Anri Matis: „Kreativnost zahteva hrabrost.“

Van Gog: „Ako čujete unutrašnji glas koji vam govori da ne umete da slikate, onda po svaku cenu slikajte, i više ga nećete čuti.“

Pablo Pikaso: „Svako dete je umetnik. Problem je kako to ostati kada odrastemo.“

Rene Magrit: „Umetnost prikazuje misteriju bez koje svet ne bi postojao.“

Ljudsko stopalo je remek delo inženjeringa i umetnosti.

Odličan umetnik je najvrednije blago nacije.

Najlepše što možemo doživeti je ono što je tajanstveno. To je temeljni osećaj koji stoji u zametku svake umetnosti i nauke…

Umetničko delo cveta samo uz učešće, uz dosluh svih vrlih sastojaka duha.

Mutum est pictura poema – Slika je nema pesma

Umetnost je saradnja između Boga i umetnika, i što manje umetnik učestvuje to bolje.

U umetnosti, kao i u ljubavi, instinkt je dovoljan.

Sva velika umetnička dela dosta su teško pristupačna. Ako ih neki čitalac smatra lakim, znači da nije umeo proniknuti u srce dela.

"Posao umetnika je da uvek produbljuje misteriju" - Frensis Bejkon, slikar

"Nemoj ići kuda te staza može odvesti, idi tamo gde nema staze i ostavi svoj trag" - Ralf Valdo Emerson, pisac

Nikad nisam slikala snove ili košmare, slikala sam svoju realnost" - Frida Kalo, slikarka

"Radije bih umro od strasti nego od dosade" - Vinsent Van Gog, slikar

"Ne plašite se savršenstva – nikad ga nećete ostvariti" - Salvador Dali, slikar

"Ako me pitate zašto sam došao na ovaj svet, ja, kao umetnik, odgovoriću vam, došao sam da živom punim plućima" - Emil Zola, pisac

"Nije ono što gledate bitno, već ono što vidite" - Henri Dejvid Toro, pisac

"Svet realnosti ima granice, svet mašte je bezgraničan" - Žan Žak Ruso, pisac

"Život ruši vašu dušu, a umetnost vas podseća da je imate" - Stela Adler, glumica

Velike stvari se urade pomoću brojnih manjih stvari povezanih zajedno" - Vinsent Van Gog, slikar

Oduševljeni smo povratkom na Bitef
Ovog puta, u predstavi „Svita br. 3 Evropa”, želeli smo da propitujemo efekte koje određeni govori imaju na nas, a naročito njihove neželjene efektePredstavom „Svita br. 3 Evropa” francuskog reditelja Žorisa Lakosta sutra od 20 sati i zvanično će biti otvoren 52. Bitef na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Miljenik bitefovske publike Žoris Lakost, koji je već gostovao u Beogradu pre dve godine pomalo neočekivano oborio je s nogu poklonike pozorišne umetnosti. Njegova predstava „Svita br. 2” osvojila je tada specijalnu nagradu žirija, kao i nagradu publike 50. Bitefa.

Ovoga puta predstaviće se sa „Svitom br. 3 Evropa”, koja obuhvata 28 numera, a svaka je posvećena jednoj članici EU, ukazujući na to kako odustajemo od vrednosti EU. Novi projekat Žorisa Lakosta o kojem je govorio u intervjuu za „Politiku” zasniva se na istim umetničkim principima: scensko-muzičkom uprizorenju raznih dokumentarnih audio-materijala, u rasponu od političkih govora do ulične konverzacije. I ovoga puta, u saradnji sa kompozitorom Pjer-Ivom Maseom, Lakost kreira jedinstvenu predstavu muzičkog pozorišta.

Posle velikog uspeha na 50. Bitefu, evo vas ponovo u Beogradu. Šta ste u svom koferu uspomena tada poneli iz Beograda? Sa kakvim očekivanjima dolazite na 52. Bitef?

Pre svega, sećam se zvukova demonstracija na ulici Beograda koje smo mogli čuti pre predstave. Glasovi tog protesta složili su se sa glasovima u predstavi tako skladno, savršeno! Nadam se da ćemo ove godine doživeti isto uzbuđenje sa „Svitom br. 3”! Odlično smo se proveli u Beogradu, publika je odlično primila predstavu, a ujedno smo imali priliku da popričamo (i pijemo !) sa mnogo ljudi kasnije. I dobili smo nagradu prvi put u našoj karijeri! Zato smo oduševljeni što smo se vratili ove godine na Bitef, i to sa novim komadom.

Posle „Svite br. 2”, sada je logično na redu „Svita br. 3”, koja ima i dodatnu odrednicu: Evropa. U čemu je snaga, lepota ove predstave? Po čemu se razlikuje od „Svite br. 2” koju beogradska publika i te kako pamti?

Princip je sličan u smislu da reprodukujemo glasove postojećih snimaka, kao što uvek radimo u produkciji „Enciklopedije izvođenja reči”. Ali oblik i metode su veoma različiti. U „Sviti br. 2” radili smo na dimenziji harmonije, u smislu da su različiti glasovi istovremeno izvedeni kako bi oni mogli da upotpune jedni druge. Bilo je i vokalnih elemenata koje sam naručio od kompozitora Pjer-Iva Masea da prate određene govore.

Za „Svitu br. 3” želeo sam da nastavim po tom istom tragu i radim u većoj meri na pitanju odnosa između govora i muzike. Zato sam predložio Pjer-Ivu Maseu da zajedno potpišemo ovaj novi komad. Za svaki govor on je komponovao pratnju klavira u različitim stilovima: fado, pop, romantični lagani ... U nekim deonicama klavir prati intonacije, ritmove i naglasak govora, u drugima koristi sloj paralelnog diskursa. To je kao govorna opera. Muzika stvara određenu udaljenost koja nam omogućava da čujemo te vrlo obične govore iz nove perspektive.

Kompozicija „Svita br. 3” je jednostavna, stroga i transparentna… Na sceni se nalaze samo koncertni klavir, pijanista i dvoje pevača koji izvode, u osnovi, statični muzički recital sastavljen od 28 numera. Kako ste skupljali materijal za ovu predstavu? O kakvim numerama je reč? Zašto ste se zaustavili na broju 28?

„Svita br. 2” je orkestrirana „govorna umetnost”, reči koje „rade nešto”. Ovog puta želeli smo da propitujemo efekte koje određeni govori imaju na nas, a naročito njihove neželjene efekte. Zato smo odlučili da izaberemo snimke koje je teško slušati. Naravno da je to paradoksalno i donekle mazohističko. Zapravo smo se prisilili da ove reči slušamo stotinu puta. Ali rad sa rečima koje je teško slušati je složeniji i uzbudljiviji od plemenitih reči ili reči sa kojima se identifikujemo. Suočavanje sa materijalom koji nije nimalo privlačan odmah nas je naterao da se povučemo, da uspostavimo određenu distancu. Šta možemo sa rečima koje nismo želeli da čujemo? Koje strategije možemo da koristimo da bismo zadržali svoju distancu? Naša strategija je muzika.

Imamo snimke na svim službenim jezicima EU zato što nam je to ponudilo objektivno ograničenje u pogledu izbora jezika i prisililo nas da idemo i slušamo stvari na estonskom, bugarskom, malteškom, hrvatskom, slovenačkom i mnogim drugim jezicima koje su u našoj neposrednoj geografskoj blizini, ali koje vrlo malo znamo jer nisu bili zastupljeni u kolekciji zvuka „Enciklopedije”. Zato smo sastavili veliku grupu dopisnika na svim službenim jezicima EU i zamolili svakoga od njih da nam pošalju govore koje on ili ona ne bi želeli da čuju.

„Svita br. 3” je racionalna i rafinirana dijagnoza skretanja evropskih društava udesno. Kako vidite evropsko društvo danas? Nisam siguran da je „Svita br. 3” baš takva dijagnoza. Nije nam bila namera da bude „portret” današnje Evrope. To je više kao naivno i slepo istraživanje iz naše krajnje uske perspektive, koje se odnosi na to kako ljudi govore i čime smo pogođeni kada slušamo. Naravno, zbog toga što smo izabrali da radimo sa rečima koje bismo više voleli da ne čujemo, neke vrlo problematične političke stavove možete naći u ovom delu. Ali ogromna većina scena i situacija su univerzalne i nisu neposredno političke, već više predstavljaju samo neprijatnu, glupu ili ružnu dreku.

Tragali smo za govorima koji bi, iako idiomatski, mogli da se primene širom Evrope: nasilje od strane policije i antimigrantski ili homofobični govori nažalost se nalaze u prilično sličnim oblicima više ili manje svuda.

Važite za izuzetno uspešnog i angažovanog umetnika. Koliko je teško trajati na tom putu? Kakvi su vaši dalji profesionalni planovi.

Upravo počinjem da radim na „Sviti br. 4”, koja će biti poslednji deo serije „Enciklopedije izvođenja reči”. To će biti veoma radikalan i muzički komad, takođe napravljen u saradnji sa kompozitorom Pjer-Ivom Maseom. Veoma sam uzbuđen zbog ovog novog rada. Svaka nova predstava je donekle nastavak prethodne, a istovremeno i potpuno nova avantura sa novim izazovima, problemima, rešenjima. Nadam se da ćemo imati priliku da i nju pokažemo ovde, na Bitefu!

Henri Mur: „Biti umetnik znači verovati u život.“