....Danima pokusavam da popunim praznine koje su ostale posle tebe..praznine u vremenu koje je nepovratno nestalo.. tesko mi ide…Znam da te nema i da nisi tu, da te ne smem pozvati i da neces doci, a opet kako to objasniti rukama koje su te ostale zeljne… pozelim da si tu, da pricas, da trazis muziku na kompu …da se bunis jer ti je kafa nedovoljno slatka..sada je vise i ne kuvam ni sebi….pokusavam u sobi pronaci zaostale tvoje tragove,pogledom dodirujem sve ono sto si ti nekad gledao…u uzaludnoj zelji da te bar na tren osetim…nema te moja nesreco… i neces doci…a nedostajes…toliko toga je ostalo neizgovorenog izmedju nas…ogrnuli smo se tisinom i otisli svako na svoju stranu…sada nas samo tisina spaja i muzika….kroz nju vracam secanja i pokusavam da nadjacam nemi krik u grudima koji jedino ja cujem… .

---

SAVRŠENSTVO VATRE


Znam da ja nisam u svemu samo čovek.
I sad sam upotrebljen tek uz put.
Nevolje je u tome šo ne znam kako da prepoznam
gde sam udešen tako neverovatno
nesrećno da upetljavam sebe
u pretakanje večnosti u večnost
i svemu pristajem da sam posuda,
da sam ram koji obmanjuju da je ikona,
da sam ikona koju varaju da je boja,
da sam boja kojoj predskazuju da je smisao,
i da sam smisao koji, na kraju, ne zna se šta je.
Da li ste odgonetnuli to volšebno, to složeno,
što nazivamo u sebi: prepoznavanje poznatog?
Ako te uprlja blato i otruje gorčina
oni to sigurno čine iz njima časnih pobuda.
Moralni zakon vode je: da udavi.
A vatre: da sagori sve što joj je u zagrljaju.
Blatu je umetnost da blati.
Gorčini da je žešća.
Oni u tome vide čistotu dobrih običaja.
Sve ima svoj stvaralački sjaj i krepost.
Sve ima etiku sopstvene prirode.
Tvoje je s kim si, kud prolaziš i šta gutaš.
I zato, sve što ti je strano posmatraj blagonaklono.
Jer i tvoje je rasuđivanje,
Jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.