Књижевница Агата Кристи користила је речи које изазивају хемијску реакцију читалаца, због чега се њени романи буквално не испуштају из руку, показује једна неуоролингвистичка студија.

На основу проучавања више од 80 романа Агате Кристи, стручњаци са универзитета у Лондону, Бирмингему и Варвику закључили су да поједине фразе које је употребљавала, служе као окидачи за подизање нивоа серотонина и ендорфина који у мозгу изазивају осећај задовољства.

Др Роланд Капферер објаснио је да језички шаблони које је употребљавала Агата Кристи стимулишу јачу активност мозга него што је то уобичајено.

Унук Агате Кристи, Метју Причард, изјавио је да то није никаква тајна, јер је она, једноставно, била “писац великих заплета”.

У оквиру ове студије крими романи Агате Кристи убацивани су у компјутер који је даље анализирао речи, реченице и фразе.

Циљ ове студије био је да се објасни популарност књига ауторке, која је у својим делима створила ликове детектива Мис Марпл и Херкула Поароа.

Посебно су анализиране фразе попут "можеш ли ово да причуваш", “мање или више”, “за дан или два”, “нешто налик томе”…

Установљено је и да је Агата Кристи користила веома ограничен речник, како би читаоци могли да се концентришу на заплет, а честа употреба цртица (-) омогућава бржи, директнији наратив.

Агата Кристи ушла је у Гинисову књигу рекорда као највећи аутор бестселера свих времена, са више од две милијарде продатих примерака књига широм света.

Аутори студије о тој списатељици саопштили су и да ће сада морати да понове то истраживање на примеру неких других аутора, како би видели да ли њихова дела изазивају сличне неуролошке реакције међу читаоцима.

Студија је спроведена за канал ИТВ 1, који је 27. децембра емитовао документарну емисију “Тхе Агата Цхристие Цоде”.

Извор:Кроули.

Могуће је савршено убиство


Где год да је била, и у најсрећнијим и најтужнијим тренуцима, мисли су јој увек биле усмерене на смишљање новог сценарија у коме има убиства. То ју је држало готово до саме смрти. Била је слаба и болешљива када је једног послеподнева позвала своју пријатељицу на чај. Ова јој је у разговору препоручила нови прашак за чишћење зубне протезе. Агата је одмах записала име производа и крај тога опаску - Може се организовати савршено убиство ако се као оружје употреби прашак помешан с арсеном. Мајстор заплета Агата Кристи је у складу са тим живела и стварала до последњег тренутка.

Bibliografija


Krimići:

* 1920. Misterija u Stajlzu The Mysterious Affair at Styles (prva knjiga u kojoj se pojavljuje Herkul Poaroa)
* 1922. Tajni neprijatelji The Secret Adversary (upoznajemo Tommy and Tuppence)
* 1923. Ubistvo na golf terenu Murder on the Links
* 1924. Čovek u braon odelu The Man in the Brown Suit
* 1924. Poaro istražuje Poirot Investigates (11 kratkih priča)
* 1925. Tajna Dimnjaka The Secret of Chimneys
* 1926. Ubistvo Rodžera Akrojda The Murder of Roger Ackroyd
* 1927. Velika četvorka The Big Four
* 1928. Misterija Plavog voza The Mystery of the Blue Train
* 1929. Zajedno protiv zločina Partners in Crime (15 kratkih priča)
* 1929. Misterija sedam brojčanika The Seven Dials Mystery
* 1930. Ubistvo u vikarijatu The Murder at the Vicarage (upoznajemo Džejn Marpl)
* 1930. Misteriozni gospodin Kvin The Mysterious Mr Quin (upoznajemo gospodina Harli Kvina)
* 1931. Sitafordska misterija The Sittaford Mystery
* 1932. Opasnost kod End hausa Peril at End House
* 1932. Trinaest problema Thirteen Problems (13 kratkih priča)
* 1933. Pas smrti i druge priče The Hound Of Death And Other Stories (12 kratkih priča)
* 1933. Lord Edžver umire Lord Edgware Dies
* 1934. Ubistvo u Orijent ekspresu Murder on the Orient Express
* 1934. Parker Pajn istražuje Parker Pyne investigates (12 kratkih priča)
* 1934. Misterija Listerdejl The Listerdale mystery (12 kratkih priča)
* 1935. Tragedija u tri čina Three Act Tragedy
* 1935. Zašto nisu pitali Evansa? Why Didn't They Ask Evans?
* 1935. Smrt u oblacima Death in the Clouds (poznat i kao Death in the Air)
* 1936. ABC ubistva The A.B.C. Murders
* 1936. Ubistvo u Mesopotamiji Murder in Mesopotamia
* 1936. Karte na stolu Cards on the Table
* 1937. Smrt na Nilu Death on the Nile
* 1937. Ćutljivi svedok Dumb Witness
* 1937. Ubistvo u maloj ulici Murder In The Mews (4 kratke misterije)
* 1938. Sastanak sa smrću Appointment with Death
* 1939. Deset malih crnaca Ten Little Niggers (poznat i kao And Then There Were None, Ten Little Indians)
* 1939. Ubistvo je lako Murder is Easy
* 1939. Misterija na regati The Regatta Mystery (9 kratkih priča)
* 1939. Božić Herkula Poaroa The Christmas of Hercule Poirot
* 1941. Zlo pod Suncem Evil Under the Sun
* 1941. N ili M? N or M?
* 1941. 1, 2, cipela se raspala One, Two, Buckle My Shoe
* 1942. Leš u biblioteci The Body in the Library
* 1942. Pet prasića Five Little Pigs
* 1942. Kobni prsti The Moving Finger
* 1943. Problem u Polensi Problem at Polensa Bay (8 kratkih priča)
* 1944. Nulta tačka Towards Zero
* 1944. Iskričavi cijanid Sparkling Cyanide
* 1945. Smrt dolazi na kraju Death comes as the End
* 1946. Rupa The Hollow
* 1947. Herkulovi zadaci The Labours of Hercules (12 kratkih priča sa Poaroom)
* 1948. Ko talas uhvati There is a Tide (poznat i kao Taken at the Flood)
* 1948. Svedok optužbe Witness For The Prosecution (8 kratkih priča)
* 1949. Zla kuća Crooked House
* 1950. Najavljuje se ubistvo A Murder is Announced
* 1950. Tri slepa miša i druge priče Three Blind Mice And Other Stories (9 kratkih priča)
* 1951. Operacija Bagdad They Came to Baghdad
* 1951. Potčinjeni i druge priče The Underdog And Other Stories (8 kratkih priča)
* 1952. Ruka brža od oka They Do It With Mirrors
* 1952. Gospođa Makginti je mrtva Mrs McGinty's Dead
* 1953. Džep pun žita A Pocket Full of Rye
* 1953. Posle sahrane After the Funeral
* 1955. Tika, taka, tak Hickory Dickory Dock
* 1955. Nepoznato odredište Destination Unknown
* 1956. Vašar zločina Dead Man's Folly
* 1957. U 4.50 sa stanice Pedington 4.50 from Paddington
* 1957. Nesreća nevinih Ordeal by Innocence
* 1959. Mačka među golubovima Cat Among the Pigeons
* 1960. Tajna Božićnog pudinga The Adventure Of The Christmas Pudding (6 kratkih priča)
* 1961. Kod Belog konja The Pale Horse
* 1961. Dvostruki greh Double Sin And Other Stories (8 kratkih priča)
* 1962. Napuklo ogledalo The Mirror Crack'd from Side to Side
* 1963. Časovnici The Clocks
* 1964. Karipska misterija A Caribbean Mystery
* 1965. Hotel Bertram At Bertram's Hotel
* 1966. Treća devojka Third Girl
* 1967. Večita noć Endless Night
* 1968. Zla sudbina By the Pricking of my Thumbs
* 1969. Zabava u Noći veštica Hallowe'en Party
* 1970. Putnik za Frankfurt Passenger to Frankfurt
* 1971. Nemezis Nemesis
* 1972. Slonovi pamte Elephants Can Remember
* 1973. Vrata sudbine Postern of Fate
* 1974. Rani slučajevi Herkula Poaroa Poirot's Early Cases (18 kratkih priča)
* 1975. Zavesa Curtain (Poznat i kao Poslednji slučaj Herkula Poaroa - napisan u toku Drugog svetskog rata)
* 1976. Usnulo ubistvo Sleeping Murder (Poznat i kao Poslednji slučaj Gospođice Marpl - napisan u toku Drugog svetskog rata)

Koautor:

* 1931. The Floating Admiral napisala zajedno sa Dž. K. Čestertonom, Doroti L. Sajers i sa drugim članovima Detekšn kluba.

Autor je i brojnih drama koje je napisala obradivši svoje krimi romane, ali je pored toga napisala i nekoliko originalnih drama koje nisu za podložak imale predhodno objavljeni roman.

Drame:

* 1934. Crna kafa Black Coffee prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000.
* 1937. Ehnaton Akhnaton
* 1952. Mišolovka The Mousetrap
* 1953. Svedok optužbe Witness For The Prosecution
* 1954. Pukova mreža Spider's Web prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000.god.
* 1953. Svedok optužbe Witness For The Prosecution
* 1958. Presuda Verdict prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000.god.
* 1962. Trojno pravilo Rule Of Three
* 1953. Violinski trio Fiddlers three

Dela napisana pod imenom Meri Vestmakot:

* 1930. Divov hleb Giant's Bread
* 1934. Nedovršeni portret Unfinished Portrait
* 1947. Ruža i tisa The Rose and the Yew Tree
* 1952. Ćerkina ćerka A Daughter's a Daughter
* 1956. Breme The Burden

Dela napisana pod imenom Agata Kristi Malovan:

* 1946. Hajde reci kako živiš Come, Tell Me How You Live - putopisi i sećanja
* 1965. Zvezda nad Vitlejemom Star Over Bethlehem -pesme i priče za decu

Ostala dela:

* 1930. Put snova The Road Of Dreams - poezija
* 1973. Poezija Poems - zbirka od 63 pesme
* 1977. Autobiografija An Autobiography

Oni su živeli i stvarali sa disleksijom


Agatha Christie – Agata Kristi (1890-1976) poznata spisateljica, tvorac osamdeset i tri knjige koje su i danas jednako popularne kao i u vreme nastanka, takodje je imala problem sa čitanjem i pisanjem. Njeno pisanje je bilo sporo i puno grešaka. Kako nije pohadjala školu, otac ju je kod kuće podučavao matematiku ali je on umro kada je imala jedanaest godina.

Ipak, uprkos svemu našla je način da napiše izuzetno čitane knjige, prepune neverovatnih misterija. Ostala je misterija kako je to činila. Pojedini smatraju da je imala pomoćnicu kojoj je diktirala, jer je i ona sama u svojoj autobiografiji tvrdi da je joj je spelovanje zadavalo dosta muke kako u detinjstvu i u kasnijem životu.


“Ljudi nisu onakvi kakvih ih se sećamo. Kako godine prolaze, sve više su onakvi kakvi bismo mi hteli da budu i kako mislimo da ih se sećamo. Ako želite da ih zapamtite kao vesele, prijatne i lepe, vi im pripisujete te osobine mnogo više nego što su ih oni zapravo imali.” ( A. Kristi )

Тајне бележнице Агате Кристи


Неке свеске, према налазима Џона Курана, садрже искључиво хемијске формуле, из дана када је велика списатељица учила за апотекарску помоћницу.



Проникнути у ум и логику писца који ствара савршене крими заплете идеал је сваког љубитеља овог жанра, а тај сан остварио се Џону Курану, једном од највећих познавалаца дела Агате Кристи и њеном дугогодишњем породичном саветнику. Куран је 2005. године први пут пронашао белешке ове велике књижевнице, у њеној породичној кући у Гринвеју, уз помоћ Агатиног унука Метјуа Причарда. Затим их анализирао, уредио и објавио у књизи „Тајне бележнице Агате Кристи, педесет година стварања мистерија”. Ово дело недавно је код нас објавила издавачка кућа „AdmiralBooks” у преводу Горана Скробоње, а посебним га чине и две у рукописима пронађене, и никада пре објављене, приче „краљице крими-жанра” чији је главни јунак Херкул Поаро.

Џон Куран је класификовао и организовао „документарно благо” чак седамдесет три руком исписане свеске Кристијеве најпре према заједничкој тематици. Та грађа препуна је забелешки, листа и нацрта, у којима је ауторка дефинисала идеје и планове за већину својих романа, драма и прича. Неке свеске, међутим, садрже искључиво хемијске формуле, из дана када је велика списатељица учила за апотекарску помоћницу, док су у другима домаћи задаци из француског, спискови полазака возова и слично.

– Захваљујући петогодишњем озбиљном раду Курана на овим свескама, у току којег је тежа околност била и дешифровање ауторкиног рукописа, читалац може да проникне у начин на који је списатељица размишљала када је припремала романе о, рецимо, убиствима у иностранству, убиствима на путовању, тајним идентитетима или злочинима из прошлости, а све су то данас теме класичне за жанр криминалистичке прозе, каже Горан Скробоња.

Метју Причард, пак, у уводној речи књизи, истакао је да је Џон Куран знао да и по дванаест сати дневно буде „загњурен” у историјат рада Агате Кристи, да су силом морали да га одвлаче на оброке.

– Нећу престати да се чудим томе како је чак и више од тридесет година после смрти Агате Кристи интересовање за све видове њеног живота и рада и даље на самом врхунцу, додао је Причард.

„Кога да убијем? Страну студенткињу…не, она мора бити део плана… онда неког крајње неочекиваног…рецимо, власника куће?... не, то је већ превелики клише…треба да буде снажно… можда неког незнанца?... али кога… а то доноси много проблема… Да оставим то можда за следећу годину… А дете?... то се мора извести обазриво, али могла бих да га прикажем као дете које није нарочито мило… Мислим да још нисам имала дете као жртву…, Куран „реконструише” кратке, а често и хаотичне, записе Агате Кристи поводом књиге „Вашар злочина” из 1956.

Поаро и мисиз Марпл чувене су креације Агате Кристи, међутим, у овој књизи Џон Куран указује и на то да се лик Аријадне Оливер прихвата као алтер его саме Кристијеве. „Госпођа Оливер је средовечна, успешна и плодна списатељица детективске прозе и творац измишљеног детектива Финца – Свена Хјерсона. Она мрзи вечере са књижевницима, држање говора, или сарадњу са драматурзима; написала је „Леш у библиотеци” и не пије, не пуши. Сличности су изузетне. Готово да нема места сумњи да слушамо Агату Кристи када говори госпођа Оливер”, закључује Куран.

Да се Агата Кристи дословно играла заплетима показује и податак да су јој мотиве за приче пружале и дечије песмице, као „десет малих црнаца пошло је у кревет; један се угушио и остаде их девет…” Роман „Десет малих црнаца” највеће је техничко достигнуће и најпродаванији криминалистички роман свих времена, како напомиње Џон Куран. Агата је, пак, у својој Аутобиографији поводом ове књиге написала: „Десет људи мора да умре, а да то не постане смешно. Написала сам књигу после страховито обимног планирања… Била је јасна, директна, збуњујућа, а опет са савршено разумним објашњењем… сама сам заиста задовољна њом, јер знам боље од сваког критичара колико ју је тешко било написати.”

Велико разочарање за Курана било је откриће да бележнице не садрже ништа о настајању две најчувеније књиге „Убиства Роџера Акројда” и „Убиства у Оријент експресу”.

Међутим, изненађење су свакако две до сада необјављене приче Агате Кристи, пронађене у рукописима: „Керберово заточеништво” и „Инцидент са псећом лоптом”. Као разлог за необјављивање прве Куран наводи лоше маскирану фигуру Хитлера у опасној политичкој атмосфери пред избијање Другог светског рата. Другу ауторка није ни понудила агенту због тога што ју је највероватније прерадила у роман, што је често радила.

Агата Кристи, најпопуларнији писац 20. века, ауторка 66 романа, двадесет позоришних представа, шест романтичних романа, више од стотину педесет кратких прича, са више од две милијарде продатих књига широм света, у једном тренутку изјавила је: „Волела бих да ме људи памте као прилично добру списатељицу детективских прича”. И жеља јој се и те како испунила.

Извор:Политика

Путовање кроз Србију



Две године пре него што ја написала чувени роман „Убиство у Оријент експресу”, чија радња се делимично дешава у Југославији (воз је заустављен негде у завејаним планинама), Агата Кристи имала је прилике да путује правим Оријент експресом на путу за Истамбул. Како јој је било на том путовању могли смо да закључимо из њених писама која су недавно пронађена у њеној породичној кући, а касније и објављена.

Тако сазнајемо да су је у возу изуједале стенице, да је воз због поплаве био блокиран два дана на Балкану и да је упознала постарију америчку госпођу, мађарског министра и његову супругу, крупног Италијана и ужасног давежа из Чикага, који ће јој касније послужити за формирање ликова у славном роману.

Посебно је занимљив део писма мужу у коме наводи да је била фасцинирана гледајући кроз прозор дивне пределе, људе који стоје на станицама, и шетњом Београдом и Нишом.

"Убиство Роџера Акројда" Агате Кристи најбољи криминалистички роман свих времена


Агата Кристи, легендарна ауторка крими романа, добила је још једно постхумно признање од Асоцијације крими писама.

Један од њених ранијих романа о детективу Херкулу Поароу "Убиство Роџера Акројда", проглашен је за најбољи криминалистички роман икада, преноси "Дејли мејл".

Агата је укупно написала 66 детективских романа и 14 кратких прича током њене каријере, а ауторка је написала и шест романтичних романа под именом Мери Вестмекот.

Међутим, овој ауторки је измакла награда за "најбољу крими серију", која је припара Сер Артуру Конану Дојлу, за романе о Шерлок Холмсу.

Конкуренцију Агатином роману правила су дела "Кад јагњанци утихну" Томаса Хариса, и два романа Рејмонда Чендлера.

Алисон Џосеф, преседавајућа у Асоцијацији крими писаца, казала је да је Агатина "елегантна прецизност и савршен осећај за место" управо оно што је чини једном од најбољих крими писаца свих времена.

Агата Кристи је продала преко четри милијарде својих романа, што њене књиге чини трећим најпродаванијим на свету, одмах после Вилијама Шекспира и Библије.

Извор:Блиц

Agata Kristi u središtu nove misterije, skoro 40 godina posle smrti


Neverni suprug koji hoće razvod. Pametna supruga, poznata i omiljena u celom svetu. Čudni nagoveštaji koji navode na pogrešan trag. Novac sakriven u pojasu. Udarne vesti u novinama. Hiljade dobrovoljaca koji pomažu u potrazi. Iznenadno ponovno pojavljivanje i zaljubljeni par koji se zahvaljuje javnosti… Posle svega, niko ne zna šta se zapravo dogodilo.

Radnja trilera Dejvida Finčera pod naslovom “Iščezla” neodoljivo podseća na epizodu iz života Agate Kristi.
Zahvaljujući Džilijan Flin, koja je svoj roman iz 2012. adaptirala za film, “Iščezla” je za samo mesec dana prikazivanja ostvario zaradu od 200 miliona dolara. Roman o raspadu braka i nesrećnoj ženi, koja misteriozno nestaje, nalazi se na vrhu liste najprodavanijih knjiga od objavljivanja, u januaru 2013.
Scena iz filma „Iščezla“ Dejvida Finčera


Ljubitelji romana Agate Kristi sigurno su primetili da su junaci romana “Iščezla” Nik i Ejmi Dan, Arčibald i Agata Kristi današnjih dana.

Godine 1926, neposredno nakon objavljivanja šestog romana Agate Kristi “Ubistvo Rodžera Akrojda”, Kristijeva je inscenirala vlastiti nestanak.
Trećeg decembra je sela u kola ispred svoje kuće u Berkširu. Sledećeg jutra automobil je nađen, ali nje nije bilo u njemu.
Stajao je na ivici provalije nedaleko od Gildforda (okrug Sari), sa upaljenim svetlima, a u njemu su nađene samo torba sa stvarima i istekla vozačka dozvola.Policija je tragala za njom 11 dana. Neki su mislili da je na ovaj način htela da pobudi interesovanje za svoj novi roman, ali je bilo najviše onih koji su sumnjali na njenog muža, zgodnog pukovnika Arčija Kristija, vojnog pilota, koji je učestvovao u Prvom svetskom ratu, kome je dosadio život u provinciji i koga je više interesovao golf nego njegova supruga.

Agata je bila zvezda, a Arči neverni suprug. Pre nego što je misteriozno nestala, rekao joj je da hoće da se oženi svojom mladom ljubavnicom. Na dan njenog nestanka, rekao joj je da će provesti vikend “s prijateljima”, a ona je znala da je mislio na ljubavnicu Nensi Nil.

Džared Kejd, autor knjige “Agata Kristi i 11 dana koji nedostaju”, kaže da je ona htela da upropasti njegov vikend sa Nensi Nil i da ga natera da pati, iako ga je obožavala. Ono što niko nije mogao da predvidi bile su medijske reakcije. Postala je jedna od najpoznatijih žena u Engleskoj.


Spisateljicu prepoznao muzičar



Našli su je posle 11 dana, kada ju je prepoznao muzičar u hotelu u kome je boravila pod imenom ljubavnice svoga muža.

Mišljenja o namerama poznate književnice i danas su podeljena. Da li je htela da kazni muža i ponovo ga pridobije? Ili je bila u stanju privremene amnezije (izazvane traumom ili depresijom) i razmišljala o samoubistvu?
U svakom slučaju, zna se da je nakon što je ostavila kola, nastavila vozom do Londona (odakle je poslala pismo

Arčijevom bratu Kembelu), a zatim otišla u hotel u Herogejtu, gde se prijavila pod imenom Tereza Nil.
Uprkos svemu, nije uspela da zadrži muža. Par se razveo 1928, Arčibald se oženio Nensi Nil, a Agata se udala za arheologa Maksa Melouana.

Kajanje. To je gubljenje vremena.

Tajna uspjeha je u samo u tome da se pokreneš.

Kada iz vlastitog iskustva saznate šta znači užas,
naoružani ste protiv svega u životu.

Samo ljudi koje voliš, mogu ti učiniti život nepodnošljivim.

Mladi misle da su stari budale, a stari znaju da su mladi budale.

Svi grijesi bacaju duge sjenke.

Idealan muž treba da je kao arheolog,
da što je žena starija to da ga više zanima.

Nikad ne radi sam one stvari koje neko drugi može uraditi za tebe.

Zlo nije nešto nadljudsko, to je nešto manje od čoveka.

Ne priznajemo zaista važne trenutke u životu dok ne bude prekasno.

Dobar savet se gotovo uvek ignoriše, ali to nije razlog da ga ne udelimo.

Tajna uspjeha je samo u tome da se pokreneš.

Kajanje. To je gubljenje vremena.

Svaki ubica je verovatno nečiji stari prijatelj.

Kada iz vlastitog iskustva saznate šta znači užas, naoružani ste protiv svega u životu.

Nikad nisam volela novinare. U svim svojim knjigama sam ih ubila.