O knjizi

"Roman O`Farelove čita se u jednom dahu... predivno napisana priča o odrastanju, zaljubljivanju i o još mnogo čemu važnom. Naracija nas krivudavim putem dovodi do raspleta od koga zastaje srce. Jezik je predivan, pripovedanje originalno i šarmantno."
The Independent 

"... toliko me je okupirao ovaj roman da sam morala da se pretvaram da sam bolesna kako bih na miru mogla da mu se posvetim. Divno zamišljena priča o porodičnoj istoriji, religiji, rastajanju i smrti, a sve to povezano je jednom strasnom ljubavnom pričom."
Guardian 

"Postoje knjige za koje, nakon što ih pročitate, shvatite da ste ih čekali godinama. Ovo je jedna od takvih. Knjiga koja će vam promeniti život..."
amazon.co.uk 

Elis odlazi vozom u posetu svojim sestrama u Škotsku. Šest sati kasnije, na stanici, ona ugleda nešto toliko strašno da se odmah okreće i prvim vozom vraća za London. I dalje u šoku, ona doživljava saobraćajnu nesreću nakon koje ostaje u komi. Vrtlog glasova i slika polako otkriva njenu prošlost – njene roditelje, a naročito njenu majku En, njenu voljenu baku Elspet, njene dve sestre, kao i Džona Fridmana kojeg je volela i izgubila. 

Ovo je ljubavna priča, ali i priča o odsutnosti, i o tome kako naše odluke mogu odzvanjati kroz čitave generacije. Ona nas polako dovodi do mračne tajne koja se krije u srcu porodice.

laguna.rs

Mladalački roman-putovanja o junaku na pragu zrelog doba

 
Negde na prelazu između pigmalionskog motiva u književnosti (Bernard Šo) i mita (mit o Pigmalionu), i priče, takođe već legendom osenčene, o odnosu Mocarta i Salijerija, mladi nemački pisac Benedikt Vels gradi uverljivu, savremenu priču o vrlo prosečnom, netalentovanom gimnazisjkom profesoru muzičkog i njegovom učeniku, problematičnom doseljeniku iz Litvanije, sa vanserisjkim darom za komponovanje i izvođenje muzike.
 
Mladi Vels je ovim romanom vrlo smelo otvorio nekoliko intrigantnih tema i pokazao da na sasvim zreo način ume da ih razvije i izvede do kraja. Vodeći naraciju kroz svest glavnog junaka, Vels postavlja problem ostvarenosti i uspeha u sopstvenom životu. Njegov junak Robert Bek je čovek na razmeđi između mladosti i zrelog doba, koji u svojoj trideset sedmoj godini sumira prethodni život ne uspevajući da u njemu pronađe nikakav uspeh ili osećanje zadovoljstva. Naprotiv, okolnost da je u mladosti bio izbačen iz muzičkog benda, a karijeru završio kao nastavnik muzičkog, neprestano pothranjuje Bekovo osećanje promašenosti. Prepoznavanje vanprosečnog muzičkog talenta kod jednog od svojih đaka, Roberta Beka budi iz mrtvila u kojem se našao i odluka da od tog dečaka napravi muzičku zvezdu daje mu novi smisao.
 
Ono što pisca romana očigledno zanima jeste preispitivanje unutrašnjih motiva koji junake podstiču na određene velike korake u životu. On svog junaka gradi kao izrazito nestabilnog čoveka, koji se stalno preispituje. Koliko god da je oduševljenje Raulijevim talentom iskreno kod Beka, njegova namera da ga plasira na muzičku scenu u stalnom je lomljenju između prijateljskog, profesionalnog gesta i krajnje sebične želje da predstavi i proslavi sebe kao uspešnog muzičkog menadžera. 

Benedikt Vels

Nestabilni odnos između učitelja i učenika, koji se klacka između iskrenog prijateljstva i nepoverljivosti, dobiće svoje čvrsto uporište uz pomoć trećeg junaka, Bekovog prijatelja, Afro-Nemca Čarlija. Takođe psihološki nestabilan, hipohondar Čarli je za razliku od Beka i Raulija neopterećen ambicijom i sujetom, pa njegovo nesebično prijateljstvo predstavlja uzor za obojicu. Putovanje kolima od Minhena do Istanbula, na koje njih trojica kreću, predstavljaće duboko i bolno preispitivanje njihovih odnosa ali i svake ličnosti same sa sobom. Benedikt Vels je uspeo u ovom delu romana da se poigra sa filmskim žanrom „road movie“, gradeći roman-putovanja, i da kroz uzbudljivu, komičnu avanturu provede svoje junake od same ivice propasti do konačnog smirenja u samospoznaji.
 
Baveći se temom prijateljstva, sposobnosti davanja sebe za drugoga, Benedikt Vels u ovom romanu istovremeno aktuelizuje vrlo atraktivnu evropsku, posebno nemačku, temu uklapanja emigranta u evropsko društvo. Oslikavši Čarlija, pripradnika druge generacije afričkih doseljenika, kao neuspešnog dilera droge, a mladog Raulija, emigranta iz Litvanije, koji, neprihvaćen među drugovima u školi, uporište nalazi u konzumiranju droge sa na isti način odbačenim klincima, Benedikt Vels pokazuje kako predrasude društva stvaraju nove probleme iz kojih proizlaze potresne ljudske tragedije. 


plato.rs

Namešteno hapšenje.
Iznuđeni brak.
Bekstvo u novi život.

Priča o izgubljenom detinjstvu, detaljan i uverljiv portret Irana uzburkanog revolucijom, dirljiva pripovest o ženi koja se bori za život i slobodu.

„Dva naoružana čuvara revolucije, s bradama i u tamnozelenim vojničkim uniformama, stajala su u dovratku. Jedan od njih je uperio pušku u mene. Osetila sam se kao da izlazim iz vlastitog tela, i da gledam film...
Majka se tresla, lice joj je potpuno pobledelo. Otac je zurio u mene. Suze su mu se slivale niz lice. Nisam ga videla da plače još otkako je baka umrla.
– Kuda je vodite? – pitala je moja majka.
– U Evin – odgovorili su.
Evin je bio tamnica za političke zatvorenike još iz vremena šahove vladavine. Već je i samo to ime uterivalo strah u svačije srce: ono je značilo torturu i smrt. Njegove brojne zgrade rasute su na velikoj površini severno od Teherana. Ljudi nikad nisu govorili o Evinu; obavijala ga je užasnuta ćutnja.“

Zarobljeni snovi

„Poput uzbudljivih pripovesti iz Hiljadu i jedne noći, ova je knjiga priča o Marini Nemat – njenoj istinskoj i nesumnjivoj hrabrosti, njenoj neustrašivoj mudrosti, njenoj borbi da sačuva svoj ljudski integritet... Napisana umešnom spisateljskom rukom, ova knjiga je portret, mada previše stvaran, jednog sveta u kome je život žene jeftin. Ali ne i ove žene...“

Džeklin Mičard, autorka knjiga The Deep End of The Ocean i Cage of Stars

„Ovo je izuzetno snažna knjiga... Prikazuje represiju koju sprovode ljudi srednjovekovnih nazora, i opisuje užas života u zatvoru u kome se nedužni rutinski i hladnokrvno muče i ubijaju. Autorka Marina Nemat govori s hrabrošću i moralnim autoritetom nekoga ko je preživeo pokolj.“

Ken Makgugan, autor knjige Lady Franklin’s Revenge

Vulkan izdavaštvo