Postporođajna depresija



Ma kako da protekne porođaj, kada majka prvi put zagrli svoje zdravo dete - to donosi neizmernu radost. Događa se, na sreću ne tako često, da već prvih sati po rođenju deteta misli porodilje krenu nemilim tokom, koji zahteva punu opreznost stručnog tima porodilišta, a najviše onih koji se bave nemirima duše.

Prema rečima dr Olivere Aleksić Hil, neuropsihijatra, rođenje deteta može da podstakne različite burne emocije.

- Od uzbuđenja, radosti, preko stanja psihičke prenapregnutosti, odnosno anksioznosti, do straha... Ali, može da rezultira i neočekivanim stanjem - depresijom. Mnoge mame osećaju postporođajne teškoće blagog intenziteta, karakteristične po promenljivom raspoloženju, plačljivosti, napetosti, iritabilnosti, anksioznosti, smanjenoj koncentraciji, teškoćama u spavanju.

1. Bebi bluz

Ovo stanje, koje pojedini stručnjaci nazivaju bebi bluz, ne zahteva poseban tretman, osim nežnog pristupa porodilji. Simptomi obično traju od par dana do dve nedelje, kulminiraju četvrtog, petog dana od porođaja, ali ne utiču značajnije na mamino bavljenje bebom.

Osim porođajne tuge, zavisno od intenziteta i trajanja simptoma, kao i njihove opasnosti po zdravlje majke i bebe, postoji i postporođajna depresija i postnatalna psihoza.

2. Postpartalna depresija

Postpartalna depresija je stanje koje u početku liči, ili započinje kao bebi bluz, ali su simptomi obično mnogo izraženiji, duže traju i utiču na sposobnost porodilje da se bavi sobom i bebom, kao i drugim dnevnim aktivnostima. Pojavljuje se češće kod žena sa već ranijom istorijom depresivnog poremećaja. Tipično za ovo stanje je da se simptomi javljaju u prva tri meseca od porođaja, češće polako, a ređe rapidno.

- Postpartalna depresija je teža forma od bebi bluza. Uključuje depresivno raspoloženje, plačljivost, stalan umor, gubitak apetita, nesanicu, intenzivnu razdražljivost i ljutnju, preplavljujući umor, gubitak interesa za seks, smanjenje životne radosti, osećanje krivice, teže promene raspoloženja, teškoće u vezivanju za bebu, povlačenje od članova porodice i prijatelja, loše misli, do konstantne brige za dete.

3. Postpartalna psihoza

Postpartalna psihoza nije fiziološko, niti teže psihološko stanje, već poseban entitet kod nekih porodilja, ranije lečenih od psihičkih poremećaja.

Psihoterapeut Milan Kostić skreće pažnju na ono što je u pojavi pospartalne psihoze posebno alarmantno - agresivno ponašanje porodilje, koje može da bude usmereno prema sebi, prema tek rođenom detetu, pa i prema drugim osobama koje su u blizini. Da bi se sprečilo agresivno reagovanje, koje je često nepredvidivo, potrebno je na vreme preduzeti sve mere, od medikamentozne terapije, preko psihoterapijskog razgovora, pa i do imobilizacije pacijentkinje (u kratkom periodu), kako ne bi sebi ili drugima nanela neko zlo.

Burne reakcije na promene

Kao psihoterapeut sa višedecenijskim iskustvom, Kostić smatra da postpartalna psihoza nastaje u sadejstvu više faktora - genetičkih, hormonalnih i psiholoških.

- Postoje osobe koje su krhkije mentalne strukture i burnije reaguju na životne oluje, a dolazak deteta na svet jeste stresogeni događaj koji može da ih uzburka. I razne spoljašnje okolnosti mogu da utiču na nastanak postnatalne psihoze, između ostalog i problematičan odnos sa ocem deteta, ili konflikti u porodici koji su postojali pre dolaska deteta na svet.

Mali problemi veliki kao planina

Dr Olivera Aleksić Hil takođe ukazuje na fizičke promene po rođenju deteta. Osim drastičnog pada estrogena i progesterona, i hormoni tireoidne žlezde mogu da opadnu dramatično, što dovodi do umora i depresije. Promene u volumenu krvi majke, krvnog pritiska, imunog sistema i metabolizma, takođe mogu da dovedu do osećanja umora, sporosti i promene raspoloženja.

- Tu su i emocionalni faktori. Ženi kojoj je uskraćen san, a preplavljena je burnim emocijama koje donosi dolazak novog člana porodice, može se učiniti da su mali problemi veliki kao planina. Opterećuje je i pitanje kako će da se snalazi sa bebom, kako je doživljavaju drugi u tom periodu, pre svega suprug. Možda se oseća manje privlačnom?

Zanimljivo je da postpartalna depresija može da se razvije po rođenju bilo kog deteta, što zavisi od faktora rizika tokom ili između trudnoća (gubitak posla, bolest ili komplikacije u trudnoći, problem u braku, nedovoljna podrška porodice, neželjena trudnoća, gubitak posla...). Mogući rizici su i zahtevno dete, blizanci, izražena ljubomora starijeg deteta, teškoće pri dojenju, ali i finansijski problemi.

Pad hormona remeti raspoloženje

Psihijatri koji izučavaju poremećaje nastale nakon rođenja bebe, napominju da u periodu babinja postoji čak osamnaest puta veći rizik, a neki grafikoni pokazuju da se postpartalna psihoza pojavljuje kod jedne od 500 majki nakon porođaja. Poznato je da posle porođaja dolazi do naglog pada nivoa hormona u telu majke (u trudnoći se nivo estrogena i progesterona višestruko uvećava, da bi se u roku od samo nekoliko dana vratio na stadijum pre trudnoće).

Komentar duše ili igra hormona

Rasprava o uzrocima ovog poremećaja dovodi do međusobnog (verbalnog) «okršaja» stručnjaka: jedni tvrde da je postnatalna depresija «komentar duše» onih žena koje nisu spremne na ulogu majke, drugi da je hormonalna pretumbacija ta koja uzrokuje bebi bluz i sva ostala nemila postporođajna stanja. Između dva suprotstavljena stava je i mišljenje da iscrpljenost nakon porođaja, u kombinaciji sa stresom i nedostatkom sna u prvim nedeljama od porođaja, takođe mogu da utiču na pojavu postnatalne depresije.

Postporođajna depresija je ozbiljan problem

Postporođajna depresija nije retka kod žena kada se mogu javiti i drastične promene u ponašanju, pa i ozbiljni psihijatrijski poremećaji, ukazuju stručnjaci i apeluju na članove najuže porodice da neposredno posle porođaja obrate pažnju i pomognu mladim majkama da prevaziđu probleme.



Psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje dr Sanja Nikolić rekla je Tanjugu da se natalna i postnatalna depresija javlja u proseku kod 10 do 15 odsto žena, a da često promene raspoloženja i njihovi strahovi tokom trudnoće i posle porođaja mogu biti prenaglašeni i "preći" u psihijatrijski poremećaj.

"Postnatalnom depresijom računa se 12 meseci nakon porođaja kada se može javiti takva promena u ponašanju i raspoloženju žene", kazala je dr Nikolić iz Odseka za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju u Institutu za mentalno zdravlje gde se trudnice, ali i žene koje su tek rodile dete mogu javiti za pomoć.

Osvrćući se na jutrošnju tragediju u Zemunu, gde je pronađeno mrtvo novorođenče a majka uhapšena pod sumnjom za čedomorstvo, Nikolić je kazala da je moguće da se radi baš o postporođajnoj depresiji, ali da se to ne može uvek sa sigurnošću proceniti budući da nije poznato da li je osoba ranije imala psihičke tegobe.

Ona je podsetila da se i zakonski čedomorstvo drugačije sankcioniše upravo zbog smanjene uračunljivosti usled depresivnosti majke i naglasila da je značajna razlika ukoliko žena ubije starije dete.

"Najčešće postoje drugi razlozi ukoliko to žena uradi kasnije", kazala je dr Nikolić navodeći da je tada uglavnom reč o psihijatrijskim slučajevima.

Profesor socijalne patologije Aleksandar Jugović smatra da je za slučajave čedomosrtva ključni okidač duboka psihička bolest.

On smatra da čedomorstvo najčešće čine osobe sa ozbiljnim psihičkim poremećajima i da se kod svakog tipa destruktivnog ponašanja prema detetu od strane majke po pravilu radi o dubokim psihijatrijskim problemima.

Prema njegovim rečima, neophodna je kontrola ponašanja takvih osoba kako od institucija u kojima se leče, tako i društva u celini, odnosno porodice.

Jugović je ipak dodao, da nije moguće sve kontrolisati.

"Institucije, centri za socijalni rad, medicinski centri psihijatrijske službe prate takve osobe. Jako je važno da i porodica bude upoznata sa karakterom i dubinom psihičke i psihijatrijske bolesti kako bi i ona mogla da se ophodi prema takvoj situaciji", kazao je dr Jugović.

"Okidač" i u nekim slučajvima može biti i druge prirode-poremećeni odnosi u braku, porodici, posebno ako u istoj kući živi više generacija, ali je ključni okidač duboka duševna bolest, zaključio je sagovornik Tanjuga.

Doktorka Nikolić kaže da se sve veći broj žena obraća Institutu za mentalno zdravlje, tražeći pomoć kada prepozna i shvati da ima problem.

Veliki broj njih, kako je dodala, ustručava se da to učini kako ne bi bile pogresno shvaćene, okarakterisane kao loše osobe i majke.

Dr Nikolić je objasnila da se za lekarsku pomoć treba obratiti ukoliko je žena uplašena, ako je duži period tužna, bezvoljna ili ne uspeva da ostvari kontakt sa svojom bebom...

Ona je ukazala da bi najbliži clanovi porodice i prijatelji trebalo da obrate pažnju na takvo ponašanje žene i sugerišu joj da se javi za pomoć psihijatru.

Prema rečima Nikolićeve, postoje velike zablude o tome da tokom trudnoće žena ne bi smela da pije lekove, naročito za smirenje i dodala da mnoga istraživanja ukazuju da je po plod daleko štetnija depresija majke nego upotreba lekova koji propisuje tim stručnjaka.

U poslednje vreme, bilo je više slučajeva ubistava dece, prošle sedmice u Mladenovcu, 34-godišnja žena ubila je svoje trogodišnje dete, a danas se tragedija desila u Zemunu - majka je nožem ubila sina starog 40 dana.

(Tanjug)