Човек који је насликао и ваздух[You must be registered and logged in to see this image.]Овог месеца пред читаоцима ће бити монографија (са филмом)
„Живот и дело – Коста Хакман”
Монографије сликара су праве мале покретне галерије, препуне слика.
Једна таква, сасвим нова – „Живот и дело – Коста Хакман” – појавиће
се на предстојећем београдском Сајму књига, на штанду
„Службеног гласника”.
У њој је и 158 фотографија слика овог знаменитог уметника, што је само
део блага које нам је оставио и које (по)стоји на зидовима галерија, код
приватних и других власника, у ризницама музеја. Ова монографија није
само за читаоце већ и за гледаоце.
Наиме, у корице књиге „упакован” је ТВ филм „Животи Косте Хакмана”
(55 мин.), копродукција РТС и Пројекта „Растко”, што ово издање чини
посебним.
Ликом и делом Косте Хакмана (Босанска Крупа, 1899 – Опатија, 1961)
годинама се бавила ауторка монографије Љиљана Пилетић-Стојановић.
Плод њеног рада је овај изузетан портрет изузетног уметника „урамљен”
у дуго очекиваној књизи. Ауторка прати његов животни пут од детињства
у Босни до „последње станице” – на Јадрану, где је сликар и професор
потражио себи лека.
Између су Хакманова школовања, страдања, стварања, његове љубави
и болести. То је животна прича у „јарким” бојама 20. века. И на овим
нашим просторима и шире. И историја и сликарство су ту.
Многима можда није познат податак да је најмлађи члан Младе Босне
био Коста Хакман. У тој организацији била су и његова два старија брата
– Михајло и Стеван. И сва тројица тамновали су у аустроугарским затворима,
где ће Михајло и скончати.
[You must be registered and logged in to see this image.]После рата, у новој земљи, Коста ће добити стипендију за студије сликарства
у иностранству. Прву годину проводи у Прагу, код чувеног Влаха Буковца; због
традиционалног академизма, напустиће ово место, накратко се преселити у Беч,
а потом на дуже у Краков, код професора Станислава Вајса, где је „нашао своју
уметност“.
Дипломирао је 1924. године, наредне je, у Београду, одржана његова прва
самостална изложба, а потом ће уследити нова сеоба – у Париз.
Следеће три самосталне изложбе одржане су, у размацима од по неколико година,
у Уметничком павиљону на Калемегдану. О оној из 1936. критичар Ђорђе Ораховац
је написао: „Његовој сензибилној природи одговарао је ведар далматински пејзаж,
богатство природне светлости, у њима је успео да наслика чак и ваздух“.
Наредне године Хакман се на Светској изложби у Паризу представио са два дела –
за шта је награђен Златном медаљом, док је у римској галерији његову слику купио
познати гроф Ћано и она је читаву деценију била изложена у згради италијанског
парламента.
[You must be registered and logged in to see this image.]Дошле су нове ратне године и ново заточеништво: као резервни официр Југословенске
војске одведен је у заробљенички логор у Немачкој. После рата Коста Хакман наставља
свој раније започети педагошки рад на Академији ликовних уметности у Београду. Познати
професор од својих студената стварао је познате сликаре: Младена Србиновића, Милића
од Мачве, Љубу Поповића, Даду Ђурића, Мому Капора, Бошка Карановића... Сам се још
неколико пута представљао на изложбама у неколико градова оне бивше земље. Последње
године провео је у Опатији, лечећи болесно срце и – сликајући. Нови живот његовог
уметничког дела започео је 1988. ретроспективном изложбом у Музеју савремене уметности
у Београду, чији је аутор управо била Љиљана Пилетић-Стојановић, која потписује и ову
монографију. Уследило је још седам изложби, а последња је била прошлог децембра у
Спомен-збирци Павла Бељанског (Хакмановог кума). Тиме је обележено 50 година од
сликареве смрти и од отварања ове угледне галерије у Новом Саду.
[You must be registered and logged in to see this image.]Тај културни догађај био је и више од наведених јубилеја: то је и спомен на једно дуго
пријатељство људи који су пуно дали нашој ликовној уметности. Сваки на свој начин.
Поменимо да је монографију приредила сликарева кћи Милица Хакман, историчар уметности,
која нам рече да се са неким очевим делима први пут срела током настанка ове књиге.
Дизајнер монографије је Иван Јоцић, редитељ филма у књизи Миљан Глишић, а сценариста је
Зоран Стефановић.
М. Шеховић, politika.rs
21.10.2012.
Čet 4 Okt - 20:11
