Video poezija

**Učlanjen** : 07.12.2012

Budim je

zbog sunca
koje objašnjava sebe biljkama

Zbog neba
razapetog između prstiju

Budim je zbog reči koje peku grlo

Volim je ušima....

Treba ići do kraja sveta
i naći rosu na travi...

Budim je zbog dalekih stvari
koje liče na ove ovde...

Zbog ljudi
koji bez čela i imena
prolaze ulicom

Zbog anonimnih reči
trgova
Budim je zbog manufakturnih pejzaža
javnih parkova

Budim je zbog ove naše planete
koja će možda biti mina
u raskrvavljenom nebu

Zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih između dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom!

Moja ljubav
puna drugih
je deo zore koju budim

Budim je zbog zore
zbog ljubavi
zbog sebe

zbog drugih...

Budim je
mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu

Sigurno je rekla:
neka me traži
i vidi
da me nema

Ta žena sa rukama deteta
koju volim
To dete koje je zaspalo
ne obrisavši suze koje budim...

Uzalud
uzalud
uzalud...

Uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova

Uzalud je budim
jer njena usta neće moći da je kažu
uzalud je budim

Ti znaš
voda protiče
ali ne kaže ništa........

Uzalud je budim

Treba obećati
izgubljenom imenu
nečije lice
u pesku

Ako nije tako
odsecite mi ruke
i pretvorite me
u kamen!

**Učlanjen** : 07.12.2012

Ako ........( IF-Radjard Kipling)
Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe gube svoje i okrivljuju te za to;
Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju,i cak pridodajes njihovim sumnjama;
Ako mozes da cekas , a da ti ne dosadi cekanje,ili ako si prevaren,da ne
lazes,ili ako si omrznut,da ne mrzis.A pored svega toga da ne izgledas
predobar ili premudar;

Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom;
Ako mozes da razmisljas a da ti mastanje ne bude cilj;
Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom i da smatras te dve varalice kao da su potpuno iste;
Ako mozes da podneses kad cujes da su istinu koju si izrekao izvrnuli
nitkovi da bi napravili zamku za budale,ili da posmatras propast onoga
cemu si posvetio ceo zivot,i da pogrbljen sa dotrajalim alatom opet novo
stvaras;

Ako mozes da stavis na gomilu sve sto imas,i da bacis na kocku i
izgubis, i opet pocnes ispocetka,i nikad ne izustis rec o tom svom
gubitku;
Ako mozes da prisilis svoje srce i nerve i tetive da te sluze dugo iako
ih vise nemas, i tako izdrzis kad nema niceg u tebi ,sem volje koja ti
dovikuje ,,Istraj''!

Ako mozes da razgovaras sa najnizima,i da sacuvas svoje dostojanstvo,ili
da setas sa kraljevima,a da ne izgubis razumevanje za obicne ljude;
Ako ni neprijatelji ni prijatelji ne mogu da te uvrede;
Ako te svi cene,ali ne suvise;
Ako mozes da ispunis jedan nezaboravan minut sadrzajem koji traje sezdeset sekundi,
TVOJA JE ZEMLJA I SVE STO JE NA NJOJ, I IZNAD SVEGA BICES COVEK,SINE MOJ!

**Učlanjen** : 07.12.2012

Čeznem da ti kažem...

Čeznem da ti kažem najdublje reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.

Zato se smejem sam sebi i odajem
tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči
što imam za te; ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim mirno pored tebe;
ali se ne usuđujem; jer bi mi inače
srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je bol večito svež.

**Učlanjen** : 07.12.2012

Čekanje

Čekam u senci jednog starog duda
da mesec zađe i, skrivena tamom,
po uskoj stazi što kroz noć krivuda,
da siđeš k meni čežnjivom i samom.

Čekam, a lenjo prolaze minuti,
i sati biju na tornju daleko.
Već zora sviće, blede mlečni puti,
a ja još čekam, - i večno bih ček'o!

O, šta je to što mene veže sada
za jednu put, za jedan oblik tela,
i što mi duša zatreperi cela,
i sva nemoćna izdiše i pada,
kad me se takne jedna ruka bela!

I sav zasenjen pred čudesnim sjajem
lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
kao da svakog časa život dajem,
prilazim tebi pun pobožnog straha,
posrćem, klecam, dokle me privlače,
ko provalija tamna i duboka,
i dok se strasnim prelivima mrače,
tvoja dva crna neumitna oka...

**Učlanjen** : 07.12.2012

Ne budi daleko od mene

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i čekat ću te na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu valovi.
Nemoj otići ni samo jedan čas, jer tada,
u tom času, spoje se kapi nesanice
i možda će sav dim što traži svoju kuću
doći da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razlikuje tvoj lik na pijesku,
jao, neka ne lete tvoje vjeđe u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otići ćeš tako daleko
da ću obići zemlju ispitujući
hoćeš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

**Učlanjen** : 07.12.2012

Kada mi nedostajes

Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...

Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.

Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim

Tako mi nedostajes...

**Učlanjen** : 07.12.2012

Pjesma za nas dvoje
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da,mora da je tako

**Učlanjen** : 07.12.2012

POLjUBI ME

To je bilo u jednom kvartu grada Svetlosti
Gde nikada nema vazduha gde samo tame ima
A zimi i leti večno traje zima
Stajala je na stepeništu
On kraj nje i ona kraj njega
Bila je noć
Sumporni smrad je zalivao stepenice
Jer su to poslepodne tamanili stenice
I ona mu kaže
O kako je ovde mračno
Tu nema vzduha tu samo tame ima
Zimi i leti večno traje zima
Sunce našeg dragog Boga ne stiže u kuće naše
Ono ima dosta posla dok obasja bogataše
O, stisni me u zagrljaj i ljubi mie ljubi strasno
Kasnije već biće kasno
A ovde se od svega crkava
il` se smrkneš il` se gušiš
Tu nema vazduha
Prestaneš li da me ljubiš čini mi se da se davim
Ti imaš petnaest godina
I ja imam petnaest
Udvoje to je trideset
U trideset nismo više deca
Imamo dovoljno godina za rad
Imamo dovoljno godina za poljupce
Kasnije već biće kasno
Naš je život za nas
Danas
Ljubi me!

**Učlanjen** : 07.12.2012

Noćas bih mogao napisati

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.

Napisati, na primjer: "Noć je posuta zvijezdama,
trepere modre zvijezde u planini."

Noćni vjetar kruži nebom i pjeva.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Volio sam je, a ponekad je i ona mene voljela.

U noćima kao ova, bila je u mom naručju.
Ljubljah je, koliko puta, ispod beskrajna neba.

Voljela me, a ponekad i ja sam je volio.
Kako da ne volim njene velike nepomične oči.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Misliti da je nemam, osjećati da sam je izgubio.

Slušati noćas beskrajnu, još mnogo dužu bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.

Nije važno što je moja ljubav ne sačuva.
Noć je posuta zvijezdama i ona nije uza me.

To je sve. U daljini netko pjeva. U daljini.
Duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Kao da je želi približiti, moj pogled je traži.
Srce je moje traži, a ona nije uza me.

Ista noć u bijelo odijeva ista stabla.
Ni mi, od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, sigurno, ali koliko sam volio!
Moj glas je tražio vjetar da takne njeno uho.

Drugome, pripast će drugome. Kao prije mojih cjelova.
Njen glas i jasno tijelo. Njene beskrajne oči.

Više je ne volim, zaista, no možda je ipak volim?
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug.

I jer sam je u noćima poput ove držao u naručju,
duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Iako je to posljednji bol koju mi zadaje
i posljednji stihovi koje za nju pišem.

**Učlanjen** : 07.12.2012

Da mogu...

Da mogu,
Sunce bih toplo
u život tvoj dozivala
i tmurne oblake razmicala.

Da mogu,
radost bih ti
na lice milo pisala
a tugu s njega brisala.

Da mogu,
pored rijeke bih
s tobom s večeri sjedila
i lik tvoj u odsjaju

zalazećeg sunca tražila.

Da mogu,
obraz bih tvoj s jeseni
s jabukama ubrala
i cijelu zimu ga milovala.

Da mogu,
u oku bih se tvom bistrom
srećna kupala
i s tvojim snovima
slatko zaspala.

Da mogu,
svu ovu LJUBAV nježnu
tebi bih, dušo mila
poklonila.

**Elita** **Poruka** : 1733 **Učlanjen** : 14.08.2012

**Učlanjen** : 26.09.2011

**Učlanjen** : 07.12.2012

**Učlanjen** : 07.12.2012

**Učlanjen** : 07.12.2012

**Master** **Poruka** : 79242 **Učlanjen** : 03.06.2011

**Master** **Poruka** : 79242 **Učlanjen** : 03.06.2011

**Učlanjen** : 26.09.2011

**Učlanjen** : 26.09.2011

**Učlanjen** : 20.09.2011

**Učlanjen** : 20.09.2011

**Učlanjen** : 20.09.2011

**Učlanjen** : 26.09.2011

**Učlanjen** : 04.01.2012

**Učlanjen** : 04.01.2012

» Poezija
» Nasa poezija za decu
» Erotska poezija
» Kubanska poezija
» Kineska poezija