Kako se približava juni tako raste i tenzija oko neizvesnosti u kojoj će srednjoj školi vaše dete nastaviti školovanje. Polazak u srednju školu važna je prekretnica u životu deteta, koja u brojnim slučajevima predstavlja i odabir budućeg zanimanja. Manje stresno vreme kada je upis u srednju školu zavisio samo od uspeha u osnovnoj školi je iza nas, a upis u željenu srednju školu danas podrazumeva da đaci pored poena iz osnovne škole imaju i dobre rezultate na prijemnom ispitu.



Nažalost na pokazano znanje i rezultate na prijemnom ispitu utiče i trema. Sa tremom malo ko od nas nije imao prilike da se sretne. Imamo je u najrazličitijim situacijama, uglavnom u onim situacijama koje na neki način smatramo bitnim. Jaka trema može potpuno da blokira razmišljanje, i da značajno utiče na naše rezultate. Zbog toga je važno pravovremeno pronaći način da se trema prevaziđe i stvore preduslovi da se na ispitu pokaže maksimum naučenog.

Faktori koji doprinose tremi i kako ih prevazići

Tremi na prvom mestu doprinosi nedovoljna pripremljenost. Bilo da je u pitanju javni nastup, ispit, važan razgovor, što ste sigurniji i bolje pripremljeni manja je šansa da vas nervoza izazvana tremom u omete. Isto važi i za ispite. Nedovoljno pripremljeno dete je svesno toga da gradivo ne zna dovoljno dobro i zbog toga je uplašeno da li će na „ispitnoj lutriji“ dobiti pitanja koja je naučilo ili će mu zapasti baš ona pitanja koja ne zna. Ukoliko se na ispitu pojavi veći broj pitanja koje ne zna može se desiti da dete loše uradi i pitanja koja je pre izlaska na ispit znalo. Sa druge strane, učenik koji je svestan da dobro vlada gradivom i koji veruje da je dobro pripremljen za ispit imaće manju tremu pred ispit i za vreme ispita.

Sa pripremom treba početi na vreme i imati u vidu da je važan kvalitet a ne kvantitet učenja – sat vremena dobre koncentracije daće bolje rezultate od četiri sata sedenja nad knjigom dok misli lutaju na sve strane.

Tremi doprinosi i nedovoljna sigurnost u sebe. Učenik koji očekuje da će ispit loše uraditi, koji nije siguran u ono što zna, koji sebi i drugima pre ispita govori kako neće dobro uraditi, imaće veću tremu i anksioznost pred ispit od učenika koji je siguran u svoje znanje. Povećanje sigurnosti u ono što se zna može se postići preslišavanjem samostalno ili u društvu kao i rešavanjem probnih testova pripremljenih od zadataka za vežbanje. Učenik koji nekoliko puta uradi dobro „probni” ispit kod kuće kao deo pripreme, biće daleko sigurniji u svoje znanje i svesniji oblasti na kojima treba da dodatno radi.

Vrlo značajan faktor koji doprinosi nesigurnosti i izaziva tremu je i strah od neuspeha. Poznato je da što nam je više stalo da ostavimo dobar utisak i postignemo rezultat trema je često sve veća. Na decu se često vrši pritisak kod kuće i u školi da moraju da urade dobro prijemni, da im “od toga zavisi šta će u životu raditi “, da ako ne upišu željenu školu neće imati nikakve šanse da se bave onim čime žele itd. Takav pritisak stvara nervozu i tremu i odraslim osobama a kamoli tinejdžerima koji se nalaze u uzrastu kada prevazilaze brojne nesigurnosti i krize, nezavisno od ove “školske”. U prevazilaženju ovog problema (a često nehotice i u njegovom stvaranju) veliku ulogu mogu imati roditelji.

Saveti za roditelje

Pred ispite za srednju školu ili fakultet roditelji su često nervozniji i od same dece. Ako je to i kod vas slučaj potrudite se pre svega da ne prenosite nervozu na dete. I vi svakako imate tremu i strepite kako će vaše dete proći na prijemnom ispitu, ali nemojte dozvoliti da ono to primeti.

Podstičite dete da uči, sedite zajedno i preslišajte ga, nemojte se samo oslanjati na plaćene časove ukoliko ih dete uzima. Razgovarajte o gradivu koje je prešlo, pitajte ga šta mu je lakše a šta teže da savlada, i uvek saslušajte svoje dete.

Budite pozitivni, govorite detetu da će dobro proći na ispitu. Nikako nemojte detetu govoriti da ne zna ništa , da će pasti na ispitu, da ne uči ništa (ili slučajno da je glupo). Time rušite krhko samopouzdanje vašeg pubertetlije i povećavate šansu da će on ili ona zaista i uraditi loše ispit. Takodje nemojte dozvoliti da jedina tema razgovora sa detetom u ovom periodu postane prijemni ispit, pa makar pričali samo pozitivne stvari.

Ne forsirajte previše priče o tremi – “Da li imaš tremu? Nemoj da imaš tremu!”- i slično. Ako vam dete spomene da se plaši ispita ili vi sami primetite da je nervozno, recite mu da je to normalno, da kroz to svako prolazi. Ispričajte mu neku situaciju iz vašeg života, stvarnu ili izmišljenu u kojoj ste vi imali tremu ali se na kraju sve dobro završilo.

Potrudite se da tih dana pred ispit ugodite vašem detetu, izvedite ga na neko mesto koje voli, nemojte praviti mnogo gužve oko nekih nebitnih svakodnevnih problema. Nemojte dete potkupljivati obećanjima da ćete mu nešto kupiti ako dobro uradi ispit. Najbolja motivacija je ona koja dolazi iznutra, motivacija koju ono samo treba da izgradi, da nauči da bude dobar i uspešan čovek sebe radi i dobrog osećanja koje to donosi, a ne zato da bi dobilo novi mobilni telefon.

Na dan ispita potrudite se da dete bude odmorno, naspavano i da dobro jede. Da bi se izbegla nepotrebna nervosa uoči samog ispita povedite računa da unapred bude pripremljeno sve što je za ispit potrebno: dokumenta, pribor za pisanje itd. Srećno!

Udruženje roditelj