Filozofija - zanimljivosti

Српски филозоф Ксенија Атанасијевић била шиканирана током окупације Београда у
Другом светском рату јер је држала предавања о Спинози и другим јеврејским
мислиоцима да би одржавање ових предавања био један од разлога за њено
искључивање из јавног живота од стране новоуспостављених комунистичких власти
које је трајало све до почетка 50-их година.

Британски филозоф Бертранд Расел је вероватно најплоднији филозоф 20. века.
Наиме он је написао око 70 књига, више од 2.000 чланака и есеја (објављиваних у
великом броју збирки одабраних радова) а процењује се да његова сачувана
преписка броји око 40.000 писама. Библиографиај Раселових радова припремана је
преко тридесет година а објављена је у три обимна тома.

Kada je jedan američki reporter upitao
Gandija koja je njegova religija, on je zastao i zapitao se: "Koja je moja
religija"? Zatim je odgovorio: "Posmatraj kako jedem, na koji način
razgovaram, kako sedim, kako spavam, način na koji hodam, to je moja
religija". Religija ili joga ili spiritualni život, moraju da budu vaš
svakodnevni život.

Aтински филозоф Платон на рођењу je добио дедино име Аристокле, али је касније
као име прихватио надимак Платон (Широки) који му је наденуо његов наставник
гимнастике Аникерид из Кирене.

Платон je на острву Егини продат као роб по налогу сиракушког тиранина Дионисија
Старијег, али се ропства спасао јер га је убрзо откупио стари познаник Аникерид из
Кирене.

Платон своје путовање у Египат финансирао тако што је успут продавао товар
маслиновог уља који је са собом понео из родне Атине.

Pitagora i Tales

Pitagora je u mladosti želio da postane cijenjeni filozof, poput Talesa (640-546.pre n.e.) koji je živio u Miletu, gradu na obali nasuprot ostrvu Samos. Pitagora je otišao kod Talesa koji mu je prenio sve svoje znanje. Tales je bio zadivljen brzinom kojom je ovaj mladić upijao znanja, pa je izjavio da starac, poput njega nema više čemu da ga nauči i predložio mu da nastavi obrazovanje u Egiptu. I sam Tales stekao je visoki nivo obrazovanja tako što je matematiku i astronomiju učio u toj zemlji.
Tales je poznat kao otac filozofije prirode. On je izjavio da je "voda prauzrok svega što postoji".Istovremeno, bio je jedan od sedam grčkih mudraca". Prve filozofe su nazivali i fizičarima prirodnjacima, jer su pokušavali da otkriju tajne kosmosa uz pomoć znanja o elementima od kojih je sačinjen svijet. Mnogi od tih prvih prirodnjaka potiču od jonske oblasti, pa su kasnije dobili zajednički naziv "jonska škola".
Tales se proslavio i kao trgovac. Tokom putovanja u Egipat bavio se osnovnim pitanjima geometrije. Mogao je tačno da izračuna visinu egipatskih piramida uz pomoć njihove sjenke što je, po predanju, zadivilo faraona. Povratak u Grčku značio je, za njega, novi početak. Ne samo da je proširio znanja koja je stekao u Egiptu, več je došao do sopstvenih otkrića. Tako mu se pripisuje nekoliko teorema - na primjer ona po kojoj je prečnik linija koja dijeli krug na dva jednaka dijela ili druga, po kojoj su uglovi koji leže na osnovici jednokrakog trougla jednaki. Uspio je i da predvidi pomračenje Sunca 585.godine, koristeći stare vavilonske zapise.

Artur Šopenhauer




Da li ste znali da je Johana, majka
poznatog nemačkog filozofa bila spisateljica romantičnih romana, veoma poznata u svoje vreme. Međutim, filozof čitav život vodi borbu sa njenim suviše slobodnim razmišljanjem za to vreme.
Kada joj je Gete rekao da će joj sin ukrasti slavu i postati poznatiji od nje, ona ga je u besu gurnula niz stepenice. Šopenhauer je od tada više nikada nije video.

Грчки филозоф Талес (625 – 547. п. н. е) између осталог, је предвидео помрачење Сунца које се догодило 584. године пре нове ере, измерио је висину пирамида помоћу дужине њихове сенке, а доказао је и неколико геометријских теорема, а једна се и данас назива по њему. Једном приликом је гледајући више у звездано небо него куда је ходао, прича се, упао у јаму. На његове позиве за помоћ одговорила је једна старица која се ту затекла и тада га посаветовала: „Ти не видиш ни куда ходаш, а хоћеш да сазнаш шта се на небу дешава!“

Аристотел (384 – 322. пне), грчки филозоф који је подржавао Емпедоклеово учење да је свет састављен од четири елемента: ватре, воде, земље и ваздуха, прославио се закључком да је Земља округла. Он је такође био и учитељ Александра Великог. Како је често на питања одговарао да не зна одговор, људи су се питали за шта га онда краљ плаћа. Аристотел би одговарао: „Краљ ме плаћа само за оно што знам. Када би ме плаћао и за оно што не знам, читава његова ризница не би била довољна за то.“

Једном приликом Аристотелу је сугерисано да има људи који га иза леђа оговарају. На то је одговорио како му не смета да га оговарају док није присутан, и да га тада ништа од тога не боли, па да чак и могу да га изударају када није ту.

Архимед је најпознатији антички математичар, физичар и астроном. Живео је у Сиракузи на Сицилији у III веку пре н.е. Помагао је свом родном граду Сиракузи приликом опсаде Римљана у Првом пунском рату, тако што је конструисао катапулт и обнављао порушене зидине града. Када су Римљани након двогодишње опсаде заузели град, затекли су га у врту како на песку решава неки геометријски проблем са круговима. Архимеда је убио римски војник, а последње речи су му биле „Не дирајте моје кругове“.
Архимед је убијен супротно наређењу римског конзула. Римски војник смaтрао је да Архимедове речи вређају славу победника.

Jeste li znali da je Benedikt de Spinoza živio kao jedan od najskromnijih ljudi, iako je bio iz bogate židovske obitelji.

Naime, on je dnevno pio pintu piva i jeo eventualno komad kruha s grožđicama. Kada mu je jedan prijatelj donio novu odjeću, on ju je odbio, dodajući : "Bilo bi šteta da je vreća kvalitetnija od mesa koje je unutra!".

Kada mu je jedan prijatelj, vlasnik knjižnice u kojoj je proveo mnogo vremena, ponudio mjesečnu penziju od 500 guldena, on je uzeo samo 200, i čak je to dijelio "onima kojima je potrebnije".

Znao je po četiri dana ne izlaziti iz svoje sobice, jer kako je govorio, cijeli svoj život je posvetio samo svojem filozofiranju.

Georg Wilhelm Hegel, njemački idealistički filozof, čak je i pred smrt, u svojoj postelji ostao vjeran svojoj filozofiji.
"Samo me jedan čovjek razumio..." - ovdje je zastao i nakon kratke psihološke pauze nastavio - "a čak me ni on nije razumio!".

Immanuel Kant nikad nije otišao iz svog rodnog Könisberga (istočna Pruska - danas Rusija) dalje od 40 milja, nikad nije zaplovio Baltikom.
Bio je briljantan učenik i student, ali su mu posljednje godine studija otežane siromaštvom, jer mu je otac umro kada je Immanuel imao 22 godine. Radio je kao tutor (učitelj) u kući grofa Kayserlinga, a nakon doktorata, na sveučilištu. Dvaput mu je odbijena profesura u Könisbergu, a on je nije htio prihvatiti u drugim gradovima.

Došao je u sukob s vlastima zbog svojih racionalističkih interpretacija kršćanstva pa mu je zabranjeno predavati i pisati o religijskim temama.

Živio je spartanski. Nikada se nije ženio i zadržao je svoje studenstske navike do smrti: ustajao je u pet ujutro ljeti i zimi, kako svjedoči njegov sluga, tijekom punih trideset godina.
Kažu da se je po njegovom odlasku na šetnju moglo navijati ure - toliko je bio redovit i precizan.

Čudnovate zgode i nezgode K. Marxa


Rodio se u imućnoj židovskoj obitelji, a otac mu je pristupio luteranskoj crkvi da bi mogao nastaviti svoju pravničku karijeru. Karlov otac je posjedovao nekoliko vinograda u Moselle-u.
Rano se upoznao s djelima W. Shakespearea i jako ga je cijenio.
Izgleda da je u mladosti imao nekih literarnih ambicija, ali je od toga odustao.

Prije dvadesete zaručio se s ljepoticom (Jenny Westphalen) iz barunske kuće. Vjenčali su se tek sedam godina kasnije.

Otac mu je umro kada je Karl imao 20 godina.

Kao opozicioner i suradnik raznih radikalnih novina protjeran je iz Njemačke, Belgije i Pariza (u provinciju) pa se na kraju skrasio u Engleskoj. Najviše je vremena provodio u Britanskom muzeju, gdje je i napisao većinu svojih djela. Zanimljivo da su ga odbili kada je tražio zaposlenje zbog lošeg rukopisa. Izgleda da su samo njegova supruga i prijatelj F. Engels mogli pročitati njegov švrakopis.
Jednom je prilikom zamolio Ch.Darvina da mu dopusti posvetiti mu knjigu, ali je ovaj odbio.

Prvi među filozofima miletske škole bio je Tales (živeo je oko 640-550 g.p.n.e.), jedan od legendarnih sedam mudraca iz 7. veka p.n.e.


O njemu postoje brojne legende: da je prvi posetio Egipat i izmerio visinu Keopsove piramide, da je iz Egipta u Grčku doneo prva znanja iz geometrije, da je prvi predvideo pomračenje Sunca i mnoge druge.

Tales je prvi filozof jer je prvi odgovorio na zagonetku koju smo pomenuli, koja govori o tome šta čini suštinu prirode. On je kao počelo prirode izdvojio jedan od četiri oblika materije - vodu. Od vode se sve sastoji, ona nikada ne propada nego samo uzima različite oblike, ona je ono što ostaje stalno u svakoj promeni. Još je mit govorio da su stvari i živa bića nastali iz vode, a Talesov razlog da tvrdi isto bio je u tome što je voda neophodna hrana svemu. Tales je video i da voda menja agregatna stanja, tako da se njenim hlađenjem mogao objasniti nastanak zemlje, a zagrevanjem nastanak vazduha (pare) i vatre.

Osho je rođen u Kučevadi, Madija Pradeš, Indija, 11. decembra 1931. kao najstariji sin trgovca tekstilom, koji je pripadao džainskoj religiji. Od njegovog najranijeg djetinjstva bio je buntovni i nezavisni duh, insistirajući na ličnom iskustvu istine više od slijepog prihvatanja znanja i vjerovanja primljenih od drugih. Osho doživljava prvi bljesak prosvjetljenja sa četrnaest godina. Tih godina eksperimentiše sa meditacijama. Najviše je uživao u tome da izaziva svoju izdržljivost vježbajući razne tehnike disanja, plivajući u rijeci i boreći se sa rječnim brzacima.
Nakon što je doživio prosvjetljenje u svojoj dvadeset i prvoj godini, Osho završava studije filozofije, doktorira 1956. i provodi nekoliko godina predavajući filozofiju na Univerzitetu u Đabalpuru. Istovremeno je putovao Indijom i držao predavanja, izazivajući ortodoksne religiozne vođe na javne polemike, ispitivao tradicionalna vjerovanja, i sretao ljude svih životnih pravaca. Intenzivno je čitao sve što je mogao da pronađe, neprekidno težeći da usavrši svoje znanje o vjerovanjima i psihologiji savremenog čovjeka.
Krajem šezdesetih godina ovoga vijeka, Osho je počeo da razvija svoju jedinstvenu Dinamičku meditaciju. Moderni čovjek, govorio je, previše je opterećen zastarjelim tradicijama prošlosti, kao i tjeskobama modernog života, tako da mora da prođe kroz duboki proces pročišćenja prije no što se može ponadati da će otkriti bezmisaonost - opušteno stanje meditacije.
1974. Osho otvara ašram u Puni koji postaje Meka za moderne tragaoce za Istinom. Sljedbenici počinju da ga zovu Bhagwan - Blaženi. Tadašnji predsjednik Indije, Moradži Desaj, tradicionalni indus, godinama je sprečavao sve napore Bhagwanovih učenika da presele ašram u jedan zabačeni dio Indije, gdje bi bili u mogućnosti da eksperimentišu sa njegovim učenjem i stvore zajednicu koja bi se samofinansirala i koja bi živjela u duhu meditacije, ljubavi, kreativnosti i smijeha.
1981. njegovi američki sljedbenici kupuju veliko imanje u pustinji centralnog Oregona. Oko njega se stvara model poljoprivredne zajednice, koja se razvija nevjerovatnom brzinom, pokazujući impresivne rezultate pretvaranjem pustinje u zelenu oazu, sposobnu da hrani 3000 ljudi. Na ljetnim festivalima prisustvovalo je i do 20 000 ljudi iz cijeloga svijeta, koji su stanovali i hranili se u Rajnešpuramu. S druge strane, američka vlada odbija Bhagwanov zahtjev za odobrenje stalnog boravka; sam grad Rajnešpuram postaje izložen napadima oregonskih vlasti i hrišćanske većine.
1985. Bhagwanova sekretarica i nekoliko članova uprave iznenada napuštaju zajednicu i cio niz ilegalnih djela, koja su počinili, izlazi na vidjelo. Bhagwan poziva američe vlasti da obave temeljnu istragu što one iskorištavaju da bi pojačale svoju borbu protiv zajednice. Bhagwan biva uhapšen. Put do mjesta gdje je trebalo da mu se sudi a koji uobičajeno traje nekoliko sati avionom, produžio se na čak osam dana. Nekoliko dana se čak nije znalo ni gdje se nalazi, a kasnije je Bhagwan pričao da su ga u Oklahomu uveli pod imenom "Dejvid Vašington" i strpali u karantin zajedno sa zatvorenikom koji je bolovao od herpesa, bolesti koja je fizički oslabljenom Bhagwanu mogla biti kobna. Sat vremena prije nego što je konačno trebao biti oslobođen, poslije dvadeset dana muka, otkrivena je bomba u zatvoru. Svi su bili evakuisani osim Bhagwana. U zatvoru su ga kroz hranu trovali opasnim talijumom, koji je do kraja ostao u njegovoj krvi, rušeći mu ionako krhko zdravlje. Naposlijetku, na savjet svojih pravnika, Bhagwan je priznao krivicu za dva od trideset i četiri prekršaja kojim su ga teretili i na taj način izbjegao dalje rizike po život od strane američkog pravosuđa. Upotrijebio je "Alfred klauzulu", po kojoj se neko može proglasiti krivim iako to nije svojom ličnom krivicom. Nakon plaćanja kaucije od 400 000 dolara i zabrane ulaska u Ameriku za narednih pet godina, on napušta tu zemlju privatnim avionom, te leti za Indiju. Nedjelju dana kasnije, zajednica u Oregonu se počela raspadati.
Naredne 1986. godine Bhagwanu nije bio dozvoljen boravak ni u jednoj od država u koje bi se uputio: Grčka, Švicarska, Švedska, Engleska, Irska, Kanada, Holandija, Njemačka, Italija, Urugvaj, Jamajka, Portugal, odbijali su da ga puste u svoju zemlju ili bi mu svega nekoliko dana po ulasku u zemlju poništavali vizu i proglašavali ga nepoželjnim. U Urugvaju saznaje zašto nije bio pušten u druge zemlje. Teleksi sa informacijama o navodnim krijumčarenjima stvari i droge te prostituciji stizali su uvijek neposredno prije nego što bi se on obratio toj zemlji za vizu, što bi logično prouzrokovalo reakcije policije. Tako je Bhagwan svojim radikalnim razobličavanjem svih vrsta ljudske i vlastodržačke laži i licemjerstva, zaslužio titulu "svjetskog državnog neprijatelja", kakvu nemaju ni okorjeli kriminalci. Posljednje tri godine svog ovozemaljskog života proveo je u svom ašramu u Puni.
Oshovi govori učenicima i tragaocima širom svijeta objavljeni su u više od šest stotina tomova, i prevedeni na preko trideset jezika. Kao što sam kaže "moja poruka nije doktrina, niti filozofija. Moja poruka je zapravo alhemija, nauka transformacije, tako da jedino oni koji su spremni da umru takvi kakvi jesu i budu rođeni ponovo u nečem tako novom da ga sada ne mogu čak ni zamisliti...jedino takva nekolicina hrabrih ljudi će biti spremna da sluša, jer slušanje postaje riskantno."
"Slušajući, vi preduzimate prvi korak ka tome da budete preporođeni. Tako, to nije filozofija od koje jednostavno možete napraviti ogrtač i hvalisati se njom. To nije doktrina u kojoj možete naći utjehu za uznemiravajuća pitanja. Ne, moja poruka nije neka verbalna komunikacija. Ona je mnogo riskantnija. Ona nije ništa manja od umiranja i ponovnog rođenja."
Pošto je posljednje dvije godine uglavnom držao predavanja o zenu, istovremeno se usmjeravajući na samu srž svoga učenja, spajajući i poništavajući u sebi sve tradicije, učenici su ga nazvali Osho, po jednom zen-kaluđeru, što znači "novi čovjek".
Osho je napustio svoje tijelo 19. januara 1990. Njegova prostrana komuna u Puni, Indija, nastavlja da bude jedan od najvećih centara za spiritualni rast na svijetu, privlačeći hiljade međunarodnih posjetilaca, koji dolaze da učestvuju u njenim meditacijama, terapijama, radu na tijelu i kreativnim programima.

"Čežnja za filozofijom je iskra u duši koja se, kada se jednom zapali, održava i više ne gasi." Platon 




"Pre svake nauke filozofija se pojavljuje tamo gde se ljudi bude. Dok se naučna saznanja tiču pojedinih predmeta za koje ni u kom slučaju ne mora svako da zna, u filozofiji je uvek u pitanju celina bića koja se tiče čoveka kao čoveka, istina koja, tamo gde zasvetli, potresa dublje nego bilo koje naučno saznanje." Karl Jaspers 



"Pošto se filozof na sigurnom tlu kopna - u realističkom iskustvu, u pojedinačnim naukama, u učenju o kategorijama i metodama - orijentisao i pošto je do granica ove zemlje mirnim putevima prešao svet ideja, on, najzad, na žalu okeana leprša kao leptir, težeći da se otisne na vodu, motreći na brod koji bi hteo da krene na istraživačko putovanje da bi ispitao ono Jedno što je kao transcendencija prisutno u njegovoj egzistenciji. On motri na brod - metodu filozofskog mišljenja i filozofskog načina života - na brod koji vidi, a koji, ipak, nije konačno dostigao, tako se on upinje i, teturajući, čini najčudnije pokrete. 
Mi smo takvi leptiri, i mi smo izgubljeni ako napustimo orijentaciju na čvrstom tlu. Ali mi se ne zadovoljavamo da ostanemo na čvrstom tlu. Zato je naše lepršanje tako nesigurno i, možda, tako smešno za one koji, zadovoljni, sigurno sede na čvrstom tlu, a shvatljivo samo onima koje je obuzeo nemir. Njima svet postaje polazna tačka za onaj let, od kojeg sve zavisi, koji svako mora da preduzme polazeći od sopstvenih uslova i kojeg se mora poduhvatiti u zajednici."... Karl Jaspers 
 
"Moramo se osloboditi predstave da je filozofiranje po sebi i suštinski stvar profesora. To je, kako se čini, pod svim uslovima i okolnostima, stvar čoveka, roba, kao i gospodara." Karl Jaspers 

"Zamisli da ljudi žive u nekoj podzemnoj pećini, i da se duž cele pećine provlači jedan širok otvor koji vodi gore, prema svetlosti. U toj pećini žive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se ne mogu maći s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost im, medjutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih ledja. Izmedju vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podižu madjioničari da iznad nje pokazuju svoju veštinu. 

-Zamišljam -reče on. 

-Zamisli uz to još da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to kipove ljudi i životinja od kamena i drveta, kao i sve moguće tvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida štrče, i da pri tom, kao što to obično biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni reči ne govore. 

-Tvoje je poredjenje neobično -reče on -a neobični su i tvoji zatvorenici. 

-Slični su nama -rekoh. -Zar misliš da oni vide nešto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan zid pećine? 

-Kako bi mogli da vide kad su prinudjeni da celog veka drže glave nepokretno? 

-A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pronose? Zar neće i sa njima biti to isto? 

-Razume se. 

-A kad bi mogli medjusobno da govore, zar ne bi ono što vide morali smatrati za realne stvari? 

-Bezuslovno. 

-A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane zatvora? Zar ne misliš da će oni čim neko od prolaznika progovori verovati da to ne govori niko drugi, nego senka koja prolazi? 

-Zevsa mi, tako je. 

-Oni uopšte nijednu stvar neće smatrati realnom, osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi. 

-Tako je -reče Glaukon. 

-A sada zamisli -nastavih ja -kako bi oni postupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izleče od neznanja. Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio oslobodjen okova i bio prinudjen da odjednom ustane, da okrene vrat i da podje i pogleda prema svetlosti, dok pri svemu tome oseća bolove, a od svetlosti ne može da vidi one stvari čije je senke nekad gledao, šta misliš šta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo koještarije, da je sada mnogo bliže realnosti i da vidi pravilnije, pošto je okrenut većoj istini? A kad bi mu tada neko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga primorao da odgovori šta oni znače, zar ti se ne čini da će on biti u neprilici i da će misliti kako je ono, što je ranije gledao, stvarnije od onoga što mu se sad pokazuje? 

-Tako je, naravno. 

-A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost, onda bi ga zabolele oči, i on bi pobegao i okrenuo se prema onome što može gledati i verovao da je to zaista jasnije od onoga što mu se sada pokazuje. 

-Zaista bi tako učinio -reče Glaukon. 

-Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz težak i nepristupačan izlaz ne puštajući ga dok ga ne izvuče na sunčevu svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se što ga ovaj vuče, i zar mu se, kad bi zatim došao na svetlost, oči ne bi zasenile tako da ne bi mogao videti ništa od onoga što mi zovemo stvarnim? 

-Ili, bar, ne bi to mogao odmah. 

-Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmete gore. U početku bi najlakše raspoznavao senke, onda slike ljudi i ostalih predmeta u vodi, a same njih još docnije. Zatim bi, gledajući svetlost zvezda i meseca, lakše video nebeska tela i samo nebo noću, nego sunce i njegovu svetlost danju? 

-Svakako. 

-Najzad će moći, mislim, da vidi i posmatra samo sunce onakvo kakvo je ono po sebi i na svome mestu, a ne njegove slike u vodi ili na nekom drugom mestu. 

-Zacelo. 

-I posle toga će već moći da dodje do zaključka kako je sunce ono koje odredjuje vreme i godine, koje vlada celim vidljivim svetom i od koga na neki način proizlazi sve što se može videti. 

-Jasno je da će naposletku doći do toga. 

-Dalje. Kad se bude setio svog prvog stana, ondašnje mudrosti i svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan, zar ne misliš da će se tada radovati ovoj promeni, i da će žaliti one koji su još tamo? 

-Svakako. 

-A ako tamo dole budu odredili počast, pohvalu i nagradu za onoga ko je najbolje video predmete koji su prolazili, najbolje zapamtio koji su od njih obično prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, tako da bi najbolje mogao unapred reći koji će od njih sad naići,misliš li da će on posle ovoga još žudeti i zavideti onima koji tamo kod njih uživaju moć i ugled? Ili će sa njim biti kao sa onim Homerovim junakom, pa će žarko želeti "da pre bude kod siromašnog čoveka sluga" i da trpi sve drugo pre, nego da veruje u te predstave i da živi na onaj način? 

-Ja mislim da će više voleti da sve to trpi, nego da živi onakvim životom. 

-Promisli još i o ovom -rekoh. -Kad bi takav čovek ponovo sišao i seo na isto ono mesto, zar mu se, kad bi odjednom došao sa sunca, oči ne bi ispunile mrakom? 

-Dabome da bi. 

-Pa kad bi, dok su mu oči još zaslepljene i dok još lutaju ovamo-onamo -a ponovo privikavanje ne bi bilo kratko -opet poželeo da se sa onim zatvorenicima takmiči u proceni onih senki, zar ne bi izazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario oči i da ne vredi ni pokušavati da se gore dospe? A kad bi neko pokušao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili, kad bi mogli da ga uhvate i da to učine. 

-Razume se." 

Platon, Država (knjiga sedma) 




Concepto de Filosofía de la Historia

Alain Badiou želi snimiti film o Platonu

Grčki filozof i matematičar Anaksagora ‘krivac’ za pojam uma
Odnosu uma i tijela bila je posvećena tribina “Paralelni svjetovi” što ju vodi filozof i književnik Kristijan Vujičić, a o toj temi razgovarao je sa svojim gostima – filozofima Damirom Mladićem i Davorom Pećnjakom.
O povijesnome razvoju filozofije uma sažeto je govorio Mladić istaknuvši da je dualizam najjasnije formulirao francuski matematičar i filozof René Descartes u 17. stoljeću koji je, pokušavajući odgovoriti na pitanje kako onda um može djelovati na tijelo, zaključio da je epifiza ta koja ima ulogu prijenosnika. Ali, dodao je Mladić, ni Descartes nije bio previše zadovoljan tim rješenjem.

Jednostavnost filozofije
Riječ filozofija danas obično priziva teško shvatljive teorije i rasprave. No, to je daleko od istinskog duha filozofije koji upravo teži jednostavnosti i jasnoći. Današnja je kultura prekomplicirana i urušava se pod bujicom riječi i informacija.

Vratimo li se izvornom značenju riječi ­filozofija, možemo dokučiti iskru te jasnoće. Filozofija kao ljubav prema mudrosti ne odnosi se na viđenja koja su razvili različiti ljudi, odnosi se na samo jedno, a to je mudrost ­prirode.

Drevni su narodi prirodu shvaćali kao odraz božanske mudrosti, čiji se principi manifestiraju kroz ono što nazivamo zakonima prirode. I sama riječ Kozmos ukazuje na takvo gledište. Kozmos je kombinacija Kaosa, primordijalne materije i Theosa, božanskog reda. To je svijet inteligentnog poretka, uređen zakonima i principima. Ništa unutar tog svijeta nije slučajnost. Mudrost je suština koja objedinjuje izraze ovog višestrukog svijeta.
Put od duha prema materiji uključuje prijelaz od jedinstva ka mnoštvu. Uzdizanje od materije prema duhu proces je povratka od mnoštva prema jednostavnosti i jedinstvu.

Philo ili ljubav sposobnost je sjedinjenja s mudrošću ili možemo reći: sa samim životom. Ljubav prema mudrosti je aktivan proces u kojem pojedinac uči principe života i u skladu s tim se mijenja. Ovaj proces dovodi čovjeka u harmoniju s prirodom.

Filozofija nije teoretski koncept koji pokušava opisati život, već aktivno stanje gdje je čovjek u stalnom procesu promjene. Možemo je nazvati i etičkim načinom življenja gdje otkrivamo svoje istinske vrijednosti.

Ljubav prema mudrosti je snaga koja pokreće čovjeka da mijenja samoga sebe, to je želja da se približi mudrosti, izvoru života i da oko sebe širi sklad i bratstvo. Biti filozof ne znači držati se na hladnoj udaljenosti od drugih ljudi, nego razviti osjećaj pripadnosti životu i zajedničkoj biti stvari.

U hramu u Delfima, svetom središtu antičke Grčke, rečeno je: “Spoznaj sebe i spoznat ćeš svijet i bogove.”

Filozofija kao most prema mudrosti jest središte koje sadrži sve forme života: kulturne, umjetničke, obredne, političke; različite aspekte društva i našeg svakodnevnog života.Potrebno je vratiti se klasičnim vrijednostima čovječanstva, vratiti se prirodnom uvjerenju u dobrotu čovjeka, uvjereni u smisao svega što je stvoreno.

Kakav divan osjećaj imaju oni čija su srca otvorena za život! To je zadivljenost i spoznaja da nema čuda u životu jer je život sam po sebi čudo.

Autor: Yaron Barzilay

Kada je Nikola Tesla bio na vrhuncu slave, početkom dvadesetog veka, i kada su američke i svetske novine pisale da je on najveći svetski naučnik, Teslin prijatelj, američki pesnik Džonson, zamolio ga je da sažeto izloži svoju životnu filozofiju

Tesla je prihvatio ponudu i napisao divan esej o tome kako je čitavog života, od najranijeg detinjstva, tragao za pitanjempovećanja ljudske energije. On navodi kako je bio duboko začuđen i oduševljen kada je posle mnogo godina i decenija traganja konačno našao odgovor, koji se sve vreme nalazio tu pored njega – u hrišćanstvu i to baš u molitvi Oče naš kao najboljem generatoru ljudske energije.

Molitva Oče naš može da se tumači na razne načine, i u svakom sloju molitve da se pronalazi uvek neki nov i skriven smisao. Evo šta sve možete otkriti u rečima molitve Oče naš!

Oče naš
Kad kažeš ove reči, priznaješ da je on tvoj Otac nebeski, ali u isto vreme i otac tvoga sluge i nadničara, tvog bolesnog suseda i samrtnika, jer ti je zapoveđeno od Sina Božijega, vrhovnog donosioca istine o Bogu i o ljudima da kažeš “Oče naš”, a ne “Oče moj”.

Međutim, postoji i drugo gledište, koje kaže ovako:

U molitvi “Oče naš” nije izraženo ništa drugo nego ljudska duša – kada se ona na ispravan način uzdigne toliko da se može tako nazivati jer je njeno poreklo Božansko. Mi smo deo Božanstva. Molitvom čovek treba da se u časovima potrebe uzdigne do razvojnog smisla svoje sedmočlane prirode, a sedam molbi izražava duhovno-naučni uticaj na ljudsku prirodu.

Koji si na nebesima
Znači da je tamo gde je Otac naš, i otadžbina naša. Neznabošci koji vide svoga roditelja jedino u ovom materijalnom svetu bilo kao čoveka bilo kao reku ili kao Sunce i Mesec, ne mogu ni verovati u neku drugu otadžbinu do u zemaljsku. Otadžbina je blago veliko, a Gospod je rekao: “Gde je blago vaše, onde je i srce vaše”.

Ali, može značiti i ovo:
Time ukazuje na najdublju osnovu ljudske prirode, na najskrivenije biće čovekovo, koje po hrišćanskoj ezoterici pripada duhovnom carstvu. Tri prve molbe odnose se na tri viša člana ljudske prirode, na čovekovu božansku sadržinu: “Sveto nek Ime je tvoje, da priđe Kraljevstvo tvoje i Tvoja Volja neka bude”.Zatim slede prve tri molbe:
1. Nek se sveti ime tvoje
Neka se svi naši poslovi u ovom prolaznom životu osveštaju imenom Božijim. Neka naše društveno uređenje bude naslovljeno i pokriveno imenom Božijim.

A tumače ga i ovako:
U kraljevstvu se pojavljuje Božanstvo u beskrajnoj raznovrsnosti, a pojedina bića se razlikuju po tome što im se daje ime, koje nije samo puko imenovanje već i suštinsko određivanje u smislu tajne nauke.

2. Nek bude carstvo tvoje
Carstvo Božije ne može se razlučiti od carovanja Božijeg. Carstvo dolazi zajedno sa carem. Bila bi besmislica iščekivati carstvo, a odbaciti cara. U crkvenoj molitvi “Carju Nebesni Utješitelju” vernici mole Cara Duha da dođe: “Dođi i useli se u nas”.

Smisao obe molitve je jasan: Carstvo Božije doći će onda kada i Car Bog dođe. Moleći za Carstvo Božije mi u stvari prosimo najsavršeniju vlast, a moleći za dolazak Cara Boga mi prosimo dolazak najsavršenijeg Vladara nad sobom.

Ili:

Ceo univerzum oživljava univerzalna volja, koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti. Taj proces zbivanja beskonačne raznovrsnosti, to beskrajno umnogostručenje Božanstva – naziva se svuda u tajnoj ili duhovnoj nauci kraljevstvom. Kraljevstvo prikazuje u beskonačnoj raznolikosti biće Božanstva.
3. Neka bude volja tvoja kako na nebesima tako i na zemlji
U nebeskom duhovnom svetu vlada savršena volja Božija. No, ta vladavina volje Božije nije silom nametnuta nego nju duhovi svetlosti dragovoljno usvajaju, pokoravajući svoju volju volji Božijoj kao jedinoj nepogrešnoj.

Kao i:

Život univerzuma potiče od Božanske emanacije. Ceo univerzum oživljava univerzalna volja koja se izražava ubeskonačnoj raznolikosti. Volja je, dakle, središte.

A zatim sledeće četiri molbe govore ovo:
1. Hleb naš nasušni daj nam danas
Jer kao što ne govorimo Oče moj, tako ne govorimo ni hleb moj. Otac je zajednički svim sinovima Božjim i darovi Očevi su zajednički. Ovo je prvi moralno-ekonomski princip za društveno uređenje; moralni jer priznajemo da je hleb od Boga, i ekonomski jer hleb što Bog daje pripada svima.

Ali, postoji i ovo gledište:
Odnosi se na fizičko telo koje možemo posmatrati kao deo materijalnog dela naše planete. Njegova je supstanca uzeta iz delova planete i u nju se vraća. Takođe nas upozorava i da živimo u sadašnjem trenutku, jer tražimo hranu za sada, za danas.
2. I oprosti nam dugove naše kao što mi opraštamo dužnicima svojim
Bog odlučno traži od nas tu obavezu. On će nama oprostiti onako kako mi budemo opraštali. No ludo je bojati se ove obaveze i ovoga uslova. Jer mi beskrajno više dugujemo Bogu nego što nama može sav svet dugovati.

I:

Ova molba se odnosi na eterično telo i na njega moramo takođe gledati kao na deo onoga što nas okružuje. Trebalo bi znati da su u astralnom telu svi nagoni, požuda i strasti. Eteričko telo krije u sebi stalnija i trajnija duševna svojstva.

Sve ono što se polagano razvija, trajne sklonosti, trajna svojstva temperamenta, trajne navike, sve je to usidreno u eteričkom ili životnom telu. Oduvek su se svuda u tajnoj nauci označavale pogreške protiv zajednice koje potiču iz eteričkog tela kao dug.
I ne uvedi nas u iskušenje
Kušati znači ispitivati. Da nije greha, ne bi bilo ni kušanja. No mi se osećamo slabi i molimo Boga da nas ne stavlja na ispit, jer ćemo pasti i propasti. Zemaljska vlast i telesna želja čim se začnu u ljudima, ljudi izgube viziju sveopšteg Oca nebeskog i padaju u očajnu i ubitačnu sebičnost, počinju svetkovati ime svoje iznad Božjeg.

I ne uvedi nas u iskušenje – u pozitivnom smislu rečeno znači spasi nas od iskušenja. To jest, spasi nas od nas samih.
I drugo gledište:
Sve što se menja lako i brzo, usidreno je astralnom telu, u njemu su svi nagoni, požuda i strasti. Tu su i sva veselja i jadi, sve radosti i boli, sve ono što se talasa u ljudskoj duši. Gresi više individualne prirode koje počini čovek kao posebna ličnost, nastaju usled svojstava astralnog tela. Mogućnost greške astralnog tela naziva se napast (iskušenje). Usled iskušenja pojedinac prima na sebe neki lični greh.

4. No izbavi nas od zloga
Molimo se Ocu nebeskome da nas izbavi od Satane, koji je nosilac svakoga zla. On zaslepljuje ljude i zaslepljenje vodi od iluzije ka iluziji, kako u ličnom životu tako i u društvenom. Tako od pamtiveka šapće ljudima Satana. I ljudi su ga do hiljadu puta poslušali, po hiljadu puta prolili bratsku krv, pohulili na Oca svog nebeskog i po hiljadu puta razočarani padali u očajanje.

I za kraj:
Preostaje još greška ljudskog “ja”, prave ličnosti. Samoljublje je ušlo u ljudsko telo i usled toga je čovek postao egoistično biće, “ja” sledi sve nagone i sklonosti tela. Reč zlo se nikad u tajnoj nauci ne upotrebljava ni za šta drugo osim za neku pogrešku ljudskog “ja”, odnosno naše duše.

„Krv, suze i znoj“ maksima je koju je patentirao, verovatno jedan od najvećih političkih umova Vinston Čerčil,

Hanibal pred vratima – rečenica je od koje se i dan danas drhti kada se pravilno upotrebi. Hanibal je bio jedan od najproslavljenijih, taktički najingenioznijih, ali i najsurovijih vojskovođa Kartagine. Definitivno, poduhvat po kojem je ostao najzapamćeniji jeste prelazak Pirineja slonovima i „kucanje“ na vrata Rima u pohodu osvajanja Italije. "Pronaći ćemo put ili ćemo ga napraviti" je Hanibalov odgovor na primedbu da je nemoguće preći Alpe sa slonovima.