…
Krala bi svaki dah tvoj….
Udisala duboko u sebe…
Da zazelis zauvijek mene…

Upoznali su se oni dobro na kraju priče,
shvatili tada da jako jedno drugom sliče,
Delili su tajne,snove, misli svoje slatke,
dani su im bili dugi a noći prekratke ...

Ispunjena želja

Dodirneš mi srce, a onda nestaneš.
Pružaš mi ruku, a onda prestaneš.
Pustiš me da sanjam i tad me probudiš.
Udeliš mi milost, a tad me pogubiš!
A ja bih da te ljubim -a ti si daleko…
Ja bih da te budim, a budi te drugi netko.
Ja bih da te sanjam, u noćima bez kraja,
Ja bih da me ljubiš dok zora noć osvaja…
Ja bih da prepoznaš sve što nas spaja,
da moj si put do raja.
Ja bih da si blizu, da pratiš me ko sjena,
Ja bih da sam tvoja
Ispunjena želja!

Nepoznat autor

NjOJ DA SE SVIDIM

Njoj da se svidim živeo sam. Sada na izmaku
svojih snaga, još pokušavam izmisliti nešto,
njoj da se svidim:

Ona voli da cepa svilu: daću joj stotinu stopa
zvučnoga platna. Ali taj krik nije više dovoljno
nov.

Ona voli da gleda kako teče vino i ljude koji
se opijaju; ali vino nije dovoljno oporo i ti
je mirisi ne opčinjavaju više.

Njoj da se svidim pružiću svoju istrošenu dušu:
iskidana, zašuštaće pod njenim prstima.

I sasuću svoju krv kao što se sasipa piće u
mešinu.

Jedan osmeh tada, nada mnom poviće se.


VIKTOR SAGALEN

Sanjam da ti čujem glas
a sve je noćas protiv nas
sanjam pijesak, valove
na prste stanem ljubim te

Sanjam gledaš mi u dlan
i kažeš ovdje pripadam
kroz smijeh te ljubim noćima
sa zvijezdama u očima

Al' probude me koraci
razdvoje nas ljudi zli
o zabranjena moja ljubavi

Al' volim te u inat ljudima
jer trebam te k'o zrak u grudima
i ne dam te zauvijek bit ću tu
za tebe znaj u dobru i u zlu

Al' probude me koraci
razdvoje nas ljudi zli
o zabranjena moja ljubavi!
I ne dam te zauvijek bit ću tu
u dobru
i u zlu