Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi.

Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.

Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.

Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi.

Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.

Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i voljom kao snagom koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba. A osim toga, obdaren je još i slobodom. Čovek može onako kako Bog hoće a može i suprotno. Jer, što kaže naš filozof Koža Knežević, „Čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se postidi“. Vidite koliki je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas.

Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „Što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.

Čuvajmo se neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.

Naša je obaveza da pomažemo bližnjem u nevolji ali ne čineći pri tom nikakvo nasilje, jer svako je slobodan da izabere da krene putem spasenja.

Smirenost je dakle braćo i sestre majka svih evanđelskih vrlina, jer se Bog gordina protivi a smirenima daje blagodat.

Proćiće sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.

Čovek je jači mrtav nego nečovek živ.

Prava ljubav je jedino kada ljubav ne traži svoje. Kada voliš nekog bez ikakve logike. To je i prava sloboda. E zato sam hrišćanin.

Oni ne shvataju hrišćanski ljubav koja ne traži svoje, koja gleda uvek na drugog, ne samo na sebe. Ako se traži svoje, to je već trgovina.

Od jedne žene, majke, čuo sam na Kosovu da ima kćerku i sina. Kćerka udata, a sin koga su raspustili, oženjen. Za ženu je uzeo isto tako jednu razmaženu devojku. I sada majka kaže: ,,Kada se sastanu – uvek je svađa, jedna nemoguća situacija. Na to snaja veli: Ako budem morala da odem iz ove kuće – ja ću se ubiti”. I on isto kaže:,, Ako ona ode – ja ću se ubiti””. Meni je u početku to bilo malo smešno. A kada sam bolje razmislio video sam da je to zaista teškoća i velika nevolja. Kako ja mislim: oni se zaista vole. Ali se vole na način: ako ti mene voliš – čini mi po volji. Ne osećaju da su dužni da jedno drugom čine sve što mogu. Ili kako Hristos govori: ,,Čašću jedno drugom većim činite”.

* Moje su snage slabe, ja se u njih ne nadam, nadam se u pomoć vašu i pomoć Božju kojom me je on do sada držao. Neka bude na slavu njegovu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena, rekao je preuzimajući mesto prvojerarha SPC - prvog među ravnima, nasledivši na tronu Svetog Save patrijarha Germana.

* Zakon jevanđelja mora se primeniti na zakon države, naglašavao je patrijarh otvoreno se suprotstavljajući režimu Slobodana Miloševića, a narod upozoravajući da se "sili treba prikloniti samo zato što ona Boga ne moli" i da nije na odmet "mudrost zmije, a krotkost goluba".

* Uzdam se u Boga da će ovim vlastima otvoriti oči da ovaj namučeni narod prestanu zlostavljati, rekao je 3. februara 1997. godine patrijarh Pavle u javnom obraćanju.

"Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети; од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља."

Патријарх Павле

"Породицу сматрам основом људске заједнице и незаменљивом за духовни развој човека. У породици се чува вера предака, држи се до основних духовних вредности, које нас воде кроз живот; породица је извор љубави, у њој се учимо дужности, жртвовању, заједничком подношењу невоља, као и подели радости. Породица нам ствара осећање да смо заједно у свему и кад одемо из својих кућа, куда нас живот води. Породица је "мала Црква". Њених светиња и обичаја ко се држи, тај не може залутати у овом отуђеном, испражњеном, посувраћеном свету."

Патријарх српски Павле

Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti;od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi,
ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.


Patrijarh Pavle

I kada dođe do rasprave, neka su vam reči blage, a
dokazi jaki. A ja, iz iskustva znam da su reči jače uvek,
kada su dokazi slabi. (Patrijarh Pavle)