Фјордови су потопљене долине некадашњих ледника. Стрмих су страна, уски и веома дубоки. Нпр. познати Согне фјорд у Норвешкој дугачак је 180 километара и дубок је преко 1.200 метара, а његове стране су високе до 1.500 метара.



Фјордови се налазе у областима које су у плеистоцену биле захваћене глацијацијом и чији су се ледници завршавали у мору (Аљаска, Канада, Исланд, Чиле, Нови Зеланд) али су најтипичнији за Скандинавију.

Карактеристике

Типичне карактеристике фјорда су узак рукавац, еродирано дно дубоко испод морске површине, стрме падине копна које га окружује, а које се пружају дубоко под море, и излаз на отворено море.

Настанак

Фјордови су настајали у ледено доба кад су велики ледници, отапајући се, путовали према мору односећи заробљене стене и својим абразивним деловањем дубили копно. Таквим деловањем ледника настајали су чак до 800 метара дубоки рукавци.

Локације фјордова

Западна европска обала
Улвикфјорд у Норвешкој

Фарска острва
Норвешка
Исланд

Новозеландска западна обала

Фјордланд, на југозападу Јужног острва

Северноамеричка западна обала

Обала Британске Колумбије, у Канади
Унутрашњост Британске Колумбије богата је бројним фјордовским језерима
Јужна и западна обала Аљаске у САД

Западна обала Јужне Америке

Југ Чилеа

Остала ледничка подручја

Фјордови постоје и на неким другим ледничким подручјима, као на пример:

Европа
Ирска (Једини фјорд у Ирској је Килари Харбор у близини Линејн, округ Галвеј, на западној обали)
Шкотска
Шведска
Галиција, покрајина у Шпанији

Северна Америка
Канада:
Јужна и западна обала Њуфаундленда
Обала полуострва Лабрадор
Последњих 100 км реке Сагвенај у Квебеку
Арктички предели Канаде
Сједињене Америчке Државе
Самс Саунд у савезној држави Мејн
Гренланд
Арктик
Арктичка острва

Wiki

Veličanstveni fjordovi Norveške

Norveška je prelepa nordijska zemlja, koja se nalazi na zapadnom delu Skandinavskog poluostrva. Širom sveta poznata je po fjordovima, pa se naziva i „Zemlja hiljadu fjordova“. Mi vam predstavljamo samo neke od njih.



Sogne fjord

Sogne fjord (Sognefjorden) je najveći fjord u Norveškoj, a drugi najduži u svetu. Ovaj fjord dugačak je 180 km, dubok je preko 1200 m, a njegove strane visoke su i do 1500 m. Ime fjorda potiče od tradicionalnog okruga Sogn. Sogne fjord nalazi se 70 km severno od Bergena (po veličini i značaju drugi grad u Norveškoj).


Naero fjord



Naero fjord (Nærøyfjorden) nalazi se u opštini Aurland, i zapravo je 18 km dug rukavac Sogne fjorda. Njegovo ime u prevodu znači „uski fjord“, a nazvan je tako jer njegova širina ne prelazi 500 m. Zajedno sa Geiranger fjordom čini prelep pejzaž sa strmim kristalnim stenama, koje se izdižu oko 1400 m iznad površine mora. Zbog prirodnih fenomena ovi fjordovi upisani su 2005. godine na spisak mesta Svetske baštine u Evropi.


Geiranger fjord



Geiranger fjord (Geirangerfjorden) jedan je od najposećenijih turističkih atrakcija Norveške. On je 15 km dug rukavac velikog Stor fjorda. Niz stene ovog fjorda sliva se nekoliko vodopada, zbog čega ovaj fjord mnogi smatraju najlepšim u Norveškoj. A zahvaljujući svojoj dubini, Geirange frojd rado biraju i obilaze zaljubljenici u krstarenje.


Lise fjord



Lise fjord (Lysefjorden) nalazi se na jugo-zapadu Norveške; njegovo ime znači „svetli fjord“, zbog blago obojenih granitnih stena koje se nalaze duž njegove bočne strane. Teren oko ovog fjorda vrlo je nepristupačan, pa se ovde nalaze samo dva sela i to na suprotnim krajeva fjorda. Ali, i pored negostoljubivog terena, Lise fjord je popularna turistička atrakcija.


Hardanger fjord



Hardanger fjord (Hardangerfjorden) je drugi po veličini fjord u Norveškoj, a treći po veličini u svetu. Zbog lepote ovog fjorda, priliv turista u Norveškoj raste iz godine u godinu, a sve to zbog njegove spektakularne prirode, glečera i velikih vodopada. Hardanger fjord pruža vrlo dobre uslove za uzgoj ribe.

Sup.Odmor

Фјордови су права уметничка дела природе, а контраст леда, зелених вода фјорда и планинских врхова остављају без даха. У овој земљи има више природних лепота него људи који могу да их виде.

Прво што се помисли када се спомене Норвешка су пријатан живот, предивна природа, гостољубиви људи и неописива хладноћа. Смештена на Скандинавском полуострву, једна је од најсевернијих земаља на свету где живе људи. Али, срећом, има климу сличну западноевропској, захваљујући Голфској струји која носи топлу воду из Мексичког залива преко Атлантског океана дуж целе обале ове северноевропске земље. Због мешања топлих и хладних океанских струја, Норвешка је идеална за риболов па је по извозу морске хране друга земља на свету, а међу првима по висини животног стандарда и поштовања људских права.

Један од најчувенијих Норвежана, писац Хенрик Ибзен, рекао је да ћемо и његову земљу и његове земљаке најбоље упознати преко предивне нетакнуте природе и светски познатих фјордова, али и хладноће, снега и поноћног сунца. И сликар Едвард Мунк и композитор Едвард Григ, само су неки од уметника који су широм света пронели славу ове скандинавске земље.



Норвешка, по величини пета а по густини насељености међу последњима у Европи, земља је са више природних лепота него људи који могу да их виде и са највећим бројем биљних и животињских врста на европском континенту. Ипак, најпознатији симболи Норвешке су фјордови, кривудави морски заливи смарагднозелене боје, дубоко усечени у копно са речицама које се уливају у њих. Као права уметничка дела природе нашли су се и под заштитом Унеска. И сами Норвежани чувају лепоте и блага која имају, а држава је уз то прописала и високе порезе на све врсте порока или било чега што није у складу с правилима здравог начина живота или што загађује околину.

Пре око милион година, пробијајући се кроз планине, велики ледници су се отапали, дубили копно и односећи заробљене стене, настављали свој пут према мору. Тако су настајали фјордови, узани и до 1. 300 метара дубоки морски рукавци, са три стране окружени стрмим и до 800 м високим, стеновитим зидинама. Они се пружају дубоко испод мора а излазе на отворено море, а пошто је лед у њиховој унутрашњости био најтежи, фјордови су у унутрашњости дебљи него у близини мора. А високо изнад њих протежу се импозантни глечери и глечерске долине, па тај контраст леда, зелених вода фјорда и планинских врхова остављају без даха. У Норвешкој се налази и највећи европски ледник, Јостедалсбрен. За настанак неких од највеличанственијих фјордова на свету заслужан је управо положај ове земље, односно непосредна близина Атлантског океана и неколико околних мора. Такође, они су „кривци" и за разуђеност норвешке обале.

Норвешки фјордови су према легендама служили викиншким нападачима као скровиште приликом вребања плена, богатих трговачких бродова.
Данас туристички бродићи вијугају између величанствених водопада који се руше у море, пробијајући се до напуштених фарми и импровизованих викиншких села на зеленим планинским обронцима, по којима су као дечије играчке разбацане дрвене кућице небескоплаве, рубинцрвене и снежнобеле боје.Викинзи, преци данашњих Норвежана, одувек су били познати као изузетно вешти морепловци који су се неустрашиво упуштали у ризичне авантуре и тешке пловидбе и у најтежим временским условима. Због те њихове љубави према мору и посвећености пловидби, норвешка трговачка флота шеста је по величини на свету.



Два најпознатија фјорда, Геирангерфјорд и Неројфјорд, међусобно удаљени 120 км, налазе се североисточно од Бергена, по многима најлепшег града ове предивне земље. Вода 16 км дугачког Геирангерфјорда је слана, па се зато не смрзава током дугих зимских месеци. Пошто плиме готово и да нема, у мирној води огледају се небо, 2000 м високи планински врхови са обе стране и стеновите зидине на уласку у фјорд. А високо изнад њих импозантни глечери и глечерске долине остављају без даха. Неројфјорд, најужи фјорд на свету, у ствари је рукавац најдужег норвешког и једног од три најдужа светска фјорда, Согнефјорда који Норвежани с поносом називају "краљем фјордова" јер се шири 200 километара у унутрашњост. У једном делу ужи је од 250 м, а његове стрме, кристалне планинске стене уздижу се 1. 500 метара изнад воде. Британац Луис Гордон препливао га је 2004. Године и засада је једини човек који је то урадио. За време зимских месеци сунце никада не допире до дна фјорда, али се тада могу видети фоке како се одмарају испружене на стенама или козе које пасу на стрмим планинским падинама.

Преко Нордалсфјорда и Геирангерфјорда, фјорда украшеног чувеним слаповима Седам сестара и Невестин вео, пут води до Бергена, града с фантастичном рибљом пијацом, чији становници, пола у шали а пола озбиљно, знају да кажу: "Ја нисам из Норвешке, ја сам из Бергена". У његовом градском акваријуму можете да храните пингвине и видите готово све морске животиње које настањују норвешку обалу.
Незаборавна је и вожња жичаром до највишег брда Урликена. До нешто нижег врха, Флојен, долази се успињачом Флоибанен, ремек - делом норвешких инжењера. На само 150 метара од велелепне рибље пијаце, у самом центру Бергена, започиње једна од најпознатијих норвешких атракција, петоминутна вожња која се завршава на висини од 320 метара изнад мора. Ту су ресторан и сувенирница којих у Норвешкој има на сваком кораку, и, оно најлепше, савршен поглед на Берген с прекрасно уређеног видиковца у дрвету и стаклу.

Иако су сви норвешки градови заиста лепи, њихови становници увек нешто раде како би они били још лепши, што се на сваком кораку може видети и у престоници Ослу, Трондхајму, Ставангеру, Драмену, Кристијансанду, Лилехамеру (месту које је постало познато по Зимским олимпијским играма 1994. Године) , Фредерикштату, Скјебергу и другим.

Са висоравни Хардангервид пружа се поглед на предео сличан месечевој површини са предивним језерцима. Безброј фјордова води према северу и најсевернијој тачки Европе, рту Нордкап.

Али једини пут из Геирангерфјорда према северу је Тролстиген, Тролски пут или Тролове мердевине, у иностраним туристичким водичима описан као "онај од којег се диже коса на глави", због серпентина које воде низ стену која се обрушава хиљаду метара у дубину. Пут је широк тек толико да могу да се мимоиђу два аутомобила. Сива планина Тролвеген, Зид тролова, највиша је вертикална стена у Европи (1. 100 м) на којој са прекрасних видиковаца можете да се уживате у фантастичном погледу на фјордове, предивне водопаде, природне зидове од стена...

Заобилазни али главни пут води ка Трондхајму, граду са дрвеним старинским кућама изграђеним на води и занимљивим старим мостом. Трондхајмска катедрала, прекрасно готичко здање, по лепоти може да се мери са многим познатим европским сакралним грађевинама.

У најсевернијем универзитетском граду на свету, Тромсу, удаљеном око 350 километара од арктичког круга, можете доживети и поноћно сунце и поларну ноћ. Северно од Тромса, нижу се стотине километара пространстава без већих насеља, растиња готово да и нема, па тај предео подсећа на површину Месеца. Пошто више није било шума, тек овде, први пут могу се видети лосови који обично у мањим групама лутају около у потрази за храном.

Након целодневне вожње кроз ове невероватне пејзаже коначно се стиже до најсеверније тачке Европе, рта Нордкап, где у јулу сунце уопште не залази. После њега, даље према северном полу, може се једино бродом. Права најсевернија тачка, у ствари, је рт Книвскјелоден, али до тамо мора да се пешачи. Можда, неки други пут!

ПОНОЋНО СУНЦЕ И АУРОРА БОРЕАЛИС

С обзиром на географски положај, Норвешка је земља у којој се појављују три занимљива природна феномена, поларна ноћ, поларни дан и поларна светлост (аурора бореалис) , карактеристични за подручја арктичког круга. Поларни дан или поноћно сунце је природни феномен који се појављује северно од арктичког круга и јужно од антарктичког круга, током којег је сунце видљиво 24 сата на дан, односно уопште не залази. Време током којег сунце не залази зависи од географског положаја места, а варира од 20 сати на самим круговима до 186 дана на половима.



Број дана годишње с поноћним сунцем, повећава се што се иде даље од екватора према половима. Арктички круг је замишљена линија повучена 66, 5 степени северно од екватора, што је најјужнија граница подручја где се лети може видети поноћно сунце. Поноћно сунце јавља се између 21. Маја и 21. Јула. Пошто Антарктик нема сталних становника, у овом феномену могу редовно да уживају једино житељи Аљаске, Гренланда, Исланда и северних делова Канаде, Шведске, Норвешке, Финске и крајњих делова Русије, попут Нове земље и града Мурманска. Супротни феномен, када сунце уопште не излази, зове се поларна ноћ која траје од новембра до фебруара.

Поларна светлост, аурора бореалис, невероватан, незабораван и помало нестваран доживљај, видљива је зими у одређеним местима на северу Норвешке. Настаје када се честице плазме са Сунца задрже у јоносфери изнад земљине површине, стварајући тако нестварну игру светлости која лелуја попут небеских завеса које пуцкетају на ноћном небу. У зависности од висине, њихова боја варира од светлозелене до тамноцрвене.



pouke.org

Prekestolen – najpoznatija destinacija Norveške
Postavio VideoTraveler



Ovo je najpoznatija destinacija i svakako jedan od najlepših vidikovca u Norveškoj. Zove se Prekestolen, a engleski žargonski naziv je Pulpit stena. Primećujete da su norveški izrazi poprilično teški i za čitanje, a kamo li za pamćenje.

Prekestolen

Dobila je naziv po neobičnom obliku što u prevodu znači “Stena propovednika“.

Sama ivica ove stene dugačka je nešto više od 600 metara.

Pogled sa Pulpit stene je veličanstven, oduzima dah. Opasan je za one koji imaju vrtoglavicu. Kad se popnete na ovu mini visoravan, jedina aktivnost, sedite ili stojite na vetru, uživate i posmatrate najlepše pejzaže, izlaske i zalaske sunca. Vrhunski hodonizam održivog turizma.

Zbog ovakvog pogleda i pločastog oblika stene, ova lokacija je čuvena po originalnom pikniku.



Stena propovednika

Za izlazak na vrh, treba vam oko 2 sata za pešačenje od podnožja do vrha. Stena se nalazi na oko 650 metara nadmorske visine. Uspon u svakom slučaju vredi truda, a pogledajte neka od iskustava ovog neobičnog vidikovca:



Godišnje ovde se uspe između 150 000 i 200 000 ljudi. Da li bi smeli da sednete na ivicu ove stene?

Kjeragbolten – najlepša stena
Postavio VideoTraveler


Kjeragbolten, Kjerag ili Kirag je Norveška planina, koja se nalazi u Lysefjordenu. Najveći vrh je 1110 metara nadmorske visine. Zbor karakterističnog izgleda, severna litica ove planine privlači najviše pažnje. Visoka je svega 984 metara, a ostavlja utisak kao da ste na krovu sveta.



Kjeragbolten

Kjerag je mesto koje najviše privlači bicikliste. Neki dolaze ovde, zato sto je gužva na Pulpit Rocku. Ova destinacija je jedna od baza za pasionirane bandži skakače. Kjerag je veoma cenjen kraj za sve koje vole alpinizam i planinarenje.
Kako stići

Od centra Ojgardstolena, za dva i po, do tri sata hodanja. Ako krenete iz Stavangera, četvrtog najvećeg grada u Norveškoj, potrebno vam je dva sata vožnje.

Mala napomena, ovaj put je često zavejan i neprohodan tokom sezone zimovanja. Još jedan način da dođete do ovog mesta je da uhvatite Feri od Lauvvik du Lysebotna, koji saobraća samo u letnjoj sezoni.

Iskustvo pokazuje da najbolje vreme za opušteno planinarenje prosečnog turiste je od juna do septembra!

Evo kako ovo izgleda duž norveških puteva:



I još jedan video o egzotičnom akrobati, na najlepšoj i omiljenoj steni turističkih fotografa sveta



Za one koji se upuste u ovu avanturu, obazrivo, jer ovo je realan život, nije igra.

Troltunga – samo za najhrabrije
Postavio VideoTraveler

Za sve koji su na poslu, muči ih dokolica ili nezgodni šef odnosno nikad završen projekat, evo neverovatno osvežavajuće teme. Ako želite bar za trenutak da osetite adrenalin i to u kancelariji, ili kod kuće, dovoljno je kliknuti play na donjem video i naježiti se na otkačene avanture nekoliko ludo hrabrih likova iz Norveške.



Hrabrost je sedeti na vrhu Troltunge

Za one koji ne znaju, Trolltunga je planinaska izbočina, vrh specifičnog hrida koji uranja u oblak, koji stoji horizontalno u odnosu na ostale stene i planinu. Nalazi se iznad mesta Skjeggedal u Oddi, Norveška.



Troltunga, top destinacija Norveške

Da bi došli do ovog mesta, čije ime u prevodu znači “jezik vilenjaka“, posetioci moraju prvo da odu do Ode, pa onda do Skjegedala, preko Tyssedala. Postoji trola koji prevozi putnike prvih 950 metara nadmorske visine, samo u letnjem periodu. Ipak postoji put i stepenice uz pomoć kojih se može preći ovih prvih 950 metara. Signalizacija je dobra, pa planinarski znaci nepogrešivo pokazuju kako doći do cilja. Norveška je daleko, al video je tu:

Fjordovi, prirodna čuda Novreške

Fjordovi - prirodna čuda Norveške



Prepoznatljivi po svojoj jedinstvenoj ljepoti fjordovi Norveške ne mogu se opisati i dočarati riječima već osobno doživjeti. Strme zelene planine, snažni slapovi i prekrasni krajolici slika su Norveške.

Na zapadnoj obali Norveške najduži, najdublji i najuži fjordovI svijeta predstavljaju moć prirodnih sila u punom sjaju!

Zapadnonorveški su fjordovi najbolje geološki razvijen i očuvan primjerak klasičnog fjordovskog krajolika na svijetu. Ondje su neprekidni erozivni procesi proizveli temelj za razvoj ekstremnog iskorištavanja tla koje nije naškodilo integritetu prirodnog lokaliteta.

Zbog svoje čarobne ljepote, fjordovi su jedno od najposjećenijih mjesta nordijskih zemalja. Područje nudi predivne krajolike koje su formirali, i još to čine, voda i led.

Najdulji fjord Sognefjord dulji je od 200 kilometara. Na nekim je mjestima dublji od 1300 metara, a planine koje se uzdižu oko njega jednako su toliko visoke! Fjord koji je na svom najširem dijelu širok tek nešto više od 5 km, najduži je i najdublji u Norveškoj, i jedan od največih u svijetu a zadire u kopno u dužini od 203 kilometara. Voda u fjordu duboka je 1200 m, što čitavu dolinu iznad i ispod površine vode čini dubokom 2100 m., gotovo 600 m dubljom od američkog Grand Canyona. Voda koja se u slapovima spušta preko njih nastale su otapanjem leda na večim visinama. Za nešto manje strme padine grčevito se drže stabla borova, gdje god njihovo korjenje može naći uporište u pukotinama u stijeni i nanosima naplavnog materijala.

Krajobraz ovoga fjorda oblikovali su ledenjaci. Granitne planine stare su vjerovatno 2000 milijuna godina. Rijeke koje su tekle kroz njihove bore prije 50 milijuna godina vjerovatno su počele dupsti doline, a kad se nakon ledenog doba ovamo spustila ledena kapa, ledenjaci su prošli istim putovima i dodatno izbrusili dno doline. Po završetku posljednjeg ledenog doba prije 10 000 godina, ledenjaci su se povukli, a doline je preplavila morska voda.

Na UNESCO-vom popisu su dva fjorda dodatno izdvojena. Tako danas Geirangerfjord i Nærøyfjord uživaju status jednake veličine kao Kineski zid, Keopsove piramide ili Viktorijini slapovi.

Dva najveličanstvenija norveška fjorda, Geirangerfjord i Naeroyfjord, udaljena međusobno 120 km, vjerojatno su najpoznatija prirodna čuda Norveške a stvorili su ih ledenjaci probijajući se kroz planine i tvoreći duboke ponore. Led je bio najdeblji u unutrašnjosti, zbog čega su fjordovi dublji u unutrašnjosti nego u blizini mora. Geirangerfjord je velik fjord, dugačak otprilike 16 km. Voda je slana pa se stoga ne smrzava tijekom dugih zimskih mjeseci, a kako plime gotovo nema, voda je mirna i prekrasna. Geirangerfjord, zajedno s Nærøyfjordom čini izniman krajolik strmih kristalnih stijena koje se uzdižu i do 1400 metara iznad površine mora, te imaju dubinu do 500 metara. Njihov krajolik ima nekoliko prirodnih fenomena kao što su podmorske morene ((kamenje koje nagomilavaju ledenjaci)) i morski sisari.
Ovamo dolaze turističke brodice i dok se vijugajući probijaju, mimoilaze veličanstvene vodopade i napuštene farme koje su se smjestile na planinskim obroncima.

Naeroyfjord je vjerovatno najuži fjord na svijetu. Zapravo predstavlja rukavac kao i Geirangerfjord najdužeg norveškog fjorda, Sognefjorda, koji se širi 200 km u unutrašnjost. U jednom dijelu uži je od 250 m, a njegove strme, kristalne planinske stijenke uzdižu se 1500 m iznad vode. Tijekom zimskih mjeseci sunce nikad ne doseže dno fjorda. Moguće je vidjeti tuljane kako leže na stijenama ili koze – koje pripadaju jednoj od malih tradicionalnih farmi na tom području – kako pasu na strmim planinama.