Grešnica ::
Slazem se i ne slazem se...
Ja sam rodjena van zemlje, zivim i radim, i nije sve u novcu.I ovde je kriza.
A sta nam sve to i vredi kada nam je dusa i srce prazno, kada te svakodnevno vredjaju i ponizuju zbog toga sto jesi?
Kada nemas nikoga svoga da sa njime popricas i da te razume kada ti je najteze?....Nije sve u parama....

Jedan pravi iskren odgovor

Studirala sam u vreme krize. Kao beg iz te krize, mnogi moji prijatelji su otišli van da ''oprobaju'' sreću. Neki su na dobrim pozicijama, neki su se solidno snašli. U suštini, svi su dobro prošli što se posla tiče. Ali ono što ih jako boli, da bez obzira koliko su dobri stručnjaci, to je nekako u pozadini.

Prijateljica koja živi u Dubaiju, kaže da ima sve, ali u suštini nema ništa....ma šta to značilo.

Volim da putujem i volim sve da vidim, ali ovo je moj dom. Više volim ponos i sa nepunijim džepovima, nego pune džepove, a pognute glave...

Inače, ko je sposoban, snaćiće se i ovde...Sreća je tamo, gde si ti.

Ne smatram sebe nesposobnom ali meni i nije data
mogućnost da svoje sposobnosti pokažem jer mi
struka nije deficitarna. Trenutno zavisim od zdravstvenih
prilika kolega, pa ako ko kihne i ode na bolovanje - eto mene :
Mislim, o čemu pričamo

Radiš u prosveti? Ima li šanse da se baviš privatnim poslom? Recimo da sama organizuješ neki vrtić u kući ili tako nešto?

Jeste, u Sbiji je problem što ništa nije rađeno planski. Nažalost. Mislim da u svemu treba imati puno sreće. Eto, ja ti želim da do kraja godine imaš pravi stalan posao.

Sagacity ::Radiš u prosveti? Ima li šanse da se baviš privatnim poslom? Recimo da sama organizuješ neki vrtić u kući ili tako nešto?

Jeste, u Sbiji je problem što ništa nije rađeno planski. Nažalost. Mislim da u svemu treba imati puno sreće. Eto, ja ti želim da do kraja godine imaš pravi stalan posao.

Povremeno radim u prosveti, kad neko kihne...Ironična sam, oprosti.
Nemam mogućnosti da se bavim privatnom praksom. Ideja da se osnovna
škola završava na sic, još je u povoju. Dok se to ne realizuje ja ću
biti izdržavano lice i stoga sam "za" odlazak u inostranstvo.

Dinka ::

Povremeno radim u prosveti, kad neko kihne...Ironična sam, oprosti.
Nemam mogućnosti da se bavim privatnom praksom. Ideja da se osnovna
škola završava na sic, još je u povoju. Dok se to ne realizuje ja ću
biti izdržavano lice i stoga sam "za" odlazak u inostranstvo.

Ne, nisi ironična. To je surova realnost. Pričamo

U inostranstvu je neke diplome lakše, a neke teže nostrifikovati. Dok dođeš do nostrifikacije, uglavnom se opere ''puno sudova''...i odradi vazda nekih fizičkih poslova. Teže ide, ali nije nemoguće.

Uglavnom, muka je i tamo i ovde. Opet je to na onome ''kako se snađeš''..Nažalost, kod nas ko ima neku vezu...škola mu i na treba. Pa se posle pitaju, što mladi stručnjaci beže van.

Sagacity ::


Jedan pravi iskren odgovor

Studirala sam u vreme krize. Kao beg iz te krize, mnogi moji prijatelji su otišli van da ''oprobaju'' sreću. Neki su na dobrim pozicijama, neki su se solidno snašli. U suštini, svi su dobro prošli što se posla tiče. Ali ono što ih jako boli, da bez obzira koliko su dobri stručnjaci, to je nekako u pozadini.

Prijateljica koja živi u Dubaiju, kaže da ima sve, ali u suštini nema ništa....ma šta to značilo.

Volim da putujem i volim sve da vidim, ali ovo je moj dom. Više volim ponos i sa nepunijim džepovima, nego pune džepove, a pognute glave...

Inače, ko je sposoban, snaćiće se i ovde...Sreća je tamo, gde si ti.

Tako je

sta ti sve to vredi, kada je dusa i srce prazno, kada nemas nekoga svoga pored sebe...

Radio bi bilo gdje.   
Raditi se mora, ako imaš prilike i mogućnost, što fali.
Znam da postoji jaka nostalgija kod nekih ljudi.
Ali zato postoji godišnji odmor, pa ga provedeš gdje želiš. Kod kuće naravno.
I jedina vodilja bi mi bila da ću uštediti i vratiti se kući.  

Radim već.

Teško ..toliko toga me ovde veže...  

Zarada je bolja, daleko od toga. Ali ovdje se ne zivi,ovdje se samo rita. Kad odem dolje jedanputa godisnje, prodisem i osjecam se kao covjek.Ovdje kao robota, netrebam sat navit, probudim se ujutro automatski, hebes takav zivot.  

Ja spadam u one koji "umiru" od nostalgije.
Nije sreca para puna vreca, to znaju oni sto je imaju.........

Da ako  mi ponude dobar ugovor.

Već radim i nije uopšte onako kako ljudi zamišljaju jer tamo se radi a ovde se lenčari na poslu

Black Wizard ::Već radim i nije uopšte onako kako ljudi zamišljaju jer tamo se radi a ovde se lenčari na poslu

I ovde bi ljudi radili kada bi bili valjano plaćeni za svoj rad.

Ovde se možeš ubiti od rada i isto prođeš ko i onaj što zabušava ..pa što bi se onda mučili ako od toga nema vajde

A ljudi nisu lenji i to pokazuju kad odu u inostranstvo

Zavisi sta, gde, za koliko, kome...

Radio 18 meseci.Dovoljno..i nikad vise...

Maruška ::A ljudi nisu lenji i to pokazuju kad odu u inostranstvo

Trebalo bi da to pokažu ovde. Nije ni čudo da ova zemlja propada ....

Ne mogu da glasam ni za jednu opciju. Zavisi od TE prilike, kada bi se pojavila ne bih bez razmišljanja otišao. Za moj rad bitni su uslovi, lokacija, ljudi a ne novac. I kako ovde nema posla već dugo, dugo, primoran sam da svoju profesiju stavim u drugi plan, radim honorarno, povremeno, itd. bez ikakve sigurnosti iz meseca u mesec. Inostranstvo je nešto drugo, priroda posla je različita, zavisi od toga koji i kakav posao želite, šta bi prihvatili a i za šta ste stručni. Da je tako lako, davno bih otišao negde, ali pitanje u naslovu teme je takvo da se uvek misli na novac i zaradu, a retko ko pomisli na sam posao-profesiju, napredovanje, učenje kroz posao i praksu.

Ako rmpanje na brodu racunamo za inostranstvo radio sam i nikad vise