Anegdote o poznatim ličnostima

Anegdota


Anegdota (od starogrčkog ἀνέκδοτον, anékdoton - „nije objavljeno“) je vrsta književnosti koji se temelji na izvanrednom događaju obično iz života neke osobe.

U svakodnevnom jeziku anegdota se odnosi na priču (uglavnom usmenu) koja opisuje čudan, neobičan ili smiješan događaj.

Pojam je skovao Prokopije iz Cezareje koji je u 6. stoljeću napisao kritički istorijski rad s detaljima o životu vizantskog cara Justinijana I. Velikog kojeg je nakon njegove smrti objavio pod naslovom Ἀνέκδοτα (Anekdota), a koja je ponekad prevođena i kao "neobjavljeni memoari" ili "tajna povijest".

Sad nekoliko anegdota o poznatim ličnostima

DŽOZEF ADISON (1672-1719)Pisac je svojevremeno pozajmio svom prijatelju, Templu Stanganu, veću sumu novca, a ovaj, pošto je novac primio počeo je da se, kao neki slabić,slaže sa svime što Adison kaže. Prestao je da se, kao pre, raspravlja. Taj odnos se ponavljao iz nedelje u nedelju, na Adisonovo veliko nezadovoljstvo, dok jednog dana više nije mogao da izdrži, pa se izleteo:"Do vraga, čoveče, ili mi se suprotstavi ili mi vrati moje pare!''



Oksfordski profesor R. R. Tolkin 1950. godine bio je više nego iznenađen međunarodnim uspehom svog književnog dela "Gospodar prstenova". Kada mu je američki izdavač poslao korice njihovog izdanja "Gospodara prstenova", profesor Tolkin još više se iznenadio i američkom izdavaču poslao pismo sledeće sadržine:
"Smatram da je naslovna strana knjige veoma ružna. Ali, verujem da je osnovni zadatak džepnog izdanja da osvoji kupce tako da ste vi svakako bolji stručnjaci od mene i znate šta najviše privlači Amerikance. Stoga i ne bih hteo da počinjem raspravu o dobrom ukusu (mislim, pre svega, na užasne boje i grozna slova), ali moram da vas upitam nešto povodom crteža: kakve veze ima taj crtež sa mojom pričom? Kakvo je to mesto koje je prikazano? Zbog čega je nacrtan lav? I kakva je ono stvar s ružičastim lopticamau prvom planu? Ne mogu da shvatim kako je iko ko je pročitao bajku (a iskreno se nadam da sta vi među njima) mogao pomisliti da bi se piscu mogao dopasti crtež?
Umesto odgovora, Tolkin je dobio grdnju američke urednice koja mu je, besno vičući u telefonsku slušalicu, kazala sledeće:
"Pa šta vi mislite? Da je ilustrator imao vremena da čita vašu knjigu?"



Da li je i do vas došla neka znimljiva epizoda (u pisanom ili usmenom obliku) iz života neke poznate ličnosti?

Luj XI, francuski kralj koji je ziveo u 15. veku, verovao je u astroloska tumacenja. Cesto je donosio odluke prema predskazanjima svog licnog astrologa koji je brinuo o njegovom svakodnevnom horoskopu. Kralj je bio neprijatno iznenadjen kada mu je astrolog rekao da ce jedna veoma uticajna osoba sa njegovog dvora - inace zenskog roda - umreti za osam dana. Misleci da ce predskazanje, odnosno sam dogadjaj, mogao na izvestan nacin da ugrozi njegovu vladavinu, Luj XI je naredio da strucnjaka za horoskop ubiju, tako sto ce ga baciti sa najvise kule dvorca.
Ipak, radoznalost, ali i verovanje u moc zvezda, kralju nije dalo mira. Ne pominjuci mu da je dao naredjenje da ga ubiju, kralj je pozvao astrologa.
- Tvrdite da sve znate o polozaju zvezda i njihovom uticaju na ljudsku sudbinu, pa mi recite kakva je vasa sudbina. Znate li kada cete vi umreti? - upitao ga je kralj.
- Naravno da znam! - uzvratio je mudri astrolog. - Umrecu tacno tri dana pre vas!
Naravno, Luj XI je odustao od namere da pogubi svog astrologa.

DVAJT AJZENHAUER

Američki državnik general Dvajt Ajzenhauer (1890-1969) jednom je u užem krugu ovako definisao rat:
- Rat je razdoblje kada se međusobno ubijaju ljudi koji se uopšte nepoznaju, i to po zapovesti onih koji se međusobno veoma dobro poznaju,pa se ipak ne ubijaju.

General Ajzenhauer pričao je ženi francuskog diplomate da Francuskinje potroše na lepotu toliko novca koliko iznosi francuski budžet za naoružanje.
- To je istina - reče Parižanka - ali zato naše žene osvoje dva puta više od naše vojske.

KRALJ ANRI

Kada je francuski kralj Anri RÁ (1553-1610) posetio pariski zatvor,razgovarao je sa zatvorenicima o uzrocima i okolnostima koje su ih ovamo dovele. Svi su čvrsto tvrdili da su nedužni, samo je jedan jedini priznao svoje prestupe i izjavio da mu se čini da mu je kazna pravedna.
Tada kralj uzviknu:- Skinite mu lance i pustite ga na slobodu, kako ne bi zarazio ove nedužne ovce koje su zatvorili s njim!

Jednom kad su se poznati književni kritičar Bogdan Popović i slavni komediograf Branislav Nušić našli u istom društvu, domaćica Popoviću ponudi kafu.
- Hvala, gospođo - odgovori joj on - kad pijem kafu, ne mogu da spavam.
- Čudna stvar! Kod mene je sasvim obrnuto. Kad spavam, ja ne mogu da pijem kafu - u svom stilu prokomentarisao je Nušić.

ASKARTI (ASQURTEE)

Peter Asqurtee je napisao i dao u štampu svoj prvi roman. Ali, kupaca romana nije bilo. Neprekidno je razmišljao što da uradi kako bi prodao štampane primerke knjige.
Najednom mu sinu ideja - dao je oglas u novine narednog sadržaja:
Milioner, visok, elegantan, obrazovan, muzičar,rado bi se oženio s gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana "Ljubav je pobedila" koji je napisao Peter Asqurtee.

Roman je ubrzo rasprodan.

Pred jedan koncert slavnog pijanistu Artura Rubinštajna posetio je u garderobi poznanik s molbom da mu obezbedi mesto u sali, jer su sve karte bile prodate.
- Ja mogu, zaista, da vam ponudim samo jedno mesto - odgovorio je Rubinštajn.
- Divno. A gde se nalazi to mesto? - radosno je zapitao čovek.
- Za klavirom.

Poznata filmska glumica Marlen Ditrih prisustvovala je predavanju o inteligenciji muškaraca i žena. Posle predavanja predavač je upitao da li ima šta da doda na tu temu. Marlen mu je odgovorila:
‚‚Možda je istina da su muškarci inteligentniji od žena, ali ja još nisam videla ženu koja bi trčala za glupim muškarcem i samo se divila njegovim lepim nogama."

GAJ JULIJE CEZAR

Rimski državnik Gaj Julije Cezar (100-44 pne), nakon uspešnih osvajanja na zapadu i u Maloj Aziji, uputio se prema Africi. Kad je sa lađe silazio na afričko tlo, spotakne se i padne u pesak. Posto bi njegova vojska taj pad mogla da tumači kao loš znak, bistri vojskovođa brzo uzviknu:- Imam te, već te držim u svojim rukama, Afriko!

Merlin Monro i Ajnštajn

Merlin i Ajnštajn: ona simbol ljepote, a on genijalnosti u Americi 50-tih. Glavna uloga koju je Merlin Monro igrala u filmu "Naijagara" (1953) za nju je značila vrtoglav uspon slave. Njeno zanosno njihanje kukovima je zadivilo svijet i nazvano je "hod Merlin Monro". Postala je seks simbol filmske industrije. I merlin i Ajnštajn su bili idoli svoga vremena, a njihovom životu su posvećene nebrojene knjige i filmovi. Scenario jednog engleskog filma iz 1985.godine pod nazivom "Beznačajnost", zasnovan je na fiktivnoj ideji prema kojoj su Ajnštajn, Merlin, njen muž Dž di Mađo i Džozef Mekarti, vođa antikomunističke kampanje vlade SAD-a, prisutni u istom hotelu u isto vrijeme, a Ajnštajn se nadmeće sa Di Mađom u pokušaju da osvoji naklonost prelijepe Merlin.
Postoji i jedna prilično poznata anegdota vezana za dva tako velika imena: naime, njih su se dvoje sreli na nekom skupu. Oduševljena ovim naučnikom, Merlin Monro mu je rekla:" Zar ne bi bilo fantastično kada bismo nas dvoje imali bebu koja bi imala moju ljepotu, a Vašu pamet?"
Ajnštajn joj je kroz smijeh odgovori: "A šta bi se dogodilo ako bi djete imalo moju ljepotu a Vašu pamet?"

Одломак из књиге Моји изуми:



Једне зимске вечери 1885. године господин Едисон (Thomas Edison), Едвард Џонсон (Edvard Н. Jonson), председник Едисонове компаније за осветљење, господин Бечелор (Batchelor), управник радова и ја ушли смо у мали ходник преко пута зграде 65 на Петој авенији где су се налазиле канцеларије компаније. Неко је предложио да један другоме погађамо тежину и мене су наговорили да први ”станем на вагу“. Едисон ме је свуда опипао и рекао: “Тесла је до у унцу тежак 152 фунте” и тачно је погодио. Имао сам без одеће 142 фунте, што сам до данас задржао. Шапнуо сам господину Џонсону: “Како је могуће да је Едисон готово тачно погодио моју тежину?” “Па” , рекао је тихим гласом, ”рећи ћу вам у поверењу али не смете никоме да кажете. Он је дуго времена радио у Чикагу у кланици где је свакодневно мерио на хиљаде свиња. Ето зато!“

100 protiv Ajnštajna

Za vrijeme Drugog svetskog rata, protiv Ajnštajna je bila podignuta velika naučna kampanja u Njemačkoj, što je rezultiralo izlaskom knjige „Sto naučnika protiv Ajnštajna“.

Čuvši to, Ajnštajn je rekao:

„Da nisam u pravu, i jedan bi bio dovoljan“.

Tajna Bloody Mary koktela



Hotel Ritz je bio ljubavno gnezdo u strastvenoj aferi između Ernesta Hemingveja i Mery Welsh, novinarke Tajmsa, koja je kasnije postala njegova četvrta supruga.

"Moja supruga želi da prestanem da pijem. Kad dođem kući omiriše mi dah i otkrije me", požalio se Hemingvej svom starom prijatelju Bertinu, barmenu Petit Bar-a u Ritzu. Tom prilikom je Bertin izmislio sada već čuveni koktel bez mirisa, miks vodke i soka od paradajza, a Hemingvej ga je sledećeg dana pohvalio:"Bravo, prokleta Mery nije ništa osetila." ("Well done, bloody Mery never smelt a thing!")

AUGUST
Jednom se rimski car August veoma iznenadi kada je primjetio da mu je neki seljak veoma nalik. U šali ga zapita da li je njegova majka često zalazila u Rim. Seljak odgovori:
- O, ne. U Rim je često zalazio moj otac.

CARUSO
Caruso se prehladio i nije mogao nastupiti. Direktor kazališta bio je sav izvan sebe, pa je vikao:
- Što da uradim? Pa kako ste se mogli prehladiti?
- To su posljedice premijere, reče pjevač.
- Kakve posljedice?, začudi se direktor.
- To je sasvim jednostavno: na pozornici su me zalili valovi oduševljenja, zatim sam pao u vihor obožavateljki i došao sav ugrijan kući, gdje me polio hladan tuš kritike. Tko da se ne prehladi u takvim uvjetima?

FILIP MAKEDONSKI
Na samom vrhu svoje vladavine, kada je pretendirao osvojiti Grčku, Filip Makedonski pošalje poruku Spartnacima:
- Ako dođem u vašu zemlju, sve ću pobiti i spaliti!
Spartanci su mu odgovorili:
- Ako...

Kada su Kanta upitali koji od slušalaca najviše posjećuju njegova predavanja, on odgovori:
-
Moji slušaoci su većinom studenti, mlade djevojke i oficiri. Studneti
dolaze jer znaju da sam član ispitne komisije, djevojke dolaze zbog
studenata, a oficiri zbog djevojaka.

Priča o obadu


Tokom predsednikovanja Abrahama Lincolna neki je u njegovom kabinetu imenovani savetnik neprestano pronalazio razne načine remećenja predsjednikovih nastojanja. Ako bi Lincoln bio za nešto, mogli ste se opkladiti da će se taj tip zalagati za suprotno.
Budući da je to trajalo već podulje vrijeme, jedan je Lincolnov prijatelj upitao predsjednika zašto ne smjeni toga savetnika i umjesto njega ne postavi nekoga s kim će bolje surađivati. Umjesto odgovora, Lincoln je prijatelju ispričao pričicu o obadu:
"Jednoga sam dana šetao seoskim putem i naišao na seljaka, orača. U plug je upregnuo konja. Kad sam mu se približio, ugledao sam na konjskomu bedru velikoga obada. Htio sam ga otjerati, jer je obad očito radio svoj posao - ujedao. Ali orač mi reče da to ne činim.
'Zašto?', pitao sam iznenađeno.
'Prijatelju, taj je obad jedino što još pokreće ovu staru ragu', odvratio mi je. "

Ser Ernest Raderford, predsednik Kraljevske Akademije Engleske i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku ispričao je sledeću priču:

Pre izvesnog vremena pozvao me je kolega. Spremao se da odgovor nekog studenta na pitanje iz fizike oceni nulom, dok je student, naprotiv, zahtevao najvišu ocenu. Ispitivač i student su se ipak složili da se dovede nezavisni arbitar i ja sam bio izabran. Pročitao sam ispitno pitanje: „Pokazati kako je moguće odrediti visinu neke visoke zgrade
pomoću barometra“. Studentov odgovor je glasio:

- Odneću barometar na vrh zgrade, vezaću ga za dugačak konopac, spustiću ga do trotoara, a zatim ću ga ponovo podići. Izmeriću dužinu kanapa. Dužina kanapa je visina zgrade.

Student je zaista imao dobar razlog za visoku ocenu, s obzirom da je dao kompletan i tačan odgovor! S druge strane, kad bi dobio visoku ocenu iz fizike, to bi značilo svojevrsno priznanje u ovoj oblasti, što njegov odgovor ipak nije potvrđivao! Predložio sam da student još jedanput pokuša da reši ovaj zadatak. Dao sam studentu šest minuta da reši zadatak uz upozorenje da njegov odgovor mora da pokaže bar neko
znanje iz fizike! Pri kraju petog minuta student jos ništa nije bio zapisao! Pitao sam ga, da li želi da odustane, ali mi je odgovorio da ima mnogo odgovora na ovaj problem. Upravo je razmišljao o najboljem rešenju. Izvinuo sam se što ga prekidam i zamolio ga da nastavi. U sledećem minutu on je napisao svoj odgovor koji je glasio:

- Odnesi barometar na vrh zgrade i nagni se preko ivice krova. Ispusti barometar, a štopericom meri vreme dok ne tresne o trotoar. Tada, koristeći formulu h=gt2/2, izračunaj visinu zgrade.



U tom trenutku, pitao sam kolegu, da li sad on odustaje od davanja loše ocene? Dok sam napuštao kancelariju kolege, setio sam se da mi je student rekao da ima još mnogo rešenja za ovaj problem, pa sam mu odgovorio:

- Pomenuli ste još rešenja…

- Pa…, – reče student – postoji mnogo načina da se odredi visina zgrade uz pomoć barometra. Na primer, možete izneti barometar napolje, pod pretpostavkom da je sunčan dan, izmeriti visinu barometra, zatim dužinu njegove senke, dužinu senke zgrade, a onda običnom proporcijom, uz pomoć Talesove teoreme, izračunati visinu zgrade!

- Sjajno! – rekao sam – … A ostali načini?…

- O da… – rekao mi je studenta – postoji jedan osnovni metod merenja koji će vam se sigurno dopasti. U ovom metodu, uzmete barometar sa sobom i počnete da se penjete uz stepenice. Prethodno, na zidu lupite crticu da označite dužinu barometra. Zatim, kako se penjete, markirate stalno dužinu barometra. Tako ćete dobiti visinu zgrade u jedinicama dužine barometra!

- Veoma direktan metod! – rekao sam.

- Naravno, – nastavio je student – ako želite malo sofisticiraniji metod, možete vezati barometar za kraj opruge, zaljuljati ga kao klatno i zatim odrediti vrednost gravitacione konstante na nivou ulice, a onda na vrhu zgrade. Iz razlike za gravitaciono ubrzanje, može se, u principu, izračunati visina zgrade! Takođe, koristeći isti princip, možete odneti barometar na vrh zgrade, vezati ga za dugački kanap, zatim spustiti do površi trotoara i zaljuljati. Tada možete izračunati visinu zgrade prema periodu oscilovanja klatna!

- Na kraju, zaključio je student, postoje i mnogi drugi načini da rešite problem. Verovatno najbolji način je da odnesete barometar u prizemlje i da pokucate na vrata domara zgrade. Kada vam domar otvori vrata, vi treba samo da kažete: Gospodine domaru, ovo je divan barometar! Ako mi kažete kolika je visina zgrade, pokloniću vam ga!



U tom trenutku nisam više mogao da izdržim pa sam upitao studenta da li zaista ne zna konvencionalni odgovor na ovaj problem. Priznao je da ga zna, ali mi je rekao da je sit profesora i asistenata na fakultetu, koji pokušavaju da mu nametnu svoj način razmišljanja.

Student se zvao Nils Bor.

Nils Bor, čuveni danski fizičar, dobitnik Nobelove nagrade 1922.)

Slаvni engleski književnik Rаdjаrd Kipling u mlаdosti je neko vreme rаdio kаo pomoćnik u knjižаri.
„Je li zаnimljivа ovа knjigа?”, pitаo gа je jednom neki kupаc.
„Ne znаm, nisаm je pročitаo”, odvrаtio mu je Kipling.
„Kаko to”, zаčudio se kupаc, „prodаjete knjige, а ovu niste ni pročitаli?”
„Sаsvim prirodno! Pomislite štа bi trebаlo dа urаdim dа sаm, nа primer, аpotekаr!”

Aleksаndаr Dimа sin jednom je u pozorištu, prilikom izvođenjа delа njegovog kolege Sumeа, primetio nekog usnulog gledаocа. Pokаzаo je аutoru tog gledаocа i u šаli mu rekаo:
„Vidiš li onog siromаhа koji spаvа? To je posledicа utiskа koji je kod njegа izаzvаlo tvoje delo.”
Idućeg dаnа u istom pozorištu izvodili su Diminu komediju. On je stаjаo krаj ulаzа u pаrteru i gledаo po dvorаni. U jednom trenutku neko gа je potаpšаo po rаmenu. Bio je to Sume koji je, pokаzujući nа čovekа što je nedаleko od njih mirno spаvаo, zlobno rekаo:
„Pogledаj, drаgi Dimа, i prilikom izvođenjа tvojih komedijа može slаtko dа se spаvа!”
Dimа sin mu nije ostаo dužаn:
„Vаrаš se, prijаtelju, ovo je sinoćnji gledаlаc koji se još nije probudio”

Sluga čuvenog francuskog pisca Voltera (1694–1778) jednom mu se ovako poverio:
„Gospodine Volter, vaši romani za mene predstavljaju neprocenjivu vrednost!”
„Veoma mi je drago što to čujem!”, ljubazno mu je uzvratio pisac.
„Zaista, gospodine, kad god bih danju naporno radio i umoran došao kući, uzeo bih da čitam jedan od vaših romana – i odmah bih zaspao”.

Američki književnik Edgar Allan Poe imao je sedamnaest godina kada se upisao na Sveučilište u Virginiji. Već prvog dana uspio je prokockati svoju godišnju stipendiju i ubrzo je ozloglašenim kockarima iz kraja dugovao 2500 dolara. U to doba Poe je već bio pravi alkoholičar, a ta opaka ovisnost kasnije ga je i otjerala u smrt. Tijekom prvog semestra na skoro svim je predavanjima bio pijan i nije se trijeznio ni za vrijeme ispitnog roka. Upamćeno je da se i na ispitima pojavljivao u takvom stanju. Zanimljivo je da je sve ispite položio s najvišim ocjenama i postao student generacije.