Prizivanje duhova



Oko toga da li je prizivanje duhova samo igra ili je to nešto ozbiljno i opasno mišljenja su baš podeljena,mogi su čuli za prizivanje duhova a neki su i učestvovali u tom činu crne magije.

Najcrnja od svih umetnost crne magije je nesumnjivo prizivanje duhova, drevni metod komunikacije sa mrtvima. Umetnost podizanja mrtvih i kontrola njihovog duha nekromanisi uzima svoje ime od grčkih reči koje znače “mrtav” i “gatanje”.

Prizivanje duhova može se podeliti na dve glavne grane:

Proricanje pomoću duhova, i gatanje iz leševa. Drugi metod dovodi do iskopavanja leševa i skrnavljenja grobova zarad jezivijih čari koje mađioničari i veštice smatraju neophodnim za efikasno obavljanje magične umetnosti.

Prizivanje duhova je univerzalna praksa još od doba antike, samo duboko obučen, hrabar i smiren mag ima bilo kakve šanse za uspeh u tom poduhvatu, koji je krajnje opasan, jer ne samo da je pakt sa đavolom neophodan, već se očekuje da će “astralni leš” imati intenzivnu želju da ponovo živi i mogao bi da apsorbuje energiju iz života živih bića, produžavajući njegov život, tako da, ako nije preduzeo odgovarajuće mere, mag može biti u velikoj opasnosti.

Za prizivanje mrtvih mađioničar mora da dobije pomoć moćnih duhova, kako radi njegove sopstvene zaštite tako i za primoravanje mrtvih ili duhova da se potčine volji maga. Magovi iz antičke Grčke prizivali su ovlašćenja moćnog Korea, Persefona, Ereshkigala, Adonisa, Hermesa i Tota. Prema ritualu koji je opisao Seneka, poznati rimski mudrac, pozivanje mrtvih obuhvata ne samo paljenicu, već i krvlju natopljena oltar.

Miris mora biti pažljivo proizveden od sagorevanja tvari za moć. Elaborat pripreme uključuje pažljivo proučavanj pozicije planeta, a posebno Meseca i uticaja Saturna.

Prostor za operaciju treba da bude izabran sa pažnjom, najpovoljnija je neka usamljena raskrsnica u šumi ili u polju.



Kada je vreme pogodno za prizivanje, niz koncentričnih krugova moći mora da se povuče na terenu a okviru njih se upisuju krstovi i drugi simboli, zajedno sa svetim imenom Boga. Krug mora biti blagosloven i osvećen .Mag i njegov pomoćnik stoje u centru, pod zaštitom svetih imena od svih opasnosti. Zatim,sa štapićem u ruci, mag poziva mrtve da dodju, koristeći imena moći.

Eliphas Levi i drugi magovi su preporučivali potrebu za nekim pokušajem identifikacije između živih i mrtvih, kao na primer prisustvo portreta, kao i deo hleba koji bi duh bio pozvan da jede. Mag poziva mrtve po imenima i, ako je uspešan, on mora da se suoči sa zastrašujućim iskušenjem besa duha koji je primorana protiv svoje volje da se vrati u područje života. Ponekad se mrtvi pojavljuju u obliku besnih životinja besni oko kruga i prete da će rastrgnuti maga i njegovog pomoćnika.

Kada duh konačno poklekne pred voljom maga on se često transformiše u golog muškarca koji je spreman da odgovori na pitanja koja mu se postave.
prizivanje duhova
Posle ispitivanja potrebno je odbaciti duhove, koji obično nestaju usred oblaka sumpora. Ni pod kojim okolnostima mag ne treba da napusti zaštitu magičnog krug pre ovog. On takođe mora da ukloni sve cveće sa mesta i posle ga spali kao i da sahrani pepeo duboko u zemlji.

Cela operacija je puna strašnih opasnosti, i najmanje odstupanje od obreda može da podrazumeva uništenje izvodjača.

Prizivanje duhova radi zabave

Mnogi su prizivali duhove radi zabave pomoću čaše ili igle ovo obično bude bezuspešno ali je zabavno zbog doze adrenalina koja se ovom prilikom dobija.

Potrebna je jedna staklena čaša i 42 kockasta papirića
Na svakom od 30 papirica treba ispisati po jedno slovo i poredjati ih oko čaše tako da se napravi krug .Na 10 papirića treba napisati brojeve od 0 do 9 istaviti ih u polukrug unutar kruga sa slovima .Na dva papirića treba napisati “DA” i “NE” i postaviti ih jedan do drugog blizu centra kruga.Okrenite casu naopako i stavite je u centar.Kažiprst leve ruke postavite na čašu i pozovite nekog duha izgovarajući ime neke umrle osobe.
Za ovo su potrebne barem tri osobe.Ako čaša počne da mrda znači da se duh javio.Kad postavite pitanje ako čaša ide ka “DA” odgovor je znači DA….

Isto se može uraditi i sa iglom udenutom u crveni konac dužine oko 30-40 centimetara.Na veći papir u krug ispišemo 30 slova unutar njih u manji krug ispišemo brojeve od 0 do 9 a blizu centra jedno naspram drugog “DA” i “NE” .Igla se postavi u centar a konac se drži pravo odozgo.Duh se priziva po imenu ako se javi igla će početi da se pomera.Za odgovore DA igla će ići ka da a za NE suprotno, na pitanje o nekoj osobi igla će se nagnuti ka početnom slovu njenog imena ,za datume ka brojevima.

Net

Snimak koji uliva strah u kosti: Kamera zabeležila utvaru



Autori popularne emisije "Lovci na duhove" rešili su da provere glasine koje kruže o ukletom pozorištu u Ilinoisi.
U ukletom pozorištu u američkoj državi Ilinois, "Lovci na duhove" uspeli su da kamerom uhvate jednog

Prema pričama ljudi koji su u ovom pozorišti osetili paranormalne aktivnosti, zgradom hoda malo dečak, kao i žena u belom, koja se pojavljuje na balkonu.
Novinari su uspeli da snime glas dečaka, kao i pojavi na balkonu, za koju veruju da je duh žene.

Pogledajte video.



Vesti

Kako se “razgovara” sa duhovima?



Sve do 1847. godine prizivanje i kontakt sa dušama preminulih je u svetu, a posebno u Evropi bilo izvodjeno tajno i u zatvorenim krugovima, a u javnosti se o tome nije govorilo. Iste godine u mestu Hajdvil državi Njujork u kući porodice Foks počeli su se dogadjati noću i danju neobični slučajevi lupkanja, pomeranje nameštaja za koje su istraživači neobičnih pojava ustanovili da dolaze od nekog duha. Po savetu jednog spiritiste kopanjem u podrumu je nadjen jedan kostur za koji je komunikacijom sa duhom istog, koji se preko dva medijuma, predstavio kao Čarls Hejn ustanovljeno, da je to prethodni stanar kuće, koga je jedan sused opljačkao, ubio i zakopao u podrumu.

“Razgovor” sa ovim duhom su vodile ćerke Margaret i Keti Foks od dvanaest i petnaest godina koje su spontano postavljale pitanja, a lupkanjem (jednom Da, dva puta Ne) dobijale su odgovor od duha. Sve novine u Americi su prenele ovu vest i tako je pokret spiritista u Americi dobio nove pristalice, a o mnogim neobičnim pojavama počelo se govoriti javno. Samo pet godina kasnije 1852. godine u Klivlendu je održan “Prvi Svetski kongres spiritista”. Na isti su došli mnogi gosti, čak i iz Evrope a na istom su izneti mnogi primeri i održane javne seanse radi dokazivanja tvrdnji, da se sa dušama preminulih zaista može kontaktirati.

Pronalaskom takozvane “Oui – Ja” - table na kojoj su ispisana sva slova alfabeta i brojevi od 1 do 10, napravljen je “aparat” pomoću koga se konačno mogao sa duhovima voditi “pravi” razgovor, tako što je medijum ili vodja seanse postavljao pitanje, a duh “ pomerao” pločicu na odgovarajuća slova, ispisujući tako odgovor.
Iako je ova tabla zvanično konstruisana 1880.godine u Parizu, u Egiptu je prilikom istraživanja grobnica nekih faraona nadjeno više sličnih tabli sa staro-egipatskim znacima, koje su kako se pretpostavlja koristili sveštenici prilikom obreda proricanja, prizivanja duhova i onostranih sila, dakle još pre nekoliko hiljada godina.



Tabla za "razgovor" sa duhovima

Kako piše u spiritističkoj i literaturi koja se bavi ovim pitanjima i drugim neobičnim fenomenima , svako može izraditi takvu tablu, čak i na običnom kartonu i uz prisutne bar tri osobe pokušati da uspostavi kontakt sa dušama preminulih. Kako se tvrdi za ovo je najbolje vreme ponoć, ali je to moguće i tokom cele noći, pa čak i tokom dana ako su osobe koje to rade senzibilne ili poseduju neka izraženija spiritualna svojstva.

Autor je imao prilike da 1984. godine prisustvuje više puta takvim seansama na kojima se putem priručno napravljene table i manjom čašom od stakla, uspostavljala veza sa duhovima. Sve seanse su održane tokom dana u prisustvu od tri do pet osoba i na jednoj je prizvan duh jedne od najpoznatijih ličnosti jugoslovenske posleratne istorije.
Vodja sense jedna sredovečna službenica postavljala je glasno pitanja, dok se čaša pomerala na odredjena slova ispisujući odgovore. Medjutim, kada je duh iznenada bez pitanja počeo da ispisuje imena prisutnih osoba, to je na sve delovalo veoma šokantno, pa je ova seansa prekinuta.

Danas je medjutim sve manje kontakata sa duhovima preko medijuma u zemljama zapadnih kultura, a metode hipnoze i retrokognicije dovode u “ direktnu vezu” ljude sa svojim preminulim rodjacima, prijateljima, vraćaju u prošle živote i inkarnacije od čak više hiljada godina unazad.

Period posle Drugog Svetskog rata je vreme kraja rada poznatih medijuma i počinje period tkzv. “ekstrasensa” - ljudi koje svoje parapsihološke moći otkrivaju na sasvim drugi način, psihokinetičkom energijom delujući na materijalne predmete i ljude oko sebe. Posebni su ali ne i novi, spontani fenomeni susreta ljudi sa duhovima preminulih osoba na raznim pustim – nesvakidašnjim mestima, pored groblja, na putu i mestima gde su se nekad dogodile različite nesreće i udesi. Tako su poznate mnoge priče o devojkama u beloj ili crnoj odeći kako “stopiraju” pored puteva ili stoje na raskrnicama čekajući nekoga da ih poveze, da bi vozači ubrzo konstovali da je im je “stoper” iznenada izčezao iz automobila ili kasnije zadovoljavajući radoznalost saznaju da je njihov putnik ili putnica nesrećno preminula/o pre mnogo godina na ovaj ili onaj način. Reklo bi se dakle da je u poslednjem veku aktuelan poseban vid komuniciranja duhova sa ovim svetom ili obrnuto, medju kojima je i poznat fenomen automatskog pisanja kada javnosti potpuno anonimne osobe različitih zanimanja, stručno ili umetnički neobrazovane, počinju odjednom da pokazuje čudne sposobnosti, kao naprimer Rosmari Braun (Rosemary Brown) iz južnog Londona koja je odjednom počela da ispisuje note nekih kompozicija i da ih svira na klaviru i to ne bilo šta od muzike, već kompozicije Betovena, Šopena, Franca Lista i drugih poznatih davno preminulih kompozitora.

Poznati su i drugi primeri “novih” fenomena tkzv. “Psi – Art - autora” što znači “autora umetničkih dela koja stvaraju u posebnom psihološkom stanju”. Verovatno u poslednoj deceniji je najspektakularniji takav parapsihihološki umetnički talent pokazao sada četrdesetogodišnji Brazilac Luiz Antonio Gaspareto, koji slika grafike, akvarele ili ulja najpoznatijih svetskih slikara. Neverovatnom brzinom svejedno u kojoj tehnici, čak i zatvorenih očiju on pravi slike koje odišu potpuno istom tehnikom i stilom najpoznatijih slikara iz vremenske distance do čitavih pet vekova unazad: Monea, Velaskeza, Rubensa, Van Goga, Ticijana i drugih. On može slikati i tako što započne sliku odozdo , sa strane ili iz bilo kog ugla . Vrhunac njegovih moći je kada slika levom rukom jedan portret, a desnom neki pejsaž i to naopako, odozdo nagore.

Da se ne radi o nekakvoj prevari, jedna od najpoznatijih TV kompanija na svetu BBC je u programu “Nationwide” juna 1988. godine, a što je više puta reprizirano na svim svetskim TV stanicama, prikazala snimak sačunjen sa tri kamere iz svih uglova milionskom audotorijumu kako je Gaspareto za samo 75 minuta izradio 21 sliku velikih formata desetak najpoznatijih svetskih slikara u tehnikama pastela, akvarela i ulja, a neke od njih bez četkice – samo prstima. Kako je izjavio Gaspareto, on jednostavno zapadne u neku vrstu lakog transa i ruke mu same počinju da “rade”, dok on samo ima nejasnu viziju onoga što će nastati na platnu. Kada je pre više od dve decenije otkrio ovo svoje neverovatno umeće izjavio je da je u jednom polusnu ili transu imao viziju nekoliko ljudi obučenih u odela iz prošlosti koji su mu na neki način preneli saznanje da je izabran da pokaže svetu ponovo njihova poznata i nepoznata dela. Zanimljivo je da je Gaspareto neprekidno pod budnim okom lokalne policije, pošto su tokom godina mnogi trgovci umetničkim delima poželeli da se domognu njegovih radova, kako bi ih preprodali kao originale.

Mogu li , kako i koliko duhovi uticati na naš život ?



Danas postoji mnogo medicinskih dokaza koji ukazuju na to da duhovi preminulih, mogu da utiču na žive ljude kroz fizičku ili mentalnu vezu, čime im nanose štetne fizičke i emocionalne posledice i simptome bolesti,” tvrdi dr W. Baldwin u svojoj knjizi „CE-VI “ ili “ Spirit Releasement Therapy ” . On tvrdi da u našu objektivnu realnost spada i „fenomen kačenja“ na ljudsku auru duhova preminulih ili nekih spiritualnih entiteta sa namerom da utiču na misaone procese i ponašanje žrtve, a u određenom broju slučajeva sa pokušajem preuzimanja potpune kontrole ponašanja domaćina (vidi pojam Larve). Mada je ovaj fenomen u mnogim narodima čest i poznat jer se pojavljuje i danas pod pojmom “opsednutost “, zvanična nauka mu još uvek ne posvećuje dovoljnu pažnju, tako da u vezi istog fenomena danas ima mnogo konfuzije i razlika u tumačenju na religioznom, spiritualnom, medicinskom ili ezoterijskom planu.

Zanimljivo je da se ovim fenomenom bavio i J.W.Gete koji u pismu dr Ekermanu (Eckermann) izmedju ostalog kaže : „ Oko nas postoje dobre i loše stvari koje su u mirovanju ili u kretanju. Izvesno je ali ljudi još ne veruju da se najveći broj bolesti posebno onih duševnih može izlečiti psihičko - dijetetskim metodama. Hvala Bogu, jedan bečki lekar po imenu dr Wilhelm Stekel je to otkrio i napisao. ( „Bolesti veka “, Beč 1806. ) Boravak u prirodi na svežem vazduhu, naše je pravo okruženje. Ali čoveku ne mogu pomoći ni vazdušne banje, ni gimnastika, ni priroda, ni doktori ukoliko je bolest u našim grudima, u duši . Dakle radi se o posebnim duševnim oboljenjima, a ne telesnim. Medjutim, prosvećeni lekari kroz tkzv. „duhovnu terapiju “ mogu pomoći , posebno kod pogrešnih dijagnoza“, pisao je Gete. Inače dr Stekel je ove „duhovne terapije“ nazvao: „ Odstranjivanje stranih psihičkih tela“.



Ipak poslednje decenije broj medicinskih stručnjaka, psihijatara i psihologa širom sveta koji se samostalno posvećuju izučavanju ovog fenomena postaje sve veći. Tako prema objavljenim rezultatima istraživanjima neformalne grupe američkih psihijatara, psihologa i hipno-terapeuta: dr Morris Netherton, dr W. Baldwin, dr Elisabeth Fiore, Prof. Irene Hickman i drugih, većini nas se tokom života “pridruži” jedan ili više psiho-fizičkih ili fizioloških ‘entiteta’ , koji su ovozemaljskog porekla, ali takodje mogu da budu i iz drugih kosmičkih nivoa i civilizacija. Pomenuti naučni radnici nazivaju te entitete “ duhovnim privescima” ili “duhovnim prilepcima” ( Spirit Attachments).

Prema pomenutom istraživanju postoje tri glavne vrste “ privezaka” a to su:

"Obični duhovi” – privesci (duhovi preminulih ljudi)

"Demoni- privesci“ (entiteti Sila mraka )

"Vanzemaljski privesci“ (entiteti iz drugih dimenzija i kosmosa)

Obični duhovi - privesci

U ovoj grupi radi se o duhovima preminulih ljudskih bića koji su nakon smrti iz nekih razloga ostali u visini naše ravni postojanja tj. nisu otišli u tkzv.4-ti denzitet (nivo) kroz već opisani poznati - “tunel do svetlosti”. Ukratko rečeno, svest ili duša čoveka je kao jedinka večna, a fizičko telo mu je samo “odelo“ dok boravi na tkzv. trećem „denzitetu“ - nivou. S obzirom na opšte nepoznavanje spiritualnih pojmova i zakona u kakvom je najčešće većina ljudi kod nas, često se dogadja da duh preminulog posle smrti pokušava na sve načine da se zadrži na „ovozemaljskoj ravni“, najčešće zbog konfuznog stanja svesti i straha.

Takav duh ostaje i dalje “vezan za zemlju”, umesto da prodje kroz „Svetlosni tunel“ u sledeću dimenziju. U tom stanju duh ne želi da prihvati činjenicu da je “umro”, jer i dalje poseduje svest i sećanje o sebi i svojoj okolini, svoje eterično telo percipira kao fizičko, gubi osećaj za vreme, a njegovo ponašanje ostaje u skladu sa njegovom bivšom ličnošću za vreme života. Tako, negirajući činjenicu da su napustili fizički nivo postojanja, takvi duhovi na svaki način pokušavaju da nastave “život” kakav su ranije vodili. Jaka emocionalna osećanja: strah, krivica, griža savesti, pravdoljubivost, velika tuga, jaka emocionalna vezanost za odredene ljude ili mesta, želja za osvetom nakon nasilne smrti, pa čak i obična radoznalost, utiču često da neki duhovi ne odu tamo gde bi trebalo. Većina ljudi umire s nekim predubedjenjima koja nemaju veze sa objektivnom realnošću. Tako dr W. Baldwin opisuje slučaj jednog katoličkog sveštenika koji se nakon svoje smrti zakačio na auru kao larva svom sinu “jer po njemu tamo nije onako kako je on očekivao i on neće nigde da ide, sve dok ne bude bilo “onako” kako on misli da bi trebalo da bude”. Takodje, ljudi koji umru u nekoj nesreći, zbog neke eksplozije ili u nekom požaru, dobijaju strah od jake svetlosti i uporno beže od “tunela svetlosti” . Ljubomorni i posesivni bračni dugovi često imaju naviku da se nakon svoje smrti “zakače” za auru svom bračnom drugu. U nekim slučajevima preminuli članovi porodice se “kače” nekim mladjim živima, zbog emocionalne vezanosti ili sa namerom “da im pruže zaštitu ili ih usmere na pravi put”.

Tako se na primer preminuli roditelji često “kače” na auru svojoj deci. U svakom od ovih slučajeva, gledajući sa moralnog aspekta , radi se o ataku na žrtvu bez obzira na motive duha uticanjem na njen proces razmišljanja, buduće ponašanje, kršenje volje i remećenje sudbinskih projekata tih ljudi. Time se atakuje i duh napadnute osobe i sprečava njegova ovozemaljska misija. Ovi entiteti “prikače” svoje etersko telo na čovekovu auru tj. energetsko polje koje obavija fizičko telo, na neku od čakri ili za bilo koji drugi deo tela ili organ (glavu, vrat, grudi, ili neki ekstremitet i sl.). Posebno treba napomenuti da primaoci transplantiranih organa drugih osoba, mogu zajedno s njima dobiti i dušu preminule osobe koja je bila donator, ili neki “prikačeni” entitet, što je psihijatrima poznato kroz nastanak mentalnih poremećaja primalaca. Mnogi entiteti ljudskog porekla tako pokušavaju da u telu žrtve dožive nešto što su propustili dok su oni bili živi. U većini slučajeva, neposredno nakon “kačenja”, žrtva primećuje da “nešto nije u redu”, odjednom počinje da menja raspoloženje i navike, počinje da voli stvari koje ranije nije volela, počinje drugačije da razmišlja i da se ponaša. U nekim slučajevima mogu se pojaviti i neke fobije i strahovi koje žrtva nije ranije imala. Naprimer, ukoliko je čovek poginuo zbog pada sa neke visine, recimo u avionskoj nesreći, a njegov duh se “prikačio”, žrtva se odjednom počinje bojati visine ili letenja avionom.

U knjizi “CE-VI” dr W. Baldwin navodi slučaj jedne devojke koja je odjednom počela mnogo više da jede i da se deblja neposredno nakon smrti svoga oca. Inače njen otac je bio oboleo od raka creva i bio nekoliko meseci pre smrti samo na infuziji, jer nije mogao da jede, pa je umro izgladneo. Nakon smrti, kako je utvrdjeno po hipnozom devojke, njegov duh se prikačio ćerki koja je potom odjednom dobila neutoljivu glad. Domovi za stare i bolnice su posebno pogodna mesta gde se duhovi neposredno preminulih najčešće “kače” drugim pacijentima, članovima porodice, bolničkom osoblju ili posetiocima. Svaki čovek ima odredjenu prirodnu zaštitu protiv napada drugih entiteta , medjutim u nekim slučajevima prirodna zaštita i imunitet koji se ogleda kroz snagu zračenja aure, može da oslabi. To se dešava recimo kod slučajeva velikog premora, neke ozbiljnije preležane bolesti, psihičkih trauma, depresije, za vreme anestezije itd. Što je čovek mentalno i psihički slabiji, utoliko je lakša meta za kačenje entiteta.



Takodje, osobe koje se upuštaju u praktikovanje seansi prizivanja duhova, imaju velike šanse da im se zakači neki od ovih entiteta, jer su ovi tada “pozvani” na zemaljski nivo. Mnogi psihijatri, psiholozi i hipno-terapeti koji se bave ovom problematikom, lečenjem hipnozom ili retro-hipno-analitikom tvrde da se između 70% i 90% ljudi nalazi u nekom periodu svog života pod direktnim uticajem nekih diskarniranih (bestelesnih) entiteta. Moguće je takodje, da se na auru jedne osobe “zakači” i veći broj entiteta koji mogu biti različite vrste i porekla, koji crpu energiju iz žrtve, što može često uzrokovati najrazličitije duševne i fizičke bolesti sa smrtnim posledicama.

U ovu grupu duhovnih privesaka se mogu ubrojiti i tkzv. „fragmenti negativne svesti“ drugih ljudi ili “larve” koje se takodje mogu “zakačiti” drugim ljudima npr. kod crnomagijskih obreda: “bacanja čini, uroka, kletve” i drugih načina emitovanja negativne PSI-energije i crno-magijskih delovanja. Sa tim u vezi je važna preventivna odbrana od “kačenja” entiteta, koji se smatraju posledicom tkzv. “Psi-napada”.

Demoni privesci – Sile mraka



Druga kategorija “entiteta-privezaka” su tzv. “Demoni” kako ih ljudi najčešće nazivaju, dok oni sebe označavaju “entitetima Sila mraka”. Inače pod “Silama mraka” podrazumevaju se snažne koncentracije negativnih spiritualnih tvorevina, koje se stvaraju na odredjenim mestima na zemlji, na nekom drugom nivou ili paralelnoj dimenziji. To mogu biti mesta nasilnih smrti velikog broja lica čiji duhovi traže osvetu, zatim duhovi osoba koje su tokom života praktikovale crnomagijske rituale, pripadale raznim sektama i vršila ubistva ili na druge načine dobila negativnu karmu.

Nesvesne sluge „Sila mraka“ mogu biti osobe koje u „vidu zanata“ emituju negativne impulse (vračanje i primena crne magije) ili negativno Psi-zračenje na odredjenim frekvencijama prema nekoj žrtvi. Ovo se odnosi na one koji često učestvuju u nekom kolektivnom crno-magijskom ritualu. Taj pojam označava i sva bića u trećoj dimenziji (naš materijalni svet) koja u tkzv. “minus stanju” : bol, bes, mržnja, afektivna stanja, ljubomora, stanja razne frustracije emituju negativnu energiju, kao i “spiritualni entiteti” koji su neprekidno na “minus” frenkvenciji. Entiteti “Sila mraka” egzistiraju u jednom hijerarhijskom sistemu koji je karakterističan za sve nivoe postojanja, uključujući i naš materijalni svet. Svi koji su niže na hijerarhijskoj piramidi su prinudjeni da slede naređenja sa vrha piramide kroz odredjene impulse.

Tako dok su “okupljeni oko “Piramide zla” ovi entiteti dobijaju informacije neke vrste kolektivne svesti. U datom trenutku prateći impuls za preživljavanjem ili nalog, tako programirani entitet traži žrtvu. Kada je nadje, taj entitet ima prema žrtvi sasvim drugačiji odnos nego “obični entiteti privesci” i deluje uvek “prirodno” negativno. Taj odnos je “dirigovan” i svodi se na mentalni uticaj na žrtvu da bi se ova ponašala u skladu sa porukama koje emituju “Sile mraka”. Dakle ne zaboravimo da se sve ovo dešava u spiritualnoj i ovozemaljskoj ravni. Mnogo ljudi je svojom voljom stupilo u neku vrstu saveza sa „Silama mraka“ u ovom ili nekom ranijem životu. Razlozi za tako nešto su mnogobrojni, ali se najčešće svode na ostvarenje neke lične koristi za sebe u tekućem životu, kao posledice moralnih iskušenja i ljudskih slabosti: pohlepe, srebroljublja, zavisti, želje za dominacijom nad drugima , potrebi za iskazivanjem moći, željom za vlašću, kontrolom drugih ljudi, mržnjom prema drugima i sl. Tako pojedine osobe koje su spremne da sve uččine kako bi ostvarili svoj neki cilj , emituju podsvesno svoje misaone poruke u smislu: «Dao bih sve da mogu ....ili «Sve bih učinio samo da ......., pa nesvesnom vizuelizacijom po poznatom Hermesovom zakonu („Kako je gore, tako je i dole“), u svetu ideja stvaraju „Projekciju svoje ponude“. Ovu ponudu registruju «Sile mraka» , a potom realizuju kroz dogovor u narodu poznat kao «Pakt sa nečastivim» („Ja tebi ispunjavam želju - i uzimam od „svega“ što si nudio «samo» tvoju dušu posle tvoje smrti“).

Za ovo nije potrebna bilo kakva „ceremonija“ niti fizički dogadjaj, jer se sve odigrava na nivou svesti koja je na višem kosmičkom planu (denzitetu) od fizičkog bitisanja, te se otelotvorenje pomenutih želja i svake druge ideje ili misli prema kosmičkom zakonu odigrava prvo na mentalnom planu, a potom se realizacije i na fizičkom. Od tog trenutka te osobe zaista dobijaju mnogo toga u ovozemaljskom životu uz pomoć «Sila mraka» i njihovih entiteta. Ali po zemaljskoj smrti njihove duše (p)ostaju zarobljene, kao entiteti zla. I osobe koje se bave crnom magijom dolaze u svojevrsnu zavisnost od „Sila mraka“, a potom postaju njihove sluge, isto kao i članovi raznih crnomagijskih društava, kultova mraka, satanisti i dr. U mnogim slučajevima neki ljudi nesvesno postaju žrtve manipulacije ovih sila, ne znajući da su pod njihovim uticajem i kontrolom, sve do fizičke smrti tj. do trenutka «spoznaje i sagledavanja» svog proživljenog života, učinjenih grešaka i promašaja u istom i saznanja, koji oblik i nivo daljeg bitisanja im je odredjen do večnosti, sa malim mogućnostima za sledeću inkarnaciju.

Vanzemaljski privesci- entiteti iz kosmosa



Ovde je svakako najznačajnije pomenuti dve vrste vanzemaljskih entiteta : “Sive” - Greys (bića humanoidnog izgleda sive boje ) i „Lizarde“ - “Reptile alien“ (Reptoide“ – bića reptile) koji egzistiraju na spiritualnoj ravni i mogu uzeti formu larve spiritualnog entiteta. Obe forme imaju sposobnost da se spuste i u treći denzitet – materijalni svet u ljudskom obliku i bez problema borave na zemlji jedan ljudski vek. (vidi pojmove, „Sivi“, „Lizardi“ i „Los Voladeros“). Oni manipulišu ljudskom rasom i već vekovima pod njihovm kontrolom se redovno nalazi veliki broj ljudi.

Između ovih entiteta i ljudske rase na spiritualnom nivou odvija se pravi rat na nekoliko viših nivoa (denziteta). Ljudsku rasu brane veoma napredni spiritualni entiteti nastali od duhova kroz istoriju izrazito intelektualno naprednih ljudi koji su dostigli najviše nivoe spiritualne egzistencije. Oni se nalaze na 6. ili 7. nivou (denzitetu) postojanja, dakle tamo gde je mesto Tvorca sa andjelima, zatim Hrist sa tvorcima drugih zemaljskih religija , veliki duhovnici i mislioci, koji raspolažu kosmičkim znanjima i moćima i pomažu ljudima. Oni se nazivaju Avatari. Tu su u spiritualnom obliku i „humanoidni duhovno - fizički hibridi“ nastali genetskim ukrštanjem ljudske rase i predstavnika drugih za razliku od pomenutih, pozitivno orijentisanih kosmičkih civilizacija koje su posećivali zemlju još pre dvadesetak hiljada godina. Oni su kao takodje visoko spiritualno razvijena bića zainteresovani da se uz pomoć njihovih znanja genetski „unapredjena“ ljudska sadašnja civilizacija izdigne iznad “Sila mraka” ili drugih nižih oblika vanzemajskih civilizacija, a posbeno protiv onih koji zloupotrebljavaju ljude za majrazličiije genetske i druge eksperimente ili kao duhovnu, čak materijalnu hranu.

Kod svih ljudi je moguće proveriti postoje li određeni entiteti ili implantati u telu koji služe za nadzor ili programiranje određene osobe, da bi se vršila kontrola misli i ponašanja ili proizvelo neko emotivno stanje, po želji vanzemaljskih entiteta. Implatati mogu biti materijalni –fizički, koji se mogu otkriti rentgenskim snimcima ili se detektuju ultrazvukom po vibracijama. Medjutim, postoje i savršeniji tzv. „eterični“ implanti, pa čak i misaone komande generisane u podsvesti. U stanju proširene i povišene svesti pod hipnozom, pacijenti mogu da percipiraju u sebi “eterične implante”, kao da su oni materijalni. Medjutim, veoma je važno imati u vidu ne retko mogućnost, da se pri regresivnoj hipnotičkoj seansi, otkrije da je odredjena osoba upravo hibrid ljudske i neke vanzemaljske rase, koji živi na našoj planeti u reinkarnacijskom ljudskom obliku, dok je u nekoj od ranijih inkarnacija živelo na nekoj drugoj planeti, u nekom vanzemaljskom telesnom obliku.

To u principu nema posledica na druge ljude , ali samo saznanje o toj činjenici može proizvesti odredjene traume za tu osobu ili čak njenu buduću inkarnaciju. Medjutim, naučnici koji se bave psihičkom regresijom (vraćanjem ljudi u svest ranijih života putem hipnoze) znaju za ove mogućnosti još od 1989. godine kada je u SAD objavljen prvi stručni rad na ovu temu. Na kraju ovde se moramo podsetiti da je interes „neprijateljskih“ vanzemaljskih entieteta i „Sila mraka“ koji atakuju na ljude, da neke snažne ljudske emocije, a posebno negativna psihološka stanja, kao što su naprimer: strah, mržnja, bol, tuga, samosažaljenje, ljubomora, bes, zloba, srdžba i sl., koriste bukvalno kao svojevrsnu „duhovnu hranu“. Zato izreka „Misli uvek pozitivno“, ima ovde i svuda svoj pravi i potpun smisao, jer takvo psihičko stanje ljudi, odnosno dobro raspoloženje i „dobre vibracije“ koje čovek tada emituje, odbijaju pomenute entitete.

/Iz Knjige Slobodana Maričića : Najveće Misterije /

Veza sa onim svetom

Od mnogobrojnih vračara kojih u Timočkoj Krajini ima na pretek, malo je onih koje se bave spiritizmom, odnosno uspostavljanjem veze sa dušama na onom svetu. Baba Stanija sa zaseoka Cigansko Groblje, na tromeđi Urovice, Vratne i Mosne, iznosi svoja sećanja na dane kad je uspostavljala veze sa umrlima, a ujedno otkriva i tajnu kako je to činila.

Baba Stanija je rođena pre osamdeset dve godine i nigde joj datum rođenja nije zapisan. Nema ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu niti bilo kakva dokumenta, a i šta će joj, kako reče, kad kod lekara nikad nije išla, kad novac u banci nikad nije podizala, kad od Ciganskog Groblja nikud dalje nije odlazila... Ceo svoj život provela je na ovom visu i na udaru svih vetrova i oluja. Najgore joj je zimi, kad naiđu snegovi i mećave, pa njenu kolibu zatrpaju sve do ulaznih vrata. Ali i tih dana nađe se poneko da je obiđe, poneko ko je u velikoj nevolji i kome je kuća zavijena u crno, pa preko baba-Stanije želi da uspostavi kontakt sa svojim milim i dragim pokojnikom.

Započela preko zvezda
- Evo kako sam ja počela da se bavim prizivanjem duša - započinje svoju ispovest baba Stanija. - Kad sam bila devojčica od devet-deset godina, kao najmlađe dete u kući, morala sam svakog dana da čuvam ovce i koze. Kuća mog oca je bila dole u padini, na oko pola sata pešačenja. Goveda nikad nismo imali, jer smo bili mnogo siromašni. Moji roditelji nisu hteli da me školuju, a nisu imali ni gde, jer je najbliža škola bila u Jabukovcu, a to je četiri sata odavde. Po jednu godinu, u školu su išla samo moja braća i to samo da bi naučili da pišu. A mene su smatrali pomalo zaostalom i prostom, pa su digli ruke od svakog prosvećivanja, samo da bih ostala u kući i čuvala ovce.
- A kad dođe leto, uveče me je nešto teralo da izađem na livadu i do pola noći gledam u zvezde. Tako bi mi se otvorila duša, pa su mi navirala neka čudna predosećanja. Čim zvezde dobiju srebrnastu boju i izgube onaj žuti sjaj, tada neko umire u bližoj okolini. Ne znam odakle mi to da uviđam promenu boje, ali znam da kad god zvezde dobiju neko bronzano sivilo, neko se sprema da ode pod zemlju. U to sam se uverila bezbroj puta. E, posle, u trinaestoj godini, nisam više mogla da gledam u zvezde. Otac mi je naredio da više ne izlazim noću iz kuće, jer ću uskoro da se zadevojčim, pa komšije mogu da pomisle da se sa nekim sastajem.

- Mene san nije mogao lako da savlada - kaže baba Stanija - pa sam se u početku cele noći okretala kao na ražnju. I u tom okretanju, počela sam da zapadam u neko čudno stanje. Sve mi se ukoči i utrne, a kad rukom probam da dodirnem neki deo tela, tada ništa ne osećam, baš kao da je sve na meni tuđe i strano. Posle toga bi me hvatala neka jeza i drhtavica, pa sam cele noći štucala. Čim sklopim oči, odmah počnu da mi se javljaju i priviđaju svi umrli iz našeg sela. Nekima sam videla samo lica, druge sam videla do pola, treće od glave do pete... Videla sam ih u polju, kod ovaca, u šumi, u kolu, na putu... Kako se ko našao u smrtnom času, tako je ostao pred mojim očima. Ponekad mi nisu odlazili sa očiju do zore, a ja, neispavana i zlovoljna, poslesam morala ceo dan da radim i čuvam stoku. Moji za to još nisu znali, a ja se nisam usuđivala da im pričam, jer mi ne bi poverovali.

- Išlo je to tako nekoliko godina, a onda su duhovi počeli da mi se javljaju i preko dana. Čim ustreperim, ukočim se i počnem da štucam, odmah znam šta će da me snađe. Jednom sam majci sve rekla, jer više nisam mogla da izdržim. Oslabila sam, požutela u licu i počela da zaostajem u rastu. Majka je odmah predložila da me vodi negde na bajanje, ili u manstir Vratnu, kod nekog kaluđera Maksima, da bi mi očitao molitvu. Posle mi je majka otvoreno rekla da, kad mi se budu priviđali i pojavljivali duhovi, “pozovem” nekog iz naše familije i započnem razgovor s njim. I tako je to počelo.


Čika Jova, prvi sagovornik
Baba Stanija u svojoj zanimljivoj ispovesti otvoreno iznosi sve detalje početničkog “druženja” sa dušama svojih umrlih predaka, ali i sa dušama iz bliže okoline. Naravno, to druženje se odvijalo preko određenih osoba koje su došle da im baba Stanija “izvede” dušu pokojnika. A posle, taj razgovor je mogao da traje i po nekoliko sati.
- Moja majka je jednog jutra otišla do čika-Jove, pa ga je dovela u našu kuću. Odmah sam mu rekla šta je i kako je. Moj otac se ljutio što zamajavam ljude po selu, ali je popustio. Njemu je skoro umrla majka, pa mi je rekao pravo ime i prezime, jer tako moram svaku dušu da tražim. Čika Jova je seo za sto, preko puta mene, a ja sam uzela ikonu Presvete Bogorodice i stavila je ispred sebe. Obratila sam se svim znanim i neznanim svecima, sa molbom da mi izvedu tu i tu osobu, odnosno njenu dušu. Krstila sam se i molila po nekoliko puta, sve dok me nije uhvatila ona jeza i drhtavica. Posle mi je sve u sobi postalo bledo i sivo. Činilo mi se da sve više tonem u nekakvu maglu koja je postajala sve gušća i toplija.

- Ubrzo posle toga, pojavila se Jovina majka. Sećam se dobro, na glavi je imala belu maramu, a lice joj beše čisto i lepo, kao devojačko. Taj njen lik sve vreme je bio nekako u senci iza ikone, ali sam mogla da ga dobro sagledam i zapamtim. Posle njenog pojavljivanja, usledio je dijalog između nje i njenog sina. Sve je to išlo preko mene, jer sam ja bila prevodilac i tumač. Jovina pokojna majka je razumela sina i tu nije moralo da se posreduje, ali njene reči sa onog sveta, morala sam da izgovorim Jovi. On je postavio bezbroj beznačajnih i glupih pitanja, a jedno me je čak i naljutilo: pitao je majku da li odande, sa onog sveta, može da vidi da li ga žena Ljubinka još uvek vara sa nekim Nikolom iz Mosne. Kakva glupost! Kad on ne može svoju ženu da prati, kao mlad i zdrav čovek, kako će to da radi njegova majka sa onog sveta?

Prizivanje putem sveća
- I tako je otpočelo moje druženje sa dušama, najpre iz bliže okoline, pa onda i preko celog sveta. E, posle mi se učinilo da te duhove, ipak, teško dobijam. Trebalo mi je mnogo vremena da ih putem određenih svetaca privolim da izađu na videlo i na razgovor. A onda sam rešila da, dok prizivam duhove, zapalim sveću, jer sam jedne noći sanjala da duše zovem uz pomoć sveće. Čim sam prvu sveću zapalila, kao da sam sa njom osvetlila i raj i pakao. Za veoma kratko vreme, pojavljivali su mi se i grešnici i čestiti pokojnici. Svetlost sveće, simbola svetosti i nebeskog sjaja, začas ih je privukla sa one strane granice koja deli život od smrti. Čak i ja sam bolje videla i raspoznavala njihove likove i reči. Tada sam uvidela da sveća mnogo znači i živom čoveku i pokojniku. Kad bih je zapalila, tačno sam videla ko je umro sa zapaljenom svećom, a ko bez nje. Ko je umro bez sveće, sedeo je u nekom ćošku u mraku, bez igde ikog i bez primljenih darova sa ovog sveta. On je potpuno isključen od ovozemaljskog sveta i njegovih bližnjih. Džaba mu njegovi ukućani sad pale sveće na pomenima, na groblju ili zadušnicama, ništa mu to ne pomaže. Njemu je duša po mraku izašla, u mrak otišla i tu niko ništa ne može da promeni, do sam Gospod Bog.
Baba Stanija je, čini nam se, razvila veliku teoriju o zagrobnom životu, ulozi sveće, tamjana i vina. Ali, duša se najčešće zadovoljava dobrim delima i slogom u kući iz koje je pošla. Po njoj, ta duša može svakodnevno da dolazi i vidi šta se radi i kako se živi. Poneko iz kuće tu dušu može da vidi u obliku vampira, utvare, aveti ili senke. A poneko ne može da vidi ništa, ali zato može da čuje lupnjavu i premetačinu po kući i tavanici.

- E, a ko sam sebi oduzme život, taj će sigurno i da ode na onaj svet bez sveće. I ne samo što će tamo biti u mraku, nego je sebi i svojim potomcima načinio neoprostivo prokletstvo. Isto je učinio sa svojom dušom, baš kao da ju je oduzeo nekom drugom. Tu pred Bogom nema oproštaja ni milosti. I ne samo to! U tom samačkom mraku nikad ne može da primi hranu i piće koje mu njegovi ukućani daju za dušu.


Svi u istom košu
- Mislim da su ovozemaljski ljudi svi do jednog bili pravi grešnici - kaže dalje baba Stanija - i tu nema izuzetka. Neko je grešio manje, neko više, ali su svi grešili. Sa onog sveta, u svojoj šezdesetogodišnjoj praksi, prizivala sam i lopove, i ubice, i švalere, i prevarante, i nevernike, pa i čestite ljude. Svi su delovali nevino i bezgrešno i svako je od njih hteo da mi kaže kako je pogrešno uzet i da su mu nametnuli greh i na njega svalili krivicu. Pa, bez obzira na sve okolnosti, svi su oni tamo u istom položaju i u istom košu.
- Ima tu i smešnih i zanimljiivih scena. Ponekad se i sama nasmejem, a ponekad i zaplačem. Pre nekoliko godina mi je dolazio neki Kosta iz Jabukovca, koji je zahtevao da pozovem njegovu pokojnu ljubavnicu. Bila je to u svoje vreme velika ljubav, pa nije mogao lako da je preboli. Posle je počeo s njom da “razgovara” svake nedelje i to u zakazano vreme. On joj zakaže razgovor i ona je već tu, kod praga. Jedne nedelje upitao ju je da li se je i tamo grešna, a ona mu je odgovorila da toga i tamo ima koliko hoćeš, a sad ima i vremena, jer ništa drugo i ne radi. A njemu došlo čisto krivo, samo što mu suze nisu potekle. Posle je taj Kosta prestao da dolazi kod mene, sigurno je našao neku drugu u selu. Bolje živu, nego mrtvu.

- A neki Janko iz Brze Palanke, za života je posekao zapis, pa je posle mesec dana umro. Njegovi nisu odmah hteli da mi kažu šta je on učinio, ali sam im ja rekla da je napravio neko veliko prokletstvo i da mu ne dozvoljavaju da se javi na razgovor. Posle su mi priznali šta je učinio, a ja da vam kažem: ko poseče zapis, taj je učinio veliko prokletstvo za svoju kuću i potomke. Sve ono što je osvećeno, to je sveto, zemaljsko i nebesko i to ne treba dirati. Bolje je neka trune i propada pod svodom nebeskim.
- Sad ja mogu da gledam u svako doba, a takođe i da prizivam duše. Mogu to da činim i za praznika i običnih dana. Kad ti čovek dođe iz daleka, veći je greh vratiti ga nego neku dušu pozvati. Moram svakome da pomognem i izađem u susret, jer za kaznu mogu lako i ja da se nađem među tim dušama. Šta ćeš, i to će jednog dana da dogodi! I smrt je smišljena stvar za žive ljude. I za grešnike i za pravednike. Kad čovek dozvoli da đavo uđe u njega, onda je potpuno mrtav. Zato se danonoćno treba moliti Bogu i tražiti milost njegovu. Sve ostalo je prašina i pepeo.


S. net