Sve više otimaju zlatne lančiće

Ulični kriminalci sve nemilosrdniji i suroviji, a na meti posebno Beograđanke. Među razbojnicima najviše narkomana, ali ima i maloletnika, pa čak i žena.



OTIMANjE zlatnih lančića postao je jedno od najčešće počinjenih krivičnih dela u Beogradu i "najunosnije" zanimanje ovdašnjih uličnih kriminalaca. Najviše žrtava je među ženama, a najčešći pljačkaši su - narkomani.

Zoran Kovačević, zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata u beogradskoj policiji, kaže da to nije nova pojava. Prošle godine je, prema statistici policije, u letnjim mesecima (od maja pa sve do oktobra), svakog dana bilo u proseku desetak otimanja zlatnih lančića u gradu. Ove godine je ta brojka nešto manja.


- S dolaskom lepog vremena, mnoge dame na sebi nose nakit - objašnjava Kovačević. - Uglavnom je reč o zlatnim lančićima i ogrlicama, koje su vidljiv i lak plen za razbojnike. Zato treba biti umeren sa nakitom i oprezan s potencijalnim pljačkašima, koji su sve mlađi, drskiji i suroviji.

"NAJCRNJI" JUN
MESEC jun je ove godine uspeo da dostigne prošlogodišnji "crni rekord". Naime, u junu je bilo najviše napada i pljački zlatnih ogrlica i lančića u Beogradu, pet do deset za samo jedan dan! Najviše su stradale sugrađanke na opštinama Vračar, Stari grad i Zvezdara. Većina pljačkaša nije uhvaćena, ali i većina njihovih žrtava slučaj nije prijavila policiji.
Po rečima našeg sagovornika, najčešće žrtve lopova su žene.

- Nema razlike, oni napadaju i pljačkaju i mlađe i starije dame. Ipak, one starije su im lakši plen, jer često ne mogu da se brane, uplaše se ili prosto, dok se snađu, i lopov i nakit su već daleko. Mlađe osobe brže reaguju i često pruže otpor pljačkašu, zovu pomoć, policiju, pa i pojure za njim.

Scenario "lova" na lančiće je gotovo uvek isti. Pljačkaši rade sami ili u grupama. Obično dobro osmotre potencijalnu žrtvu, kao i šta ona nosi oko vrata, prate je i onda kada u blizini nema drugih građana, najčešće u haustorima ili u parkovima, pritrče, otrgnu lanac s vrata i pobegnu.

Statistika pokazuje da se najviše ovakvih napada događa noću i u večernjim satima. Ali, nažalost, sve češće i usred dana. Napadači su uglavnom muškarci, do 30 godina. Međutim, ima i žena i maloletnika, pa čak i dece, uglavnom romske nacionalnosti, koja napadaju i kidaju zlatni nakit sa vratova Beograđanki.

Kovačević ističe da je među razbojnicima veliki broj povratnika za isto delo, kao i da se u poslednje vreme dešavalo da policija nekoliko puta hapsi istog razbojnika.

- Ova razbojništva najčešće rade narkomani, koji su surovi i spremni sve da rizikuju samo da dođu do plena. Oni napadaju i noću i danju, na javnim, kao i na mračnim mestima, iznenada i obično s leđa. Ne interesuje ih da li će povrediti ili udaviti žrtvu kad joj zategnu lančić oko vrata u nameri da joj ga oduzmu. Zanima ih samo plen, odnosno brza zarada i novac koji će kasnije dobiti od prodaje otetog nakita i za koji će kupiti drogu - kaže Kovačević.


ZLATARI (NI)SU U DILU S LOPOVIMA
U JAVNOSTI se naveliko priča da su pojedini zlatari "u dilu" sa narkomanima. U policiji, međutim, kažu da je svaki zlatar obavezan da, ako od nekoga kupuje nakit (za čije poreklo ne mora da zna), izda kupoprodajnu priznanicu, sa imenom i prezimenom, adresom, brojem lične karte kupca i cenom. Duplikat ostaje zlataru.

U policiji imaju i praktičan savet:

- Obazrivost, opreznost i umerenost kad je reč o nošenju vrednog nakita. Za starije osobe najbolje je da na sebi uopšte ne nose vidljiv i skupoceni nakit. Ako pak dođe do napada obavezno slučaj prijavite policiji.

ŽRTVE SE ČESTO PLAŠE DA SVEDOČE

PREMA Krivičnom zakoniku Srbije, kazna za tešku krađu na drzak način (gde spada i otimanje zlatnog nakita) je od jedne do osam godina zatvora. Kazna za razbojništvo, delo koje uključuje i primenu fizičke sile je od jedne do deset godina. Međutim, problem je što često čak i kad bude uhvaćen lopov, žrtve ne žele da svedoče na sudu i prepoznaju razbojnika.

ZA GRAM ZLATA OKO 2.000 DINARA

U POLICIJI kažu da je krađa nakita primamljiva razbojnicima jer je zlato poskupelo na berzi i zato što se u radnjama u otkupu plaća mnogo viša cena nego što je to bilo pre godinu dana. Naime, otkupna cena zlata zavisi od finoće, a prosečno se za gram zlata od 14 karata može dobiti oko 2.000 dinara.


novosti