Самo чиста душа и добра дела спашавају човека од пропасти.

Патријарх Павле

“Морал није „не треба” или “не сме се”. Морал је “нећу”. Није врлина не грешити него моћи а не хтети грeшити.”

Патријарх Павле

Позивамо наше младе да се смире пред светињом и озбиљношћу живота, јер живот није забава, односно живот се не може свести само на забаву. Живот је стална борба са свим оним што нас од Господа одваја, једна стална борба за "слободу од греха", а не за "слободу за грех", која се данас назива "еманципацијом" или некаквим тобожњим "напретком".

Патријарх Павле

Navršilo se 105 godina od rođenja veličanstvenog Patrijarha Pavla. Sam njegov život, svedoci smo koji smo živeli u njegovo vreme, bio je čudo. A čuda su nastavila da se dešavaju i posle njegove smrti. Vernici se sa posebnom smirenošu i dubokom verom mole na njegovom grobu u manastiru Rakovica.



Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji. Na tronu Svetog Save kao patrijarh srpski proveo je punih 19 godina, a među narodom je bio veoma omiljen zbog skromnosti i istinoljubivosti.

Srbi su ga još za života smatrali za sveca, a u prilog zahtevima da za sveca bude i zvanično proglašen idu i svedočenja vernika o čudima koja se dešavaju na njegovom grobu.



Ljudi se kunu da im je molitva nad njegovim moštima pomogla pri ozdravljenju.



Među njima je i bračni par iz Kosjerića, čijem je sinu sa 12 godina otkriven najprogresivniji karcinom osteosarkom u potkolenici, a upravo mu je, kako tvrde, molitva nad grobom patrijarha Pavla pomogla u ozdravljenju.



Oni koji dolaze bar jednom mesečno na mestu gde počiva omiljeni srpski patrijarh tvrde da je on taj koji ovaj narod okuplja i koji čuva čast Crkve. Uvereni su da je svetac, jer kad god dođu osete neku blagodet.



Čulo se i da se pored groba desilo veliko čudo. Prema svedočenju igumanija i nekih vernika, jedan čovek koji je bio invalid ustao je i prohodao.

Jovanka Mileusnić, koja živi nedaleko od manastira Rakovica da je jednom obišla grob patrijarha i da je još na ulazu u portu videla da grob svetli crvenom stelošću.



- Pomislila sam u prvi mah da je u pitanju neko osvetljenje, ali mi je bilo čudno da je postavljeno u toku dana a sa mnom je bila i moja zaova koja je isto to primetila, kao i još nekolicina ljudi koji su se zatekli u porti manastira. To svetlo oko groba je potrajalo nekoliko sekundi, a onda nestalo samo od sebe. Svi smo se u čudu prekrstili, a uverena sam da nam to patrijarh Pavle kao narodu nešto poručuje, pitanje je samo šta, kaže Beograđanka.

- Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.

- Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

- Da je i svima nama, kao ljudima i hršćanima, jasno načelo da "zlo dobra donijeti neće", da je “krv ljudska hrana naopaka”, stvari bi išle srećnije.

Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.

Kad se čovek rodi, celi svet se raduje, a samo on plače. Treba živjeti tako da, kad umre, celi svet plače, a samo on se raduje.