Svu večer na pustom bregu neko stoji. Pusti me, majko, da vidim da li je čovek ili bor. Pusti me da vidim ko to svu večer gleda u naš beli, skromni dvor.
Pusti me, majko, neće me umoriti hod, breg je blizu našeg doma. O, ja osećam da mi je rod taj čovek ili bor sto svu večer blizu groma stoji i gleda u naš dvor.
Vidiš li oblak crn, ogroman, zlokoban brod nad njim plovi i smrt nosi? O, majko, idi, ti ga bar zovi neka se skloni u naš dom taj čovek ili bor što svu večer stoji i gleda u naš beli skromni dvor.
Na pustom bregu on je sam kao dete kad ruke skrsti nad bolom nekim prvi put. Pusti me da tanki moji prsti meta budu burama zlim. Pusti me, pusti, dobra majko, tako je potmuo i zao oblak što vitla nad njim.
Gost
Gost
Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 22 Maj - 22:23
Opravdanje
Srce moje misli vecito neku tuznu misao. I ma sta sa mnom bilo: budem li kome postala zena verna, ili dragana cija, ili ma sta drugo; ili budem uvek smerna sanjalica ostala. Bude li dusa moja sveto sediste jedne ljubavi; ili srce moje bolno srediste svih neznosti, ti mene uvek voli:
Jer srce moje misli vecito neku tuznu misao sto mene jedino boli.
I ma cega da se latim, plemenitog ili zlog: mognem li zbog drugih da patim, ili budem neku srecu srca svog tudjim bolom kupila; budem li katkad prastala, ili se budem uvek svetila, znaj da sam grehove sve vec davno iskupila, znaj da sam vec davno zbog svega ispastala, i uvek mi oprosti:
Jer srce moje misli vecito neku tuznu misao sto mene jedino zalosti.
Gost
Gost
Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 22 Maj - 22:24
Zla noc
O, ma ko da si, ostani nocas kraj moga skuta, nikuda ne polazi. Za onim cega nema dusa mi gori i luta, i boli, jer sve prolazi. I cini mi se, negde ljudi sad prolaznost imaju na umu, pa ce doci nocas na nas breg da spokojno svega se odreku. Vecno nihaju jasike na drumu dusu nemirnu. cute blago plaveti neba i teku.
Nocas me samo pogladi nezno i blago po kosama i kazi rec mi sto greje. Srce je moje pusto, dusu mi mori osama, i boli, jer prazno sve je. I cini mi se, negde u blizini rodjeno srce da nekome smeta, pa ce doci nocas na nas breg da nasmeje se svemu sto biva. Oblak u suton iznad sume sleta i vrh livada brodi. Putuju jutrom magle ponad njiva.
O, ma ko da si, zagrljaj nocas mi vreo podari. Srce je moje umorno, dusa je moja strana gomili ljudi i stvari, i cuti u meni sumorno. I cini mi se, nedaleko negde od tuga teskih ljudi boluju, pa ce doci nocas na nas breg da radosno svi poumiru. Grlice tihe brdom nasim stoluju i jecaju meko. Putevi beli u nebesa uviru
Gost
Gost
Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 22 Maj - 22:24
Odgovor
Pobrala sam spokojno reci tvoje plahe i pune nekakvog bola, jer znam, neces otici u monahe, kao sto zbog neceg kaza. O, veruj mi, bice i drugih staza kojima ces pobeci od mene ti.
Pomisli samo kako mene nije ni bilo; kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo, samo da bih umela biti san tvoj o meni, tvoj san koji me je gorko boleo.
Ili poveruj jednog dana kako mi dusa smeta da imam duse, kako mi srce smeta da te volim celim srca toplim dnom. Pomisli kako sam ja stkana od nadopunjavanja zivota snom.
Pomisli sve sto ti je uteha. Poveruj kako sam ja kriva sto u meni jos pre rodjenja, pre detinjstva i pre mladosti gori bolna i ziva strast da svoje i tudje radosti pretvaram u bol.
Ili pomisli, da je i moglo biti sve za cim tvoja pesma zali, bilo bi tek za dah casa, pa vecnost celu opet ne bi znali jedno o drugom; unepovrat i nista ipak bi moralo sve da utalasa.
Pomisli, izgubicemo se u noc kao pesme tvoje odjek tuzni u moj kraj; i znaj, i san i covek i bol i sreca prolazna da je; i da nista nema toliku moc da vecno traje.
Ili, kada gorku ovu od mene dobijes vest, pomisli da je isti ceo svet, i bolnu o meni svest uzberi kao otrovan cvet i baci je na drum.
I pomisli ponovo kako mene nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo, samo da bih umela biti san tvoj o meni, tvoj san koji me je gorko boleo.
Gost
Gost
Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 22 Maj - 22:25
Ako nismo zajedno po aprilskoj gazili travi, sacekacemo zajedno prve mirise snega. Ja vise volim zime cistotu mirnu od bolesnoga dana prolecnjega kad ruke bez strasti ne mogu da se dirnu.
Zivecemo zajedno svecane dane kad dusa pocinje tiho da sazreva, kad bivaju pune ploda njene grane i o vecnosti kad vec kradom sneva.
Smejacemo se zajedno u vecernje case kad se covek smeje tise i redje. Volecemo se kad pocinju da se zivota ovog sagledaju medje,
kad ljubavnici postaju jedno drugom prijatelji blagi i braca. Rastacemo se samo pred putanjom dugom sa koje ne moze da se pise, ni da se vraca.
Gost
Gost
Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 22 Maj - 22:27
Stanice
Nocas na putu preda mnom bleshte u mesechini ogromne, bele sante, stanice bola.
Male postaje radosti samo jasikom obelezhene brzo ce promaci. Zhivot ce kraj njih prohujati ne dajuci ni da se nakupi pregrsht tog zlata prostrtog pod granama, ni da se kazhe i chuje topla rech, ni detetu ime da se nadene. Brzo se mora rukovati, i prsten brzo natacci, munjevito sagledati shta drage ochi pitaju i poruchuju.
A kad se dojuri u stanice bola, gde se putevi ukrshtaju i daljine prete, stajace se dugo u studenim chekaonicama iznad kojih svetli mesechev komadic leda i zelene kazaljke chasovnika idu sporo kao na smrt osudjeni. U jednoj od njih ostacu zamrznuta. Uzalud ce voz piskom dozivati i mahati rukom oni shto put nastavljaju, ostacu izmedju santi nad kojima svetli mesechev komadic leda.
Gost
Gost
Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 22 Maj - 22:27
Pobrala sam spokojno reči tvoje plahe i pune nekakvog bola, jer znam, nećeš otići u monahe, kao što zbog nečeg kaza. O, veruj mi, biće i drugih staza kojima ćeš pobeći od mene ti.
Pomisli samo kako me nije ni bilo; kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo, samo da bih umela biti san tvoj o meni, tvoj san koji me je gorko boleo.
Ili poveruj jednog dana kako mi duša smeta da imam duše, kako mi srce smeta da te volim celim srca toplim dnom. Pomisli kako sam ja satkana od nadopunjavanja života snom.
Pomisli sve što ti je uteha. Poveruj kako sam ja kriva što u meni još pre rođenja, pre detinjstva i pre mladosti gori bolna i živa strast da svoje i tuđe radosti pretvaram u bol.
Ili pomisli, da je i moglo biti sve za čim tvoja pesma žali, bilo bi tek za dah časa, pa večnost celu opet ne bi znali jedno o drugom; unepovrat i ništa ipak bi moralo sve da utalasa.
Pomisli, izgubićemo se u noć kao pjesme tvoje odjek tužni u moj kraj; i znaj, i san i čovek i bol i sreća prolazna da je; i da ništa nema toliku moć da večno traje.
Ili, kada gorku ovu od mene dobiješ vest, pomisli da je isti ceo svet, i bolnu o meni svest uzberi kao otrovan cvet i baci je na drum.
I pomisli ponovo kako me nije ni bilo; kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo, samo da bih umela biti san tvoj o meni, tvoj san koji me je gorko boleo.
_________________
Gost
Gost
Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 22 Maj - 22:30
Sunce s' rodi pa zaviri
Sunce s' rodi, pa zaviri U ponore mojih grudi; Užasne se, pa me mane, Pođe dalje putem svojim. ja ostanem s jadom mojim U užasno vel'kom svetu Sam; Sunce s' diže, spušta, zađe, - To se zove dan.
Sve se tiša, sve se miri, - Svet je kanda sad još širi - A beskrajnost u crnini Želi negde da odane, Pa na moju dušu pane, Tu preblede, kao da je Crnja rani moć, - Gledi na me, ostavlja me, - to se zove noć.
Gost
Gost
Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 22 Maj - 22:30
Potrebno mi je...
Potrebno mi je mnogo sunca, i to nocu, jedno da me susrece, jedno da zamnom svetlost baca, u ponoru jednom dubokom, jedno da nosim u ruci kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nezhnosti, i to svakog dana, i mnogo od miloshte rechi, potrebno mi je primirje izmedu srca i seccanja izmedu neba i bola koji pred njim klechi.
Potrebna su mi dobrodoshlicom ozarena lica mnoga, i to svakog trena, potreban mi je prijatelj i to shto veci, potrebni su mi mostovi viseci preko mrzhnje, preko nesporazuma nepremostivoga.
Gost
Gost
Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 22 Maj - 22:33
NEMAM VIŠE VREMENA
Nemam više vremena za duge rečenice,
Nemam kad da pregovaram,
Otkucavam poruke kao telegrame.
Nemam vremena da raspirujem plamen,
Sad zaprećem šake zgorela žara.
Nemam više vremena za hodočašća,
Naglo se smanjuje putanja do ušća,
Nemam kad da se osvrćem i vraćam.
Nemam više vremena za sitnice
Sad treba misliti na večno i neobuhvatno.
Nemam kad da razmišljam na raskrsnici,
Mogu stići jedino kudgod u blizinu.
Nemam vremena da išta izučavam,
Nemam vremena sad za analize,
Za mene je voda sada samo voda
Kao kad sam je pila sa kladenca;
Nemam kad da razlažem na sastojke nebo,
Vidim ga onakvo kakvo ga vide deca.
Nemam više vremena za bogove tuđe,
Ni svoga nisam dobro upoznala.
Nemam kad da usvajam zapovesti nove,
Mnogo mi je i starih deset zapovesti.
Nemam više kad da se pridružujem
Ni onima koji istinu dokazuju.
Nemam kad da se borim protiv hajkača.
Nemam kad da sanjam,da lagano koračam.
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Desanka Maksimović Sub 11 Avg - 10:05
SREĆA
Ne merim više vreme na sate, ni po sunčevom vrelom hodu; dan mi je kad njegove se oči vrate i noć kad ponovo od mene odu. Ne merim sreću smehom, ni time da li je čežnja moja od njegove jača; sreća je meni kad bolno ćutim s njime i kad nam srca biju ritmom plača. Nije mi žao što će života vode odneti i moje grane zelene; sad neka mladost i sve neka ode: on je zadivljen stao kraj mene.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Desanka Maksimović Ned 21 Okt - 17:06
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
Shadow
ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 23 Okt - 22:20
''PAUKOVA LjULjAŠKA''
Zaspala je malo paukova mama, on u šumu - klis!
Ljuljašku istiha splete, pa se njiha: Uvis, uvis!
Gledale ga ptice tako navrh žice, zastao im dah.
Gledali ga mravi u zelenoj travi, pa ih bilo strah.
Opazi ga cveće kako kroz zrak šeće. Zaplaka uglas:
- Šta će, šta će biti ako prsnu niti, a paučić – tras!
Mina
Poruka : 7923
Učlanjen : 15.11.2011
Naslov: Re: Desanka Maksimović Pon 11 Feb - 20:10
''Ostaviću vam jedino reči''
Izložba ''Ostaviću vam jedino reči'' koja će biti organizovana povodom 20 godina od smrti Desanke Maksimović biće otvorena 14. februara u Narodnoj biblioteci Srbije
Jedna od autorki izložbe i viši bibliotekar Narodne biblioteke Srbije Mirjana Stanišić rekla je Tanjugu da će izložba imati nekoliko segmenata i sadržaće rukopise pesama za odrasle i za decu.
Dečji deo će biti odvojen fizički zbog grupnih poseta - škola i ekskurzija i biće priključen dečjoj biblioteci koja se nalazi u holu NBS.
"Biće izloženo i sve ono što stručna javnost i svaki zaintersovani posetilac želi da vidi - rukopisi pesama Desanke Maksimović u što većem broju, pisma, pozivnice za značajne dogadjaje u Beogradu i u svetu, a pozivali su je predstavnici izvršne vlasti SFRJ, SRJ, ambasadori, značajni ljudi iz ŠSR-a, Francuske, Nemačke.." ispričala je Stanišićeva koja je i sekretar Zadužbine Desanka Maksimović.
Među izloženim eksponatima biće i njene lične stvari, članske karte - Narodne biblioteke Srbije, srpskog PEN centra, Udruženja književnika Srbije, razglednice, čestiitke za Novu godinu koje je dobijala od značajnih ličnosti, a u jednom delu izložbenog prostora nećiće se prepiska koju je dobijala od dece koju je veoma volela i svih ostalih prijatelja, kao i književnika koji su joj pisali sa različitih putovanja.
Prema rečima autorke izložbe, u okviru postavke će se naći i prevodi Maksimovićeve, jer se veoma malo zna o tome da je ona volela da prevodi pesme i kasnije ih prepevavala da budu u duhu našeg jezika.
Stanišićeva je najavila i da će deo rukopisne gradje Desanke Makismović koja je na raspolaganju Narodnoj biblioteci Srbije biti digitalizovana i činiće 11. tom celokupnih dela te pesnikinje koje su objavili Zadužbina Desanka Maksimović, JP ''Službeni glasnik'' i ''Zavod za udžbenike''.
Pored Stanišićeve, autorke izložbe su i viši bibliotekari Narodne biblioteke Srbije Biljana Kalezić i Brankica Resan.
Izložba je jedan od tri programa koje Narodna biblioteka organizuje u okviru manifestacije ''Desanki u čast''.
Pored izložbe, koju će otvoriti ministar prosvete Zzarko Obradović, 11. februara glumica Rada Djuričin će izvesti monodramu "Oporuke Desanke Maksimović'', a u sredu, 13. februara, biće održano poetsko veče "Tako je govorila Desanka".
Desanka Maksimović je preminula 11. februara 1993. godine.
akter
aquariusaqua
Elita
Poruka : 3297
Učlanjen : 01.12.2011
Naslov: Re: Desanka Maksimović Pon 11 Feb - 20:35
Dve decenije od smrti Desanke Maksimović 11.02.1993. - 11.02.2013.
Dve decenije od smrti jedne od najpoznatijih srpskih pesnikinja Desanke Maksimović obeležava se danas različitim manifestacijama u gradovima širom Srbije.
Vlada Srbije je 2013. godinu proglasila godinom Desanke Maksimović u čiju će čast biti održavane različite manifestacije, a planirano je i da bude izdata poštanska marka, kao i zlatnik i srebrnjak s njenim likom.
Slovo o ljubavi
Ako se volite ljubavlju koja buja u samoći, od razdaljine, koja je više od sna nego od svesti, i po rastanku drhtaćete od miline mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika, sa strahom od sagrešenja, koji kao ptica o kavez lomite krila, sećaćete se uvek jedno drugom lika. I po rastanku zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice i u ponoć hodaš budan po bašti, ako te lomi neutoljena želja luda, sećanja na nju nikad se nećeš spasti.
Onih s kojima se igramo oko vatre, a bojimo se da je dodirnemo, s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi, sećaćemo se dugo ma zavoleli zatim i druge.
Ako je želiš bezgranično, a sediš kraj nje bez glasa slušajući bajku koja se u vama radja svanuću slično, pamtićeš je i kad se zima pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju da je ljubav maslačkov puhor koji svaki dodir može da strese, ako voliš u njoj i san i dete, ako ti je bez nje pusto i gluho, misao na nju budiće te i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni s kojima se grlili nismo, čije su nam usne ostale nepoznate, kojima smo samo s proleća, u snu, pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti, medju kojima nema spojenog suda krvi i krvi vrele, a srca im se dozivaju ludo, zaboraviti se neće ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu, a bojite se taj nož izvući kao da ćete tog časa umreti, pamtiće te on, setiće te se i umirući.
Oni zbog kojih srca osećamo kao ranu, ali ranu zbog koje se jedino živi, u sećanje nam banu i kad zavolimo druge – i osetimo se nesrećni i krivi.
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
Naslov: Re: Desanka Maksimović Čet 18 Jul - 12:23
Dodir
Noćas me u snu tače neka ruka, Ne znam koja, Sasvim kratko, Samo večnost do tri dok izbroja. I od tog dodira dođe do spoja Mene i nekog zvezdanog sveta Ne znam sa kojom od bezbroja Maglina, zvezda i planeta, Sa kojom od duga. Samo nijednoga nebeskog sloja, Nijednog kruga, Ne mogoh se setiti kad se prenuh
Sem one ruke Zaboravih sve u trenu.
Buba
Poruka : 11959
Učlanjen : 13.01.2013
Naslov: Re: Desanka Maksimović Ned 22 Sep - 10:56
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Desanka Maksimović Pet 28 Mar - 13:47
Samoća
Bilo bi mi suviše da sretnem kogagod: kao reka skrivena smeje se moja samoća i plavi se nada mnom neba svod. Ostavila sam za sobom zla i dobra vezana za radosti sveta. O, kako se sada smeje moja samoća u dva, tri malena cveta što uz put radosna ih pobra'.
Suviše bi mi bilo da sretnem kogagod, kad daljina ima snova belu draž i budi se nada mnom neba svod. Kao pod srebrom trepti na bregu raz ispod zagrejane magle i reka u dolini plavi se.
O, kako je dobro, sit ljudi i lutanja, posaditi ovde svoja ćutanja, gde radosti kao i osmesi vode od neba jedino zavise.
I našto bi mi da sretnem sada kogagod, kad srce moje cveta u samoci i treperi kao zvezda neba svod. O, da mi je lepotom neba tako moći napojiti svaki duše žedni kut, i nad zeljama prolaznim imati vlasti, pa hoditi dotle niz beli tudjinski put dok mi oči zauvek ne zaborave one sto u dalekom kraju borave, i za kojima cveta u samoći, ko cvet u suncu, tuga moje strasti.
Našto bi mi i noćas da vidim kogagod: puna je mene same moja osama i ćuti nada mnom neba svod. Tišina tužna doline uvija i prozore moje dotiče, kad mine tamom, zlosluto krilo nocnih kukuvija. Preliva se noćas mnome moja osama kao jutarnji cvetovi rosama; a ni sad još nisam sita drugovanja duše sa sobom samom.
I mislim: zašto sam ikada srela kogagod, jer ma s kim bio, čovek je uvek tužno sam, i vezuje nas samo neba svod. Usamljen je i onaj kome dušu dam, usamljena sam i ja i uzalud molim očima malo duše u ljudi sto prolaze: sama sam i kad volim, i sama cu otici u smrt. O, čovek je s čovekom uvek tužno sam; vezuje nas samo neba hram i zemlje tužni vrt.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Poslednji izmenio katarina dana Pet 28 Mar - 14:03, izmenjeno ukupno 1 puta
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Desanka Maksimović Pet 28 Mar - 13:51
Ja i ja
O kad bih mogla samo jednom ja nekuda iza bregova pobeći od sebe. Sasvim sama i vedra projurila bih kroz šume, razgrnula livadi nedra. Ja i ja - Desanka Maksimović
U život bih se zagnjurila, svakom bih ruku pružala. Sa strašću bih se požurila
da vidim u životu kako je, duša nečija ako je za radost stvorena.
Jer od rođenja sa mnom, ma kud se mrakla, idem ja večno sumorna.
A meni se uvek dopadalo: kad su ptice kroz noć letele, kad je lišće tiho opadalo;
kad su senke u san sletale, kad me ljudi nisu voleli, kad su stvari duši smetale.
Oduvek je jedna ja slutila kobi, suze i bolove i radosti moje sve pomutila
Oduvek me slatko zlostavljala: ni u šumi, ni u ljubavi, ni u radu ni časka me nije ostavljala.
Znam umreću i ostariću: a nju uvek mladu, zavek žednu bolova na zemlji ostaviću.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Desanka Maksimović Sre 7 Maj - 17:18
Šumska zvezda
Ispleo pauk u granja zelenom gnezdu nežnu zvezdu.
Pesma je zatalasa, miris zaleluja, svetlost je niha: može svakoga časa nestati nežna i tiha šumska zvezda.
Može je na trn i kamen oboriti rose grumen; može je zgoreti u noć svica biserna rumen; može joj srce razneti leptira koga krilo.
Ali svejedno, prolazi sve kao da nije ni bilo: nestaje zvezda koje sam plela nad životom, nestaće zvezda što lepotom večnom vrh šuma sijaju.
Svejedno kad: da li dogodine ili sad, ili posle hiljadu hiljada vekova; svejedno zbog čega: da li od zmije, rđavih lekova, ili tajnog uzroka kog,
znam samo, nestaćemo i šumski pauk, i ja, i Bog.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Desanka Maksimović Čet 22 Maj - 16:43
Volela se dva vetra
Volela se dva vetra s dve planine
kao sto se vole dva sunca,dva duha,
kao sto se vole dva vida i dva sluha,
ili sjaj sunca sa sjajem mesecine,
ili s nebesima ledene visine.
Grlili se iznad brda i poljana,
u liscu granja i iznad bezdana,
nisu znali sta od sebe cine,
nit grlec se koje je od njih koje,
ni umeli da se razmrse,razdvoje.
Kad se polome o krseve o granje,
voleli se tugom i secanjem
dva vetra sa neke daleke planine
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Gost
Gost
Naslov: Re: Desanka Maksimović Čet 18 Dec - 10:42
Ma šta da se tužno zbiva u srcu mom: ja sunce volim.
Eno ga bukti u vidika nemirnom naboru; eno ga leprša u bulki krilatom saboru; eno ga smeje se blistavo na reci ispod mosta.
I meni je dosta, da sve zaboravim: jer kratko boravim ovde, gde me je srce zabolelo i život čudno zavoleo. (''Svejedno mi je'')
Gost
Gost
Naslov: Re: Desanka Maksimović Pet 27 Feb - 8:02
I jesi i nisi pesma. Zametnula si se bila za vreme jednog nesna cula sam te vec u sluhu, razabirala sam ti reci. Bila si vec zivo bice u mom duhu.
Sta li te to spreci da postanes pesma? A dok jos u meni disa dok te ruka ne napisa bivala si sve lepsa, kao Mesec uz nebesa svetlela si iz mog nesna
Njihala si se u meni na ljuljaskama zvuka, nicala si se iz slatkih muka, bila sam te lepote svesna. Sta li te to spreci da postanes pesma?
Vendi
Član
Poruka : 207
Učlanjen : 23.03.2015
Naslov: Re: Desanka Maksimović Sub 9 Maj - 13:05
ŽENA
Srce mi je milosti izvor; Moje reči se uz rane previjaju Kao listovi lekovitog bilja, Koraci mi umeju da vode I one što lutaju bez cilja.
Mene privlače oči nesrećnika I čela samoubica Nesanicom ispijena. Sa moga čita se lica Da sam deset puta sestra Pa jednom žena.
Ne bih mogla voleti bez tuge. Rodjena sam da na krilu nišem Bolove čije dok ih ne ublažim, Rodjena nad čijim snovima Nemirnim da uplašeno dišem.
Ne bih mogla voleti bez tuge Ni radosnoga priviti na nedra. Ne bih mogla pružiti ruku Onome kom laka su jutra, A uzglavlja vedra.
Rodjena sam da živim za drugog. Preliva se samilost srcu preko rubova. Na dlanima mi piše da znaju da vidaju, U očima da umeju da greju, Na usnama da gorčinu skidaju...
Najveću pažnju posetioca privukla je slika sahrane kragujevačkih đaka, streljanih u Drugom svetskom ratu. Bol i jeziva tuga na izrazima malenih devojčica i njihovih majki, rasplakala je i one najjače.
O stravičnom događaju Desanka Maksimović napisala je pesmu pod nazivom "Krvava bajka":
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN