Deset najpoznatijih svetskih kockara

Istorija pamti mnoge pasionirane kockare, ljude koji su stekli svoje mesto u udžbenicima, cenjene članove društva upamćenih po stvarima mnogo značajnijim nego što je njihova strast prema kocki.



1 Klod Mone

Čuvenom slikaru Klodu Moneu, rodonačelniku impresionizma, novac zarađen od kockanja omogućavao je da se potpuno posveti slikarstvu. Godine 1891. dobio je oko 13.450 dolara na francuskoj lutriji. To je bio dobitak ne samo za slikara, već i za ceo svet. Da nije osvojio taj novac,svet bi, naime, možda bio lišen nekih od najvećih umetničkih dela



2 Fjodor Dostojevski

Od svih kockara u istoriji, Fjodor Dostojevski bio je sigurno jedan od najvećih. Jedan od najuticajnijih romanopisaca u ruskoj istoriji, Dostojevski je bio zagriženi kockar, o čemu svedoče idva njegova čuvena romana, „Zločin i kazna“, i „Kockar“. Prema legendi, Dostojevski je poslednji deo „Zločina i kazne“ napisao za nekoliko dana kako bi dobio avans od izdavača, jer je morao daizmiri kockarske dugove. Voleo je igre na sreću, a u njihovim posledicama i psihologiji ljudi zavisnih od kockanja, pa i u svom ličnom iskustvu, pronalazio je veliku inspiraciju



3 Vajld Bil Hikok

Američka legenda, Bil Hikok, zvani Vajld (Divlji), uživao je reputaciju čestitog čoveka. Bio je ratni heroj, izviđač i pravnik koji je veći deo svog života proveo braneći druge od zločina i nepravde. Uisto vreme, bio je nepopravljivi kockar, a posebno je voleo da igra poker. Kada bi otkrio da neko vara, vadio bi svoj „kolt“ i nož, uperio ih ka varalici i rekao bi mu „uzmi novac“ (ako smeš). Ubijen je dok je igrao poker, a ubila ga je grupa zaverenika koja je njegovo ubistvo planirala unapred. Priča se da je stekao mnogo neprijatelja kada se pridružio grupi generala Džima Lejna „Red legs“ koja se borila za ukidanje ropstva na jugu.

Pogođen je s leđa, metkom u potiljak, a dok je padao sa stolice otkrile su se i njegove karte. U rukama je držao par asova i par osmica. Od tada je ova kombinacija poznata kao „dead man’s hand“ (mrtvačeva kombinacija)




4 Čarls II

Čarls II je 1660. godine obnovio englesku monarhiju. Živeo je aktivnim kockarskim životom i bio poznat kao „Veseli kralj“. Igre na sreću su na njegovom dvoru postale središte društvenog života, a ova ljubav prema kocki nije se raširila samo po Engleskoj, već su je kasniji kolonisti sa sobom poneli i u severnu Ameriku (gde su ustanovili da i tamošnji urođenički narodi takođe imaju svoje igre na sreću)



5 Rene Dekart

Još jedan ugledni naučnik i filozof iz istorijskih udžbenika koji je uživao u kocki bio je Rene Dekart(1596–1650) Nakon pravnog fakulteta i vojske Dekart je najpre odlučio da bude profesionalni kockar, ali taj izbor profesije nije dugo potrajao, mada je čitavog života nastavio da se kocka. Dekarta nazivaju ocem moderne filozofije, a čuven je i po maksimi „Mislim, dakle postojim“. Pored filozofije, važi i za oca savremene nauke



6 Kazanova de Sengal

Kada danas pomislimo na ime Kazanova, obično mislimo na neumornog zavodnika koji je slamao ženska srca. Kazanova je, međutim, za svog života (19. vek) bio ugledan član evropskog društva. Kockanje mu je bilo u krvi, a bio je, pored toga, i pravnik, avanturista i književnik. U 21. godiniKazanova je doneo odluku da postane profesionalni kockar, ali ubrzo je prednost dao drugim profesijama, izjavljujući kasnije da nije bio dovoljno promišljen da „igru prekinem kada mi srećanije bila naklonjena, niti da se dovoljno kontrolišem kada dobijam“.

Kazanova je igrao lutriju i kockarske igre kao što su faro, baset, piket, biribi, primero, kvince imeđu plemstvom i visokim klerom popularni vist. Bio je, uz to, još i pobožan katolik koji je verovao u moć molitve. Savremenici su ga smatrali izuzetnom osobom, i zaista je bio jedan od najistaknutijih ljudi svoga vremena. Knez Šarl de Linj je svojevremeno izjavio da je Kazanova bio najzanimljiviji čovek koga je ikada upoznao, dodajući da „nema ničega na svetu za šta on nije sposoban“



7 Đirolamo Kardano

Naučnik Đirolamo Kardano (franc. Žerom Kardan), koji je živeo od 1501. do 1576, bio je italijanski renesansni matematičar, fizičar i kockar. Najpoznatiji je po svojim dostignućima iz algebre, ali bio je i pasionirani kockar i šahista. Napisao je čak i knjigu o igrama na sreću, na latinskom jeziku „Liber de ludo aleae“ (Knjiga o igrama na sreću). Knjiga sadrži prvi sistematski proračun verovatnoće, kao i poglavlje o uspešnim metodama varanja. Kao pronalazač, izumeo je mnoge stvari: bravu s kombinacijom, kardanove krugove i kardanovu osovinu, koja se još i danas koristi uvozilima. Druga njegova istraživanja omogućila su izradu prve štamparske prese velike brzine, adao je i nekoliko značajnih doprinosa hidrodinamici i objavio dve enciklopedije prirodnih nauka.

8 Mišel de Montenj

Još jedna dobro poznata istorijska ličnost koja je bila strastveni kockar bio je najuticajniji francuski renesansni pisac Mišel de Montenj (1533–1592). Za života je više smatran državnikom nego književnikom, a važi i za začetnika onoga što se danas naziva modernim skepticizmom. Izvršio jeveliki uticaj na pisce i filozofe kao što su Ralf Valdo Emerson, Rene Dekart, Blez Paskal, a moždačak i Vilijam Šekspir. Svojim delima Montenj je uticao na mnoge, naročito svojom knjigom „eseji“,koja sadrži neke od najuticajnijih eseja koji su ikada napisani



9 Džon Aspinal

Džon Aspinal (1926–2000) služio je u mornaričkoj pešadiji, a školovao se na Oksfordu, gde je počeo da razvija svoj interes za kocku. U njoj je, zapravo, uživao toliko da je završne ispite propustio kako bi prisustvovao trkama u Askotu, gde je školarinu za ceo semestar uložio u rizičnuopkladu na konja koji je odneo pobedu. Novcem dobijenim na kocki 1956. je kupio Hauler, oronuli zamak i seosko imanje u blizniKeneterberija. Imanje je imalo oko 3,5 hektara bašti i parkova, i tu je Aspinal napravio svoj prvi privatni zoološki vrt. Dobit od kocke i vođenja kazina omogućila mu je da skupi zavidnu kolekcijuretkih životinja, u kojoj je bilo i nosoroga, bongo antilopa, leoparda i evropskih divljih konja. Tu jerazvio svoju filozofiju da se prema životinjama treba ponašati s poštovanjem.

Oko sebe je okupio ekipu čuvara sličnih nazora, veoma posvećenih poslu, a u vreme finansijske oskudice je čak prodavao i lični nakit i drugu imovinu kako bi svoje životinje prehranio. Mada po ulozi koju jeodigrao u vojsci ili politici možda i ne bi bio zapamćen kao ugledan član društva, mesto u istorijiobezbedili su mu njegova ljubav prema životinjama i zalaganje za njih.



10 Džon Montegju

Džon Montegju je živeo u Engleskoj od 1718. do 1792. Bio je britanski državnik koji je zauzimao brojne važne i prestižne vojne i političke položaje. Reputacija mu nije baš najbolja, ali tvrdi se i dasu istorijske zapise o njemu ostavili uglavnom njegovi politički protivnici.

Smatra se da je Montegju, IV erl od Sendviča, od slugu tražio da mu tokom dugih sati provedenihza kartaškim stolom donose užinu koja se sastojala od komada mesa između dva parčeta hleba. Ovanavika je postala popularna među njegovim prijateljima kockarima, te je tako nastao „sendvič“. Bio je dobro obrazovan, diplomirao je na Kembridžu, a tokom života zauzimao je više uglednih položaja. Ono što mu je obezbedilo mesto na ovom spisku je, međutim, ipak pronalazak sendviča.





scribd.com