Hrizantema predstavlja izobilje cvetova i oblika, koje svojim izgledom ulepšavaju dvorišta u jesen. Cvet hrizanteme potiče iz Azije, severne Afrike i južne Evrope. Danas se ovj cvet može naći u celom svetu. Uzgajanje ovog cveća počinje još u XV veku pre nove ere, u drevnoj Kini gde se tada verovalo da ova vrasta cveća simbolizuje snagu života. Kineski grad Chu – Hsien je dobio ime po ovoj biljci i u prevodu se zove grad hrizantema. U Japanu se i danas obeležava nacionalni dan hrizanteme koji se naziva Festival sreće.žžU XVII veku hrizantema stiže na zapad, gde počinje stvaranje novih sorti. Ime hrizantema je dobila od švedskog botaničara Krla Lineja. Rod hrizantema uključuje oko 30 vrsta jednogodišnjih i i višegodišnjih biljka. Postoji veliki izbor boja ove vrste biljke (osim plave)i veliki broj raznovrsnih oblika. Postoji još i podela hrizantema na baštenske i cvećarske. Razlika je u tome što baštenske formiraju podzemna stabla koja omogućavaju biljkama da žive više godina. Cvećarske hrizanteme ne formiraju, podzemno stablo i ne mogu da prežive niske temperature.

SIMBOL JAPANSKE CARSKE PORODICE

Zbog svoje lepote hrizanteme su od davnina simbol japanske carske porodice, a iz Japana su se proširile po celom svetu. One simbolišu moć, večni život, obilje i sreću. Zovu ih jesenjim ružama, jesenjim lepoticama i zavodnicama. Sorte sa krupnim cvetovima i dužim drškama dekorativno izgledaju i dugo traju u vazi, kao rezano cveće.

Na našem tržištu postoji oko 100 sorti hrizantema različitih boja i oblika. Najčešće su žute, crvene, bele i ljubičaste.

– Kako bi hrizanteme sačuvale karakterističan loptast oblik, treba da ih gajite na sunčanom mestu, nikako u senci ili polusenci. Na proleće, kada prvi zeleni izdanci izrastu oko 10–15 centimetara, treba malo da im skratite vrhove kako bi se oblikovale u lep žbun – savetuje Nenad Dolovac.

Odgovaraju im svi tipovi zemljišta, a najviše su pogodna ona sa dobrom drenažom i dobro snadbevena kiseonikom. Najbolja kobinacija je jedan deo baštenske zemlje, jedan deo humusa, jedan deo stajskog đubriva. Preporučena kiselost zemljišta 6 – 6.5 pH. Zahtevaju manje svetlosti, počinju da cvetaju početkom jeseni.

Posle cvetanja biljke skratite na visinu od oko 22 cm. U krajevima s blagom klimom hrizanteme mogu i da prezime napolju. U hladnijim krajevima obavezno ih izvadite iz zemlje i prebacite u drveni sanduk s ilovastim kompostom (gotova mešavina, prim.nov.), na svetlo mesto, gde je temperatura oko pet stepeni. Idealno je da kasnije temperatura u prostoriji u kojoj čuvate hrizanteme bude oko sedam stepeni.

Hladnoća im ne smeta, pa ih slobodno stavite na terasu. Najviše im prija temperatura od 7,8 stepeni Celzijusa, ali ni na nižim temperaturama neće izmrznuti.

– Kada su u procesu cvetanja, hrizanteme treba da zalivate što češće, po mogućnosti svakoga dana. Prihranjivanje im tada nije potrebno, ali na proleće bi trebalo da im dodajete veštačko đubrivo. U početku je bolje da ih prihranjujete đubrivom koje sadrži više azota, a kasnije nekim koje ima veći procenat kalijuma.


Lekovita svojstva hrizanteme: hrizanteme su na Istoku simbol zdravlja i dugovečnosti. Nihovo lišće sadrži (kalijum, magnezijum, selen, cink). Lekovita svojstva sadrže biljke sa malim cvetovima. Eterična ulja hrizanteme sprečavaju razvoj Parkinsonove bolesti. Ljudi koji boljuju od ove bolesti treba da svakodnevno prstima utrljaju list hrizanteme i da duboko udahnu njihovu aromu, a takođe da piju i čaj.

Raste kao žbun i dostiže visinu od 40 do 100 cm, zavisno od sorte, a pažnju privlači (ne)običnim cvetovima. Po kineskom predanju osobu koja pije vodu sa izvora, ili potoka oko kojih rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje

[You must be registered and logged in to see this image.]

PO kineskom predanju osobu koja pije vodu sa izvora, ili potoka oko kojih rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje, pa je čak i jedan grad, Ču–Hsien, dobio je ime po ovoj biljci (Grad hrizantema). U Japanu je prva izložbu hrizantema održana 910. godine, kada je proglašena za nacionalni cvet i simbol Sunca, odnosno carske porodice. Svake jeseni i danas, u Japanu se slavi Festival Hrizantema, ili “Praznik Sreće”. Hrizanteme su kod nas nepravedno zapostavljene. Uglavnom predstavljaju simbol sećanja i namenjene su obeležavanju Zadušnica (Dana mrtvih).


Hrizantema raste kao žbun i dostiže visinu od 40 do 100 cm, zavisno od sorte, a pažnju privlače svojim (ne)običnim cvetovima. Ima ih sa jednostavnim laticama i jednobojnih, do onih koji podsećaju na paukovu mrežu, ili šatiranih. Cvetovi su veličine od 5 do 20cm, bele, žute, ružičaste, crvene, svetloljubičaste boje, a mogu da budu i dvobojne. Cevtaju od poznog leta do kraja jeseni ukrašavajući okućnice ili vrtove. Efektno izledaju bilo da su zasađene pojedinačno, ili u grupi.

Lepo izgleda zasađena u kombinaciji sa drugim biljkama, na primer, zimzelenim, ili u kasnu jesen pored ogolelih listopadnih biljaka njeni cvetovi još više dolaze do izražaja. Prednosti ovog cveta su velika otpornost i izdržljivost, a mali zahtevi. Odgovaraju joj svetla ili polusenovita mesta i rastresito humusno zemljište. Što je mesto osunčanije, hrizantema će biti bogatija cvetovima, a što je zaštićenija od vetra, duži će biti period cvetanja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hrizanteme koje se sade u bašti moraju biti otporne na hladnoću. Zahtevaju dosta prostora, pa ih treba saditi na rastojanju od oko 40cm. Tokom cvetanja treba im obezbediti dosta vode. Do pred samo cvetanje preporučljiva je i prihrana tečnim đubrivom svakih 7 do 14 dana. Sezonu cvetanja hrizanteme možete produžiti redovnim otkidanjem cvetnih glavica koje su se osušile i prihranjivanjem tečnim đubrivom u periodu intenzivnog cvetanja. Uklanjanje uvelih cvetova bez otkidanja grančica dovodi do podsticanja formiranja bočnih cvetova. Posle cvetanja, potrebno je skratiti stabljike na oko 20cm, a krajem sezone biljka se seče drastično, gotovo do zemlje, i polako isušuje dodavanjem sve manje količine vode.

Hrizanteme u bašti tokom zime treba pokriti sa 10 do 15cm debelim slojem malča, borovih iglica i slame. Na proleće, kada prvi zeleni izdanci izrastu oko 10 do 15 cm, potrebno je malo skratiti vrhove kako bi biljka oblikovala u lep žbun. Svake dve do tri nedelje do sredine leta, treba otkinuti vrh novog izbojka. Kraljevsko hortikulturno društvo dalo je spisak deset novih sorti koje su otporne na hladnoću i pogodne za sadnju u vrtu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Saksijske hrizanteme su visine oko 30cm i cvetaju u toku poznog leta i jeseni. Kupuju se kada imaju nekoliko otvorenih cvetova i obilje pupoljaka i veoma su tražene za ukrašavanje zimskih bašti, balkona i terasa. Odgovara im prohladno, svetlo mesto, zaštićeno od jakog podnevnog sunca. Najbolje uspevaju na istočnoj i severnoj strani. Zemlju treba održavati vlažnom, a od proleća do završetka cvetanja saksijske hrizanteme prihranjujte tečnim đubrivom za cvetanje.

Krajem sezone sa matične biljke odsecaju se svi suvišni delovi (preporučuje se skraćivanje stabljike za 1/3 visine) i lagano smanjite zalivanje. Krajem decembra presadite ih u novu, svežu zemlju. Za prezimljavanje hrizantemi treba obezbediti svetlo, hladno mesto, temperature od 6 do 8 oC uz povremeno zalivanje. Na proleće biljku treba presaditi u baštu i orezati za još 1/3 visine. Ukoliko se ne dodaju hormoni za usporavanje rasta hrizantema će izgubiti patuljasti izgled i vratiće se svom prirodnom rastu. Po feng šuiju, hrizantema je simbol sreće i bezbrižnog života, veruje se da u dom donosi radost i veselje.