Upoznate devojku ili momka i on/ona vam kaze da ima neku urodjenu manu ili bolest koja nije prenosljiva i da moze ziveti do sudnjeg dana sa tim....
Da li bi vi takvu osobu prihvatili u svoj zivot i podrzavali je u svemu ili bi okrenuli ledja jer ipak zelite da imate pored sebe zdravu osobu, jer zelite da osnivate porodicu i zivite bez straha sta ce biti sutra sa partnerom?

Grešnica ::jer ipak zelite da imate pored sebe zdravu osobu, jer zelite da osnivate porodicu i zivite bez straha sta ce biti sutra sa partnerom?

Želim da imam pored sebe osobu koju volim i koja mene voli. Nemam šta više da kažem.

Slazem se sa tobom Morg.Ali ipak ima ljudi koji odbijaju takve osobe, nazalost

To nisu ljudi, Grešnice. To su idioti, samoživci, ljudi koji prvi nisu savršeni a traže da sve oko njih bude savršeno.

Znas bas me zanima sta se desava u glavi tim ljudima.Znas zavole osobu i sve je lepo i o.k., i onda kada partner kaze tu neku svoju manu, onda ponasanje drukcije i ono kao fazon, ajde da smo prijatelji...Sada da li je bolje odmah na pocetku veze partneru reci za tu neku nasu manu ili je bolje sacekati?

Svet nije savršen, društvo nije savršeno, ljudi nisu savršeni. Ne može ni život biti savršen. Ljubav je glavna karika u mehanizmu pokretanja živog bića.

Kada nekoga voliš, onda ga/je voliš sa svim njegovim/njenim manama i vrlinama i je/ga ne voliš uopšte.

Niko nije savrsen, slazem se , ali kada volis nekog volis ga svim manama i vrlinama, dajes mu se srcem i dusom , celim bicem i ako postoji problem bilo kakve prirode ostajes uz njega/nju do kraja inace ga nisi ni voleo/la ako odes na prvu prepreku koja je dosla.
Naravno da ces reci svoj problem ako mislis da je vreme za to i prilika,ali ako odluci da ode nije ni bio vredan/na tvoje paznje, srca,tebe.

Nije fer prećutati neke stvari pa to reć kasnije kad se već nadju u poodmakloj vezi , ipak je bolje reći sve što pre paa ako je voljan/na prihvatiti ok ako ne paa svak svojim putem [You must be registered and logged in to see this image.]
ima tu petljancija i oko gena ako mu/joj nešto fali i na svojoj deci će ostavit trag , nije to za ćutanje [You must be registered and logged in to see this image.]
Da sve ima sem nečega što bi ostavilo posledice na pokoljenja, rekla bi mu ae ćao [You must be registered and logged in to see this image.]

Razgovor iskren i bez foliranja je uvek najbolje resenje i naravno da kada se nadjes u vezi koja krece u pravcu razmisljanja i planova o zajednickom zivotu, deci onda se mora reci sve i ako je to to , ako se ima resenje ili ako se odustaje mora se znati na vreme i naravno da nije fer kriti bilo kakvu bolest, manu, sta god, sve se resava ili ne kada se sve karte stave na sto.
Ima jedna prica iz mog okruzenja gde se sakrila bolest koju je zena imala i nije se zavrsilo dobro, no , posto sada moram da idem ostacu vam duzna tu pricu, ali ispricacu vam , obecavam.

Mislim da nije fer, a ni pošteno ,takvu stvar prećutati ..ali isto tako nezgodno je takvu neku stvar reći baš na prvom sastanku ...tako da mislim da bi to trebalo da bude negde između prvog upoznavanja i onog trenutka kada se oseti da bi tu moglo biti nešto više od običnog prijateljstva. Na taj način bi se bezbolnije prekinula veza a onaj koji želi sa tom osobom da ostane i dalje u kontaktu, ako mu zatreba,.. ili samo kao prijatelj, to može uvek.

Upravo i ja mislim kao Shadow,mada kod prave ljubavi retko sta moze biti prepreka.Bolesti se pojavljuju i kod potomstva dve potpuno zdrave osobe,odbaciti nekog samo zbog toga je cista diskriminacija.
Ali,ima svasta,danas sam svedok da se drugovi biraju zbog auta,finansijskog statusa,markirane garderobe,boje kose..ne cudim se vise..

Nisam imao vecih nekih problema sa mojom bolescu, ali ljudi mi ne veruju kad im pricam. Nista strasno se nije desavala zbog toga, ja se osecam odlicno, a od ljubavi sam se odvikao, ta mi hemija vise nije potrebna, izbegavam droge ovih dana, ne treba mi partner, ni porodica, samo dete, po mogucstvu dva, najbolje budu blizanci. Ne znam da li sam spomenu sam bolestan?

nebi trebalo prećutati ne samo bolest ,uređenu manu već sve ako nekog voliš i ako ti je stalo ....

---

nikad nisam krila za period koji me je zahvatio kao i ostale osobe kojih više nema al kad god bi rekla odgovor je isti " jako mi žao "...meni netreba ničije sažaljenje jer to mi je gore nego što sam kroz sve to prošla potpuno sama ....retorički lako je reći sve al kad se sauočiš sa tim reakcija je nepredvidiva ,neosuđujem osobe koje nisu to mogle da podnesu ,jer u samom startu bolje prekinuti nego biti ......

---

svoje oseećaje ,emocije i sve što sam Ja pa čak i bolest ne krijem ni od prijatelja a kamoli od osobe di koje mi je stalo ....

Ja sam rekla nedavno jednom momku da imam pocetak reumatoidnog artritisa i da pijem blage lijekove a on me tada saslusao i nije se vise javio....

andelika79 ::Ja sam rekla nedavno jednom momku da imam pocetak reumatoidnog artritisa i da pijem blage lijekove a on me tada saslusao i nije se vise javio....

e o tome i ja pricam.Jer meni se desavalo isto tako.Samo sto ja imam manu oko srca.nista opasno i ne pijem lekove i zivim normalno, samo nesmem se sekirati.I sve je o.k. sa nekim dok sam u vezi, a cim kazem za to, sve prestaje...

Ja sam ovo dobila na poslu od nervoze i rintanja a radim u zdravstvu...uzas...ali radim i zivim normalno.

Da, verujem ti da normalno zivis...Samo ne mogu da shvatim te ljigavce sto se tako ponasao kao da smi šugave

Ne znam, ali najveći utisak na mene ostavlja kada se na primer dve osobe jako vole i planiraju život udvoje ali jedno od njih ne može da ima dece a recimo to zna odavno, ali ne kaže ili krije od partnera dok već ne budu u braku ...To mi izgleda kao namerna laž i prevara ...Ni ja ne bih mogla da oprostim da jednog dana saznam da je ta osoba znala za to ali mi nije rekla ranije ..Ne mora da znači da bih ga ostavila, ali ta laž, prevara šta god da je ..nije fer..

ओं मणिपद्मे हूं ::Nisam imao vecih nekih problema sa mojom bolescu, ali ljudi mi ne veruju kad im pricam. Nista strasno se nije desavala zbog toga, ja se osecam odlicno, a od ljubavi sam se odvikao, ta mi hemija vise nije potrebna, izbegavam droge ovih dana, ne treba mi partner, ni porodica, samo dete, po mogucstvu dva, najbolje budu blizanci. Ne znam da li sam spomenu sam bolestan? [You must be registered and logged in to see this image.]

samo ne i od cega [You must be registered and logged in to see this image.]

Ljude prihvatamo sa njihovim manama i vrlinama ili ih ne prihvatamo uopšte. Stvar je individualna, ali je suludo odreći se nekoga zbog neke trivijalne bolesti od koje se ne umire već sa kojom se umire. Pri svemu ovome treba imati u vidu da nam niko ne garantuje da se neka "idealna" osoba neće koliko "sutra" razboleti, a da smo je već pustili u naš život i zavoleli ......

Grešnica ::Upoznate devojku ili momka i on/ona vam kaze da ima neku urodjenu manu ili bolest koja nije prenosljiva i da moze ziveti do sudnjeg dana sa tim....
Da li bi vi takvu osobu prihvatili u svoj zivot i podrzavali je u svemu ili bi okrenuli ledja jer ipak zelite da imate pored sebe zdravu osobu, jer zelite da osnivate porodicu i zivite bez straha sta ce biti sutra sa partnerom?

Treba biti racionalan i objektivan. Ljubav iz sažaljenja i nije neka ljubav. To je privid ljubavi koju pružamo suprotnoj osobi. Ako već prihvatimo osobu sa nekim zdravstvenim tegobama, onda to treba da bude iz ljubavi, a ne iz sažaljenja, kako obično biva.

S'druge strane, izgubiti voljenu osobu je tragedija, razaranje...Naravno, ne zna se šta nosi dan, a šta nosi noć. Ali svakako ako je neko teško bolestan unapred možeš imati predstavu da njegov život može biti svaki čas prekinut... Ja ovde razmišljam o najtežim vrstama bolesti gde je stepen rizika od smrtnosti na najvišem mogućem nivou....Dobro bih razmislila da li bih se upustila...Ne zato što bi me ta bolest koja vodi u njegovu sigurnu smrt, opterećivala, već zato što bi me taj njegov ''odlazak'' sigurno dotukao...Bio bi to prevelik udar za mene...Osim toga , već sam nešto prošla...i dobro znam o čemu pričam..

Ja sada mogu ovde izigravati ''Majku Terezu'' i reći...ma da, bez problema ću biti sa invalidom, sa blago mentalno retardiranim čovekom...Možda, ali bih dobro o tome razmislila...

Inače i ja sam neko ko je ''izašao iz mrtvih''....čuda su moguća...Neke da kažem normalne bolesti, odnosno bolesti koje se svakodnevno mogu desiti ljudima...o tome ne bih ni razmišljala...Retko ko je zdrav 100%...

Shadow ::Ni ja ne bih mogla da oprostim da jednog dana saznam da je ta osoba znala za to ali mi nije rekla ranije ..Ne mora da znači da bih ga ostavila, ali ta laž, prevara šta god da je ..nije fer..

Zbog laži bilo koje vrste bih 'ladno nekog ostavila...pogotovo zbog te...

Ako od smog pocetka, druzenja, veze...znamo za tu manu, zavolimo tu osobu takvu kakva jeste...ta mana mi ne bi bila razlog za prekid. Planirati potomstvo s bolesnom osobom, ( a po pravilu se skoro svaka bolest uglavnom prenosi i na potomstvo ) nije lak korak. Tacno je da se radjaju bolesna deca iz braka potpuno zdravih roditelja, ali ovde je mogucnost veca. Dakle nije lako, nije jednostavno i razumem one koji te veze prekinu. Licno ne bih prekinula vezu ako je ljubav toliko jaka samo zbog njegove bolesti. No ako bi mi to bilo sakriveno, pa saznam slucajno ili u nekoj kasnoj fazi, iz principa bih to okoncala. Ne podnosim da me ljudi lazu. Pogotovo da me laze neko koga volim.