Hitskin.com

**Učlanjen** : 11.05.2018

Preporučite knjigu - Page 9 Ordesa-manuel_vilas_v

Preporuka izdavača

**Učlanjen** : 11.05.2018

Preporučite knjigu - Page 9 Adresa-dragan_velikic_v

Roman Adresa

**Učlanjen** : 11.05.2018

Preporuka iydavača

**Učlanjen** : 11.05.2018

Preporučite knjigu - Page 9 U_pozaru_svetova_ivo_andric_jedan_evropski_zivot-mihael_martens_v

Preporuka iydavača

**Učlanjen** : 11.05.2018

Preporuka izdavača

Knjiga u PDF formatu

**Učlanjen** : 11.05.2018

**Učlanjen** : 11.05.2018

**Učlanjen** : 11.05.2018

Preporučite knjigu - Page 9 Delfi_naivan_super_erlend_lu

Naivan. Super. je drugi roman kultnog norveškog pisca mlađe generacije, Erlenda Lua, koji mu

je doneo svetsku slavu. Preveden je na dvadesetak jezika i izvanredno su ga prihvatili i

čitaoci i knjiņevna kritika.Nepretenciozna, topla, poetična i zabavna priča u kojoj glavni junak

(25 godina) sam u stanu svog brata razmišlja o smislu života, analizira stvarnost i protok vremena,

preispituje sebe i svoju prošlost. Lu nesvakidašnje originalno kombinuje jednostavan jezik i vrlo

ozbiljne teme. Očaravajuće emotivna i duhovita, knjiga Naivan. Super. u isto vreme je i

autobiografija, komedija, parabola, romansa i filozofska rasprava. Lu sa neverovatnom

lakoćom ruši sva pravila, tako da nam se na kraju romana čini da sva ta pravila nikada nisu

ni postojala.Ovo je jedna od onih knjiga zbog kojih mladi zavole književnost.

**Učlanjen** : 11.05.2018

Preporučite knjigu - Page 9 Biti-rokenrol-63321

Ipak, zašto ne priznati, urednik se predomišljao između tri naslova: BITI SLOBODAN, BITI ROKENROL

i BITI KAMEN KOJI SE KOTRLJA. Prvog se lišio zato da ne bi bio „samo“ citat čuvenih stihova,

a trećeg jer je predugačak i nije lak za izgovor. Mada bi poruka rokenrola mogla biti upravo to:

biti čvrst i postojan kao kamen, a opet pokretan, makar toliko da se pokrene drugi kamen, a drugi

kamen pokrene treći... do pravog „odrona osećanja“.

Primećujete, ono biti, kao postojati, živeti ili imati stav, u sve tri varijante bilo je nesumnjivo.

Tekstovi Petra Pece Popovića "Ulazak u harem" i "Čudna šuma" Mihajla Pantića u knjizi o srpskom

rokenrolu to saopštavaju na najlepši mogući prisan način.

Reč je o mestu gde se ne treba čuvati od „odrona osećanja“.

Izdavać Službeni glasnik

**Učlanjen** : 11.05.2018

Preporučite knjigu - Page 9 Dani_u_povesti_tisine_vv

Merete Linstrem donosi priču iz porodičnog života savremene Norveške: bračni par je porodični mir izgradio na prećutkivanju tajni iz prošlosti

Pred nama je roman nagrađen nagradom Norveške asocijacije književnih kritičara i nagradom za književnost Nordijskog saveta. Spisateljica donosi priču iz porodičnog života savremene Norveške: bračni par je porodični mir izgradio na prećutkivanju tajni iz prošlosti. Priča je ispripovedana iz perspektive glavne junakinje Eme, koja naizmenično priča o prošlosti i sadašnjosti svog života. Ema i njen suprug Simon su penzioneri, ostaju sami pošto su se kćerke odselile i zasnovale svoje porodice. Marija, kućna pomoćnica, inače Letonka, postaje bračnom paru prijateljica, pa bez objašnjenja prekidaju svaki kontakt s njom. Simon se sve više zatvara u sebe, dok Ema čezne za bliskošću dragog bića. Čitalac lagano otkriva šta je to što razdvaja Emu, Simona, njihove ćerke, Mariju, a što među njima ostaje neizgovoreno, dok Ema donosi ovakav zaključak o situaciji u kojoj su se našli: „Nismo umeli da prihvatamo. Ta nesposobnost da prihvatamo nesto sustinsko u onom drugom. Moja nesposobnost da spoznam njegovu tugu, i on koji nije prihvatio nepostojanje tuge i kajanja u meni.“ Preporučite knjigu - Page 9 3695

Beleška u autorki

Merete Linstrem je rođena 1963. godine u Bergenu. Debitovala je 1983. godine i dosad objavila šest zbirki novela i sedam romana. Ubraja se u najznačajnije norveške književnike današnjice. Za svoje stvaralaštvo dobila je Doblugovu nagradu (2008) i nagradu „Amalija Skram“ (2012). Roman Dani u povesti tišine (2011) osvojio je nagradu Norveške asocijacije književnih kritičara, a 2012. i prestižnu nagradu za književnost Nordijskog saveta. Preveden je na više jezika.

Merete Linstrem trenutno živi u Oslu.

Katarina Jablanović

krug.rs, knjige su za čitanje

**Učlanjen** : 11.05.2018

Agon i melanholija: Život i delo Miloša Crnjanskog

Preporučite knjigu - Page 9 Agon_i_melanholija_zivot_i_delo_milosa_crnjanskog_vv

Obimna monografska studija (agon i melanholija) o životu i delu pisca Miloša Crnjanskog

(1893–1977) Gorane Raičević predstavlјa rezultat dvodecenijskih izučavanja fokusiranih

prvenstveno na sam autorov književni i publicistički opus, zatim na analize i tumačenja

mnoštva studija, eseja, naučnih radova i knjiga napisanih o njegovom delu, ali i na

proučavanja istorijskog konteksta – vremena i prilika u kojima je autor živeo i stvarao i to

na temelјu arhivskih izvora (prepiska), kao i svih drugih dostupnih relevantnih istorijskih

referenci i istorijske građe. U tom svetlu posmatrano, kroz priču o životu i delu Miloša Crnjanskog

moguće je pratiti istorijske i političke prilike burnog 20. stoleća koje su određivale i usmeravale

sudbinu austrijskog Srbina, što će, upravo zbog činjenice da se rodio van vlastite države

veliki deo svog opusa posvetiti temi bezdomnosti, lutanja i seoba naroda koji nema svoje granice.

Odluka autorke da se opredeli za perspektivu koja u isto vreme osvetlјava i život i stvaralaštvo

Miloša Crnjanskog imala je za cilј da se njegovom delu priđe „iznutra“ tako što će se

razumevanjem piščevog položaja u svetu, njegove idejnosti i osećajnosti, omogućiti

tumačenja koja tragaju za autorskim intencijama, kao i da se, obrnuto, upravo kroz poetiku

književnih tekstova otkrije onaj lični poetski sadržaj, jedinstven pogled na svet, koji je to

delo učinio vrhunskom umetnošću.

delfi.rs

**Učlanjen** : 11.05.2018

Majstor pripovedanja – Miljenko Jergović: „Selidba“

Krug Portal

Neko je negde o njemu zapisao da je on Andrić našeg doba. Ali, ne! Niko nije Andrić osim samog Andrića, niti je iko Jergović osim Jergovića
Na ovom mestu već smo pisali o Jergovićevom romanu „Dvori od oraha“ i o njegovoj prepisci sa srpskim piscem S. Basarom, objavljenoj u dvema knjigama – „Tušta i tma“ i „Drugi krug“. Nekome će se, možda, učiniti preteranim toliko pisati o delima ovog bosanskohercegovačkog i hrvatskog pisca, ali mi mislimo da bi bio greh da ta dela tek tako promaknu, a da ih ovdašnji čitaoci i ne primete, pa od srca preporučujemo „Selidbu“ (izdavač „Booka“, Beograd, 2018.) Miljenka Jergovića (1966, Sarajevo). Do knjige je, bar u Kraljevu, vrlo lako doći. Eno je u ovdašnjoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“, možete je pozajmiti i prepustiti se čarima čitanja. U „Stefanu Prvovenčanom“, međutim, možete naći i druga Jergovićeva dela, skoro pa njegovo celokupno stvaralaštvo: „Otac“, „Inšalah, Madona, Inšalah“, „Rod“, „Srda pjeva u sumrak, na Duhove“, „Ruta Tannenbaum“ itd.
„Selidba“ nema podnaslov, pa je tako ne možemo niti želimo svrstati ni u jedan od poznatijih književnih žanrova, ali ta Knjiga, tako ćemo je zvati, u sebi sadrži od svega pomalo ili, jednom rečju, ona je pravo i upečatljivo literarno delo. Glavni junak, u ovom slučaju Jergović lično, posle smrti svoje majke, dolazi više puta u kuću na Sepetarevcu u Sarajevu ne bi li nekako organizovao selidbu iz Sarajeva u jedno selo pored Zagreba gde živi više od dvadeset godina. Kuća na Sepetarevcu ga vraća u najranije dane njegovog detinjstva, a dokumenti koje je, premećući po fiokama i policama, našao, otkrivaju mu mnoge tajne njegove porodice o kojima skoro ništa pre toga nije znao. Priča se, zahvaljujući starim predmetima iz pokućstva i tim novootkrivenim starim dokumentima i beleškama, širi na nekih 450 stranica na kojima nam Jergović uzbuđeno, ali tužnim tonom, pripoveda o burnoj istoriji svoje internacionalne porodice.
„Selidbom“ Jergović još jednom pokazuje svoje vrhunsko literarno umeće. Neko je negde o njemu zapisao da je on Andrić našeg doba. Ali, ne! Niko nije Andrić osim samog Andrića, niti je iko Jergović osim Jergovića. I jedan i drugi zauzimaju važna mesta u literaturi pisanoj na našim, kako Jergović voli da kaže, mnogobrojnim jezicima.

Tekst : Dragan Bajović

**Učlanjen** : 11.05.2018

Borislav Pešić Zabeleške u Vremenu

Preporučite knjigu - Page 9 Safe-image.php-1-4

**Učlanjen** : 11.05.2018

**Učlanjen** : 11.05.2018

Preporučite knjigu - Page 9 Jelena-Lengold-Mutni-nagovestaj-kise-184x280

Uzbudljiv povratak Jelene Lengold poeziji posle knjige Bunar teških reči nastavlja

se u pesmama iz nove knjige Mutni nagoveštaj kiše.
Taj povratak je u znaku obnove svakodnevice kao povlašćenog prostora

pesničke imagincije. U svakodnevici se, a ne na nekom anonimnom, izdvojenom

i izuzetnom mestu, utvrđuju suštinska iskustva ljudskog života, doživljavaju

uzleti i padovi, prepoznaju trenuci prosvetljujućeg smisla i trenuci u kojima je zamračen

ceo horizont, nastaju događaji vredni pamćenja i vredni same pesme.
O tome govore pesme Jelene Lengold, istinito i duboko, mirno i pronicljivo,

jednostavnoi proživljeno. Oblikovane kao male i zaokružene priče u formi

pesama, one niti ulepšavaju svakodnevicu, niti se ustežu da pogledaju u lice onome

što je tu i onome što će tek doći.

**Učlanjen** : 11.05.2018

**Učlanjen** : 11.05.2018

**Učlanjen** : 11.05.2018

Preporučite knjigu - Page 9 Grk-Zorba-zivot-i-narav-Aleksisa-Zorbe-228x0-000012920720616

Postoje književni junaci veći od života, oni koje čak ni korice knjige i piščevo besprekorno umeće ne mogu potpuno da obuhvate i obuzdaju. Takav je sigurno Zorba, eponimni junak Kazancakisovog remek-dela, čovek neverovatne energije koji danas stoji rame uz rame s književnim likovima poput Sanča Panse i Falstafa. Zorba je naizgled običan čovek, rudar pun života, nepredvidljiv, ćudljiv i na trenutke zastrašujuć – ona životna energija pred kojom se naše predodžbe o svetu ponekad ruše kao raspukla brana pred nezaustavljivom bujicom. On se ne plaši čak ni Boga, jer veruje da ga dobro poznaje; ubeđen je da liči na njega, baš kao što liči na čitav ljudski rod, kad bi ovaj imao jedno lice. Plaši se jedino žena i od njih zazire, ali dobro zna da bez njih niti svet niti on sam ne postoji. Kod Zorbe je život sukob i oluja, u grehu traga za vrlinom, ali sve to ga ne sputava da u tom vrtlogu traži svoj mir i duboko promišlja ustrojstva prirode. Dok se svet raspada, pravo je vreme da se uživa u njegovim lepotama, i to ne sa zadrškom, već sveukupnim potencijalom jednog duha.

Pred vama se nalazi ne samo jedan od najznačajnijih modernih romana, koji je već sada uvršten u Zapadni književni kanon, već i prvi prevod na srpski jezik, rekli bismo, podvig Vladimira Boškovića, koji nam napokon otvara sve njegove slojeve i neupitnu lepotu kojom je majstor Kazancakis osvojio čitalačku publiku širom sveta.

Prevod sa novogrčkog: Vladimir Bošković