Trk na trg: Plaza de Armas, Kusko

Sadašnjost je trenutak koji najradije napuštamo. Dok se jedni grozničavo hvataju za nadu, koju donose budući dani, drugi smisao nalaze u prošlosti.

U okrilju Anda, na visini od 3,400 m, nalazi se Kusko, nekadašnji centar velikog carstva Inka i mesto u kom vremeplov nije samo priča. Put do njega je izazov, ali kada dosegnete cilj, da biste pokrenuli vremensku mašinu, dovoljno je da obujete udobnu obuću, duboko udahnete redak planinski vazduh i krenete u obilazak najstarijeg grada Južne Amerike.

Na njegovom tlu još u 10. veku živeo je narod Kiljke, sve do 13. veka i dolaska Inka. Sinovi Sunca preuzeli su vlast i počeli da se šire, da bi njihovo mesto 1532. godine preuzeli Španci, zahvaljujući pobedi Franciska Pizara (Francisco Pizarro).

Preplitanje kultura starih naroda, dodatak modernog peruanskog načina života i težnja da se sve sačuva i asimiluje, vidljiva je na svakom koraku. U blizini srca grada, Trga oružja (Plaza de Armas), veliki kameni zid, izgrađen od precizno postavljenih blokova bez veziva, koji podsećaju na savršenu slagalicu, jedan je od dokaza. Da bi se nastavila gradnja, a ipak zadržao ostatak arhitektonskog umeća Inka, nove španske kuće nicale su duž zida, ne narušavajući njegovu lepotu.

Zahvaljujući veštini Inka kameni zid godinama odoleva čestim zemljotresima



Nešto dalje, na samom centralnom trgu, igra uklapanja se nastavlja. Huacaypata, odnosno Trg ratnika, kako se nekada zvao, bio je sedište društvenog života Inka, prostor gde su vladari, polubogovi, okupljali narod i proslavljali pobede simbolično mešajući šaku novoosvojene zemlje sa belim peskom, koji je pokrivao trg. Danas se na njemu mogu videti mnogobrojni restorani i kafići, ulični prodavci i radoznali turisti, ali je delić uloge ipak očuvan. Svake godine krajem juna održava se Inti Raymi, veliki festival u čast Sunca i početka nove godine. Izabrani učesnici oblače raznobojnu tradicionalnu nošnju i plesom proslavljaju vekovima staru tradiciju, a broj ljudi, koji posete Kusko u tom periodu, umnoži se i do nekoliko puta.

Festival u Kusku drugi je po veličini u Južnoj Americi



Kao skoro svaki kutak grada, i dve dame, koje suvereno vladaju trgom, kriju zanimljivu priču. Kusko katedrale, Iglesia de Santo Domingo i Iglesia La Compañía de Jesús, monumentalne verske građevine, samo na prvi pogled izgledaju mirno. Rat za titulu najlepše i najveće nikada nije prestao.

Želeći da što pre iskorene postojeću religiju i nametnu hrišćanstvo, Španci su konstrukciju gotičko-renesansne katedrale započeli još sredinom 16. veka, ali su radovi završeni tek vek kasnije. Za osnove su iskoristili temelje Kiswarkancha, jedne od najlepših i vladarskih palata Inka, a sveti pesak sa trga su preneli na oltar. Pažljivo dekorisana spoljašnjost, radovi lokalnog slikara Markosa Zapate (Marcos Zapata), Maria Angola, masivno zvono od preko dva metra i brojne relikvije upotpunile su njenu raskoš i donele joj veliku popularnost u latinskom svetu.

Izgradnja Iglesia de Santo Domingo trajala je ceo vek



Nedaleko od nje, na istočnoj strani smeštena je La Compañía, jezuitska crkva izgrađena krajem 16. veka, takođe na osnovama stare palate, sa ciljem da nadmaši katedralu. Razorni zemljotres iz 1650. godine skoro ju je u potpunosti uništio, ali dvadesetak godina kasnije uz pomoć rekonstrukcije sjaj je vraćen, a raskoš unutrašnjeg dela i impresivna barokna fasada učinile su je predstavnikom ovog stila.

La Compañía je teško stradala u zemljotresu 1650. godine



Pre nego napustite Plaza de Armas u potrazi za drugim tajnama koje krije svet Inka, gledajte, pamtite, hodajte, kupujte, mirišite, ali ne zaboravite ni da obradujete čulo ukusa. Počnite sa pivom od kukuruza, supom od bundeve, lokalnim specijalitetom cuy (gvinejsko prase), a ako vam se predlozi dopadnu, budite hrabri i nastavite da birate sami.

Do sledećeg trga

W

Trk na trg: جامع الفنا, Marakeš


U podnožju planine Atlas sačekaće vas deset vekova star crveni grad po kome je nekad cela kraljevina nosila ime. Iako je modernizacija ušla na njegova vrata u vidu širokih avenija, fontana i poznatih trgovinskih lanaca, Medina, stari deo, i dalje čuva najdragocenije tajne. Među isprepletanim uličicama i rijadama, tradicionalnim kućama od crvenkaste gline, tik uz Kutubiju, džamiju čiji veličanstveni minaret doseže 70 m, nalazi se trg Žama al Fna (جامع الفنا; Jemaa el-Fnaa), najživahnija pozornica Marakeša.

Prelepi minaret je glavni orijentir u gradu



Odsustvo velelepnih zgrada, spomenika, pa čak i najobičnijih klupa uspešno nadoknađuju ljudi, zvezde ovog spektakla. Žestina boja na krcatim tezgama, miris začina i hrane i žamor koji usisava i melje svaki pojedinačni glas učiniće da ih isprva vidite samo kao lica, ali ubrzo ćete svakom dodati po jedno magično svojstvo.

Izobilje voća i povrća na tezgama



Krotitelj zmija će svoju tačku izvoditi pored dresera majmuna, zaneti pripovedači će gledaoce uvesti u svet magije i putovanja, gatare će požuriti da se upetljaju u vašu sudbinu, a slikarke kanom rado će nekom šarom ukrasiti vašu nadlanicu.

Krotitelji zmija uobičajena su pojava na trgu



Prizor pozajmljen iz bajke upotpuniće prepoznatljiv zvuk krakeba, gvozdenih kastenjeta, a pesme (ujedno i molitve) Gnave muzičara praćene akrobatskim plesom postaće jedna od omiljenih uspomena na Maroko.



Kako pada noć, trg usporava ritam i dobija novi oblik. Obučeni u svečaniju odeću, okupljaju se žitelji grada. Veliki oblik dima daje znak da je vreme za neko parče roštilja. Ukoliko ćete ipak preskočiti večeru, ujutru nađite terasu sa pogledom na trg i uz kafu, sok ili čaj od mente (alkohol se služi samo u hotelima) iz drugog ugla uživajte u slici u kojoj ste se prethodni dan zatekli.

Trg Žama al Fna noću menja svoj izgled



Pre nego što napustite južni biser, otkrijte još jedno skriveno blago. Bašta Mažorel ime je dobila po francuskom slikaru koji je, oduševljen Marakešom, odlučio da na ovom mestu sebi izgradi sopstveni raj. Nakon njegove smrti imanje su otkupili i obnovili kreator Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent) i Pjer Berže (Pierre Bergé).

Žak Mažorel (Jacques Majorelle) ispunio je prostrano dvorište retkim egzotičnim biljkama. Ljiljani, jasmini, palme, bambusi i čitava kolekcija kaktusa ispresecani veštačkim potočićima oblikovali su oazu u kojoj je slikar završio svoj život. Kraljevsko plava vila, nekada atelje, danas muzej islamske umetnosti, izgrađena je sa namerom da pravi kontrast mirnom zelenilu bašte, a danas se često sama nijansa naziva “Mažorel plava”.



Do sledećeg trga…

Trk na trg: Prato della Valle, Padova


Padova je nepravedno izostavljena iz većine tura po Italiji. Turisti obilaze trgove Venecije, Rima, Firence, a ne znaju da je najveći italijanski trg upravo u Padovi. Prato dela Vale (Prato della Valle na italijanskom, Prà dela Vale na dijalektu Veneta) nalazi se među najvećim trgovima sveta, a i među najneobičnijim.

U centru trga nalazi se malo zeleno ostrvo. Ostrvo Memia (l’isola Memmia) okruženo je kanalom, koji je pak okružen sa dva reda statua. Ostrvo nije izolovano, preko kanala su izgrađena četiri mala mosta. U samom srcu trga, kako to često biva u Italiji, nalazi se fontana.

Prato dela Vale jedan je od najvećih i najneobičnijih trgova sveta



Trg je nastao kao ideja Andree Mema (Andrea Memmo) koji je upravljao Padovom u 18. veku. Želja je bila da sagradi zelenu oazu u ovom delu grada i ideja je realizovana 1775. godine. Ovaj kvart nije bio ništa više od močvare u to doba, a danas ga krase brojne značajne građevine. Te zgrade, kao i sam trg, poslednji su radovi specifične arhitekture regije Veneto.

Skoro svih 90,000 m² ovog trga prekriveno je zelenilom. Oko fontane u centru nalazi se visoko drveće, a njega prate travnjaci, razdvojeni samo mostovima. Trg je od samog nastanka našao svoje mesto u srcu građana, pa ćete ovde videti brojne ljude kako sede na klupama, zaljubljene parove na stepenicama kanala, porodice koje prave piknik ili turiste kako se fotografišu na jednom od mostova.

Ovaj trg je miljenik stanovnika Padove, te je uvek veoma posećen



Kružni kanal je ograđen sa dva reda statua poznatih stanovnika Padove. Nisu izvajani samo oni rođeni u ovom gradu, već i velikani koji su ovde proveli neko vreme. U unutrašnjem prstenu nalazi se 38, a u spoljašnjem 40 statua, radovi različitih skulptora. Među ostalima, tu su Frančesko Petrarka (Francesco Petrarca), Galileo Galilej (Galileo Galilei) i Andrea Memo (Andrea Memmo).

Skulpture predstavljaju velikane Padove



Posle odmora na trgu, lako je nastaviti dalji obilazak grada. U njegovoj neposrednoj blizini brojni su istorijski spomenici Padove, poput Bazilike Svete Justine i Botaničke bašte. Botanička bašta je osnovana 1545. godine i predstavlja najstariju baštu na svetu. Uživajte u šetnji!

Trk na trg: میدان نقش جهان, Isfahan


Ovaj trg je dvadeseti po veličini na svetu



Ovaj iranski trg je, kao i skoro svaki trg izgrađen tokom istorije, promenio više naziva. Trenutno je poznat kao Šahov ili Imamov trg. Izgrađen je do kraja početkom 17. veka u centru Isfahana, tokom vladavine Abasa I Velikog (Shāh ‘Abbās I, شاه عَباس بُزُرگ). Cilj njegove izgradnje je bio da posluži tokom raznih aktivnosti, okupljanja ili vojnih parada. Koristio se i kao igralište za polo. Naravno, trg i sve građevine na njemu su pod zaštitom UNESCO-a.

Na trgu se nalazi nekoliko građevina, ali ona koja je svakako najbitnija je Imamova ili Šahova džamija (مسجد امام), po kojoj je trg i dobio ime. Kao savršen primer arhitekture tog vremena, ona je i najmonumentalniji objekat, te ima i najveću kupolu u gradu. Kada je nastala, zamenila je stariju džamiju koja je bila na južnoj strani grada. Sa jedne strane ima i medresu, versku školu, u kojoj su se prepisivale knjige, kao i zimsku džamiju u kojoj su vernici mogli da se mole tokom vremenskih nepogoda.

Šahova džamija nikog ne ostavlja ravnodušnim



Pored nje, tu je i Džamija šejha Lotfalaha (مسجد شيخ لطف الّله). Ona se nalazi na istočnoj strani trga, manja je od Šahove džamije i nema minarete, visoke kule povezane sa džamijom. Iako njih nema, ono što je iznenađujuće je da ima lepše dekorisan enterijer od Šahove džamije.

Malo skromnija od Šahove, ali podjednako bitna – Džamija Šejha Lotfalaha



Tu je i Palata Ali Kapu (عالی‌قاپو) koju ne možete zaobići zbog zanimljive terase sa visokim stubovima. Visoka je 48 metara, na šest spratova, i u njoj se nalazi i najveća prostorija u kojoj su persijski vladari dovodili važne goste.

Palata Ali Kapu – arap. ali (uzvišeni), tur. kapu (portal)



Na kraju posetite Carski bazar koji je jedan od najstarijih i najvećih na Bliskom istoku! Ne zaboravite i da probate nešto pikantno i neobično i uživate u čarima ovog trga.

Trk na trg: Piazza del Campo, Sijena



Sijenski, Kampov ili Glavni, koje god ime upotrebili da bi došli do njega, uputiće vas do ovog trga. Kao što mu ime i kaže, glavni je trg Sijene, njen istorijski centar, a ujedno i jedan od najlepših srednjovekovnih trgova u Evropi. Ono što mu daje posebnu čar su zgrade koje ga okružuju i koje se skoro uopšte nisu menjale od svog nastanka.

Glavni trg, ušuškan u zgrade



Kao i većina trgova u Evropi, i ovaj Trg na poljani, kako ga još zovu, nastao je sa ciljem da bude pijaca, a pored toga se koristio i za viteške susrete. Godine 1349, uređen je i kao takav se odmah izdvojio. Interesantan je polukrug na tlu koji liči na školjku, koji je tada i nastao. Od crvene cigle je i podeljen je u devet delova. Ti delovi razdvojeni su linijama od travertina, vrste kamena koja se i danas koristi u uređenju domova.

U ovom polukrugu nalazi se i Fontana sreće (Fonte Gaia) koja je nastala daleke 1419. godine, a zamenila je još stariju fontanu. Na njoj su posebno interesantne skulpture, koje su replike originala koji se čuvaju na sigurnom.

Školjka i njen biser - fontana



Ono što svakako privuče pogled svakog posetioca, pored fontane, jeste Gradska većnica (Palazzo Pubblico). Izgradnja je počela 1297. godine što čini ovu građevinu starijom od samog trga. Klasične je italijanske srednjevekovne arhitekture, sa primesama gotike. Donji deo je izgrađen od kamena, a ostatak od opeke. Zvonik (Torre del Mangia) je izgrađen naknadno, a cilj je bio da se vine u nebo više od zvonika rivala iz Firence.

Mnoge većnice u Evropi nastale su kasnije po uzoru na ovu



U Sijeni se dva puta godišnje održava poznata konjička trga, Palio, koju posećuju mnogi turisti, a prenosi se i na televiziji. Naravno, održava se na ovom trgu, i veoma je opasna, toliko da ni smrtni slučajevi nisu bili retki zbog sudara konja i jahača.

Za kraj vam preporučujemo pastu i gelato, ili uživanje uz čašu dobrog vina na ovom trgu. Uvek vam ostaje da se, ako je vreme lepo, pridružite ostalima na podu i upijate zrake sunca.

Trk na trg: Praça do Comércio, Lisabon



Mnogi su gradovi nalik na prolazne mladalačke strasti. Dovoljno je nekoliko dana da opiju svojom lepotom, ali zanos iščezne ubrzo nakon što se odmor završi. Da bi se stvorila ljubav, potrebno je trajanje.



Portugalski pesnik Fernando Pesoa (Fernando Pessoa) bio je zaljubljen u svoj rodni grad. Godine 1925. sakupio je njegove dragocenosti i ponosno ih predstavio u vodiču kroz Lisabon.

Iako su prošle godine i pojedina mesta su izgubila pređašnji izgled, lepota koju je Pesoa opisao ostala je netaknuta.

“Pred putnikom koji dolazi morem, čak i izdaleka, poput nekog prizora iz sna, uzdiže se Lisabon, jasno se ocrtavajući pod svetloplavim nebom koje sunce uveseljava svojim zlatom.”

Pesoa je postao simbol grada kome se toliko divio. Njegova statua postavljena je ispred kafea "A Brasileira", mesta gde je rado pisao uživajući uz cigaretu i gutljaj apsinta ili kafe



Pregršt zanimljivosti i prijatna klima magnet su za mnogobrojne šetače, ali veliki broj turista i mogućnost zarade nisu oteli dušu jednom od najposećenijih gradova Evope. Poznati žuti tramvaji i dalje su omiljeni način obilaska portugalske prestonice, bakalar se tradicionalno sprema na 365 načina, a fado je muzika uz koju se ranjeno srce leči.

Ako i u ovom deljenju imate sreće i u gradu ćete provesti nekoliko dana, imaćete dovoljno vremena da obiđete tvrđavu Svetog Đorđa (Castelo de São Jorge), smeštenu na vrh brda uz samu reku Težo (Tejo), Belem kulu (Torre de Belém), fudbalske stadione, raznolike restorane i klubove u jednom od najluđih kvartova, Bairo Alto (Bairro Alto).

Belemski toranj nekad je imao ulogu da štiti gradsku luku, a danas je jedna od najslikanijih građevina Lisabona



Ukoliko se vaš boravak u Lisabonu meri satima, ne propustite da upoznate raskoš njegovog najpoznatijeg trga. Oivičen morem sa jedne, i zaštićen zgradama sa druge strane, trg Komersio (Praça do Comércio) ima ulogu pažljivo ukrašene gradske kapije. Pre velikog zemljotresa koji je pogodio Lisabon 1755. godine i uništio njegov veći deo, bio je sedište kraljevske porodice i nosio je ime po palati koja se na njemu nalazila. Razoreni grad mnoge bi odveo u očaj, ali Markiz de Pombal (Marquês de Pombal) u nesreći je video priliku za obnovu. Terreiro do Paço postao je centar svih trgovačkih poslova, a uz promenjenu funkciju došlo je i novo ime.

Nekad je trg Komersio krasila kraljevska palata, danas su na njemu smeštene zgrade ministarstava



Ako sa trga poželite da nastavite ulicom Rua Augusta ka trgu Rosio (Praça do Rossio), na severnoj strani dočekaće vas veličanstveni Trijumfalni luk. Osim lepote, ovo kolosalno delo krase i mnogi simboli istorije grada: Vasko da Gama (Vasco da Gama), Markiz de Pombal, reke Douro i Težo…

Trijumfalni luk okuplja simbole istorije grada



Nešto dalje, u samom centru, na crnom, mermerom ukrašenom pločniku, smeštena je bronzana statua kralja koji je bio na vlasti u doba zemljotresa – Žozea I (José) na konju, a u gornjem desnom uglu nalazi se najstarija lisabonska kafeterija “Martinho de Arcada”.

Zahvaljujući statui kralja Žozea, Englezi trg često zovu Trg crnog konja



Nakon edukativne šetnje na red će doći umor. Zasladite se sušenim smokvama punjenim bademima i ne odustajte od istraživanja: da li su priče o lisabonskim klubovima zaista tačne?

Trk na trg: Plaza del Entrevero, Montevideo



Ako u Montevideu pokušate da nađete trg Fabini, nećete imati mnogo sreće. Trg postoji, naravno, ali malo ko ga zove pravim imenom. U narodu je poznat kao trg Entrevero, po fontani El Entrevero, koja se nalazi u njegovom centru.

Fontana El Entrevero, po kojoj meštani nazivaju trg Fabini



Ovaj trg se nalazi u samom centru Montevidea, između dve najprometnije avenije. Puno ime mu je trg Inženjera Huana Pedra Fabinija (Plaza Ingeniero Juan Pedro Fabini). Nadimak je dobio po fontani, radu vajara Hosea Beljonija (José Belloni). “El Entrevero” znači borba i ova skulptura je poslednje delo ovog umetnika. Završio ju je praktično pred smrt, 1965. godine, a svoje mesto na ovom trgu dobila je dve godine kasnije. Trg je jedno od omiljenih okupljališta stanovnika Montevidea. Okružen je zelenilom, klupama i igralištem za decu. U neposrednoj blizini nalazi se dosta kafića u kojima se ljudi rado okupljaju. Takođe, jedno je od najbezbednijih mesta u gradu pošto oko ovog trga stalno patrolira policija.



Zbog zelenila i blizine igrališta i kafića, trg je omiljen među meštanima



Nadomak trga nalazi se popularni kafić “La Pasiva”, iz čije bašte imate savršen pogled na ovu gradsku oazu. Lokalci će vam preporučiti da naručite panćos (panchos), hot-dog sa ljutim senfom čiji se recept čuva u tajnosti. Popularna brza hrana jeste i ćivitos (chivitos), sendvič tipičan za Urugvaj.

Uživajte u lokalnoj kuhinji uz pogled na trg



Budući da je trg okružen visokim zgradama, pokušajte da se popnete na krov neke od njih. Uživajte u pogledu na fontanu, u panorami grada i odlučite koju ćete znamenitost urugvajske prestonice sledeću posetiti.

Trk na trg: Rynek Główny, Krakov



Sve češće se čuje da je Beograd postao zanimljiv strancima. Neistražena teritorija. Verovatno ste i sami imali priliku da nekog od njih provedete našom prestonicom i pokušate da dočarate bogatu istoriju. Zadatak nije nimalo lak: govoriti o gradu starom nekoliko hiljada godina, a dokaza, osim na Kalemegdanu, skoro da i nema. Jedna reč obuhvata i opravdava arhitektonski nered i brojne kameleonske transformacije: razaranje. Zapitate se kako bi izgledao da je bio pošteđen…



Asocijacija bi lako mogao da vam bude Krakov (Krakow), nekadašnja prestonica Poljske i grad koji je bio pošteđen bombardovanja u Drugom svetskom ratu i tako do danas uspeo da sačuva najviše istorijskih spomenika i kulturnih dobara u svojoj zemlji.

Zamak Vavel nekadašnje je sedište vladara Poljske



Šetnju možete da započnete u bilo kom delu grada, dočekaće vas stare, očuvane zgrade (kamienice), čipkasti krovovi i detalji na kapijama, vratima i fasadama koji svedoče o stilovima koji su vekovima oblikovali Krakov.



Centralno mesto zauzima najveći srednjovekovni trg Rynek Główny. Izgrađen je u 13. veku i zauzima oko 40,000 m². Konstruisan je sa namerom da privuče što veći broj trgovaca i od Krakova napravi komercijalni centar, a danas je magnet za umetnike i turiste koji žele da osete magičnu atmosferu grada.



Glavni trg video je razne armije i bio svedok važnih istorijskih događaja



Raskošna renesansna građevina sa arkadama Sukjenjice (Sukiennice) nekada je bila mesto gde su se mogli naći mnogi egzotični proizvodi sa istoka, a sada je u njemu mnoštvo trgovačkih štandova u prizemlju, dok je na spratu galerija Nacionalnog muzeja.

Renesansna građevina donosi ravnotežu prostranom trgu



Najstarije zdanje koje krasi Rynek Główny je crkva Svetog Vojceha, a nezaobilazna je i gotička crkva Svete Marije (Kościół Mariacki), izgrađena tokom 14. veka. Upečatljivo je da ima dva tornja, a sa jednog od njih se, svakih sat vremena, oglašava trubač. Melodija koju izvodi zove se Hejnal Marijacki (Hejnał Mariacki, što znači “zora svete Marije”), a nastala je, po legendi, u čast trubača koji je stradao pokušavajući da oglasi uzbunu zbog napada Tatara u 12. veku. Otud naziv “prekinuta melodija”.

Unutrašnjost crkve bogato je ukrašena, a dominira kombinacija plavih i zlatnih elemenata



Spomenik poznatom poljskom pesniku Adamu Mickijeviču (Adam Mickiewicz) tradicionalno je mesto sastajanja na trgu, pa je i “ispod Adama” (pod Adamem) izraz kojim se Krakovljani rado služe.

Trk na trg: Piazza San Pietro, Rim



Ako od Anđeoske tvrđave krenete Putem pomirenja ukazaće se ispred vas grandiozna kupola crkve svetog Petra, koja je pored kolonade stubova, simbol trga na koji vas danas vodimo.

Na Trg svetog Petra može se smestiti i do 300 hiljada ljudi



Trg svetog Petra, jedan je od simbola Rima i katoličke crkve, a projektovao ga je Đan Lorenco Bernini (Gian Lorenzo Bernini) koji je zadužen i za veliki deo unutrašnjosti same crkve. Izgradnju je nadzirao papa Aleksandar VII.

Ovaj trg ovalnog oblika okružen je kolonadom stubova, te je tako u isto vreme ograničen i ograđen a opet pristupačan. Bernini, koji je bio mlad umetnik kada je učestvovao u dekorisanju same crkve, angažovan je posle i za kolonadu stubova. On, koji se smatrao za Mikelanđelovog (Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni) naslednika, stvorio je ovaj prostor koji je ogradio crkvu i zaobličio je, a cilj mu je bio da ova kolonada simboliše vernike u zagrljaju crkve. Kolonada se sastoji od 300 stubova.

140 statua svetaca nalazi se na dorskim stubovima ove kolonade



Svakako najvažniji deo trga je crkva svetog Petra po kojoj je trg i dobio ime. Samim tim što je glavna zgrada Vatikana, ova crkva je i simbol katoličke crkve i svega onoga što je karakteriše. Crkva je pre bila bazilika koju je sagradio Konstantin Veliki (Flavius Valerius Aurelius Constantinus Augustus). Obnova je počela tek 1452. godine, a u međuvremenu zbog spleta okolnosti izgradnja se produžila sve do dolaska Mikelanđela 1547. godine na mesto arhitekte koji je nastavio izgradnju crkve. Mikelanđelo je malo promenio nacrt Bramantea (Donato Bramante), koji je gradio pre njega, a kada je Mikelanđela zamenio novi arhitekta, došao je još jedan i tek na kraju Bernini koji je završio i crkvu i njenu okolinu – trg. Svaki od njih ostavio je svoj trag na ovoj monumentalnoj građevini čiji je glavni adut svakako kupola i visoki oltar u unutrašnjosti crkve za koji je Bernini stvorio veoma složen baldahin.

Crkva svetog Petra je ujedno i grobnica i preko sto tela se nalazi u katakombama ispod nje



Na trgu se nalazi i obelisk koji je dovezen iz Egipta, kao i dve fontane, Klementina i Gregorijana.

Ovaj trg glavno je mesto okupljanja hrišćana katolika iz celog sveta koji ovde dolaze po papin blagoslov. Upravo na ovom mestu se tuguje za starim papom, a predstavlja se i novi.



Na kraju, posle uživanja na prostranom trgu, kao i uvek kada posetimo Italiju, počastite se sladoledom ili probajte novi ukus paste!

Arrivederci!

Trk na trg: Plaza de Santa Ana, Madrid



“El mundo es un pañuelo” (Svet je mali), kažu Španci, ali prepun prizora koji će vas podsetiti na njegovu lepu stranu. Bienvenidos a Madrid (Dobro došli u Madrid), grad u kome ćete otkriti deo tog blaga.



Iako postoje podaci o postojanju praistorijskog naselja u blizini reke Manzanares, priča o glavnom gradu Španije počinje u drugoj polovini devetog veka kada je na tom mestu Muhamed Prvi (محمد بن عبد الرحمن الأوسط, Muhammad I) osnovao utvrđenje. U 11. veku njegovi novi gospodari postaju hrišćani, a u 16. veku Filip Drugi (Felipe II) pravi preokret i daje mu primat nad dotadašnjom prestonicom, Toledom. Prestižni status donosi nove nacrte i planove, te neugledno seoce dobija novo ruho.



Danas ćete retko naići na ostatke srednjovekovne arhitekture, ali svuda prisutna kontrastna igra starijih i modernih građevina ispričaće vam o burnoj prošlosti i promenama kroz koje je Madrid prošao.



Mnogobrojni muzeji, velelepne palate, prostrani parkovi i pažljivo dekorisane crkve svakako privlače pažnju, ali kako je najbolje početi od nule, možda treba krenuti od zvaničnog centra Iberijskog poluostrva, smeštenog na trgu Puerta del Sol (Kapija sunca), gde se nalazi Medved (El Oso y el Madroño), najslikaniji ljubimac i simbol grada.

Medved koji se penje na jagodičasto drvo predstavlja simbol grada



Nešto dalje od vreve, naići ćete na Trg Svete Ane (Plaza de Santa Ana), omiljeno mesto mnogih stanovnika za predah u toku letnjih meseci. Dan mora dobro da počne uz café con leche (kafu sa mlekom), naročito ako izaberete mesto u bašti sa pogledom na elegantni hotel “ME Madrid Reina Victoria”. Uveče se njegova spoljašnjost menja i blještavu belinu zamenjuje svetlost boje lavande. Izgrađen 1920, a renoviran 2006. godine, ugostio je mnoge poznate ličnosti, među kojima je bio i Ernest Hemingvej (Ernest Hemingway) ili “don Ernesto”, kako su ga zvali.

Na vrhu hotela nalazi se prestižni noći klub



Posetivši Madrid prvi put 1923, Hemingvej mu se vraćao sve do 1960, naročito privučen običajima i tradicijom koride, a za jedno od njegovih utočišta, bar “Cervecería Alemana” (Nemačka pivara), i dalje važi da služi najbolje pivo u zemlji.
Književne korene trga pokazuju statue Pedra Kalderona de la Barke (Pedro Calderón de la Barca), španskog Šekspira (William Shakespeare), i pesnika i dramaturga Frederika Garsije Lorke (Federico García Lorca), žrtve nacističke tiranije:

Prolećna pesma

Izlaze deca veselo

iz škole

i pesmom plave

mlaki zrak aprila.

Od zvonke vreve istoga se trena

u parčad razbi tišina sokaka,

srebrnim

dečijim smehom razorena.

Na istočnoj strani trga nalazi se pozorište – Teatro Español, na čijem su se mestu još u 16. veku igrale manje predstave. Nakon što je 1802. pretrpela veliki požar, zgrada je u potpunosti renovirana, a za sadašnji izgled zaslužna je 14. rekonstrukcija. Da biste videli delić programa, ne morate da kupujete kartu. Muzičari su spremni da vam svoje umeće pokažu i na ne toliko tradicionalan način: izvođenjem klasičnih komada na ulici, a na vama je da odlučite želite li još koju dozu kulture.

Poslednji put Teatro Español rekonstruisano je 1994. godine



Pred odlazak u jedan od klubova, svratite do bara na čašu sangrije ili šerija i uživajte u izvođenju flamenka, ali ne zaboravite da se raspitate gde su najbolji tapasi, tradicionalni zalogajčići koji će vam zavarati glad do kasne večere.

Do sledećeg trga!



Hasta luego

Trk na trg: Prešernov trg, Ljubljana



Našli ste se u Ljubljani. Gladni ste, hteli biste nešto da popijete, kupuje vam se. A hteli biste i da obiđete neke znamenitosti. Prešernov trg je idealna polazna tačka. Možete da pogledate zgrade trga, odmorite se uz reku ili da u nekoj od susednih ulica odete u šoping, pojedete nešto ili sednete u neki bar. Počnimo!



Na ovom mestu su se u srednjem veku susretale gradske kapije. Bio je okupljalište meštana, a u sedamnaestom veku je dobio današnje obrise. Tada je izgrađena katolička crkva posvećena devici Mariji i naziva se Marijin trg. Crkva je i dalje tu, preživela je zemljotres krajem devetnaestog veka, kada je većina zgrada uništena. Umesto njih, izgrađene su barokne kuće, koje i danas krase ovaj trg.

Po Marijinoj crkvi, Prešernov trg se prvo zvao Marijin trg



Početkom dvadesetog veka, 1905. godine, na trg je postavljena statua Franca Prešerna, slovenačkog pesnika. Tada i trg menja ime u Prešernov trg. Omiljeno okupljalište meštana, trg je uvek pun ljudi. Zbog neposredne blizine reci Ljubljanici odiše nekim posebnim mirom. Možete iznajmiti bicikl i voziti se uz obalu. Možete i sići na niži deo keja i uživati u pogledu na reku.



Iako Ljubljanica nije velika reka, preko nje je izgrađeno više od četrdeset mostova. Na Prešernovom trgu se nalaze tri mosta, takozvano Tromostovje. Na svakom od ovih mostova ćete naći klupe, ofarbane u boje neke zastave. Tu su, naravno, slovenačka zastava, brazilska, američka, britanska. Ukoliko pređete neki od ova tri mosta, zateći ćete se na pijaci, sa pogledom na ceo trg. Ako ipak ne pronađete ništa za jelo na pijaci, pređite most opet i idemo dalje. Blizu smo!

Iako je Ljubljanica mala reka, preko nje je izgrađeno više od četrdeset mostova



Gladni ste? Iza Marijine crkve se nalazi Miklošićeva cesta ili, kako je mlađi meštani nazivaju, “burek street”. Tu možete naći gomilu buregdžinica (otud joj i nadimak), picerija, kebaba, restorana zdrave hrane ili sendviča. I to vrlo povoljno. Niste gladni, žedni ste? Nikakav problem. Sa desne strane se nalazi Trubarjeva cesta, prepuna barova i kafića. U zavisnosti od toga šta najviše volite, možete sesti u neki alternativni bar ili u neki fensi kafić.

Ljubljanska šoping destinacija



Ako biste radije da potrošite novac na kupovinu, skrenite levo od crkve. Ući ćete u Čopovu ulicu, popularnu ljubljansku šoping destinaciju. Budući da je sama Ljubljana mala, takva je i ova ulica. Ipak, možete pronaći nešto za sebe. Obratite pažnju na prodavnicu slatkiša “Kraš”. Nešto možete pronaći samo ovde!

Lep pozdrav!

Trk na trg: Trafalgar Square, London



Jedan od najprepoznatljivijih simbola Londona svakako je trg Trafalgar. Njegovo ime slavi pobedu nad Francuzima u bici kod Trafalgara, a sam trg slavi i vojskovođu koji je tu pobedu izvojevao. Admiralu Nelsonu (Admiral Horatio Nelson) je podignut spomenik na ovom trgu, čuveni Nelsonov stub. Ovaj korintski stub visok 52 metra podignut je 1842. godine, a lavovi na njegovom dnu dodati su dvadeset šest godina kasnije.

Ipak, slavljenje pobede je tek novija istorija trga. Ovo mesto se još u srednjem veku smatralo srcem Londona. Na ovom mestu je kralj čuvao svoje sokolove, a samo mesto se zvalo Čering Kros (Charing Cross). Tek početkom devetnaestog veka, kralj Džordž IV (George IV) je poželeo da promeni ovu lokaciju. Unajmio je arhitektu Džona Neša (John Nash) da redizajnira ovu oblast, ali je Neš preminuo pre realizacije projekta. Čarls Beri (Sir Charles Berry), poznat po renovaciji zgrade Parlamenta, dao je trgu sadašnji izgled četrdesetih godina devetnaestog veka.



Spomenik admiralu Nelsonu, vojskovođi koji je izvojevao pobedu u bici kod Trafalgara



Pored Nelsonovog stuba se nalaze dve fontane, koje nisu imale estetsku, već praktičnu namenu. Naime, fontane smanjuju prostor samog trga, što ga čini nezgodnim za održavanje protesta i demonstracija. Osim fontana i Nelsonovog spomenika, na trgu se nalazi još nekoliko spomenika vojskovođama.

Trg jeste impresivan, ali su impresivne i građevine koje ga okružuju. Verovatno najinteresantnija je Nacionalna galerija, osnovana 1824. godine. Ovaj muzej ima preko dve hiljade slika, od umetnika poput Đota (Giotto), Ticijana (Tiziano), Da Vinčija (Leonardo Da Vinci), Velaskeza (Diego Velázquez), Renoara (Pierre-Auguste Renoir) i Rubensa (Peter Paul Rubens).

U Nacionalnoj galeriji možete videti slike i Van Goga, Rembranta, Monea, Sezana i Goje



Još jedna zgrada koja okružuje trg Trafalgar je crkva svetog Martina u polju, sagrađena u 18. veku. Ovo je četvrta crkva sagrađena na toj lokaciji, a nedavne iskopine su pokazale tragove istorije čak iz doba starog Rima! U ovoj crkvi se održavaju koncerti duhovne muzike, a podzemna kripta je preuređena u restoran. Ovde sigurno možete uživati u obroku na najneobičnijem mestu za to.



Trg zatvaraju i kuće Kanade (izgrađena 1827. godine) i Južne Afrike (izgrađena 1933. godine). Tu se nalaze predstavništva ove dve države u Londonu.



Zanimljivo je i ono što na trgu nećete videti. Golubovi, koji su nekada bili zaštitni znak ovog mesta, “proterani“ su 2007. godine. Golubova je bilo na hiljade i uništavali su spomenike svojim izmetom. Zbog toga, doneti su zakoni kojima je zabranjena prodaja hrane za golubove, a kasnije i hranjenje ovih ptica.

Golubovi su “zabranjeni“ na ovom trgu



S obzirom na to da se ovaj trg smatra srcem Londona, odavde možete nastaviti svoj obilazak grada. Možete krenuti pešice, možete i metroom, tu vam je Čering Kros metro stanica. A možete uskočiti i u veliki, crveni, turistički dabldeker!





Bye!

Trk na trg: Times Square, Njujork



Jedna od najpoznatijih i najznačajnijih raskrsnica na Menhetnu svakako je Tajms Skver. Dobio je ime početkom XX veka, kada su se dnevne novine “The New York Times” preselile u oblakoder koji danas nosi naziv One Times Square. Pre novog naziva trg je nosio ime Longace Square. Sredinom sedamdesetih godina XX veka ovaj je trg bio prilično opasno i slabo osvetljeno mesto, na kojem se nije preporučivalo boraviti nakon što padne noć. To “mračno doba Tajms Skvera” danas je davna prošlost. Od 2011. godine na Tajms Skveru je zabranjeno *********.

Središte kulturoloških i svetskih ustanova



Tajms Skver nastaje ukrštanjem Brodveja i Sedme avenije i prostire se od 42. do 47. ulice. Nije tako retko da se čuje da se Tajms Skver naziva i “Raskrsnicom sveta” ili “Veliki beli put”, a trg je centar svetske zabavne industrije. Svetla i reklame najviše do izražaja dolaze noću, kada ćete imati osećaj da trg gori zbog brojnih boja. S obzirom na prepoznatljivost ovog trga u celom svetu često smo ga viđali u udarnim filmskim scenama.

Tajms Skver kroz XX vek – 1940. i 1985. godina



Najduža tradicija ovog skvera je svakako doček Nove godine, čuveno spuštanje velike kugle koja otkucava traje od 1907. godine. Kako se kugla spušta veliki reklamni zidovi se na trgu gase od vrha prema dole i tako odbrojavaju trenutke do ponoći kada se svetla u kugli gase i počinje spektakularan vatromet koji označava početak Nove godine. Kristalna kugla na jarbolu ostaje cele godine, ali upaljena se spušta samo u novogodišnjoj noći ili ako postoji potreba za popravkom. Da tradicija uspeva govori podatak da se u novogodišnjoj noći dočeka 2000. godine okupilo čak dva miliona ljudi. Prema anketi iz oktobra 2011. godine, Tajms Skver je najposećenija svetska turistička atrakcija sa oko 39 miliona poseta godišnje.

Spektakularni doček Nove godine



Zbog ogromnih gužvi, vlasti Njujorka su ga 2009. zatvorili i pretvorili u pešačku zonu, pošto dnevno oko 350,000 ljudi prođe kroz Tajms Skver. Dodate su mu klupe, stolice i terase za panoramsko razgledanje i fotografisanje. Masa turista, svi fotografišu, užurbani Njujorčani, svetleće reklame, brodvejska pozorišta, oblakoderi, svetske kompanije, miris pečenih kobasica na Tajms Skveru se širi svuda, vrućina izbija iz betonske džungle, svi se guraju, grad ne spava, čak ni sada, četiri sata iza ponoći. Tako kažu oni koji su ga posetili. Ono što je možda najzanimljivija stvar ovog trga jeste njegov zvuk. Kako trg uopšte može da se čuje? Saobraćaj, gužva, ljudi… Ali ne radi se o tome. U okviru ventilacionih sistema metro stanice na Tajms Skveru ugrađen je uređaj koji huk instalacije pretvara u divan zvuk sličan onom koji stvaraju crkvena zvona. Prolaznici nisu u stanju da odrede odakle zvuk dolazi, jer je napravljen tako da se čini da zvuk dopire odozgo. Svakako, posetiocima Velike jabuke obilazak ovog skvera je nazaobilazan momenat, središte je mnogih kulturoloških i svetskih ustanova, domaćin arhitektonskih čuda i posrednik između svih nacija sveta.





Hey!

Trk na trg: 天安門廣場, Peking



Kada prvi put dođete u severnu prestonicu, osetićete se kao čovek koji je upravo otkrio da je Zemlja samo jedna čestica u beskrajnom univerzumu. Reka ljudi na ulici, neprekidna zvonjava mobilnih telefona, sirene koje opominju pešake, neboderi koji se stišću jedan uz drugi… sve upućuje na to da ste u jednoj od najvećih svetskih metropola.

Tjenanmen (天安門廣場, Tiananmen) nije izuzetak. Smešten u centru grada, ovaj trg predstavlja istorijsko i kulturno srce Kine i podseća na promene koje su donosili vekovi.



Pravougaoni betonski gigant okružen je značajnim građevinama, ali ime je dobio po najpoznatijem simbolu, Kapiji nebeskog mira, nekada zidu koji je strogo odvajao svet carske palate od običnih ljudi, a danas ulazu u Zabranjeni grad. Konstrukcija Kapije započeta je još u XV veku, u doba vladavine dinastije Ming ( 明朝, Ming Dynasty), a u XVII veku je napravljen kompletan nacrt trga. Suštinski izgled je sačuvan, ali je 1958. prostor uvećan četiri puta kako bi mogao da primi preko 500,000 ljudi.

Prvog oktobra 1949. Mao Cedung je na trgu proglasio osnivanje Narodne Republike Kine



U procesu proširenja srušeni su mnogi stambeni objekti, a na njihovom mestu, južnoj ivici Tjenanmena, podignut je Spomenik narodnim herojima. Visok preko 30 m, obelisk od mermera i granita odaje počast žrtvama stradalim u borbi za samostalnost Kine.

Spomenik narodnim herojima ukrašen je prizorima iz rata za nezavisnost



Nasuprot njemu nalazi se Memorijalna dvorana Mao Cedunga u kome je, u brižljivo zaštićenom kristalnom kovčegu, izloženo balsamovano telo bivšeg predsednika. Iako su godine prošle, a politika se donekle izmenila, veliko poštovanje koje posetioci ukazuju nekadašnjem vođi oživljava snažan trag koji je komunizam ostavio.



Ulaz u dvoranu je besplatan, pa su dugački redovi uobičajena pojava



Na istočnoj strani smešten je Narodni kineski muzej, a u njegovim prostorijama je samo delić bogate istorije jedne od najzanimljivijih civilizacija.

Deo postavke jedne od izložbi u Narodnom kineskom muzeju



Kako smo obilazak počeli na severu, završavamo ga, bar za ovaj put, na jugu. Nešto manje upadljiva, ali podjednako lepa je i Kianmen, Prednja kapija. Činjenice će vam reći da je njena uloga bila da štiti prilaz unutrašnjem gradu, ali će vam zbog raznobojnih, precizno uklopljenih detalja i pažnje sa kojom su pravljeni biti teško da u to poverujete.

Trk na trg: Πλατεία Αριστοτέλους, Solun



Solun je drugi grad po veličini i važnosti u Grčkoj. Glavni je grad istoimene oblasti, poseduje veliku luku i ljupko čuva njegovu večnu dušu, Aristotelov trg (Πλατεία Αριστοτέλους, Aristotelous Square).

Panorama Aristotelovog trga



Aristotelov trg se nalazi na Nikis Aveniji, pruža pogled na more, sa mnogobrojim kafićima čini jedan od glavnih gradskih centara. Konstruktor samog trga je francuski arhitekta Ernest Hebrard (Ernest Hébrard) 1918, ali najveći deo trga je ipak izgrađen sredinom dvadesetog veka (1950).

Izlazi na glavnu šoping zonu. Kada turisti posete ovaj trg obično se pitaju da li postoji neko u Solunu ko radi. Trg je prepun ljudi koji sede u kafićima i ispijaju svoje frapee, ali to ne bi bilo neobično toliko da takva situacija nije tokom celog dana, bez obzira na doba dana. Cigarete u ustima i nezaobilazna igra tavli svakodnevna su slika Aristotelovog trga. Jedan od možda najlepših kafića je “Garson”, kako kažu srpski turisti spada u vlasništvo slavnog srpskog košarkaša Predraga Stojakovića. Da li je istina ili ne, kažu da kafić treba posetiti što zbog divnog enterijera, tako i zbog usluge.



Devojka sa golubovima



Aristotelov trg nije poznat samo po tome što je glavno stecište stanovnika Soluna, već i po društveno političkim dešavanjima, kao takav bio je mesto na kome su se održavali mnogi govori, bio je mesto mnogih kulturnih dešavanja, mnogih festivala i mesto na kome se rado proslavljaju novogodišnji praznici.

U arhitektonskom smislu, glavne ose trga imaju elemente vizantijske i zapadne arhitekture. Od prvih idejnih projekata 1918. godine do realizacije, njegovi nacrti su znatno pojednostavljeni. Umesto prvobitnih složenih projekata, fasade koje su izrađene 1950. bile su mnogo skromnije. Zbog finansijske situacije u zemlji i u vreme vladavine Venizelosa (Ἐλευθέριος Βενιζέλος, Eleftherios Venizelos) njegova vlada donela je odluku da finansira projekat iz privatnih izvora.



"Elektra Palas" i "Olimpik" pozorište



Na levoj strani trga nalazi se “Electra Palace Hotel” sa pet zvezdica, dok se sa desne strane nalazi jedno od gradskih najpoznatijih pozorišta “Olympion Theatre”.



Za sve one koje vole putovanja i šoping, Solun je svakako grad u koji treba otići, a Aristotelov trg obavezno posetiti. Sa svojim poreklom poseduje zavidnu kulturnu i istorijsku baštinu. Baštinu koja je u mnogim istorijskim činjenicama srodna srpskom narodu. Grad poseduje Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku, i u njegovom sklopu su smešteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i groblje za preminule koje je vremenom preraslo u današnji kompleks.

γειά σου!

Trk na trg: כיכר המדינה, Tel Aviv



U poslednjih nekoliko godina, Tel Aviv je postao mondenska turistička destinacija. Poznat je kao grad kulture, pun muzeja, galerija, pozorišta i Bauhaus arhitekture. Odlično je mesto i za noćni provod sa mnoštvom restorana, barova i klubova. Omiljen je i među LGBT populacijom, kao i modnim svetom i mladima željnim zabave. Mladima sa dubljim džepom, doduše.

Šezdesetih godina dvadesetog veka, na ovom mestu se nije nalazilo ništa osim peska i pojedinih cirkuskih trupa koje su odlučile da nastupaju ovde. Sedamdesetih godina, angažovan je čuveni brazilski arhitekta Oskar Nimajer (Oscar Ribeiro de Almeida Niemeyer Soares Filho) da projektuje trg Kikar Hamedina, tj. državni trg. Grupa izraelskih arhitekata je isplanirala konstrukciju i rekonstrukciju okolnih građevina trga.

Trg je projektovao slavni brazilski arhitekta Oskar Nimajer



U samom srcu trga nalazi se park koji, nažalost, nije baš održavan. Park okružuje Ulica He Be’lyar (ulica izraleskog Dana nezavisnosti) koja povezuje dve najvažnije ulice grada: Ulicu Weizmann, koja se proteže od severa ka jugu i Ulicu Jabotinsky, koja se prostire od istoka ka zapadu. Ovo je umnogome olakšalo saobraćaj u ovom gradu.

Park u središtu trga nije preterano uređen i to je jedino što mu narušava izgled



Ipak, ovaj trg nije postao poznat ni po arhitekti, ni po slabom održavanju. Postao je poznat kao modni centar Tel Aviva. Kružna ulica postala je dom brojnim ekskluzivnim buticima. Tu su Gucci, Ralph Lauren, Versace, Chanel. Uz brojna svetska imena, ovde su butike otvorili i najuticajniji izraelski modni kreatori. Kada na to dodate još nekoliko zlatara i juvelirnica, dobijate pravi bogataški raj!

Na ovom trgu se nalaze butici modnih kuća Prada, Givenchy i Yves Saint Laurent



Kad se umorite od šopinga ili gledanja u izloge ako ste prosečnih srpskih primanja, možete sesti u neki od brojnih kafića u ovoj ulici. Takođe, ulica je poznata i po pekarama, tako da se možete okrepiti pred dalji obilazak Tel Aviva. Ovaj trg je odlična početna lokacija. U njegovoj neposrednoj blizini, na nekoliko minuta hoda, nalaze se helensko arheološko nalazište, vinarija i Muzej Tel Aviva. Uživajte!







שלום

Trk na trg: Piazza di Spagna, Rim

Španski trg je svakako jedan od najprepoznatljivijih mesta u Rimu. Ne postoji film sniman u ovom gradu, a da ovaj trg nije lokacija bar jedne scene! Uvek prepun turista, nekima stvara stres pri probijanju kroz gužvu da vide njegove spomenike. Ime je dobio po palati Španije koja se nalazi na ovoj lokaciji, a u 17. veku se deo oko ambasade smatrao španskom teritorijom.

Trg se u 17. veku smatrao španskom teritorijom



Trg kakav danas znamo je svoj izgled dobio sredinom 19. veka. Ipak, njegova istorija svoj početak nalazi početkom 16. veka. Tada je na ovoj lokaciji izgrađena francuska crkva Trinità dei Monti. Crkvu je naručio francuski kralj Luj XII. Interesantno je da crkva ima kako gotska, tako i renesansna obeležja. Obelisk koji se nalazi ispred crkve nije oduvek bio tu, već je prenet ovde krajem 18. veka, na zahtev tadašnjeg pape.

U glavnom gradu Italije, na Španskom trgu, nalazi se francuska crkva



Krajem 18. veka, uporedo sa završetkom građenja crkve, na dno trga je postavljena čuvena fontana La Barcaccia (čamac). Fontana je delo još čuvenijih umetnika, Đan Lorenca Berninija (Gian Lorenzo Bernini) i njegovog sina Pjetra (Pietro Bernini). Vajari su inspiraciju pronašli u poplavi Tibra, kad se nakon povlačenja reke ovde nasukao stari čamac. Danas, fontana je atrakcija i, verovali ili ne, jedno od omiljenih mesta na kojima turisti govore svoje bračne zavete.

Ako Rim posećujete u špicu turističke sezone, velike su šanse da fontanu nećete ni videti od posetilaca, zato se pripremite za dugo laktanje



Ideja da se crkva spoji sa trgom i fontanom datira iz 17. veka. Ideja je realizovana sredinom 18. veka kao delo, tada nepoznatog, arhitekte Frančeska de Sanktisa (Francesco de Sanctis). Trg i crkvu spaja 138 stepenika. Arhitekta ja zamislio velelepne stepenice, ukrašene terasama-baštama koje bi u proleće procvetale i ulepšale ambijent. Trg i jeste najlepši u maju, kada se na stepenice postavlja cveće čiji se miris širi prostorom. Stepenice su omiljeno mesto za odmor, fotografisanje i predah.

Mali savet: Nemojte dugo sedeti na stepenicama, velike su šanse da će vas zgaziti neki nekulturan turista ili čak gurati nogama kako bi obezbedio sebi mesto



Poslednji detalj dodat na trg je spomenik Colonna dell’Immacolata, stub posvećen bezgrešnom začeću. Na stub je kasnije dodata statua Device Marije i tako je trg dobio svoj konačni izgled 1857. godine.

Od ove tačke vrlo je lako da nastavite svoj obilazak Rima. Dva puta su najlakša: put odmora i put kupovine. Ako ste dubokog džepa, iz trga možete ući u ulicu Kondoti (Via dei Condotti), gde možete pronaći butike kao što su Gucci, Bvlgari, Valentino, Damiani i Trussardi. Ukoliko, pak, odlučite da se popnete uz stepenice, na nekoliko minuta hoda pronaći ćete vilu porodice Mediči (Villa Medici).



Buona giornata!

Trk na trg: Museumplein, Amsterdam

Trg Muzeja (Museumplein) nalazi se u centru Amsterdama. Dobio je naziv po brojnim muzejima koji se nalaze u okruženju. Neki od njih su Rijksmuseum, Van Gogh, Stedelijk i Diamond. Trg je, takođe, poznat i po brojim manifestacijama, festivalima i okupljanjima. Armin Van Buren (Armin Van Buuren) počastvovao je holandsku fudbalsku reprezentaciju 2010. godine na Trgu Muzeja izvodeći pesmu Swedish House Mafia.

Trg Muzeja



Trg je rekonstruisan 1999. godine od strane arhitekte Svena Ingvara Andersona (Sven-Ingvar Andersson). Iako su ispred muzeja redovi, što je pojava u svim evropskim prestonicama, posetioci su strpljivi, čak su mirne i bebe u kolicima, koje roditelji od kolevke uče da se navikavaju na ovakve obilaske. Kako je red ispred Van Gogovog muzeja manji od onog ispred Rejksmuseuma, a jedan od drugog su na minut hoda, posetioci se ipak odlučuju da prvo obiđu Van Gogov muzej. Pravi vlasnik zaostavštine Van Gogovih dela je Fondacija Van Goga, dok muzej samo zadržava pravo da ih čuva i izlaže. Ovde se nalazi najveća kolekcija umetnikovih, kao i znatan broj slika, crteža i skulptura, drugih stvaralaca 19. veka. Zastupljeni su umetnici čija je dela kopirao, kao i drugi impresionisti, uglavnom njegovi savremenici i prijatelji, među kojima su imena vodećih francuskih umetnika od 1840. do 1920. godine. Sa više od 200 slika, 500 crteža i značajnom arhivskom građom, ova institucija nije samo hodočašće svetskih entuzijasta, već i neiscrpan izvor za detaljno proučavanje Van Goga i vremena u kojem je živeo.

Muzeji Stedelijk i Van Gogh



Rijksmuseum, neo-gotička palata, koju je osnovao Viljem Oranski (Willem van Oranje-Nassau) i gde je smešten najveći nacionalni muzej Holandije, koji sadrži slike, primenjenu umetnost, porcelan, srebro i skulpture sa Azijskog kontinenta. Zdanje se trenutno renovira, ali Filips (Philips) krilo, u kome se može videti “crème de la crème” muzejske kolekcije najvećih umetnika Holandije i Flandrije, stalno je otvoreno. Mada se u Rijksmuseumu nalaze i mnoga druga ostvarenja, poseban je upravo po tome što izlaže mnogobrojna dela holandskog slikarstva.

Razvoj Rembrantovog (Rembrandt Harmenszoon van Rijn) stila ne može se nigde bolje sagledati nego u njegovoj zemlji i ovom muzeju koji čuva 22 njegove slike, oko hiljadu bakropisa i stotinu crteža, što predstavlja najpotpuniji fond njegovih dela. Pored majstora nad majstorima – Rembranta, sjajno su zastupljena i dela Johanesa Vermera (Johannes Vermeer), čije su slike malog formata posebno karakteristične za holandsku umetnost.

Veličanstveni Rijksmusem



Najbolja zbirka dela moderne umetnosti nalazi se u muzeju modernih umetnosti Stedelijk na Museumpleinu. Zbirka uključuje radove međunarodne i holandske umetnosti od sredine 19. veka. Tu se nalaze radovi Pikasa (Picasso), Sezanea (Paul Cézanne), Šagala (Марк Шагал) i Monea (Oscar-Claude Monet), kao i fotografije, video prikazi, filmski i industrijski dizajn. Noviji umetnici čija su dela, takođe, predstavljena u ovom muzeju su: Mondrijan (Piet Mondriaan), Kuning (Willem de Kooning) i Lihtenštajn (Roy Lichtenstein).

Trg muzeja (Museumplein) od podneva do deset uveče gosti strana i domaća imena DJ-scene, a u vreme proslave kraljičinog rođendana 30. aprila, dana kada Holandija slavi praznik “nacionalnog jedinstva i zajedništva” i ljudi su odeveni u boju kraljevske porodice (Huis van Oranje-Nassau) – narandžastu.



Hallo!

Trk na trg: Place des Quinconces, Bordo

Najbolji način da se doživi Bordo jeste da se sagleda njegova velelepna arhitektura u svom punom sjaju, i da se zamisli njegov nekadašnji izgled najveće francuske trgovačke luke, pruža se sa keja Luja XVIII (Quai Louis XVIII). Kao i ostali delovi grada, kejevi leve obale uređeni su sredinom osamnaestog, “zlatnog veka” Bordoa, nazvanog tako zbog ogromnog ekonomskog procvata grada u tom periodu, nastalog zahvaljujući izvozu vina u mnoge prekomorske zemlje.

Najveći trg Evrope - najlepši prizor Bordoa



Pogled noću na trg



Do la Place des Quinconces dolazi se šetalištem Les Allées de Tournysa, sa velikim drvoredima, trasiranim u vreme Luja XV. On je najveći trg u Evropi sa oko 12 hektara površine i nastao je na mestu renesansnog dvorca Trampet (Trompette) početkom devetnaestog veka. Sa jedne njegove strane nalazi se ogromni obelisk iz 1902. godine, sa fontanom u svom dnu – Monument aux Girondins posvećen žirondinskim deputatima, koje je Maksimilijan Robespjer (Maximilien de Robespierre) poslao na giljotinu za vreme Francuske revolucije. Na suprotnom kraju ovog ogromnog trga, pored samog šetališta, nalaze se još dva obeliska posvećena francuskoj mornarici, podignuta sredinom devetnaestog veka, od kojih jedan simbolizuje trgovinu, a drugi navigaciju. Kasnije su na njihove vrhove dodate statue dvojice najznamenitijih građana u istoriji Bordoa – Mišela de Montenja (Michel de Montaigne) i Šarla Monteskjea (Charles Montesquieu).

Javni prevoz – jedna od dve linije koja saobraća trgom



Glavni spomenik podignut je između 1894. i 1902. u znak sećanja na Žirondince koji su stradali tokom terora za vreme Francuske revolucije. Sastoji se od velikog postolja sa dva uramljena basena, ukrašena bronzanim konjima i vojnicima, koje svojom statuom na vrhu predstavlja duh slobode. Sa instalacijom tramvajskog sistema 2003. trg je postao najvažniji centar javnog prevoza sa dve linije tramvaja, 21 autobuskom linijom, kao i prijemno područje juga.



Bonjour!

Trg Rynek Główny u Krakowu

Rynek Główny je najveći europski srednjovjekovni gradski trg. S površinom od 200x200 metara najveći je i najpopularniji trg u Krakowu, smješten u centru staroga grada. Prostrani je trg izgrađen u 13. stoljeću. Okružuju ga brojne povijesne građevine, palače i crkve.

Na trgu se smjestio spomenik Adamu Mickiewiczu, poljskom pjesniku iz 19. stoljeća. Tu su i nebrojeni kafići, pubovi i restorani. Trg Rynek Główny, društveni centar Krakowa, centralno je mjesto brojnih događanja u Krakowu, na kojem se kroz godinu održavaju brojni festivali.


Na centru trga dominira renesansna Sukiennice, građevina koja je postala jedan od simbola Krakowa. Izgrađena je u 16. stoljeću, a služila je kao glavno mjesto međunarodne razmjene roba i prodaje. U njoj ste još onda mogli naći razne egzorične stvari sa Istoka, kao začine, svilu ili vosak. Ovdje su se održavali balovi i ugošćeni su brojni poznati gosti.

Ispod trga postoje podzemni tuneli. Jedan od njih povezuje zvonik gradske vijećnice (zvonik je jedini preostao od stare gradske vijećnice koja je planirano uništena 1820. godine kako bi se trg otvorio i proširio) i Sukiennice.

Piazza del Campo u Sieni

U prelijepoj Toskani, gradu Sieni, nalazi se jedan od najljepših europskih srednjovjekovnih trgova, Piazza del Campo. Ovaj je trg poznat u cijelom svijetu po svojoj jedinstvenoj arhitekturi. Trg napravljen u neobičnom obliku (izgleda kao školjka) okružen je palačama bogatih obitelji iz Siene (palazzi signorili).


Na ovom se trgu dva puta u godini (2. srpnja i 16. kolovoza) održavaju utrke konja, Palio di Siena. Za ovu se prigodu trg prekrije zemljom. Deset jahača jaše bez sedla i utrkuju se tri kruga. Ova utrka ne traje duže od 90 sekundi. Na trgu su se u prošlosti održavale brojne igre, borbena natjecanja, a u 16. stoljeću i borbe bikova.


Na prostoru Piazze del Campo se još u 13. stoljeću nalazila tržnica. Danas je na trgu smještena Fontana radosti (Fonte Gaia) izgrađena 1419. godine. Vodu iz fontane su u prošlosti koristili stanovnici grada.


Na trgu se nalazi i gradska vijećnica (Palazzo Pubblico) iz 13. stoljeća, na kojoj je prizemlje obloženo kamenom dok su katovi prekriveni ciglom. Tu je i zvonik (Torre del Mangia) izgrađen sredinom 14. stoljeća. Toranj je izgrađen kako bi nadvisio onaj u susjednoj Firenzi. I u svoje je vrijeme bio najviši toranj u Italiji.

Trgovi su glavni element baroknog urbanizma, uglavnom su zatvoreni, eliptičnih osnova, organizovani uz pomoć vertikalnih akcenata (stubova, obeliska i fontana). Barok je i nastao u fuziji arhitekture i plastičnih umetnosti (skulpture, reljefa i sl.). Mesečno se iz najpoznatijih gradskih fontana izvadi oko pet hiljada evra. A u Rimu ima dosta fontana i svaka ima svoju legendu.



Trg Tritron (1642.-1643.) Berninijev prvenac, plod je nemirnog i razigranog uma, u kojem je skulptura poetski progovorila. Četiri delfina se propinju iz bazena, držeći školjku, iz koje izranja morsko božanstvo. Na trgu se nalazi i palata Barberini, reprezentativno izdanje rimske barokne palate. Nju su 1629. godine sagradili Bernini i njegov tadašnji asistent Boromini.

Jedan od najčuvanijih trgova je Piazza Navona sa Berninijevom fontanom Fjumi, fontanom četiri reke (najpoznatije u to vreme; Nil, Gang, Plate i Dunav,1647.-1651.). Na ovalnom trgu, na kome se nekad nalazio Domicijanov stadion (86. g.n.e. a ostaci se nalaza ispod trga). Definisanje trga otpočeo je Pamfili podigavši na njumu porodičnu palatu. Ovde su se od davnina odvijale razne proslave i spektakli. Od 1967. godine trg se ratosiljao automobila.



Čak i u raju postoje četiri reke. Figure su paganske, a u sredini fontane je obelisk visok 14 metara, donet po izričitom naređenju pape Inoćentija X s Apijanskog puta, tačnije Maksencijevog cirkusa. Na njegovom vrhu nalazi se usamljeni bronzani Pamfilijev golub sa grančicom masline, papin grb. Tu je i palmino drvo, masonski simbol. Za svaki slučaj, ruka figure Dunav je u takvom položaju, za slučaj da se Borominijeva crkva obruši. Lice Nila je pod velom, jer se dugo nije znao gde mu je izvor. Zlobnici tvrde da je i to čin prezira prema fasadi crkve svete Agnes Agone, koju je projektovao Berninijev suparnik. Istine radi, kada je fontana završena, Boromini nije ni počeo s izgradnjom crkve svete Agnes Agone. Reku Plata predstavlja crnac s novčićem (bogatsvo Amerike), a Gang vesla. Sredinom 1651. godine papa dolazi u inspekciju. Bernini raportira da cevovodi nisu spremni, a papa daje blagoslov i sprema se da krene, kad "vuala" voda, u velikom huku, kreće s svih strana. Berninijev rad fontane "Četiri reke" više no ijedan drugi pokazije koliko je veliki umetnik bio ljubitelj pozorišta i pozorišne scenografije. Druge dve fontane su manje poznate, ali i starije : Neptunova i Moro.



I tada su važne bile veze, pa je Bernini na javnim papskim nabavkama, do nogu potukao konkurenta Borominija, tako što se za njega založio princ Nikola Ludovizi, muž papine nećake. Bernini je izradio model, koji je postavljen tako da ga papa, pri prolasku "slučajno" vidi. Naravno, bio je oduševljen i Bernini je dobio posao. I još jedna sličnost s vremenom sadašnjem; za izradu spomenika korišćen je travertin, nepodesan za fino klesanje, ali se u njemu brže radilo nego u mermeru. I danas, čim uđete na trg, bivate opčinjeni ovim remek delom. Uprkos tome, Bernini je prolazeći trgom, navlačio zavese na svome fijakeru, nezadovoljno mrmljajući:

"Kako me je sramota što sam ovo izradio tako loše!". U starosti njegova umetnost je postajala uzvišenija, a za fontane, pogotovu ovako razigrane, nije bilo više mesta.

Crkva svete Agnes Agone, na trgu Navona, ime je dobila po predivnoj devici, kćeri plemića, koja je stradala, pošto nije htela da se uda za momka kojeg su joj namenili. Rimski zakoni nisu dozvoljavali ubistvo devica, naima Agnes je bila devojčica od trinaest godina. Car Dioklecijan naredio je da je obnaže, ali je njena čast volšebno sačuvana, tako što joj je izrasla kosa i priklila njenu nagost. Potom su je vezali su za stub u nameri da je spale. Ni u tome nisu uspeli, pa su joj na kraju odrubili glavu. Sahranjena je 304. godine u katakombama koje se nalaze u ulici Via Nomentana. Njena figura na fasadi crkve, ciničan je Borominijev odgovor na Berninijeve optužbe. No i pored svega, Berninijev bivši učenik i protivnik, sumnjao je u svoj rad, imao je košmare praćene s hipohondričnim halucinacijama, pa se lud od besa probo mačem 1667. godine.

Kongens Nytorv, Kopenhagen

Putovati – znači istražiti, upoznati sebe i svet koji nas okružuje. Bilo da ste kaučsurferi ili ljubitelji luksuznih aranžmana, putovanje jednako predstavlja hedonistički raj za svakog ko se može pronaći u priči o putovanju. Ovoga puta vodimo vas u lučku prestonicu, smeštenu na severu Evrope, poznatu po mekom, vazdušastom pecivu, Maloj sireni (The Little Mermaid) i usidrenim čamčićima duž obale. Upoznajte Kopenhagen i trg Kongens Nytorv.

Smešten u glavnom gradu Danske, ovaj trg se smatra najzelenijim u Evropi, a činjenica da je uređen po svim ekološkim strandardima, još više oduševljava ljubitelje prirode. Ukoliko posetite Kopenhagen, nezaobilazna je šetnja ulicom Strøget – najvećom pešačkom zonom ovog grada, a nakon niza ljupkih baštica restorana i kafića, put će vas dovesti do ovog prekrasnog trga.


Trg je inspirisan urbanističkim planom Pariza

Kongens Nytorv potiče iz 17. veka, izgrađen je zahvaljujući Kristijanu Petom od Danske (Christian V), a upravo zato je centralna figura trga statua ovog velikana na konju. Spomenik je okružen uređenim travnjakom i raznobojnim cvećem, a tradicionalno, po završetku škole, maturanti plešu oko njega i na taj način proslavljaju ovaj događaj.


Konjanik je zaštitni znak ovog trga

Trg je originalno bio okružen drvoredom u obliku elipse, ali se kroz istoriju to menjalo. Posle bolesti bresta 1998. godine, stabla su uklonjena, da bi se 2001. godine, u toku renoviranja gradskog trga, ponovo zasadilo čak 80 stabljika.

Sa jedne strane trga nalazi se dvorac Šarlotenburg – nekadašnja kraljevska rezidencija, a ujedno i jedna od najpoznatijih građevina Kopenhagena. Urađen u holandskom baroknom stilu i danas služi kao izložbeni prostor znamenitih umetničkih dela.


Bakarni krovovi krase ovo velelepno zdanje

Jedna od čuvenih građevina trga je današnja francuska ambasada – Thotts Palæ. Prvobitno izgrađena u čast danskog narodnog heroja Nila Džula (Niels Juel), vekovima je bila u vlasništvu njegove porodice, da bi je 1769. godine kupio Oto Tot (Otto Thott) – po kome i danas nosi naziv. Početkom 20. veka, zgrada postaje vlasništvo Francuske i tako ostaje do danas.


Francuska ambasada od 1930. godine

Deo trga je i Kraljevski teatar – jedna od nerenomiranijih kulturnih institucija Danske. Osnovan je 1748. godine i najpre je služio isključivo kao pozorište za kralja, a potom i za ceo narod.


Savremen repertoar i tradicionalni izgled pozorišne zgrade

Nadomak trga nalazi se mali kiosk, sagrađen u baroknom stilu. Nekadašnja telefonska govornica i danas ima ovu namenu, ali je dograđena i mala bašta gradske kafane.

I dok je sunčano vreme idealno doba za šetnje ovim prekrasnim mestom, zima je aktivna i zabavna. Naime, sa niskim temperaturama, stanovnici ovog grada imaju priliku da uživaju na klizalištu koje se postavlja svake godine.


Trg je zimi prekriven ledom

Ukoliko vas uhvati putnička groznica, poželite nakratko da napustite poznato, otisnete se u avanturu i odlučite se za Kopenhagen, nemojte zaobići ni Kongens Nytorv. Iznajmite omiljeno prevozno sredstvo Danaca – bicikl, spakujte jedan Carlsberg i ponesite obavezni turistički aksesoar – foto-aparat. Neka vaš sledeći “škljoc” bude Kongens Nytorv.


wannabe