„Златна шкољка” Џејмсу Франку


Амерички „Катастрофални уметник” проглашен за најбољи филм, баскијском 
„Џину” Специјална награда жирија, „Сребрна шкољка” за режију Аргентинки 
Анахи Бернери





Из победничког филма „Катастрофални уметник”

Сан Себастијан - Ко ће коме ако не свој своме – готово па је ово постало увражено међународно фестивалско правило. Кад год се на челу званичног жирија нађе Американац, зна се – Американац и побеђује. Примера из историје фестивала је сијасет, сетите се и недавног венецијанског примера када је председница Анет Бенинг уручила „лава” Бенисију дел Тору, па се нећете зачудити што је славни амерички глумац Џон Малкович као председник жирија 65. Сан Себастијан фестивала „преломио” и „Златну шкољку” за најбољи филм доделио свом земљаку – звезданом глумцу и редитељу Џејмсу Франку. За филмску комедију „Катастрофални уметник” коју је овај и режирао и у којој глуми.
 Иза ове још једне демонстрације такозваног америчког патриотизма и на филмској сцени, ипак стоји још нешто. „Катастрофални уметник” („The Disaster Artist”), био је један од – ако не баш најбољих, а оно свакако један од најсимпатичнијих филмова у овогодишњем прилично бледом, чак исподпросечном главном такмичарском програму.
Поигравајући се са идејом о квази римејку „Грађанина Кејна међу лошим филмовима”, како је иначе заиста својевремено био окарактерисан култни филм „Соба” Томија Висоа, Џејмс Франко као редитељ, али и као глумац у садејству са рођеним братом Дејвом, такође глумцем, портретише филмске залуђенике осредњег талента у процесу настанка још једног „филмског ремек-дела” које се одмах може бацити у смеће. Духовито и симпатично, публици се филм допао, а није без смисла ни чињеница да је шпански дистрибутер данима унапред, џиновским билбордима широм града најављивао редовну биоскопскиу дистрибуцију одмах по завршетку фестивала...



Из филма „Шармер” Милада Аламија


Без награде, наравно, да није остао ни баскијски филм „Хандија” („Џин”) Аритора Арегија и Хона Гарања о којем је ових дана било детаљно писано на страницама „Политике”. Овом филму припала је друга по важности награда – Специјална награда жирија. „Сребрну шкољку” за најбољу режију освојила је аргентинска редитељка Анахи Бернери за врло добар егзинстенцијалистички филм „Аланис”, о свакодневној борби за живот и за одгајање малог сина једне буеносајиреске проститутке. За улогу Аланис у овом филму глумица Софија Гала Кастиљоне заслужено је освојила „Сребрну шкољку” за најбољу женску ролу. Ову награду, али за најбољу мушку улогу, такође заслужено, освојио је румунски глумац Богдан Димитраче за свој снажни перфоманс оца у филму „Поророка” Константина Попескуа.
 Жири предвођен Џоном Малковичем награду за најбољи сценарио праведно је доделио аутору приче у још једном аргентинском филму у главном такмичењу – Дијегу Лерману за „Неку врсту породице” који је и корежирао заједно са Маријом Меиром, док је награда за најбољи сниматељски рад уручена легендарном немачком камерману Флоријану Балхаусу за изванредну фотографију у филм „Капетан” Роберта Швенткеа. Иначе, овај црно-бели немачки филм приказан у самој фестивалској завршници, потресна и неуобичајена је слика немачких злочина и злочинаца током Другог светског рата. По атмосфери, овај филм негде подсећа на мађарски „Шаулов син”, само што се на мрачне догађаје гледа из „инсајдерског” немачког угла...
 Овогодишње, још веће и још раскошније, издање сансебастијанског фестивала остаће запамћено по почасним наградама додељеним Ањес Варди и Моники Белучи, по врло доброј селекцији дебитантских филмова у програму „Нови редитељи” и по „Бисерима” у оквиру програма „Забалтеги” („Отворена зона”). Филмови из ове селекције, а реч је о већ награђеним филмовима на највећим светским фестивалима, такмиче се за награду публике, која је највећи број својих гласова дала једном од венецијанских лауреата, филму „Три билборда изван Ебинга, Мизури Мартина Мекдонага...

Награда Федеоре данском „Шармеру”

Сан Себастијан- Жири критичара Федеоре којим је председавала потписница ових редова, награду за најбољу филм у такмичарском програму „Нови редитељи” доделио је данско-шведском филму „Шармер” Милада Аламија, у којем је овај  млади аутор иранског порекла кроз интелигентно вођену студију културолошких различитости и породичних вредности, приказујући више оно што људе спаја а не раздваја, дао свеж поглед на један од највећих изазова у данашњој Европи. Жири Федеоре је доделио и специјално признање и то равноправно колумбијском филму „Убити Исуса” (освојио је још неколико незваничних награда) и филипинском филму „Подземље”...

politika.rs

..............



Mirjana Karanović na prošlogodisnjoj dodeli nagrada




Već više godina i Akademija dramskih umetnosti iz Beograda učestvuje u programu
 “Eastweek” zajedno sa fakultetima dramskih umetnosti iz Evrope. Tokom tug projeka, 
studentima se u obliku virtuelnog centra za usavršavanje ponuđene najmodernije i 
najnovije metode u oblasti filmske produkcije, a na festivalu se prikazuju i kratkometražni
 filmovi učesnika.


pulse

Otvoren 68. Međunarodni filmski festival u Berlinu






Tekst

"Oblik vode" favorit za britanskog "Oskara"


Nagrade britanske Akademije za filmsku i televizijsku umetnost (BAFTA) biće uručene 
večeras u Londonu, u atmosferi koja će biti obeležena seksualnim skandalom u 
filmskoj industriji, dok je favorit za nagradu film "The Shape of Water" (Oblik vode)
 meksičkog reditelja Giljerma del Toroa, javila je agencija AFP.






Mnoge zvezde će večeras doći na ceremoniju odevene u crno u znak protesta 
zbog skandala koji je izbio u oktobru 2017. kada je nekoliko desetina žena 
optužilo američkog producenta Harvija Vajnstajna za seksualno uznemiravanje
 i zlostavljanje. 

Britanska akademija izbacila je 2. februara iz svog članstva holivudskog producenta 
zbog tog skandala, navodeći da poštuje Vajnstajnovu podršku dobrotvornom radu,
 ali da su optužbe na njegov račun "potpuno neprihvatljive i protivne vrednostima"
 koje neguje ta kulturna ustanova. 

Više od 100 žena iz filmske industrije potpisalo je tekst u kojem se poziva na 
okončanje nekažnjivosti prema seksualnom uznemiravanju i nepristojnom 
ponašanju. 

Britanska akademija bila je ove godine na meti kritika jer je najviše nominacija
 u prestižnim kategorijama dala muškarcima i filmovima muških reditelja. 

Ceremoniju koja će biti održana u koncertnoj hali Rojal Albert u Londonu, vodiće
 britanska glumica Džoana Lamli, koja se proslavila u televizijskoj špijunskoj seriji 
"The Avengers" '80-tih godina, a tokom karijere je dobila dve nagrade BAFTA. 

Favoriti za nagrade ove godine su filmovi "Oblik vode" sa 12, i ostvarenje Denisa 
Vilneva "Bade Runner 2049" sa osam nominacija. 

Nagrade BAFTA, kao i nagrade Američkog udruženja producenata (Producers Guild 
of America - PGA), Američkog udruženja reditelja (Directors Guild of America - DGA)
 i Zlatni globus, često su pouzdani pokazatelj ko bi mogao da osvoji prestižnog Oskara,
 čija je dodela 4. marta u Los Anđelesu. 

BAFTA je osnovana 1947. godine kao Britanska filmska akademija. Njeni osnivači bili
 su brojni slavni filmski umetnici, uključujući Dejvida Lina, Kerola Rida, Aleksandra 
Kordu i Lorensa Olivijea. Cilj organizacije bio je jačanje filmske industrije koja je 
oslabila posle Drugog svetskog rata. 

Akademija se 1958. godine spojila s organizacijom televizijskih reditelja i producenata 
The Guild of Television Producers and Directors) da bi 1976. konačno postala BAFTA,
 Britanska akademija za filmsku i televizijsku umetnost. 

Sama nagrada ima oblik bronzane maske po uzoru na pozorište. BAFTA danas broji 
oko 6.500 članova i finansira se putem pretplata, individualnih donacija i različitih 
fondacija i partnerstava.

b92.net


BAFTA , Dodela nagrada, i detalji o nominovanim filmovima.

FAJNSOV FILM NA FESTU "Bela vrana" o Nurejevu premijerno u Beogradu



Treći rediteljski film slavnog glumca "Bela vrana", koji je delom sniman kod nas i finansiran novcem Republike Srbije,
biće prikazan na predstojećem filmskom festivalu, koji će 47. put biti održan u Beogradu, saopštili su organizatori.

"Film 'Bela vrana' govori o Rudolfu Nurejevu, legendarnom ruskom baletanu koji je napravio nečuveni skandal kada
je 1961. prebegao na zapad iz Sovjetskog Saveza. Fajns nam daje uvid u umetnikov rani život - film počinje njegovim
rođenjem u vozu Transsibirske železnice i prati ga na putu da postane jedan od najvećih baletana svoje generacije.
Na putovanjima u inostranstvo Nurejev je odlazio u pratnji KGB-a i njegovo ponašanje je bilo strogo ograničeno,
ali je ipak imao prilike da stekne važne prijatelje, poput francuskinje Klare (Adel Eksarčopulos), koja je bila u mogućnosti
da mu obezbedi politički azil. Priča prirodno kulminira momentom kada je Nurejev odlučio da pobegne svojim pratiocima
i nikada se više ne vrati u Sovjetski Savez", kaže se u Festovoj najavi filma.



Scenario za film "Bela vrana" napisao je Dejvid Her, poznat kao dramski pisac i autor scenarija za filmove "Sati" i "Čitač".
Prethodna dva filma Rejfa Fajnsa "Koriolan" i "Nevidljiva žena" takođe su prikazani na Festu.

Organizatori 47. Festa juče su izbacili još dva naslova koja će domaća publika moći da vidi od 22. februara do 4. marta.
To su argentinsko-španski film u režiji Luisa Ortege "Crni anđeo", koji je producirao Pedro Almodovar, premijerno
prikazan u Kanu u selekciji „Izvestan pogled" (Un Certain Regard), i "Hotel Mumbaj" u režiji Debitanta Entonija Marasa.

Kako je "Blic" ekskluzivno objavio, Fest će zatvoriti film Paola Sorentina „Oni" (Loro), a prema našim saznanjima biće
prikazano i kontroverzno ostvarenje Larsa fon Trira "Kuća koju je Džek izgradio".

Zvanično je objavljeno da će festival otvoriti film "Miljenica" Jorgosa Lantimosa, kao i da je najnoviji film Emira Kusturice
"Pepe, jedan uzvišen život", koji je nedavno otvorio 12. Kustendorf, takođe uvršten u program. Tu su još i neki od
dobitnika Zlatnog globusa ("Green Book", "Vice", "The Wife", "If Beale Street Could Talk". Kompletan program biće
objavljen 28. januara.

blic

Zvanicni sajt

47. FEST: Filmovi iz Glavnog takmičarskog programa

47. FEST održaće se od 22. februara do 3. marta a do početka ovog filmskog festivala predstavićemo
neke od značajnijih filmova iz Glavnog takmičarskog programa.

Crni anđeo



„Crni anđeo“ je argentinsko-španski film u režiji Luisa Ortege, premijerno prikazan u Kanu. Ortega je perspektivan mladi
reditelj iz Argentine, koji je debitovao sa filmom „Black Box“ kada je imao samo 19 godina, a njegov talenat prepoznao je
i Pedro Almodovar, koji je producirao film „Crni anđeo“.

Ova biografska drama govori o serijskom ubici poznatom kao „Anđeo smrti“ i „Crni anđeo“, koji je trenutno poznat kao
najduže zatočeni zatvorenik u argentinskom zatvoru. Debitant Lorenco Fero našao se u glavnoj ulozi okrutnog tinejdžera
Karlosa, koji kreće na krvavu avanturu sa svojim najboljim prijateljem.

Za razliku od većine filmova o serijskim ubicama, Ortega se ne udubljuje previše u psihologiju i ne traži opravdanje u
mračnoj prošlosti – Karlos je obožavan od malih nogu, odrastao je sasvim srećan, i izgleda kao pravi anđeo. Kako neko
toliko lep može da bude toliko ružan iznutra?

Ovaj film možda ne daje konkretan odgovor, ali pruža fascinantan uvid u svet jednog od najozloglašenijih argentinskih
zločinaca. Ortega na interesantan način tretira ovu mračnu figuru i stvara film koji je visoko stilizovan, okupan suncem
i svetlim bojama, i oplemenjen momentima humora. Ovo je subverzivan krimi triler koji na inovativan način ruši
konvencije žanra.

danubeogradu

Hotel Mumbai



„Hotel Mumbai“ je triler koji ispituje jedan od najaktuelnijih savremenih strahova – šta biste uradili
da se nađete usred terorističkog napada?

Zasnovan na istinitoj priči o terorističkom napadu na Taj Mahal Palace Hotel u Mumbaju 2008, film
je sastavljen iz nekoliko priča gostiju i radnika koji su se zatekli u hotelu, kao i četvorice terorista
koji su izvršili napad.

Dev Patel (Slumdog Milionaire) igra jednog od zaposlenih koji iznenada mora da postane spasilac
svojih gostiju. Armi Hamer (Call Me By Your Name) glumi oca koji je ostavio bebu u sobi sa dadiljom
i pokušava da se probije do njih.

U ostalim pričama vidimo druge goste, radnike koji su odlučili da pobegnu sa lica mesta kao i one koji
su odlučili da ostanu, policiju, napadače, i porodice zatočenih koja sa strepnjom gledaju vesti o napadu.
Debitant Entoni Maras zasnovao je priču na intervjuima sa žrtvama ovog incidenta, i trudio se da na
autentičan način prenese napetu atmosferu iznenadnog napada.




47. FEST – program

Celokupan program 47. FEST-a biće objavljen 28. januara. (danubeogradu.rs)

danubeogradu

Poznat program 47. Festa,
"Beogradski pobednik" posthumno Dušanu Makavejevu

b92

Pod sloganom "Bez zaštite", 47. Fest, od 22. februara do 3. marta, prikazaće 125 filmova,
a "Beogradski pobednik" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti biće posthumno dodeljen
srpskom reditelju Dušanu Makavejevu, dok će priznanje za dosadasnje stvaralaštvo biti
uručeno reditelju i glumcu Rejfu Fajnsu.



Današnja konferencija za novinare u Skupštini grada posvećena Festu počela je minutom ćutanja u čast nedavno
preminulom Makavejevu. Umetnički direktor festivala i direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić najavio
je da će priznanje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti biti predato 25. februara u Kombank dvorani pre projekcije
filma "Slučaj Makavejev" Gorana Radovanovića, dok će dva dana ranije u Kinoteci biti otkrivena ploča sa imenom
velikog reditelja.

Slogan i vizuelni identitet ovogodisnjeg Festa takođe je odavanje počasti Makavejevu.

Fajns dolazi na Fest povodom projekcije svog filma "Bela vrana", koji će između ostalih predstaviti i poznata glumica
Adel Eksarčopulos, nagrađena "Zlatnom palmom" za ulogu u filmu "Plavo je najtoplija boja".

Kako su najavili gradski sekretar za kulturu Ivan Karl i v.d. direktora Cebefa Damir Handanović, u 11 programskih
celina biće prikazano rekordnih 125 filmova, u 13 dvorana, a ukupno je planirano 500 projekcija.

Današnja konferencija za novinare u Skupštini grada posvećena Festu počela je minutom ćutanja u čast nedavno
preminulom Makavejevu. Umetnički direktor festivala i direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić najavio
je da će priznanje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti biti predato 25. februara u Kombank dvorani pre
projekcije filma "Slučaj Makavejev" Gorana Radovanovića, dok će dva dana ranije u Kinoteci biti otkrivena ploča
sa imenom velikog reditelja.

Slogan i vizuelni identitet ovogodisnjeg Festa takođe je odavanje počasti Makavejevu.

Fajns dolazi na Fest povodom projekcije svog filma "Bela vrana", koji će između ostalih predstaviti i poznata glumica
Adel Eksarčopulos, nagrađena "Zlatnom palmom" za ulogu u filmu "Plavo je najtoplija boja".

Kako su najavili gradski sekretar za kulturu Ivan Karl i v.d. direktora Cebefa Damir Handanović, u 11 programskih
celina biće prikazano rekordnih 125 filmova, u 13 dvorana, a ukupno je planirano 500 projekcija.

Pantelić podvlači da odabrani naslovi, svaki na svoj način, predstavljaju autorski okršaj sa aktuelnom stvarnošću
ili stvarnošću koju odavno nazivamo prošlošću.

"Više nego primetna zastupljenost filmova takozvanih malih kinematografija ili znatnog broja rediteljki u programu
Festa (22) nije stvar selektorske korektnosti, već kvaliteta autorskog izraza koji treba da prepozna i publika i
distributeri", rekao je Pantelić.

Glavni takmičarski program obuhvatiće 14 filmova iz Velike Britanije, Francuske, Libana, Argentine, Irana, Australije,
SAD, Hravtske, Azerbejdžana, Slovenije i Rusije, a o najboljima će odlučivati: srpski reditelj Bojan Vuletić, slovenačka
glumica Milena Zupančić, rumunska rediteljka Ijana Urikaru, srpska glumica Nada Šargin i hrvatski glumac
Goran Bogdan.

Pantelić je posebnu pažnju skrenuo na ostvarenja "Brushalter" Vajta Helmera sa Mikijem Manojlovićem u glavnoj ulozi,
"Crni anđeo" Luisa Ortege, "Fabrika" Jurija Bikova, "Granice sveta" Gijona Nikloua, "Hotel Mumbaj" Antonija Marasa,
"Kapernaum" Nadin Labaki, "Osmi povjerenik" Ivana Salaja, "Posledice" Darka Štantea, "Spokoj" Pabla Trapera.

..........

.........




U takmičarskom programu "Srpski film (Srbija i prijatelji)" biće prikazano 13 ostvarenja, srpskih većinskih i
manjinskih koprodukcija, a u žiriju su srpski reditelj Lazar Bodroža, direktor Hrvatskog audiovizuelnog centra
(HAVC) Daniel Rafaelić, srpski glumac Milan Marić, kineski glumac Vang Jao i umetnički direktor festivala
u Hmaburgu Albert Videršpil.

Publika će imati priliku da pogleda: "Aleksi" Barbare Vekarić, "Delirijum tremens" Gorana Markovića,
"Bio sam kod kuće, ali..." Angele Šanelec, "Izbrisana" Mihe Mazinia i Dušana Joksimovića, "Iz ljubavi"
Nenada Mikovića, "Između dana i noći" Andra Martinovića, "Pijavice" Dragana Marinkovića, "Poslednji
Srbin u Hrvatskoj" Predraga Ličine, "Psi umiru sami" Nikole Petrovića, "Reži" Koste Ðorđevića, "Sam samcat"
Boba Jelčića, "Slučaj Makavejev" Gorana Radovanovića i "Šavovi" Miroslava Terzića.

Nagradu "Nebojša Ðukelić" za najbolji film regiona dodeliće žiri u sastavu: hrvatski pisac i filmski kritičar
Jurica Pavičić, dekan Fakulteta dramskih umetnosti Miloš Pavlović i filmski kritičar Radio Beograda Nevena
Matović, a tu su i Politikina nagrada "Milutin Čolić" i nagrade Fipresci žirija i Fedeora žirija.

Fest otvara film "Miljenica" Jorgosa Lantimosa, koji ima 10 nominacija za Oskara, na zatvaranju će biti
prikazano ostvarenje "Oni" Paola Sorentina, dok će u Glavnom programu van konkurencije biti prikazan
dokumentarac "Pepe, jedan uzvišeni život" Emira Kusturice.

Grad Beograd je za 47. Fest, prema rečima Ivana Karla, izdvojio 35 miliona dinara, dok su kod Ministarstva
kulture aplicirali za devet miliona dinara.

Ulaznice će biti u prodaji od 9. februara, a u prvih sedam dana odobrava se 10 posto popusta za komplete
karata po terminskim linijama.

b92

Berlinale 2019: važno je znati

Berlin će uskoro ponovo biti prestonica filmske umetnosti: ove godine Berlinale se održava
od 7. do 17. februra. Poslednji Berlinale pod vođstvom dugogodišnjeg direktora Ditera
Koslika bi mogao proći u znaku – žena.



1. Film koji otvara festival

Festival se otvara filmom danske režiserke Lone Šerfig: "Ljubaznost stranaca" pripoveda o susretima četvorih
ljudi u zimskoj atmosferi Njujorka. Reč je o dansko-kanadskoj koprodukcji u kojoj između ostalih glume Zoe
Kazan, Tahar Rahim, Andreas Rajzboro i Bil Najti. Šerfigova, koja je 2001. već dobila Srebrnog medveda,
jedna je od sedam režiserki zastupljenih na ovogodišnjem festivalu. Diter Koslik je obećao "jedan divan
početak festivala", kao i da  ova režiserka ima "osećaj za karaktere, velike emocije i suptilan humor."



Scena iz filma - Ljubaznost stranca

2. Takmičenje

U konkurenciji za Zlatnog i Srebrnog medveda je ove godine 17 filmova. To je okosnica festivala.
U najpoznatije režiserke i režisere koji se takmiče za nagrade spadaju Francus Fransoa Ozon,
Špankinja Izabel Koišet, Poljakinja Agnješka Holand te Žang Jimu iz Kine. No, sa velikim
interesovanjem se očekuju i režiseri iz Kine Vang Kvanan (Zlatni medved 2017) ili Turčin Emin Alper
- obojica su kritični prema politici i vladama svojih zemalja.

3. Nemci

Najveću pažnju privlači Fatih Akin, mada su u Berlinu nemački režiseri po tradiciji vrlo prisutni.
Režiser koji je već dobio važne nagrade na festivalima u Berlinu i Kanu kao i Evropsku filmsku
nagradu na Berlinaleu prezentira svoj film "Zlatna rukavica". To je priča o jednom berlinskom
ubici žena iz 70-ih godina. Akinu će nemački takmaci biti režiserke Angela Šanelec i Nora Fingšajt.
I u drugim sekcijama, kao i u programu posvećenom podmlatku "Perspektiva nemački bioskop"
109 od ukupno 400 novih filmova su dela režiserki i režisera iz Nemačke.

Ceo tekst

dw

DODELA OSKARA Najbolji film "Zelena knjiga"



Ekipa filma " Zelena knjiga "




Najbolji strani film " Roma "





Najbolja glumica Olivija Kolman, najbolji glumac Rami Malek






Lejdi Gagi Oskar za najbolju pesmu:



Sa neta....

Naravno da je Oskar za najbolji film dobila priča o crnom pijanisti. Ako je za utehu, dobar je.

Posebno mi je drago što je Spike Lee dobio za scenario.

Oskari za glumu potpuno zasluženi, posebno Malek.

Tri najbitnija esnafska Oskara, za režiju (Cuarón, "Roma"), fotografiju (Cuarón, "Roma") i montažu (Ottman, "Bohemian Rhapsody") su isto tako sasvim zaslužena.

Meksiku prvi Oskar za najbolji strani film. "Roma" i jeste ubedljivo najbolja u ovogodišnjoj oskarovskoj ponudi. Ali, ne pobeđuju uvek najbolji, istorija nas tome prečesto uči.

Navijao sam da Lady Gaga i Bradley Cooper ne dobiju ništa jer su dve najnetalentovanije osobe na planeti, ali antisluhisti iz Akademije su očigledno mislili drugačije. Oh, well...