Da vam se pruži prilika da radite u inostranstvu, da li biste prihvatili ili ne?

Ja sam vec u inostranstvu i porucila bi svima koji zele raditi van svoje zemlje a da jim nije potrebno, neka lepo ostanu kod svoje kuce....To je muka i velika bol.

Ne.

Jednom sam vec radio tamo i .... Nije ni nalik onome sto ljudi pricaju - mnogo je gore. Vrlo je tesko naci vremena za sve sem posla a s druge strane, potrebno je dosta novca za stan (smestaj uopste) i hranu. Tako da od plate ne ostaje bas mnogo. I sve ovo ukoliko je osoba samac.

Radila ne bih, ali bih volela proputovati.

Možda i bih za dobre novce koje bih onda trošila kod kuće ,samo ne znam jel bi mogla bez mojih ,to je gorka kora hleba jer sam jako vezana za dragog, prijatelje i roditelje.Najbolje bi bilo ovde naći dobar posao za platu od koje može da se ugodno živi.

Ja uvek kažem, za sposobne ima posla i ovde...Ko ''ume'' ume i ovde...
Nekim ljudima je lakše u ''svetu'' da rade sve i svašta, nego ovde..Ima i toga....
Volim da odem u inostranstvo turistički, nikada me nije privlačilo da odem u inostranstvo zbog posla....

Radila u Italiji, PESCHIERA DEL GARDA , možda opet odem.....nikad se ne zna.....

Iz mog dvanaestogodišnjeg iskustva rada u tri zemlje: Austrija, Nemačka i Italija mogu reći da rad jeste teži za nas jer smo tu naučeni na neeki nazovi rad ali je tamo tto sve cenjenije i plaćenije.
Kapital traži ali i daje.
Za mene je idealna zemlja Italija jer tu su ljudi mentalititom bliže nama.
Naravno kome je dobro kod kuće nema potrebu za ići van ali bi ja ipak preporučio svima koji mogu neka odu i neka osete šta je to rad u zemljama koje ssu nam kao "primer"

Slazem se sa Zjovanom.
Smatram da svako ko ima mogucnost i kome se pruzi prilika treba otici iz zemlje barem neko odredjeno vreme i steci neki imetak koji ce mu ciniti kad se vrati u svoju domovinu.
Nekada je ovde bilo lepse i moglo se ziveti od svog rada ali ko god misli o sebi i svojoj buducnosti bi trebalo da pokusa na drugom mestu. Ovde sad za sad, nema tih mogucnosti.

Princess ::Slazem se sa Zjovanom.
Smatram da svako ko ima mogucnost i kome se pruzi prilika treba otici iz zemlje barem neko odredjeno vreme i steci neki imetak koji ce mu ciniti kad se vrati u svoju domovinu.
Nekada je ovde bilo lepse i moglo se ziveti od svog rada ali ko god misli o sebi i svojoj buducnosti bi trebalo da pokusa na drugom mestu. Ovde sad za sad, nema tih mogucnosti.

Ne nisam mislio na imetak nego na shvatanje kako se radi i poštuje rad.
Imetak je relativna stvar i vani normalan život košta jako puno tako da steći imetak a pri tomživiti normalno je samo dostgniće pojedinaca i vani.
Plata u proseku je oko 1500 e. Stan, mislim na običaan je oko 500 e. psus režije.
Ako govorimo o normalnom životu onda je ovo početak.
Vani mogu ušediti samo oni koji žive porodično i gde dvoje rade.
Niti oni ne mogu to unutar par godina.
Da to je Evropa.

Radimo na tome.

Sada više ne. Nemam potrebu.
Ali mi je jako žao što svojevremeno nisam otišao sa prijateljom u Egipat.
On je danas milijunaš. Devizni.
Nije mi zbog para.
Već me Egipat uvijek jako zanimao kao zemlja i kultura.

Otišla bih pod uslovom
da radim u struci, jedino tada
bez razmišljanja.

Nikad se ne zna...zavisi...mozda odem...mozda ne...

Neznam ni sam, voleo bi da da ali nešto da je sigurno...
Ali iskreno malo me je strah... nisam ja baš za neke velike promene

Radim.

U ovoj situaciji u kojoj jesam, otišla bih ne danas - juče bih otišla.

Ako mi se pruzi sansa zasto da ne..vredi pokusati..mada tesko je i u inostranstvu ako nemas nekoga ko ce ti pomoci bar u pocetku.

Da, kada bih imala priliku. Ovdje radim i nemam skoro nista...tj.nisam zadovoljna onim sto imam... Neki se i ovdje dobro snalaze i rade svasta ali ja eto nisam neka bas snalazljiva.

Da ako bi bila dobra plata i ako bi mi posao cinio zadovoljstvo i ne bi bio mnogo tezak...

Markoni ::Da ako bi bila dobra plata i ako bi mi posao cinio zadovoljstvo i ne bi bio mnogo tezak...

Epa prijatelju ... Ni kod babe više nema leba bez motike

Imala sam priliku,tj, imam i dalje,ali...Od onih sam sto prvo misle na druge pa onda na sebe.Nisam puno vezana za roditelje,bitno mi je da znam da su dobro a ne moram da ih vidjam,ako me shvatate.Ali jesu oni za mene vezani...I to me koči.
Razlog vise je taj sto mi je sestra otisla van zemlje pre 8 godina,i zao mi je da im sad i ja odem...
Ne bi mi bio problem da zivim van nase zemlje,naprotiv!
Nisam bas toliki patriota pa da slepo verujem da ova zemlja nudi nadu i neku lepsu buducnost.
I neka niko ovo ne shvati pogresno i kao da nekog osudjujem ali ne shvatam zasto se žale ljudi koji su otisli preko i tamo vec godinama zive i rade?!
Ako je tamo lose i ako veruju da bi im ovde bilo bolje - zašto se onda ne vrate?!
Izvinjavam se na duzini posta ali u prilog ovome samo jos nesto da prokomentarisem.
Moja sestra je vec 8 godina preko i sad kad je pitate da li se vidja sa zemljacima,ona se narogusi.Kaze mi da je u pocetku bila raspolozena da se druzi sa nasim ljudima,sto je i normalno,ali da su joj presela okupljanja jer se uvek svodi na isto...
Ti ljudi tamo rade ali i zarade,ovde radis i isto se ubijes od posla a sramota je koliko te placaju.I ti ljudi vec godinama unazad zive tamo a koriste svaku priliku da puste koju suzu za svojom domovinom,kunu se u majku Srbiju jer bolje i milije od nje njema.Njoj je to preselo jer je malo licemerno.
Ako vec toliko zalis a ti se vrati ovde ali brzo ces pozeleti da nisi...

mislim da nebih al otišla bih da jednostavno da provedem neki period kao turista al mogućnosti su jedno a želje drugo ... tako da sve je to lutrija sisteni su svuda slični rad i rad ,i samo rad ....

Pošto nisam, verovatno bez obzira na to šta mi se vrzma po glavi ne bih, jer ko iskreno želi, taj nađe i način da to uradi, sada je već kasno. Ako govorimo o Srbiji, svima koji su iole mlađi preporučujem da svoju sreću potraže negde drugo, mislim da je ipak bolje biti pristojno plaćeni i koliko toliko egzistencijalno neugrožen građanin drugog reda u tudjoj zemlji, nego gladan, bedan i svega željan gradjanin prvog reda u svojoj zemlji.

Kayser Soze ::Pošto nisam, verovatno bez obzira na to šta mi se vrzma po glavi ne bih, jer ko iskreno želi, taj nađe i način da to uradi, sada je već kasno. Ako govorimo o Srbiji, svima koji su iole mlađi preporučujem da svoju sreću potraže negde drugo, mislim da je ipak bolje biti pristojno plaćeni i koliko toliko egzistencijalno neugrožen građanin drugog reda u tudjoj zemlji, nego gladan, bedan i svega željan gradjanin prvog reda u svojoj zemlji.

Slazem se i ne slazem se...
Ja sam rodjena van zemlje, zivim i radim, i nije sve u novcu.I ovde je kriza.
A sta nam sve to i vredi kada nam je dusa i srce prazno, kada te svakodnevno vredjaju i ponizuju zbog toga sto jesi?
Kada nemas nikoga svoga da sa njime popricas i da te razume kada ti je najteze?....Nije sve u parama....