Kuba zabranjuje „vulgarnu” muziku

Država je odlučila da stavi van zakona sve muzičke stilove koji prete njenoj muzčkoj kulturi i predstavljaju žene kao „groteskne seksualne objekte”.



To je seksualno sugestivni miks hip-hopa, regea i latino ritmova, ali za zvaničnike na Kubi sve popularniji regeton je pretnja pravoj muzici i promoter jeftine, agresivne seksualnosti koja ponižava senzualne žene po kojima je zemlja poznata.

Orlando Vistel Kolumbie, čelnik Kubanskog muzičkog instituta, kaže da će muzičari i oni koji budu emtivali regeton i druge neimenovane sporne žanrove, biti novčano kažnjeni. „Ne pričamo samo o regetonu. I u drugim muzičkim formama ima dosta vulgarnosti, banalnosti i mediokriteta”, kaže Vistel.

„Ali regeton je najozloglašeniji. Sa jedne strane tu su agresivni, seksualno opsceni tekstovi koji deformišu urođenu senzualnost Kubanki, predstavljajući ih kao groteskne seksualne objekte, a sa druge muzika najgoreg kvaliteta”.

Na ostrvu na kome su muzika i ples suštinski deo svakodnevne kulture - i na kome se mladi sve više udaljavaju od tradicione salse ili sona kako bi slušali regeton, ovaj potez izgleda da će izazvati gnev.

Muzičarima koji izvode regeton preti se da će biti izbačeni sa zvaničnih lista numera koje smeju da se puštaju na radiju i TV - iako Kubanci uvek mogu da se okrenu radio-stanicama iz Majamija ili okoline.



„Odobrene mere rangiraju od profesionalne diskvalifikacije onih koji narušavaju etiku u svojim pesmama do ozbiljnih sankcija protiv onih iz zvaničnih institucija koji ohrabruju ili dozvoljavaju ovu praksu”, kaže Vistel. „U procesu smo pročišćavanja muzičkih katakloga sa ciljem da iskorenimo trendove koji po svom sadržaju nisu u skladu sa kubanskom popularnom kulturom”.

Novi zakon bi uskoro trebalo da precizira kakva vrsta muzike može da se pušta na javnim mestima.

Regeton je nastao u Panami 80-ih godina prošlog veka odakle se proširio po celoj Latinskoj Americi i po hispano zajednicama u SAD - gde su potomci jamajkanskih imigranata mešali rege na španskom sa hip-hopom.

„Privatno svako može da služa šta želi, ali ta sloboda ne uključuje pravo da pušta zabranjenu muziku na javnim mestima”, kaže Vistel. „Ovde se radi o pseudo-umetničkom delu koje nema veze sa našom kulturnom politikom ili etikom našeg društva”.

Vistel je demantovao da je tradicionalna muzika ugrožena. „Od sona i salse preko džeza i rumbe do simfonijske i kamerne muzike, imamo mnogo vrsnih međunarodno priznatih muzičara. To je prava istina o kubanskoj muzici.”


IZVOR: GUARDIAN