Eric Alfred Leslie Satie (1866. — 1925.) je bio francuski kompozitor, pijanista i pisac.



Sati se kao kompozitor pojavio 1887. Sebe je prozvao gimnopedist, a nešto kasnije (1888) napisaće svoje najpoznatije delo „gimnopedes“ (Gymnopédies, tri kompozicije za klavir). Za sebe je još govorio da je fonometričar (neko ko meri zvukove), a ne muzičar. Takav stav je zauzeo pošto su ga nazvali „nespretnim, ali suptilnim tehničarem“ u knjizi o modernim francuskim kompozitorima iz 1911.

Osim kompozitorskog rada, Sati je pisao za brojne časopise, od dadaističkog magazina 391 do američkog Vaniti fera. Izgleda da je krajem 1880-ih pisao članke pod pseudonimom Virdžini Lebuo (fr. Virginie Lebeau), premda je kasnije u životu tvrdio da se uvek potpisivao istim imenom.

Sati je bio izuzetna figura u pariskoj avangardi početkom 20. veka. Njegov rad je bio preteča kasnijih muzičkih pravaca minimalizma, muzike koja se ponavlja i pozorišta apsurda.

Poslušajte ...

Trapav ali suptilan


Francuski kompozitor i pijanista Erik Sati (Alfred Éric Leslie Satie) rođen je na današnji dan – 17. maja 1866. godine. Sebe je često nazivao „fonometrografom“ ili „fonometričarom“, što bi po njemu značilo – „onaj ko meri i zapisuje muziku“.

U knjizi o savremenim francuskim kompozitorima, objavljenoj 1911. godine, Sati je opiasan kao „trapav, ali suptilan muzičar“. Uprkos ovom komentaru, za Satija se može reći da je bio najinteresantniji muzičar 20-tog veka, a njegov stil je prethodio kasnijem stvaranju umetničkih pravaca kao što su minimalizam, repetitivna muzika i „Teatar apsurda“.

Sati je upisao Pariski Konzervatorijum 1879. godine, ali ubrzo zatim profesori su ga poslali kući, jer su smatrali da je netalentovan. Posle dve i po godine, ponovo je primljen na Konzervatorijum, ali ni ovog puta nije ostavio bolji utisak. Rezultat svega toga bio je odlazak u vojku, posle samo godinu dana studiranja. Međutim, ni u vojsci se nije dugo zadržao – posle samo par nedelja, na prevaru je izdejstvovao otpuštanje iz vojske.

Najveća ljubav u Satijevom životu bila je Suzan Valadon, slikarka i umetnički model. Posle samo jedne zajedničke noći, Sati joj je predložio brak. Do venčanja nije došlo, ali je Suzan iznajmila stan pored Satijevog. Posle samo šest meseci, odselila se i ostavila ga slomljenog srca.

Oktobra 1905. godine, u svojoj 39-oj godini, Sati se upisuje u Školu Kantorum (Schola Cantorum), koju je osnovao Vinsent d`Indi, na studije klasičnog kontrapunkta. Ovaj postupak iznenadio je sve njegove prijatelje i profesore u Školi. Međutim, Sati je je bio istrajan u svojoj nameri i posle pet godina uspešnog studiranja, dobio je svoju prvu diplomu 1908. godine.

Satijeve kompozicije su vrlo kratke – smatrao je da kompozitor ne treba previše da dosađuje publici. Pisao je uglavnom trodelne komade, u kojima je jedan stav trajao obično manje od dva minuta. Večina njegovih dela ima neobičan naziv – „Prijatna nevolja“ („Désespoir agréable“), „Tri komada u formi kruške“ („Trois Morceaux en forme de poire“), „Birokratska sonatina“ („Sonatine Bureaucratique“), „Muzika za nameštaj“ („Musique d`ameublement“). Njegovo najpoznatije delo je zbirka od tri komada pod nazivom „Gimnopedije“ („Gymnopédies“).