Zašto Evropa nema firme poput Gugla

IZVOR: EKONOMIST


London -- U Evropi inovacije mladih ljudi nema prolaza, a za razliku od Amerike, koči se svaki iole ambiciozniji projekt, piše Ekonomist.



Odgovor na pitanje zašto Google nije stvoren u Nemačkoj dao je londonski Ekonomist navodeći da Evropa ima ne smo krizu evra, nego i rasta i to zato što hronično odbija da da podsticaj ambicioznim preduzetnicima koji imaju dobu ideju, prenosi Jutarnji list.

Istine radi Skajp su pokrenuli Danac i Šveđanin, Spotify je švedski, Wonga – britanska, ali svi ti primeri su samo izuzeci koji potvrđuju pravilo, tvrdi Economist, oslanjajući se na statistiku, koja je prilično nemilosrdna prema evropskom preduzetničkom duhu.

Zato je u Evropi uzaludno tražiti pandan Googleu, a kamoli Billu Gatesu.

Nema u Evropi informatičkih firmi, malo je vrhunske tehnologije. U Evropi je uglavnom zastupljena trgovina, ako ima proizvodnje, koncentrisana je na fashion: modne brandove i slatkiše, uz ponekog prizvođača vina, ona jedina konkretna proizvodnja, koja ima veze i s visokom tehnologijom, pripada ratnoj industriji.

Neka sveža strujanja trebalo bi očekivati možda od mladih. Ako se setimo koliko su Gates ili Jobs imali godina kada su se bacili u biznis.

Ali, kako naglašava Economist, podaci pokazuju da kontinentalna Evropa ima problem u kreiranju novog biznisa predodređenog za rast. “Global Entrepreneurship Monitor” je, upoređujući podatke, utvrdio da su 2010. godine mladi preduzetnici činili samo 2,3 posto odraslih u Italiji, 4,2 u Njemačkoj i 5,8 u Francuskoj - što je još daleko i od Sjedinjenih Država gde je mogućih Gatesa 7,6 posto, da se ni ne govori o 14 posto u Kini i 17 posto u Brazilu.

Jako bitno je i to što se u Americi u biznis bacaju najčešće tek završeni studenti. Oni na tržište rada izlaze samo sa temeljnim fakultetskim obrazovanjem kada imaju otprilike 21 godinu. I u Evropi su pokušali to da urade sa bolonjskom reformom koju su u pojedinim državama potkopali upravo državni univerziteti. Jer im se više isplati da uzimaju takse devet godina nego tri. A onda kada na primer Italijan izađe sa petogodišnjeg fakulteta nakon deset godina, praktično sa 30 godina, cilj mu je da što pre nađe posao, zatim ženidba i stan tako da on uopšte ne razmišlja o pokretanju sopstvenog biznisa.

U Evropi najbrže niču trgovine i frizerski saloni, ili neke slične uslužne delatnosti. Nema, dovoljn inovativnih preduzeća koja imaju brz rast. Kaufman fondacija prebacuje Evropi što nije bila kadra da se doseti da otvori brzorastuće kompanije na interentu kao što su Amazon ili e-Buy. Ova fondacija upozorava da nove brzorastuće kompanije znače puno i zbog povećanja zaposlenosti jer je manja verovatnoća da će posao prebaciti jeftinijoj radnoj snazi u Aziji. To je doduše, samo donekle istina jer je i Microsoft i Apple materijalnu proizvodnju prebacili u Kinu.

Još jedan problem je i sve dublji razlaz između finansijskog i proizvodnog kapitala u Evropi. Relatinvo lako je prikupiti prvi milion evra. Problem je naći sledeću tranšu od četiri miliona, koliko je potrebno da se vredna ideja razvije u ozbiljn biznis. Insititucionalni investitori, poput penzionih fondova tako ulaganje smatraju slabo isplatljivim. Zato je količina investicija u nove evropske poslove prepolovljena s 8,2 miijarde evra u 2007. godina na 4,1 milijardu prošle godine, pri čemu su veći deo tog novca uložile vlade a ne privatni investitori.