Umetnost i vino: "Šumadija u Andrićgradu" 29. jula
U organizaciji udruženja vinara Šumadije, u Galeriji Andrićevog instituta "Lubarda" u Andrićgradu 29. jula u 19 časova biće svečano otvorena izložba umjetničkih slika grupe autora pod nazivom „Umetnost i vino“ koji su u vinu, vinovoj lozi i čokotima pronašli svoju inspiraciju.
Učešće u izložbi uzeli su: Sergej Aparin, Dejan Babović, Žarko Vučković, Božidar Damjanovski, Vasilije Dolovački, Željko Đurović, Ljubomir Lacković, Aleksandar M. Lukić, Predrag Peđa Milošević, Jasna Opavski, Vidan Papić, Vojislav Radovanović, Slobodanka Rakić Šefer, Nebojša Savović Nes, Sanja Sremac, Bisenija Tereščenko, Predrag Peđa Todorović i Milan Tucović. Izložbu će svečano otvoriti autor postavke, vajar Nebojša Savović Nes.

Neposredno nakon otvaranja izložbe na Trgu Nikole Tesle biće upriličeno svečano otvaranje Festivala šumadijskih vina.

Manifestaciju "Šumadija u Andrićgradu" upotpuniće muzički program u okviru kojeg će bend „Lesandrum Kvartet“ održati koncert džez, bluz i evergrin muzike.

Kragujevačka “Rima” u Beogradu

Izložbom akademika Vladimira Veličkovića u Beogradu otvoren novi galerijski prostor.
 Ako hoćemo da se bavimo decentralizacijom kulture, naša galerija može da bude primer,
 kaže vlasnik Aleksandar Milojević



[You must be registered and logged in to see this image.]



PRVO pozorište u Srbiji, prvi orkestar, prvu gimnaziju, južno od Vojvodine imao je Kragujevac. Dosta
učenih i obrazovanih ljudi poteklo je iz ovog grada. Na te duboke korene oslonila se i galerija “Rima”. 
Ovo, za “Novosti”, kaže Aleksandar Milojević, vlasnik ovog likovnog i kulturnog centra, koji je kao
 kragujevački “izvozni proizvod” u prestonici minule srede otvorio svoje “predstavništvo”, u Pariskoj
 ulici broj 8 i to sa izložbom novih radova srpskog i francuskog akademika Vladimira Veličkovića.


Tokom poslednje decenije “Rima” je kragujevačkoj publici približila opuse Ivana Radovića, Milana Konjovića,
 Marka Čelebonovića, Ivana Tabakovića, Ljubice Sokić, Koke Jankovića, Nedeljka Gvozdenovića, Stojana 
Ćelića, Miodraga B. Protića, Petra Omčikusa, Bate Mihailovića, Đorđa Ivačkovića i drugih velikana 20. veka,
 ali i dela savremenika - Veličkovića, Otaševića, Damnjana, Todosijevića, Grozdanića... U ovoj galeriji izlagali su
 i Mrđan Bajić, Marko Crnobrnja, Biljana Đurđević, Saša Marjanović, kao i najmlađi autori poput Tadije Janičića
 i Ivana Šuletića.



- Mnogima je u startu bilo čudno zašto je “Rima” u Kragujevcu, a ne u Beogradu - priča Milojević. - Ako hoćemo
 da se bavimo decentralizacijom kulture, naša galerija može da bude primer u kom smeru treba ići. Osećao sam
 da bi trebalo nešto uraditi van Beograda, što bi bilo kvalitetno, sa dobrim programima, i da će to u Kragujevcu 
mnogo više skrenuti pažnju i ljudima u kulturi i mimo nje.



[You must be registered and logged in to see this image.]



Trudeći se da svakom novom izložbom dostignu najviši kvalitet, “Rima” je u Kragujevcu uspevala da stvori
 likovnu ponudu koja je nekada bila i bolja od prestoničke.
- Sreća je bila da smo uvek mogli da radimo izložbe koje su bile od značaja - nastavlja sagovornik. - Nisu
 to bile samo postavke prvoklasnih umetnika, već su na njima bila i važna dela.
Tokom minule decenije tako je uz ovu galeriju stasala jedna nova generacija mladih posetilaca:
- Oni sada znaju šta znači umetnost - dodaje Milojević. - U Kragujevcu postoji Filološko-umetnički fakultet,
 a njihovi studenti posećuju sve naše izložbe, pojedini profesori im u galeriji i drže mala predavanja. Kao
 kustosa imamo i stalno zaposlenog istoričara umetnosti. Mnogi ljudi danas stav o umetnosti i umetnicima
 stiču preko medija, gde se veći značaj daje komercijalizaciji, a naši redovni posetioci već drugačije 
vrednuju likovna dela.

[You must be registered and logged in to see this image.]

..................

...................

I u svom beogradskom prostoru, kaže Milojević, nastaviće da koračaju putem koji su krenuli, opredeljujući 
se prvenstveno za proverene vrednosti, kako na izložbama, tako i mimo njih.


- U novije vreme, klima se u Beogradu menja nabolje. Ima dosta programa, a iz te količine se dometi povećavaju.
Veliki podsticaj i vetar u leđa je otvaranje Muzeja savremene umetnosti. Vidi se da su ljudi željni kulture i novih 
sadržaja. Žao mi je što u Beogradu nema više profilisanih galerija, više nekakvih mikro-kulturnih centara - 
zaključuje vlasnik “Rime”, koja u svojoj izdavačkoj delatnosti ima monografije o slikarima Ljubici Sokić, 
Đorđu Ivačkoviću i Vladimiru Veličkoviću, kao i luksuzne kataloge o našim najznačajnijim autorima.



[You must be registered and logged in to see this image.]



MANjAK VREDNIH DELA
U OVOM trenutku na tržištu postoji veliki problem nedostatka vrednih umetničkih dela autora koji već imaju 
čvrste pozicije u našoj istoriji umetnosti. Njihova dela se uglavnom nalaze u muzejima i u nekim važnim
 privatnim kolekcijama. Upravo manjak takvih radova je glavni problem za galerijski sistem, jer bi veliki 
broj kolekcionara želeo da kupi takva dela. Problem vezan za savremene umetnike je i što kod nas ne 
postoje pravila u odnosu galerista i autora. U svetu ugovori to preciziraju, ali je ta praksa od nas dosta 
daleko.
CENA SAMOSTALNOSTI
VELIKA je prednost što slobodno radimo bez pritisaka i uticaja, što zvanične institucije kulture, nažalost, ne 
mogu, ali je teško što nemamo neku veću pomoć u finansiranju - objašnjava vlasnik “Rime. - Grad Kragujevac
 nam je ustupio prostor i pruža finansijsku podršku našim programima, za koje dobijamo i pomoć od Ministarstva
 kulture, ali su ta sredstva nedovoljna. U poslednje vreme za neke naše projekte, koje je struka visoko ocenila, 
dobili smo poražavajuće malo novca. Čini mi se da bi komisije pre trebalo da se opredeljuju za manje, ali
 kvalitetnije programe, koje bi onda značajnije pomogli.

novosti.rs

[You must be registered and logged in to see this image.]


МАРКО ЧЕЛЕБОНОВИЋ (1902–1986)


Ауторке: историчарке уметности др Лидија Мереник, др Ана Богдановић и Невена Мартиновић

Програм обележавања педесет година постојања Галерије Српске академије наука и уметности завршава
се великом ретроспективном изложбом радова сликара и академика Марка Челебоновић (1902-1986).
Она се реализује у организационом партнерсту са Галеријом РИМА и у сарадњи са наследницима из
породице Челебоновић и најзначајнијим музејским институцијама у Србији.

Поставка представља Челебоновићево сликарство кроз селекцију најбољих дела из колекција Народног
музеја, Музеја савремене уметности, Уметничке збирке САНУ, Галерије Дома војске Србије у Београду,
Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду и Народног музеја у Краљеву. Значајан део експоната
чине ремек-дела из Челебоновићеве породичне заоставштине, као и одабрани радови из приватних
колекција.

Од најранијих слика и цртежа из двадесетих година, преко амблематских дела српског међуратног модернизма
из четврте деценије, кроз колористички виртуозна остварења из педесетих и шездесетих година XX века,
све до такозваних „белих” слика насталих у последње две деценије уметниковог живота – изложба ће, кроз
пажљиву селекцију радова, приказати Челебоновићев целовити стваралачки пут.

Захваљујући новим увидима у Челебоновићев живот и дело, као и савременим тумачењима његовог
стваралаштва (изнетим у недавно објављеној монографији о уметнику у издању Галерије РИМА), изложба ће,
поред ретроспективног карактера, понудити и сасвим нове углове за посматрање и разумевање сликарства
Марка Челебоновића и њега као уметничке личности.

sanu.ac.rs

Izložba velikana srpskog slikarstva

"Српско сликарство XX века (1900 - 1950)“

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izložba "Srpsko slikarstvo XX veka (1900 - 1950)", na kojoj je predstavljen antologijski izbor
iz privatnih zbirki otvorena je u četvrtak uveče u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Izložba "Srpsko slikarstvo XX veka (1900 - 1950)", na kojoj je predstavljen antologijski izbor iz privatnih
zbirki otvorena je u četvrtak uveče u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije.
Organizatori su Medija centra "Odbrana" i Fondacije "Plavo", a postavka pruža dobar uvid u genezu
i razvojne etape srpskog slikarstva prve polovine prošlog veka.

Izloženi su radovi 43 autora, među kojima su Nadežda Petrović, Leon Koen, Marko Murat, Beta Vukanović,
Kosta Miličević, Jovan Bijelić, Ignjat Job, Sava Šumanović, Ivan Radović, Živorad Nastasijević,
Milan Konjović, Veljko Stanojević, Petar Lubarda...

Izložbu je otvorio Nikola Mirkov koji je kazao da je pred poštovaocima umetnosti izuzetna prilika
da se upoznaju sa vrhunskim ostvarenjima srpskih slikara čija su dela krasila privatne zbirke.

Pročitajte još - Izložba "Srpsko slikarstvo XX veka (1900 - 1950)" u Beogradu

Autor izložbe, dugogodišnji kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac, kazao je da se zahvaljujući delu
i delovanju Nadežde Petrović srpsko slikarstvo tokom prve decenije 20. stoleća našlo u samoj matici
likovnih aktuelnosti.

"Korak dalje u nastojanjima da se oslanjanjem na sopstveno likovno i duhovno nasleđe izgradi jedan
istovremeno autentičan i savremena nacionalni izraz, napravili su članovi grupe Zograf, u prvom
redu njeni osnivači i čelnici Živorad Nastasijević, Vasa Pomorišac i Sibe Miličić", kazao je Mirkov.

Izložba je otvorena do 26. decembra 2018.

Ceo projekat podržali su Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat za kulturu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

novosti.rs

Radovi naših velikana u Galeriji „Haos”


[You must be registered and logged in to see this image.]


Дело Мila milunovića

U prostoru Galerije „Haos” od večeras u 20 sati pa do 24. februara nalaziće se radovi na papiru (crteži, pasteli, akvareli, grafike) nekih od najvećih imena naše umetnosti iz privatne kolekcije Aleksandra Ostojića iz Valjeva. Reč je o retkoj prilici da se vide dela Šumanovića (crtež nabavljen od malog francuskog aukcionara), Marka Čelebonovića, Mila Milunovića, Dada Đurića, Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića, Radovana Kragulja, Mihaila Petrova, Dragana Lubarde, Marka Velka...



Kako za medije kaže Borka Božović, istoričarka umetnosti i direktorka Galerije „Haos”, formiranje umetničke kolekcije uvek je zavisilo od više faktora.

– Ova koju mi predstavljamo, zapravo jedan njen deo, samo radove na papiru, nastala je sticajem okolnosti jer je vlasnik, inače režiser po vokaciji, putovao svetom, boraveći u zemljama sa tri kontinenta i baveći se raznim poslovima, te tako dospevao do mnogih umetnina. Budući da je bio u prilici da se sretne sa delima raznih umetnika, on se prevashodno opredeljivao za skupljanje autora sa ovih naših prostora. Kada mu je Miloš Šobajić poklonio prvu sliku i kada je otkrio aukcijsku kuću „Hotel Drouot” krenuo je na tridesetogodišnji put kolekcionarstva – objašnjava ona i dodaje da je Ostojić obilazio male aukcijske kuće, pratio licitacije uživo i preko interneta, tragao za retkim izdanjima knjiga po buvljacima, knjižarama ili elitnim aukcijskim kućama. Svoju kolekciju od četrdeset slika i stotinu radova na papiru predstavio je, u smanjenom izboru, u konzulatu Srbije u Njujorku, gde su se mogla videti dela najvećih imena jugoslovenske umetnosti.
Privatne kolekcije su, u svakom slučaju, živi organizmi, podložni promenama, dodaje Borka Božović, a kolekcionarstvo je i u službi očuvanja kulturne baštine jedne sredine. Ono pruža i prostor za edukovanje najrazličitije publike, pogotovo kada se prezentira u javnosti. Izlaganje i publikovanje je važan aspekt ove pasionirane delatnosti.


politika.rs