Predviđanje zločina sve realnije

Policija u Americi, ali i mnogim drugim zemljama sve više koristi tzv. prediktivnu analitiku, odnosno softvere zasnovane na algoritmima, kako bi predvidela zločine pre nego što se oni dogode.


Scena iz filma "Suvišni izveštaj"

Koncept podseća na naučnu fantastiku ili filmove poput ostvarenja "Suvišni izveštaj" Stivena Spilberga, ali upućeni tvrde da je reč o ozbiljnoj analizi kojoj pribegavaju policije u Memfisu i Los Anđelesu, ali i u Velikoj Britaniji i Poljskoj.

Princip je jednostavan: ponašanje kriminalaca se može svesti na modele, a zahvaljujući programu sličnom onom koji koriste veliki trgovinski lanci i Internet sajtovi da bi saznali kupovne tendencije klijenata, policija može da predvidi gde bi naredni zločin mogao da se dogodi, a ponekad i da ga spreči.

- Moguće je uspostaviti model ponašanja na temelju nekoliko faktora kao što su vremenske prilike, da li je dan kada se isplaćuju plate... - objasnio je Mark Kleverli, analitičar informatičke kompanije IBM koja sarađuje sa policijom u Londonu, Poljskoj i nekoliko američkih i kanadskih gradova.

- To ne znači da će se neki zločin desiti u određeno vreme i na datom mestu, to se ne da predvideti, ali nam može reći, na primer, da se očekuje talas krađa automobila - dodao je on.

U Memfisu vlasti tvrde da je stopa kriminala opala za 30 odsto od kada policija koristi program za prediktivnu analizu koji je IBM osmislio.

Program pod nazivom CRUSH omogućava policiji da identifikuje pojedina opasna područja radi boljeg raspoređivanja ljudi na terenu.

"Na osnovu dobijenih podataka možemo odmah da reagujemo. U mnogim slučajevima, bili smo u prilici da obavimo značajna hapšenja, jer smo bili na pravom mestu u pravo vreme", kazao je za AFP Džon Vilijams, direktor uprave za kriminalnu analizu policije u Memfisu.

On je dodao da im dolaze policajci iz Hong Konga, Brazila i Estonije kako bi se upoznali sa njihovim metodama.

Deo javnosti, međutim, smatra da bi primenom ove metode došlo do ozbiljnog narušavanja privatnosti građana.

Endru G. Ferguson, profesor prava na Univerzitetu Kolumbija u Vašingtonu, smatra da bi korišćenje prediktivne analize, zbog preteranih pretresa koja ona često podrazumeva, došlo do ugrožavanja ustavom zagarantovane zaštite građana.


tanjug

Naučnici tvrde da su promene na čeonom režnju nalaze se kod svih psihopata, a vidljive su već u vrtiću.



Skeniranje mozga može pokazati koji će kriminalac ponovo počiniti zločin, tvrde naučnici. Neurolozi su identifikovali specifično područje mozga, čije skeniranjemože pomoći u predviđanju hoće li osuđeni kriminalci ponovno prekršiti zakon nakon puštanja na slobodu.

Promene na čeonom režnju nalaze se kod svih psihopata, a vidljive su već u vrtiću!?

Rukovodilac istraživanja Kent Kil, neurolog neprofitne organizacije "Mreža istraživanja uma" iz Albukerka, proučavao je grupu od 96 zatvorenika neposredno prije njihovog puštanja.

Njihove mozgove skenirali su funkcionalnom magnetnom rezonancom (FMRI) dok su izvodili zadatke na kompjuteru koje su zahtevali brze odluke i impulsivna reagovanja.

Skeniranje je bilo fokusirano na područje poznato kao anteriorni cingularni korteks (ACC), za koje se već od pre veruje da je povezano sa donošenjem odluka.

Nakon puštanja na slobodu naučnici su pratili bivše zatvorenike iduće četiri godine da bi videli koji od njih su se vratili u zatvor.

Istraživanje je pokazalo zanimljive rezultate:

Muškarci koji su imali nižu aktivnost ACC imali su puno veće šanse da ponovo završe u zatvoru, čak i kada su naučnici uzeli u obzir ostale faktore, poput životnog doba, korištenja opojnih sredstava i psihopatskih osobina.

Muškarci koji su bili u donjoj polovini po aktivnosti ACC čak su 2,6 puta češće ponovno završavali u zatvoru, a čak 4,3 puta češće kada se gledaju samo nenasilni zločini.

Kil napominje da je taj dio neurologije još u "povojima", te da skeniranja nisu savršena.

Samo zato što neko ima slabiju aktivnost u ACC ne znači da će sigurno prekršiti zakon, niti intenzivnija aktivnost znači da više nikad neće završiti u zatvoru, ali je istraživanje "otvorilo vrata" daljem ispitivanju veze između aktivnosti mozga i kriminalnog ponašanja.