Šta ne smete da kažete osobi koja je u depresiji



Da li ste nekada posmatrali blisku osobu kako pati zbog određenog problema i iskreno želeli da je utešite, ali niste znali da pronađete prave reči? Ovakva situacija može biti posebno nezgodna ako je reč o osobi koja pati od depresije, jet takvoj osobi nije dovoljno da kažete "A ha, ti si depresivan, pa i ja sam danas nešto depresivna", jer depresija nije samo trenutno nezadovoljstvo i neraspoloženje, već je mentalna bolest. Pogledajte šta bi, a šta ne bi trebalo da kažete osobi koja pati od depresije, prema savetima britanske organizacije "Depression Alliance".


Umesto... "Sigurno postoji neko kome je gore nego tebi."
Recite... "Nisi sam u ovome."

Umesto... "Šta ćeš, život nije fer."
Recite... "Želim da ti pomognem da prebrodiš ovo."

Umesto... "Prestani da se sažaljevaš."
Recite... "Dođi da te zagrlim."

Umesto... "Zar nisi ti uvek u depresiji?"
Recite... "Depresija je izlečiva bolest."

Umesto... "Pokušaj da se oraspoložiš."
Recite... "Da li želiš da prošetaš sa mnom?"

Umesto... "Znam kako ti je, i ja sam pre neki dan bila depresivna."
Recite... "Ne mogu da znam kako se osećaš, ali mogu da se brinem za tebe."

Umesto... "Stalno imaš potrebu da skrećeš pažnju na sebe."
Recite... "Tu sam ako ti nešto zatreba."

Umesto... "Zašto ne potražiš pomoć?"
Recite... "Zajedno ćemo pronaći način da prebrodimo ovo."



zena.blic.rs

Novo istraživanje je pokazalo da stopa depresije širom sveta varira u zavisnosti od prihoda nacije. Zemlje sa najvećim ličnim dohocima, uključujući i Sjedinjene Američke Države, imaju i najveći stepen depresije među stanovnicima.

Za potrebe istraživanja, međunarodni tim je, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, anketirao gotovo 90.000 ljudi iz 18 različitih zemalja. Istraživači su ocenjivali mentalno zdravlje ispitanika koristeći kao kriterijum velike depresivne poremećaje.

Procenjuje se da od depresije pati oko 121 milion ljudi širom sveta. U deset ispitanih zemalja sa visokim prihodima, u proseku je gotovo 15% stanovništva patilo od depresije barem jednom u životu. Nasuprot tome, u zemljama sa niskim prihodima, ovaj procenat iznosi 11%.

Najveći procenat stanovništa (21%) koji je patio od depresije izmeren je u Francuskoj, dok su Sjedinjene Države druge sa 19,2%. Među zemljama sa visokim prihodima, Japan, Nemačka, Italija i Izrael imali su najmanje procente, od 7% do 10%.

Nasuprot tome, u zemljama sa nižim prihodima utvrđene su i nešto niže stope. Kina sa 6,5% i Meksiko sa 8% jesu države sa najmanjim procentom depresije. Samo se Brazil gotovo izjednačio sa Sjedinjenim Državama po stepenu depresije od 18,4%.

Istraživači su takođe merili i stopu depresije koja se dogodila u godini koja je prethodila istraživanju. Ovoga puta, Brazil se našao na prvom mestu, jer je oko 10% stanovništva patilo od depresije u prethodnoj godini. Sjedinjene Države su na drugom mestu sa 8,3%, dok su se Japan, Nemačka i Italija ponovo našli među zemljama sa najnižom stopom depresije.

Depresija u ranom uzrastu

Ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama izgleda pate od depresije u ranijem životnom dobu nego ljudi iz ostalih zemalja sa visokim prihodima. Prosečna starost za pojavu ove bolesti je oko 22 godine. Sledeći je Novi Zeland sa prosekom godina od 24,2, dok Španija i Japan imaju najveći prosek starosti, oko 30 godina. Ako se posmatraju sve zemlje, i one sa višim i one sa nižim prihodima, Kina ima najmlađe depresivno stanovništo, sa prosekom od 18,8 godina.

Sve ispitane zemlje imaju i određene sličnosti. Na svim krajevima sveta, žene imaju dva pua veće šanse da pate od depresije nego muškarci. Razvod, rastavljanje ili smrt bračnog saputnika jesu neki od uzroka koji su najčešće povezani sa depresijom. Međutim, u zemljama sa visokim prihodima, prisutan je najveći nivo poremećaja nastalih usled ove bolesti. Svetska zdravstvena organizacija smatra da je depresija četvrti vodeći uzrok invaliditeta u svetu.

"Ovim istraživanjem smo pokazali da depresija predstavlja značajan zdravstveni problem u svim regionima sveta i da je usko povezana sa socijalnim uslovima", kaže istraživač Evelin Bromet, profesor psihijatrije na Stoni Bruk univerzitetu u Njujorku. "Razumevanje šablona i uzroka depresije može značajno pomoći globalnoj inicijativi u smanjenju uticaja ove bolesti na individualne živote, kao i smanjenju tereta za čitavo društvo", kaže ona.

Iako nema konkretnih pokazatelja šta sve i koliko utiče na povećanje depresije u razvijenim zemljama, verovatno da je uzrok savremeni način života: želja za novcem i visokim standardom, želja za uspehom i karijerom, stalna putovanja automobilom i avionom, neizvesnost u vezi sa poslom i prihodima, velika izloženost stresu na poslu i u porodici, dugačko radno vreme, strah od ekonomske krize, strah od rata i kriminala, stalno bombardovanje dramatičnim vestima i informacijama, malo vremena za odmor i rekreaciju...

Izvor:Zdravlje

Jesam li ti rekao, ali nisi slušala.  

Kako si se postarala.