Uprizoritev so pripravili igralci v Semiču. Zbrani so bili Potokar, Presetnik, Gale in Starc, nova pridobitev semiške skupine je bila Vida Levstik. Dušan Moravec je o Snubaču zapisal: »... duhovita komedija je bila tudi igralsko največji uspeh tedna. Duhovit in gladek dialog, satirična ost, ki kaže gnilobo razmer v carski Rusiji, spreten Klopčičev prevod, Potokarjeva režija, ki je povezala vse v gladko celoto. Vida Levstik ... je zmožna tako v glasu kakor v igri mnogih variacij, točnosti izražanja zahtevanih čustvenih odtenkov … Bilo bi prav, da bi jo videli kmalu še v kaki večji vlogi.« (Jože Gale, Igralci so prišli, 1996) Pozneje je vlogo prevzela Draga Ahačič. Partizani so uživali v igri svojih tovarišev. »Tako se nam je zdelo, kakor da so vsi pozabili, kako so partizani pri vseh svojih stiskah in težavah vendarle zelo veseli ljudje.« (Filip Kalan, Veseli veter, 1975).

Čehov je jedna od onih ličnosti u umetnosti koja stoji na samom prelazu u neko novo vreme. Biti predstavnik tog turbulentnog i nezahvalnog prelaznog vremena nije nimalo lako. Prelaz iz realizma u modernizam, prelaz iz XIX u XX vek, sa sobom nosi i niz bitnih životnih pitanja i dilema na koje je Čehov pokušavao da odgovori, ali se tokom celog svog života plašio da samo zavarava čitaoce, jer on pravih odgovora nema.



Majstor kratke forme, majstor priče i drame, stupio je u književnost nakon remek-dela Dostojevskog i Tolstoja. Ono što su oni postigli u romanima, Čehov je postigao u svojim pričama i dramama. Uspeo je da iznese na videlo ono što čovekov život čini problematičnim, komplikovanim i teškim. Čehov nije davao laka rešenja, zapravo, nije davao rešenja uopšte. On je umeo tačno da nacilja svu promašenost naših života.

„Budimo onako složeni i onako jednostavni kao što je život sam. Ljudi večeraju, a za to vreme se gradi njihova sreća ili im se životi razaraju.“

Pismo Suvorinu

„Da, mi smo zaostali bar dvesta godina za vremenom. Ništa još nismo postigli; nismo se odlučili kakav ćemo stav zauzeti prema prošlosti; samo filozofiramo, tužimo se na dosadu ili pijemo votku. Tako je jasno da pre nego što budemo mogli da živimo u sadašnjosti, moramo prvo da iskupimo prošlost i da je se oslobodimo. A možemo se iskupiti samo patnjom, samo upornim, neprestanim naporom.“

Višnjik

„Ne zavaravam li ja čitaoca, kad i pored sveg ne umem da dam odgovor na najvažnija pitanja?“

„Ako u čoveku ne živi nešto više i jače no što su spoljašnje okolnosti, onda mu je dosta i kijavica pa da izgubi ravnotežu, i sav njegov pesimiziam i optimizam zajedno s njegovim krupnim i sitnim mislima ima prosto značaj simptoma – nikakav drugi.“

Dosadna priča

Ali ja ne marim popularnost svoga imena. Čini mi se kao da me je prevarila.“

Dosadna priča

„Glavno je preobraziti život, sve drugo je beskorisno.“

„Dok je gledao na zgrade i barake gde su spavali radnici, on je opet mislio o onome o čemu je mislio uvek kad bi god gledao fabrike. Iako su radnici imali koncerte, predavanja sa projekcijama, fabričke lekare i razne olakšice, ipak se oni koje je danas sretao na putu sa železničke stanice ničim nisu na izgled razlikovali od radnika koje je video još davno u detinjstvu, kad u fabrikama još nije bilo olakšica i predstava.“

Slučaj iz lekarske prakse

„Meni se čini da nisam bolesna nego samo nemirna i puna straha što to tako mora i ne može da bude drukčije.“

Slučaj iz lekarske prakse

„Vi patite od nesanice dostojne poštovanja. Kako god bilo, ona je dobar znak. Zaista, u doba naših roditelja, ovakav razgovor kako ga mi sad vodimo ne bi se mogao ni zamisliti. Oni noću nisu razgovarali već su tvrdo spavali; ali mi iz naše generacije spavamo rđavo, mučimo se, mnogo govorimo i neprestano se pitamo jesmo li u pravu ili ne.“

Slučaj iz lekarske prakse

„Nezadovoljstvo samim sobom čini osnovni element svakoga pravog talenta.“

„Deliti ljude na uspele i neuspele znači posmatrati ih usko i sa predrasudama. Jeste li vi uspeli ili niste? A ja? A Napoleon? Gde je kriterijum? Trebalo bi biti Bog pa nepogrešivo razdvojiti uspeh od neuspeha.“

Pismo Suvorinu

„Hteo sam samo da ljudima pošteno kažem: Pogledajte sebe, pogledajte kako rđavo i dosadno živite!“

Čehov Tihonovu

Uspeo je da iznese na videlo ono što čovekov život čini problematičnim, komplikovanim i teškim.

Čehov nije davao laka rešenja, zapravo, nije davao rešenja uopšte. On je umeo tačno da nacilja svu promašenost naših života…

Dubokomisleni i zanimljivi aforizmi Antona Pavloviča Čehova – svetlosti ruske kniževnosti i pametnog čoveka:

Dobro vaspitanje nije u tome da ne prospeš sos na stolnjak, nego u tome da ne primetiš ako to uradi neko drugi.

Kako je lepo sedeti kod kuće kada kiša dobuje po krovu, i kada znaš da u tvom domu nema dosadnih ljudi.

Stvar nije u pesimizmu ,i nije u optimizmu, već u činjenici da devedeset devet pojava nemaju mozak.

Ako ne znaš sta osećaš prema čoveku – zatvori oči, i zamisli da ga nema. Nigde. Nema ga, i neće ga ni biti. Onda će vam sve biti jasno.

Ne možete tražiti od blata da ono ne bude blato.

Da osećate sreću bez prestanka, čak i u trenucima tuge i žalosti, treba: a)umeti biti zadovoljni sadašnjošću i b) uživati u saznanju da može biti i gore.

Divan je danas dan. Da li popiti čaj, ili se obesiti.

Sve znaju, i sve razumeju samo budale i aferisti.

Jedan bol uvek umanjuje drugi. Staćete mački koju boli zub na rep, i odmah će joj biti lakše.