Kuba



Bilo da samo maštate o putu na Kubu ili se stvarno spremate da je obiđete evo nekih razloga zašto se ljudi zaljubljuju u ovo mesto.

Odmor bez interneta

Kuba je divna destinacija za porodični odmor jer je sigurna, prirodna i ima mnoge kulturne znamenitosti koje treba videti. A Kubanci zaista vole decu i to je verovatno jedino mesto gde se ona neće kačiti na fejsbuk ili jutjub. Pristup internetu je skup (6 dolara za stari net, par dolara više za bežični, a vrlo malo hotela ga ima u svojoj ponudi). Iako možda to niste sami izabrali, odmor od interneta neko vreme može biti zadivljujuće iskustvo, naročito za one koji se ne skidaju sa njega.

Vožnja u kolima starijim od vaših roditelja za 40 centi



Možda idu na kerozoin i pričvršćena su lepljivom trakom, ali ovi klasični automobili koji krstare kubanskim ulicama, a rade kao taksi prevoznici, odličan su način da obiđete grad. Podignite ruku i sačekajte jedan taksi, a onda se ugurajte unutra sa još nekoliko putnika.

Dve valute

Šire se glasine da Kuba ima dvovalutni sistem – kubanski pezosi i oni koji se mogu zameniti (pesos convertibles), cirkulišu istovremeno. Videćemo tek da li je to tačno, a u međuvremenu turisti treba da iskoriste odličnu ponudu za kubanske pezose, gde za 1 dolar možete kupiti ručak, a za jedan peni možete pogledati stare holivudske blokbastere.

Bez Mekdonaldsa

Ovaj restoran brze hrane postoji u skoro svakoj zemlji na svetu, ali ne i na Kubi. Umesto njega, ovde “vlada” domaći lanac brze hrane El Rapido. U njemu možete pojesti zagorelu picu i prekuvane špagete, ali je najpopularniji noću kada se pretvara u klub. El Rapido ćete prepoznati po crveno – žutoj boji.



Bez reklama

Odmah ćete primetiti da u zemlji nema nijedne reklame. Na putevima, tv-u ili novinama nećete videti reklame za sapune, sokove ili automobile. To je pravo osveženje i mnogi turisti se slažu da nisu ni svesni koliko nas to svakodnevno gledanje oglašavanja raznih proizvoda u stvari iscrpljuje.

Zbog ovih razloga, ali i zbog mnogo drugih, Kuba je potpuno drugačija od svih ostalih zemalja na svetu. Bilo da vam ona pruži putovanje iz snova ili najgoru noćnu moru – svakako će vam se urezati u pamćenje. Savet: držite oči i um otvorenim, spakujte dosta grickalica i samo uplovite u to putovanje bez ikakvog razmišljanja.

Kuba: letovanje kao na razglednici

Letovanje na Kubi nije baš jeftino. Ali, oni koji su tamo bili, kažu da vredi svake pare.



Zbog toga što je priroda prema ovom karipskom ostrvu bila izuzetno darežljiva, mnogi kažu da je Kuba istinski raj na zemlji. Zbog političkog sistema i poluvekovnog prkosa obližnjim Sjedinjenim Državama, Kubu zovu i Ostrvom slobode. U svakom slučaju, odmor u ovoj zemlji donosi iskustvo koje je teško uporediti sa bili čim drugim. Zato Kubu opsedaju armije turista iz celog sveta

Kažu da na Kubu treba otići što pre, jer kada jednom veliki talas promena zapljusne biser Kariba, ona će dospeti na dugačku listu jednoličnih turističkih odredišta.

Rečeno bez okolišanja, ako jednog dana padne režim braće Fidela i Raula Kastra, tranzicija kakvu je video istok Evrope progutaće mnogo od onoga što Kuba danas jeste. Ostaće „samo” predivne plaže, bujna priroda i ugodna klima kakvu nude ostale destinacije u Karibima, na Mediteranu, Dalekom istoku.

Ostrvo slobode punih 50 godina istrajava na revolucionarnom putu. Kuba je zato izložena višedecenijskim sankcijama Sjedinjenih Država, koje su udaljene manje od 200 kilometara. Kubanci ne znaju za „blagodeti” potrošačkog društva, i dalje se voze automobili stari više od pola veka, luksuz je čak i mobilni telefon. Ali ipak, to je zemlja gracioznog siromaštva: iako niko nema mnogo, za sve je obezbeđen stan, posao, školovanje. Nema političkih sloboda, ali ni socijalnog raslojavanja, kriminala.

Ova ostrvska zemlja je površinom nešto veća od Srbije, sa 11 miliona stanovnika je najnaseljenija karipska država. Priroda je bila darežljiva. Biološki i geološki diverzitet je impresivan. Na ostrvu raste oko 6.000 vrsta biljaka, od kojih su polovina endemične. Zbog tropske klime, temperaturne oscilacije su male, pa je tako januarski prosek 21 stepen Celzijusa, dok se u julu beleži 27 stepeni. Doduše, u vazduhu ima dosta vlage, ali pridošlice se brzo prilagođavaju.

Uslovi za turizam su vrhunski. Hoteli na Kubi su prvoklasni, u njima je usluga najčešće na bazi „ol inkluziv”, ili na šeretskom srpskom rečeno „sve džaba”. Naravno, daleko od toga da je džaba, jer aranžmani za letovanje na ovom karipskom ostrvu su prilično skupi. Ali, kada se odvaga kvalitet smeštaja, mogućnosti za zabavu, sportske aktivnosti i izlete, pa se na sve to doda toplo more tirkizne boje, plaže sa sitnim peskom i hladovina palmi, onda odmor na Kubi vredi svaku paru. Odmor, izleti, pazar

Postoji više odlično sređenih letovališta. Agencije iz Srbije uglavnom nude aranžmane za Varadero, koji je sa pravom uvršten među najveća i najbolja odredišta na celim Karibima. Međutim, Kuba ima još jakih turističkih aduta. Prvoklasni uslovi za odmor postoje, kako uz severnu obalu gde se osim Varadera nalazi Gladavaka, zatim ostrva Santa Maria, Guilermo i Koko, kao i na južnom obodu Kube, a tamo su Trinidad, Sinefuegos, ostrvo Largo…

Osim uživanja na plažama koje su definitivno kao sa razglednica, domaćini nude i mnoštvo zanimljivih izleta. „Otiskivanje” iz hotela nije baš jeftino, ali samo na izletima je moguće otkriti sve ono što Kuba jeste. Turisti, bez obzira na to u kojem letovalištu odsedaju, obavezno posećuju Havanu. Kubanci organizuju putovanja i do Santjaga de Kube, drugog po veličini grada u zemlji i obližnjeg velikog parka prirode Bakonao, Santa Klare u središnjem delu ostrva, Zaliva svinja…

Osim što se odmaraju i uživaju, turisti na Kubi obavezno i šopinguju. Najtraženiji su cigare i rum. Agencije organizuju posete plantažama duvana i fabrikama cigara. Oni koji su otkrili finese turističke ponude Kube kažu da je takav pazar po pravilu nepovoljan po turiste i preporučuju da se u solo aranžmanu krene u potragu za kvalitetnim cigarama. Na ostrvu je moguće kupiti i brojne originalne suvenire. Azurna plaža

Varadero se smestio oko 140 kilometara istočno od Havane, na malom poluostrvu širokom tek 1.000 metara, a dugom oko 20 kilometara. Toliko se proteže i plaža koju prekriva sitni beli pesak. Zbog boje mora za Varadero često kažu da je Azurna plaža. Poluostrvo od matičnog ostrva deli veštački kanal, ono je sa jedne strane okrenuto ka Vratima Floride kroz koja se ulazi u Meksički zaliv, sa druge ka zalivu Kardenas. U središtu je veliki park, na „špicu” rezervat prirode.

Tradicija bavljenja turizmom seže do druge polovine 19. veka. Ipak, značajniji iskorak je napravljen sa prvom regatom održanom pre tačno 100 godina, nešto kasnije krenulo se i sa izgradnjom hotela. Bogataši iz SAD su uskoro počeli da kupuju nekretnine na poluostrvu, pa je Varadero dobio status ekskluzivnog letovališta. Tamo su do pobede revolucije 1959. odsedali mnogi poznati likovi iz Amerike, između ostalih i Al Kapone.

Varadero je, kao što je već rečeno, jedno od najvećih letovališta na Karibima. U nekoliko desetina prvoklasnih hotela godišnje se „okrene” oko pola miliona gostiju. Oni dobijaju vrhunsku uslugu na bazi „sve uključeno”. Osim „švedskog stola” na kome zna da bude i više od 20 različitih jela, takvi aranžmani podrazumevaju slobodan pristup svim sadržajima: bazenima u kojima su „tropikal-barovi” (neograničeno konzumiranje pića), teretanama, salonima za ulepšavanje… Kadilak i lada

U Havani, prestonici Kube, živi oko dva miliona stanovnika, što je čini najnaseljenijim gradom Kariba. Smestila se oko zaliva do kojeg su Španci doplovili pre tačno 500 godina, 1509. Sledeće stižu prvi kolonisti, a 1515. osnovana je Havana. Na njenim fasadama moguće je uočiti tri različite faze u razvoju grada. Staro gradsko jezgro je nastalo u skladu sa manirima španske gradnje, prva polovina 20. veka ostavila je tragove američkog uticaja, a onda je usledila faza socrealizma.

Ulice Havane su živopisne. Po njima se kreću stari američki automobili iz predrevolucionarnog doba, zajedno sa ruskim „moskvičima” i „ladama”, kao i najnovijim kolima. Osim po starom delu grada, treba prošetati i avenijom Maleham koja se proteže osam kilometara uz obalu u četvrti Vedado. Na ovoj aveniji smešteni su veliki hoteli Nacional, Rivijera, Havana. Zapadnije od Vedada je Miramar, rezidencijalni kvart sa luksuznim kućama gde je većina ambasada.

Od znamenitosti svakako treba videti Kapitol koji je sa svojom velikom kupolom jedno od glavnih arhitektonskih obeležja grada. Kapitol je izgrađen 1929. kao sedište parlamenta. Danas je u njemu sedište Kubanske akademija nauka, kao i Muzej nacionalne istorije. U ovom zdanju je impozantna Statua Republike, treća po veličini u svetu kada je reč o skulpturama u zatvorenom prostoru. Nedaleko odatle je i stara predsednička palata u kojoj je smešten Muzej revolucije.

Statua Isusa Hrista koji blagosilja Havanu, nalik na onu u Rio de Žaneiru smeštena je na drugoj obali zaliva u odnosu na staro gradsko jezgro. Kip visok 20 metara napravljen od mermera iz Italije, postavljen je 1958. Impozantne su i grobnice na groblju Kristobal Kolon koje je aktivno više od sto trideset godina. Tamo se nalazi skoro milion grobnica, ovo groblje je svojevrsni muzej na otvorenom i jedno je od najpoznatijih u Latinskoj Americi.

Havana


Havana je prestonica Kube, male ostrvske države u Karipskom moru poznate po kvalitenom rumu, cigarama i čuvenoj revoluciji koju je predvodio Fidel Kastro sadašnji i večiti predsednik Kube. Jedina je komunistička država na zapadnoj hemisferi. Poslednjih decenija predstavlja pravi turistički raj.
Havana se nalazi u severozapadnom delu ostrva, na obali Karipskog mora.Osnovana je 1509. godine, iste godine kada su prvi Evropljani kročili na tle Kube. Naseljavanje Kube evropskim stanovništvom počinje od 1515. godine kada Kraljevina Španija šalje svog prvog guvernera u Havanu Velaskeza de Kueljara. U 17. veku Kuba je postala omiljeno stecište karipskih gusara. Početkom 20. veka Amerika je stavila Kubu pod svoju interesnu zonu i tada američki bogataši (mahom kriminalci i članovi poznatih američkih mafijaških porodica) u Havani podižu brojne hotele i Kockarnice. Od tada, pa sve do danas Kuba se nalazi pod sankcijama SAD-a. Posetioc ima osećaj kada dođe na Kubu da je kročio u prošlost.Ovde je vreme stalo, a Bogovi su Kubi podarili prelepe pejsaže, sjajne peščane plaže (Varadero) i gradove sa izuzetno lepom kolonijalnom arhitekturom..Tokom boravka u Havani obavezno treba videti: Aveniju Melekon koja se proteže uz obalu mora; Stari grad koji se nalazi pod zaštitom UNESCO-a; Muzej Revolucije, Fabriku kubanskih cigara i ruma; ulicu Prado – najživopisnija zona Havane i trg Revolucije sa Predsedničkom palatom. U večernjim satima svakako treba posetiti čuveni Tropikana kabare sa spektakularnim šou programom.


U Staroj Havani je sačuvan veliki broj građevina iz doba španske kolonizacije, epoha baroka, neoklasicizma i art dekoa, tako da je od 1982. ovaj grad na Uneskovoj listi Svetske baštine. U gradu se proizvodi rum (Havana Club), izrađuje tekstil i prave proizvodi od duvana - čuvena cigara „Havana“.


Klima Havane je, kao i većeg dela Kube, tipična tropska, tako da je temperatura tokom čitave godine veoma prijatna.

VARADERO

O Varaderu nema bogzna šta da se kaže: sunce, pesak, tirkizno more, kubanske orhideje, palme... Ali, šta će vam više? Raj sa razglednice, opšte mesto i prizor iz svakog sna i filma sa hepiendom, Varadero je otelotvorenje snova većine ljudi sveta. Naravno, ukoliko sanjaju o romantici, toploj klimi i usamljenosti... U miru i tišini udvoje.


Varadero, magnet kubanskog turizma, nalazi se 141 km istočno od Havane. Poznat je po peščanoj plaži dugoj 17 kilometara. Polovina svih hotela na Kubi nalazi se tamo. Međutim, Varadero pruža svoje gostoprimstvo uglavnom turistima iz Kanade i Evrope, a za Kubance je "off limits" (van domašaja). Neki ga zbog toga optužuju za bezdušnost. Ukoliko ste zaljubljenik u sunce, pesak i more, onda je ovo sigurno za vas. Mesto je nastalo '80-tih godina 19. veka, kao letnje utočište za ljude sa kopna. Još uvek se tamo mogu videti drvene kućice sa crvenim krovovima (duž Avenida primera, ili Prvog bulevara). '20-tih godina prošlog veka, hemijski industrijalac Irene Dipon (Irenee du Pont) unapredio je poluostrvo izgradnjom velikog broja privatnih vila. Do '50-tih godina izgrađen je veliki broj hotela i kazina na obali, koji su mamili holivudski glamur. Diponova ogromna vila u španskom stilu, sada je restoran koji se zove "Las Americas" i nalazi se na istočnom kraju glavne plaže. Kuća sa ogromnom bibliotekom i balskom dvoranom (sada se tamo nalazi bar), otvorena je za razgledanje. Diponov teren za golf sa devet rupa, kasnije je adaptiran u teren sa 18 rupa, i sada se tamo nalazi "Varadero Golf Club". U blizini je i delfinarijum, gde možete posmatrati delfine (i oni vas). No, to nije i jedina zanimljivost u letovalištu, naravno!

Parque Retiro-Josone (Park Retiro Hozone) predstavlja pastirsko utočište sa jezerom koje okružuje palatu, a nekada je pripadala bogatašu koga je stigla čuvena jevrejska kletva, pa je palata od 1959. u vlasništvu kubanske države. Museo Municipal de Varadero (Muzeo munisipal / Gradski muzej Varadera) prikazuje izložbe lokalne flore i faune, a ukoliko želite da vidite kako se prave čuvene kubanske cigare, samo svratite u Casa Vegueros (Kaza Vegeros). Ekološki park Varadera (Parque Ecologico Varadero) zauzima površinu od 730 jutara zemlje i napravljen je zbog eko-turizma. Nalazi se na istočnom kraju poluostrva. Obeležene staze vode do velikog broja pećina, uključujući i Cueva Ambrosio na čijim se zidovima nalaze indijanski crteži.

Kada posetite koji od kubanskih muzeja, imajte na umu da čak i zaposleni u muzejima, koji svakodnevno komuniciraju sa turistima, obično veoma slabo govore engleski. Ipak, to ih neće sprečiti da vas sprovedu kroz sve prostorije muzeja, i da vam sve vreme pričaju na španskom, o svojoj slavnoj i bolnoj istoriji, u nadi da će ipak dobiti koji dolar za svoj trud (ne vredi da ponavljate "no comprendo" - ne razumem ili tako nešto, neće se obazirati). Neki od njih će čak pokušati, na slabom engleskom, da vam ispričaju svoju tužnu priču o gladnoj deci koja plaču kod kuće, i da na taj način izmole koji dolar od vas.

I osoblje hotela često vrlo slabo govori engleski. Kada se smestite u hotel, ljubazna sobarica će vam verovatno ostaviti kratku poruku u kojoj će vam poželeti lep provod u svojoj zemlji. Svaki dan ćete na krevetu, zavesama, u kupatilu ili na terasi, nalaziti predivne crvene kubanske orhideje, a od čistih peškira će vam na krevetu napraviti neki aranžman - cvet, brod, par labudova i slično i svakog dana će vas ponovo iznenaditi maštom i kreativnošću. Naravno, vi treba da procenite koliko ta kreativnost vredi i da sobarici ostavite malu napojnicu, za koju ona neće zaboraviti da se zahvali, ostavljajući vam karticu. Kada budete odlazili, ostaviće vam karticu u kojoj će vam poželeti srećan put i da ponovo dođete u njenu zemlju.


Zbog geografskog položaja Kube (blizina ekvatora) dani i noći gotovo isto traju tokom cele godine, a ukoliko posmatrate mesečeve mene, videćete da mesec raste i pada odozdo prema gore, a ne s leva na desno kao na našem nebu.

Hoteli su smešteni duž obale. Neki od njih pripadaju državi Kubi, a neki inostranim lancima hotela. Ipak, za sve njih je zajedničko da kubanskim gostima boravak nije dozvoljen, i da u njima gostuju isključivo stranci. Gosti su uglavnom iz Kanade, zapadne Evrope, a ima i veoma mnogo Amerikanaca koji dolaze preko Bahama. Naime, njihova Vlada je zabranila sve ekonomske transakcije sa Kubom i zabranjeno je da se tamo potroši i jedan dolar. Zato Amerikanci koji su oduvek voleli Kubu, dolaze na nju preko Bahama, a predusretljivi kubanski carinici rado se odazivaju molbi da im ne udare pečat u pasoš, ni prilikom ulaska u zemlju, ni prilikom izlaska iz nje. Pri povratku u SAD, vide se samo pečati udareni na Bahamima, tako da podatak da su bili na Kubi za zvaničnike ostaje tajna. Boravak na Kubi dovodi po automatizmu do zatvorske kazne u SAD, ukoliko, naravno, vlasti SAD saznaju za boravak američkog turiste na omrznutom ostrvu! Naravno, Vladi Kube ni na kraj pameti nije padalo da zabrani američkim turistima ulazak u svoju zemlju, niti da ih sprečava da tamo troše teško zarađene dolare. (Kubanci se raduju svim turistima, u skladu sa parolama o bratstvu i jednakosti, koje su naučili od svoje revolucije).

Gosti svakog hotela dobijaju plastične narukvice koje nose tokom svog boravka u Varaderu. Boje narukvica se razlikuju, tako da se odmah zna koji turista pripada kom hotelu. Hoteli su okruženi palmama i kubanskim orhidejama koje cvetaju na svakom koraku, a možete videti i mnogobrojne ogromne kaktuse od kojih se za neke tvrdi da su stari i više stotina godina. Kada se budete vozili okolinom, videćete čitave šume palmi koje kod njih rastu kao kod nas lipe i topole. Ima ih mnogo vrsta, a najinteresantnije su one koje svojim izgledom podsećaju na trudne žene.

U holu svakog hotela nalaze se butici gde možete kupiti odeću (što je naročito zgodno ako vam avio-kompanija zaturi prtljag, pa dođete skoro bez ičega, kao što se meni desilo), čuvene kubanske cigare, filmove za fotoaparat, razne suvenire... Što se suvenira tiče, na gotovo svemu što možete da zamislite (majice, tanjiri, privesci, pepeljare, vaze, podmetači za čaše...) nalazi se lik legendarnog Čea. Njegov lik ćete usput gledati i na zidovima i bilbordima; u prodavnicama ćete moći da kupite CD-ove sa pesmama posvećenim velikom i nezaboravljenom komandantu, kao i CD "Čeovo pismo Kastru", koje čita Fidel Kastro, lično. Takođe, svuda ćete viđati ispisan njegov moto: "Hasta la victoria siempre" (Asta la viktorija sijempre / Do konačne pobede). Čuveni revolucionar, legendarni vođa i antiimperijalista, odani marksista koji je odbijao sve počasti, poginuo je u Boliviji 1967. (gde je takođe digao revoluciju i gde su ga izdali bolivijski seljaci) i sahranjen je u tajnom grobu, tako da su postojale mnoge spekulacije o tome da li je zaista ubijen ili ne. 1997. godine njegovi posmrtni ostaci preneti su u Santa Klaru (gde se 1958. odigrala odlučujuća bitka u kojoj su revolucionari zbacili sa vlasti omraženog diktatora Batistu), gde mu je napravljen veličanstveni mauzolej. S obzirom da se Santa Klara (Santa Clara) nalazi na 30-ak km od Varadera, nećete pogrešiti ukoliko odete i posetite njegov grob.


Plaža je dugačka 17 kilometara. Pesak je beo i veoma fin; sitan, gotovo kao prašina, a more je predivne tirkizne boje. Moći ćete da provodite duge dane izležavajući se na plaži, uz čuvene Mohitose, Pinja kolade i koktele Cuba libre.

Varadero je, inače, omiljena destinacija za medeni mesec, kako tek venčanih parova, tako i onih koji tu provode "drugi medeni mesec". Videćete i veliki broj homoseksualnih parova koji su pobegli iz svojih domovina da bi pod kubanskim suncem mogli slobodno da uživaju u ljubavi. Plaže su prostrane, sa velikim brojem ležaljki, a zbog velikog prostora moći ćete da uživate u miru, jer vam se neće dešavati da drugi turisti gaze preko vas na putu do vode, ili da vas izgaze nestašna deca trčeći za loptom. Pravo mesto za opuštanje i uživanje. Na obali se nalazi veliki broj restorana, a gotovo svaki od njih ima uveče živu muziku, pa ćete uživati u dobro poznatim pesmama Besame mucho, Guantanamera i naravno, neizostavne Hasta siempre, comandante (Zauvek, komandante), koja je posvećena njihovom legendarnom vođi Čeu.

Ponekad će vas dirnuti pažnja kubanskog osoblja. Sedeći jedne noći na terasi restorana, uz vetar koji je duvao, bilo mi je hladno i rešila sam da odem do hotela da uzmem neki topliji komad odeće. Kada sam se vratila, prijatelji koji su sedeli sa mnom za stolom, ispričali su da su konobari doneli večeru, ali su se vratili posle nekoliko minuta i uzeli moj tanjir sa objašnjenjem da je šef nezadovoljan što se riba hladi i da će je ponovo poslužiti kada se "senjorita" vrati.

Kubanci su veoma prijatni i komunikativni ljudi. Muškarci se obično oblače konzervativno, a žene izazovno - minimalizam je njihovo opredeljenje. I jedni i drugi vole da flertuju, a slobodnije seksualno ponašanje kod njih je društveno prihvatljivo. Starije žene ponašaju se slično kao i mlađe, i ne nalaze ništa neumesno u tome da namiguju i šalju poljupce turistima koji im se dopadaju. Naravno, mnogi od njih (i muškarci i žene) bave se pružanjem seksualnih usluga. Nemojte se uopšte iznenaditi ukoliko neki Kubanac upita da li ste na medenom mesecu (a vi to potvrdite), i samo malo tišim glasom informiše muški deo para o tome kako mu može dovesti neku sjajnu devojku (kad on to odbije, probaće da mu proda cigarete ili neku laku drogu). Nikada neću zaboraviti priču jednog ogorčenog italijanskog turiste, čoveka u srednjim godinama, kako mu je, dok je sedeo u nekom restoranu sa ženom, prišao veoma mlad momak i počeo da se vatreno udvara njegovoj ženi. Italijan je pobesneo: "Na šta ovo liči; mi smo muž i žena, kako se samo usuđuješ?!". Na to mu je mladić odgovorio: "Ne brinite, gospodine, imam ja sestru za vas; jako je slatka; i vi se možete zabaviti, kao i vaša žena". Kubanci su veoma siromašni, tako da je pružanje ove vrste usluga za mnoge od njih jedini način da vide unutrašnjost nekog pristojnog restorana ili hotela, i da dobiju dobru večeru. Cena ovih usluga, za pojmove stranaca koji tamo dolaze, smešno je niska, a za siromašne Kubance predstavlja pravo malo bogatstvo. Sigurno ćete videti veliki broj veoma mladih devojaka i mladića u društvu vremešnih turista i turistkinja.

Havana , Kuba

Trinidad

Havana

Trinidad

Santajago de Kuba

Kuba je država arhipelaga u severnim Karibima, a nalazi se između Karipskog mora, Meksičkog zaliva i Atlanskog okeana.


Kubu i njeno indijansko stanovništvo okupirali su Španci u prvoj polovini 16. veka. Borba za nezavisnost počela je 1868, a kubanski nacionalni heroji Hoze Marti, Masimo Gomez i Antonio Mačelo su predvodili 200.000 Kubanaca u borbi protiv španskih vlasti. Španci su sa Kube proterani tek intervencijom SAD-a u špansko-američkom ratu.

Revolucija 1959.

Fidel Alejandro Kastro Ruz je organizovao pobunjeničku armiju, kojom se pokušao suprotstaviti tadašnjem diktatoru Kube, Batisti. Njegovi saradnici su bili Raul Kastro, Kamilo Sjenpuegos i Argentinac Ernesto Če Gevara. Kastrov pokret je preuzeo vlast na Kubi i pobedio nad Batistinim oružanim snagama. Ova revolucija je izvršila zemljišne reforme, nacionalizovala većinu vlasništva stranih kompanija, ali i donela komunizam u ovu zemlju. To je dovelo do pogoršavanja odnosa sa SAD.

Kuba je najpoznatija po poljoprivredi, rudarstvu i turizmu. Turizam je „srce kubanske privrede’’. Ostrvska klima je tropska, zemlja mistična, živopisna i simbolizuje život – slobodu duha, slobodu volje, borbu, revoluciju, ljubav i ples…Kubanski narod je narod koji se neprestano bori protiv vetrenjača, ali ujedno i narod koji ne gubi svoje vreme, vec živi život – na prvi pogled težak, zatvorski, ali pun emocija, nade i volje. Život im je ispunjen muzikom i ritmovima koji su nastali mešanjem mnogih muzičkih žanrova kao što su afrički, španski i latino – američki. Mambo, konga, zumba, ča ča ča, nueva trova, habanera… su samo od nekih plesova koji ovaj narod čini upečatljivim i živopisnim. Stari američki automobili su njihova zakonom propisana prevozna sredstva, rum najpoznatije kubansko piće dobijeno fermentima sirupa šećerne trske i naravno cigarete simbol i pečat užitka i slobode.

Zanimljivosti o Kubi


   Na čoveka koji vlada Kubom Fidela Castra pokušano je 637 atentata, ali nisu ga uspeli ubiti pa on i danas vlada Kubom.

   Danas se na Kubi mogu videti automobili iz 50-ih godina, ali ne u muzeju već na putevima, u vožnji.

   Sa Kube može se otputovati samo najstariji član porodice i to samo ako mu je neko iz inostranstva kupio kartu.

   85% stanovnika Kube je katoličke veroispovesti.

   Kubanska država odvaja godišnje 11,2% nacionalnog budžeta za zdravstvo i 16,3% za obrazovanje.

   Jedan lekar dolazi na svakih 167 stanovnika. Smrtnost dece je niža od 7 na svakih hiljadu živorođjenih. Skoro svi porođaji (99,7%) se odvijaju u medicinskim centrima uz medicinsku pomoć.

   Problemi sa HIVom – SIDOM su predmet rigoroznog programa specijalne zaštite, što je omogućilo da se indeks zaraženosti održi na ispod 0,1% seksualno aktivnog stanovništva.

   Školovanje je potpuno besplatno od osnovnog do univerzitetskog nivoa.

   97% stanovništva od ukupno 11,2 miliona, znaju da čitaju i pišu.

   Žene čine 44,7% radne snage. 33,5% njih zauzimaju direktorska mesta.

Žene su zastupljene sa 36% u Parlamentu, 16% u Državnom savetu, 18% na ministarskim položajima i sa 23% među zamenicima ministra.

   Sve zaposlene žene, bez izuzetka, dobijaju istu platu kao muškarci za isti posao.

   Svaka zaposlena žena ima mogućnost da koristi do godinu dana plaćenog odsustva posle porođaja.

   85% porodica ne plaća rentu za stanove.

   Elektrifikacija pokriva 95% nacionalne teritorije, a u planinskim i nepristupačnim oblastima 80%.

   Valuta: kubanski peso, ali se od 1993. koristi američki dolar kao legalno sredstvo placanja.

   Nacionalna kubanska ptica: tocororo ili kubanski trogon. Šare na ptici iste su kao i na zastavi.

   Nacionalni cvet: mariposa – jasmin u obliku leptira, simbol čistoće, nepokorenosti i slobode.

   Godine 1998. Kubu prvi put posećuje papa.

   Nacionalno drvo: kraljevska palma.

   Zastava: pet pruga predstavlja pet regija na koje je Kuba bila podeljena u kolonijalno doba. Crveni trougao predstavlja krv kubanskih heroja, a zvezda savremenost zemlje.

   Bejzbol, najjači američki sport takođe je nacionalni kubanski sport. Prvi put su ga igrali još 1860. godine.

   Sve je u državnom vlasništvu – od auta pa do stoke.

   Ernesto Che Guevara, zvani Che, najfotogeničniji je revolucionar, a njegova slika ukrašava raznobojne majice na štandovima širom Kube.
Simbol je mladosti, buntovnosti i borbe za socijalna prava. Iako Argentinac, nacionalni je heroj koji je Kubi doneo slobodu.

Originalni suvenir – cigare.



Kažu da su se nekad cigare rolale na nedrima kubanskih devica. Duvan se prvi put ozbiljno počeo uzgajati na Kubi krajem 16. veka, no prava se industrija razvila 30-ih god. 19 veka. Na dan čovek može napraviti do 100 savršenih cigara. Da je strast jača od politike, potvrdio je i John Kennedy koji je pre proglašenja ekonomskog embarga sebi stvorio zalihu od više od 100 omiljenih cigara i kubanskog ruma. Najpoznatija fabrika cigara Partagas nalazi se u Havani i od 1845. godine cigare su originalni kubanski suvenir. Cigara se inače ***** do njene trećine, a oni bogatiji puše je samo do pola!

Prkosni šarm, miris cigare i ritam salse


Ako na ulici počnete da vrtite kukovima, ne samo da vas niko neće čudno gledati, nego će ubrzo i drugi da vam se pridruže.


Odlazak na Karibe u zimskim mesecima? Da biste ovakvu avanturu sproveli u delo neophodan vam je dubok džep, ali i usađen poriv za uživanjem. Ako ispunjavate uslove, izbor je lak - prestonica Kube. Upravo je Havana grad za sva čula i mesto s kojim će se hedonisti sroditi već posle nekoliko sati boravka u njemu.

Miris najbolje cigare, opijajući ukus mohita i vrhunska muzika za telo i dušu, nateraće vas, baš kao i Kubance, da makar na neko vreme zaboravite na sve probleme i prepustite se čarima karipske metropole. Jedan pesnik je Havanu nazvao "hermosa donja" (očaravajuća dama). Nije pogrešio. Havana je poput stare ponosne dame naboranog lica, koja više nema snage za šminkanje, ali pravilne crte odaju da je nekada bila predivna devojka, najlepša u ovom delu sveta.

Za mnoge je muzika prva asocijacija za Kubu. A prestonica ove zemlje to zaista i jeste - muzika i ritam. Iz svakog kafea dopiru ritmovi salse i sona (kubanske nacionalne muzike), a svirači rade od ujutro do kasno u noć. Kada to čujete u venama vam proradi krv i, hteli to ili ne, morate da zaplešete...

Ljudi su ovde šarmantni kao i zgrade u centru grada. Crni, beli ili melezi, u očima zapadnjaka oni imaju "oljuštene fasade" (u Havani nema prodavnica sa markiranom odećom), ali su ponosni, predusretljivi i uvek spremni za ples. Ako vas na ulici ponese ritam i počnete da vrtite kukovima, ne samo da vas niko neće čudno gledati, nego će ubrzo i drugi da vam se pridruže. I to ne zato da bi napravili spektakl za goste i izvukli neku paru od turista. Kubanci se neće libiti da vam za sve ostalo traže napojnicu, ali kada je u pitanju muzika, igraju za svoju dušu...

Bez obzira na to kog ste političkog opredeljenja, da li ste "revolucionar" ili ne, Havana će vas osvojiti svojim prkosnim šarmom. S jedne strane, egzotični puls Havane ostavlja bez daha, ali s druge, siromaštvo i posledice višedecenijskih sankcija od strane SAD, kod turista, naročito onih iz Srbije, izaziva nelagodu jer smo nažalost, takođe, na svojoj koži osetili kako se živi kada jedna nacija dospe na crni spisak samoproklamovanog "svetskog policajca".
Havana je sa oko dva miliona ljudi najveći grad na Karibima. Stari centralni deo La Habana Vieja, najbolje je očuvan španski kolinijalni kompleks na celom američkom području, a 1982. godine proglašen je svetskom baštinom pod zaštitom Uneska. Mnoge stare zgrade u centru pretvorene su u muzeje.

Poseta Kapitoliju (kopiji Kapitola u Vašingtonu), tvrđavi Moro (odakle su se Kubanci branili od pirata i Španaca), Trgu revolucije (na kome je Fidel Kastro držao svoj čuveni jedanaestočasovni govor) i veličanstvenoj katedrali San Kristobal, samo su neke od atrakcija kubanske prestonice.

Old-tajmeri


Zaštitni znak Havane su i old-tajmeri, uglavnom američke proizvodnje, koji se već više od pola veka kotrljaju kubanskim putevima. I pored toga što se poslednjih godina modernizuje tamošnji vozni park, razni "ševroleti" iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i dalje su velika turistička atrakcija.
Kubu možda najbolje opisuje muzika "Buena vista sošl klab". Kao u melanholičnim stihovima pesama "Čan čan" i "Hasta siempre comandante" (Zauvek komadante), koji već posle nekoliko takta diraju u dušu, Havana je puna lepote, hedonizma, ali i velike tuge. Baš kao i život.

Tropikana


Posebnu atrakciju Havane predstavlja klub "Tropikana". Šareni kostimi, vrhunski igrači i igračice, zavodljiva muzika, epiteti su zbog kojih "Tropikani" može da pozavidi i "Mulen ruž".

Hemingvej


Posle Kastra i Če Gevare, najpoznatiji "Kubanac" je Ernest Hemingvej. Slavni američki pisac je upravo u Havani napisao čuveni roman "Starac i more", dobio Nobelovu nagradu, a godinu dana otkako se vratio u SAD, izvršio je samoubistvo. Poseta omiljenom Hemingvejevom kafiću "La Bodeguita del Medio" je obavezna. Naravno, naručuje se mohito, najbolji na svetu.

VODIČ

Šoping: rum, cigare, majice sa likom Če Gevare... Cene cigara se kreću i do 25 evra (najveći i najdeblji primerci "kohibe"). Ne kupujte ih na ulici.
Izlet: Fabrike ruma i cigara, oblast Vinjales (pećine i plantaže duvana).
Put: let od Pariza do Havane traje oko deset časova u odlasku, sat manje u povratku.
Ne propustite: šetnju duž obale Paseo del Prado i slikanje ispred katedrale San Kristobal.

CENE

Za Havanu valja pripremiti debeo novčanik. Cene su kao u evropskim gradovima, a za to je zaslužna kubanska vlada, koja je strancima uvela posebnu valutu za plaćanje - konvertibilni pezos. Za Kubance važe druge, višestruko niže cene, kao i valuta.

Izvor: novosti.rs