Saga o gospodaru brzine - sivi soko Sivi soko je jedna od najviše proučavanih ptica. Svojim savršenim letom, kojim u obrušavanju dostiže brzinu i do 250 km/h, plenio je i oduševljavao čoveka od davnina.
Rasprostranjenje i brojnost: Sivi soko živi na svim kontinentima na planeti i do sada je opisano više od 10 podvrsta. U Srbiji se sreću 2 podvrste: F. p. peregrinus (centralno-evropska podvrsta, zimovalica i prolaznica na seobi) i F. p. brookei (mediteranska podvrsta, gnezdarica). U Srbiji se gnezdi južno do Save i Dunava, uglavnom u planinskim predelima. Prema najnovijim istraživanjima brojnost u Srbiji (sa Kosmetom) je stabilna i procenjuje se na 65-80 parova ( Puzović i sar. , 2003). Ukupna evropska populacija je procenjena na oko 20.000 parova, a trend je umeren rast (Burfield & van Bommel , 2004).
Gnežđenje: Staništa sivog sokola su planinski predeli, doline reka, pustinje, velike ravnice, morske obale. Izbegava velika šumska prostranstva. U poslednje vreme uspešno kolonizuje velike gradove (SAD, Velika Britanija). Gnezdo ne gradi i ne dodaje materijal (kao i drugi sokolovi); najčešće je smešteno na polici stena, ređe na kakvoj zgradi, tlu ili u gnezdu drugih ptica (vrane, grabljivice). Ženka polaže najčešće 3-4 jaja u inetrvalima od 2-3 dana koje inkubira 28-29 dana. Majka brižno čuva i hrani mladunce do 14. dana starosti, a za to vreme u lov odlazi jedino mužjak. Ako kojim slučajem ženka strada u tom periodu, mladi će uginuti i pored gomile donešene hrane jer mužjak ne ume da im raskida plen i da ih pravilno hrani. Mladunci lete sa 35-42 dana starosti, ali su vezani za porodicu još oko 2 meseca.
Ishrana: Osnovna hrana sivog sokola su male i ptice srednje veličine (golubovi, patke, šljuke, vrane, čvorci, ševe). Može uloviti i znatno krupnije ptice (guske, labudove, ždralove). Retko se hrani sisarima i drugim životinjama (slepi miševi, insekti). Lovi isključivo u letu, obrušavajući se na plen i goneći ga sa neverovatnom brzinom i lakoćom u isto vreme. Prema dosadašnjim skromnim rezultatima istraživanja ishrane sivog sokola u Srbiji, poznato je da osnovu plena čine divlji golubovi i ostale ptice slične veličine (grlice, gugutke, čavke, drozdovi). Ako u blizini gnezdilišta ima domaćih golubova (posebno visokoletača), sivi soko će ih rado loviti.
Lov: Sivi soko lovi uglavnom u letu. Svoj plen osmatra iz vazduha ili sa osmatračnice. Osmatračnice su istaknute tačke se kojih ima dobar pregled terena i to su najčešće suva stabla na liticama, silosi u selima i gradovima. Ima izvanredan vid i smatra se da može da primeti goluba sa čak 3 km. Kada primeti potencijalnu metu, soko poleće i odlazi u poteru koja je munjevita. Plen može napasti i u niskom letu, posebno patke i ptice pevačice. Najspektakularniji su napadi sivog sokola iz velikih visina. Lovac uočava moguću metu, penje se u veće visine i trudi da ostane neopažen. Tada soko pogledom traži pticu koja odstupa od jata ili ima kakvu drugu osobinu koja je izdvaja (stara, bolesna, mlada, spora, povređena…). Sve se odigrava u nekoliko sekundi. Soko napada sklopljenih krila i kompjuterskom preciznošću presreće pticu koja beži. Plen udara iz sve snage glavom ili kandžama. Ako je plen manje mase (do 500 gr) odneće ga na skrovito mesto i pojesti, a ako je krupniji sleteće u blizini na tlo. I pored izuzetne brzine i okretnosti, tek svaki deseti napad na plen je uspešan.
Status i zaštita vrste: Sivi soko je u zaštićen kao prirodna retkost na teritoriji Srbije i najstrožije je zabranjeno njegovo ubijanje, hvatanje, uznemiravanje. Medjutim, za razliku od država gde je ekološka svest visoko razvijena i gde se poštuju zakoni o zaštiti ugroženih vrsta, u Srbiji se svake godien uhvati, ubije ili osakati više desetina sivih sokolova. To je delo golubara koji u sokolu ne vide ništa lepo, već samo potencijalnog predatora svojih letača. Najviše ovakvih slučajeva se dogodi na području zapadne i jugozapadne Srbije (Kraljevo, Užice, Čačak, Bajina Bašta, Požega, Ivanjica...). Ovakvi slučajevi su, na žalost, redovni i u Crnoj Gori. Sokolovi se hvataju na žive mamce od golubova, ili se truju živim golubovima namazanim otrovima (kreozan!). Poznati je puno slučajeva, a čak su i neke uhvaćene ptice otkupljene, sanirane i vraćene u prirodu. Zavod za zaštitu prirode Srbije, posebno ornitolog Bratislav Grubač, bavi se ovom tematikom već više od 2 decenije i redovno prati aktivnosti golubara u Srbiji. Svaki ovakav slučaj kršenja zakona je potrebno prijaviti Zavodu.
Potrebno je napomenuti da se sivi soko oporavio od drastičnog pada brojnosti koje je usledila tokom 50-ih i 60-ih godina 20. veka. korisćenje pesticida u poljoprivredi, naročito DDT-a je doprinela da sivi soko postane izuzetno retka gnezdarica širom svog areala. Nakon potvrde sumnji da je ovaj pesticid odgovoran za izazivanje tzv. efekta tanke ljuske jajeta, vlade zapadnih zemalja su zabranile upotrebu DDT-a i tada je došlo do preporoda populacija mnogih ptica grabljivica. Danas se sivi soko gnezdi čak i u gradovima (SAD, Velika Britanija, nekoliko pokušaja u Beogradu) gde nalazi dovoljno hrane (golubovi) i mesta za gnežđenje (soliteri, neboderi).
Sivi soko kroz vekove: U narodnoj epskoj poeziji sivi soko je opisan kao lovac na utve zlatokrile Tadorna ferruginea . Ova ptica je predstavljala simbol viteštva, snage, brzine i spretnosti. Zbog svojih izvanrednih letačkih sposobnosti sivi soko je od davnina koriščen kao svestrana lovna (sokolarska) ptica. Tehnike hvatanja, gajenja i obuke sokolova se bivale poverene posebnim ljudima čije je to bilo glavno zanimanje. U srednjem veku su postojale čitave porodice koje su se bavile uzgojem i obukom sokolova za lov i kao privilegovane bile su oslobođene obaveza plaćanja poreza. Obučeni sokolovi su iz Srbije, preko Dubrovnika stizali na razne meridijane. Pored zlata i svile, bili su najcenjeniji poklon koji je darivan sa dvora na dvor. Usled visoke cene i prestiža, samo najimućniji ljudi tog vremena su lovili sokolovima, dok su siromašniji velikani lovili jastrebovima. Sokolari su najčešće uzimali samo po jednog mladunca iz legla i tako se trudili da ne ugroze opstanak vrste. Dovitljivi ljudi davnih vremena su stvorili i posebne rase golubova koje su isprva služile za obuku lovnih sokolova. Golubari su puštali golubovi koji su leteli brzo i visoko, a kada bi dostigli određenu visinu, tada su na scenu stupali sokolari i njihovi ljubimci. Na ovaj način su mogli da vežbaju i procenjuju letačke i lovačke sposobnosti svojih ptica.
Vrane pamte lica ljudi koje doživljavaju kao potencijalnu pretnju i često reaguju glasnim kreštanjem i prizivanjem drugih ptica kako bi uljeza naučile pameti - pokazuje upravo objavljeno istraživanje britanskog Kraljevskog društva prirodnih nauka.
Kako članovi družine (koju je u pomoć pozvala prva vrana) takođe indirektno pamte osobu koja predstavlja pretnju, ova studija pokazuje da se loše iskustvo jedne vrane sa određenim pripadnikom ljudske vrste može kao informacija preneti na celu populaciju vrana na određenoj teritoriji.
Imajući na umu da vrane imaju veoma dobro pamćenje, ljudi koji ih iz nekoga razloga iritiraju mogu iskusiti i više godina neprijatnosti.
Uznemirene vrane u početku glasno krešte i tako prizivaju druge vrane u blizini da im se pridruže, kaže koautor ove studije, John Marzluff. "Grupacija koja može brojati od dve do petnaestak ptica nas "napada" tj. zastrašuje, ponekada se zalećući iz visine na samo pola metra od nas i ovo ponašaje traje dok šetamo na dužini staze od oko 100m od mesta koje iz nekog razloga brane."
Marzluff je profesor na Šumarskom fakultetu u Vašingtonu. U okviru ovog istraživanja, on i njegove koleginice Heather Cornell i Shannon Pecoraro su vranama pokazale novo "opasno lice" noseći upadljivu masku i pritom hvatali, obeležili prstenovima i oslobodili između 7 i 15 ptica na pet lokacija u okolini Sijetla.
Oslobođene ptice bi odmah nakon puštanja "vikale" na osobu pod maskom. Čuvši kreštanje druge vrane iz okoline bi se ubrzo pridružile, formirajući ljutitu družinu.
Vrana u letu kao nevidljivi bombarder
Kada bi naučnici kasnije stavljali maske prilikom odlazaka na druge lokacije, vrane koje nikada nisu bile same zarobljene bi odmah prepoznale "opasno lice", ilustrujući način nakoji ove ptice dobijaju informacije kroz društvene metode a ne kao posledicu ličnog iskustva. Glasnom kreštanju i "napadima" bi se pridružili i srodnici i potpuno nepoznate vrane, na lokaciji udaljenoj više od 1600m od mesta gde su vrane bile hvatane pa puštane.
Kada se jednom u memoriju vrane ureže izgled lica koje predstavlja opasnost, po svemu sudeći će tamo i ostati ceo njen život.
"Naše istraživanje pokazuje da pamćenje traje 5 ili više godina," kaže Marzluff . "Pojedine vrane koje su odrasle mogu živeti 15-40 godina na slobodi (većina ugine dok su još mlade ali one koje odrastu mogu živeti jako dugo) i one verovatno pamte važne asocijacije koje su napravile tokom svojih života."
Prethodna istraživanja su pokazala da su vrane nadprosečno inteligentne ptice.
"Drugi istraživači su pokazali da neke vrane prave i koriste alate, da mogu predvideti sled očekivanih događaja, zatim da razumeju šta druge životinje znaju, i, u našem slučaju, da uče iz ličnog iskustva ali i posmatrajući roditelje i druge pripadnike svoje vrste," objašnjava Marzluff. "Ovo su sve napredni kognitivni zadaci koje ume da rešava jako mali broj životinjskih vrsta."
On takođe pretpostavlja da i druge društvene i dugovečne životinjske vrste koje žive u blizini ljudi dele informacije na sličan način. Ova pretpostavka obuhvata životinje poput kojota, rakuna, galebova, svinja i pacova. Sve one mogu primenjivati kombinaciju društvenog i učenja putem pokušaja i greške (trial and error). Ovaj drugi način daje najpreciznije informacije ali je, očigledno, dosta rizičniji od indirektnog društvenog metoda učenja.
U životinjskom carstvu ljudi imaju prednost upotrebe jezika jer na taj način mi možemo verbalno upozoriti jedni druge na postojanje opasnosti. Vokalizacija izgleda nije dovoljna vranama i po svemu sudeći im je neophodan i vizuelni pregled kako bi se informacija upamtila.
Anne Clark, profesorka-saradnica u odeljenju bioloških nauka u Univerziteta u Binghemptonu (Binghamton), rekla je za Discovery News kako ova nova naučna studija "važno pokazatelj koliko dugotrajna istraživanja pojedinaca mogu doprineti našem razumevanju adaptivnog društvenog učenja."
Ona takođe dodaje: "Sumnjam da bi se iko od ljudi koji su radili sa vranama iznenadio rezultatima koji ukazuju na nekoliko putanja društvenog prenošenja informacija, ali je za to svakako neophodno još ovakvog formalnog empirijskog testiranja ."
Kevin McGowan, instruktor u "Cornell Lab of Ornithology", je praktično ponovio reči profesorke Clark, ali dodaje da će otkrića sigurno iznenaditi bilo koga ko misli da životinje uče samo iz ličnog iskustva."
"Društvene životinje su društvene iz nekoliko veoma dobrih razloga" kaže McGowan. "Ova studija pokazuje jedan od najsuptilnijih načina kojima životinje imaju koristi iz interakcije sa drugim pripadnicima svoje vrste."
Mlade kukavice često nadrastu svoje nove roditelje
Kukavica ima neverovatnu sposobnost da zadrži jaje u sebi dodatnih 24 sata pre nego ga izlegne u tuđe gnezdo - pokazuju najnovija istraživanja.
Po svemu sudeći, ova "unutrašnja inkubacija" omogućava da se mladunče kukavice izlegne pre ostalih u gnezdu, da ih izbaci i da mu njegovi novi roditelji donose svu hranu.
Nismo znali da kukavice ili bilo koje druge ptice mogu da odlože polaganje jaja nakon što je vreme da se polože, kaže Tim Birkhead sa Univerziteta u Šefildu, u Velikoj Britaniji. vrsta parazita, ptica koje polažu jaja u gnezda drugih ptica. Istraživački tim je objavio ovu studiju u žurnalu Kraljevskog žurnala prirodnih nauka (Royal Society Proceedings B journal).
Mnoge vrste kukavica pripadaju ovoj posebnoj vrsti parazita, oslanjajući se na druge vrste da podižu njihove mlade.
Ukoliko novi roditelji ne izbace uljeza pre nego se izlegne, njihovo rođeno mladunče će verovatno završiti na zemlji, izbačeno od strane nezvanog gosta.
"Da bi bili u mogućnosti da preživite u novoj familiji, morate se izleći pre drugih, što je od suštinske važnosti pošto vam daje prednost u startu", kaže za BBC News Tim Birkhead sa Šefildskog univerziteta, vođa naučnog tima.
Razvijenije od drugih
Ornitolozi su dugo znali za ovo, kao i za neobičnu činjenicu da embrioni kukavice u tek izleženim jajima izgledaju razvijeniji od embriona u jajima drugih vrsta ptica.
Profesor Birkhead kaže da postoje brojni primeri u literaturi koji datiraju i iz 18. i 19. veka o skupljačima jaja koji su bili zbunjeni kada bi prilikom pražnjenja ljuski nailazili na osetno razvijenije embrione u kukavičjim jajima. Naučnici su decenijama pokušavali da objasne ovaj fenomen - a ideja o unutrašnjoj inkubaciji se prvi put pojavila još 1802. godine.
A cuckoo Kukavice krišom podmeću svoje jaje u tuđe gnezdo u nadi da ono neće biti izbačeno napolje.
I pored svega, ideja je bila toliko neobična da ju je naučna zajednica odbacivala - sve do danas.
"Za puno ljudi je ovakvo objašnjenje izgledalo jako malo verovatno pošto nisu smatrali da kukavice ili bilo koje druge ptice mogu odložiti polaganje jaja koja su spremna za to," said Professor Birkhead. "Ipak, naši rezultati potvrđuju da se upravo to događa.."
Veštačka inkubacija Da bi proverili svoju pretopstavku, britanski naučnici su odlučili da simuliraju prirodni proces inkubacije. Oni su uzeli tek položena jaja evropske kukavice i inkubirali ih tokom 24 na 40 stepeni °C - što je telesna temperatura ptica.
Dobijeni rezultati bi mogli pomoći u razumevanju evolucije kukavica
Nakon toga bi posmatrali embrione pod mikroskopom. "Očekivano, embrioni bi bili dosta napredniji nego kod jaja bilo koje druge vrste koje smo posmatrali," kaže profesor Birkhead.
Kako bi proverili da li je u pitanju strategija da se svom mladuncu da prednost na samom početku, tim je za poređenje uzeo jaja od druge vrste - zebrastog finča. Rezultati su zatim potvrdili da su naučnici bili na dobrom putu.
"Kada bi inkubirali jaja zebrastog finča doddatnih 24 sata, simulirajući situaciju sa kukavicom, embrioni bi bili na identičnom stadijumu razvoja kao kukavičje jaje u trenutku polaganja," kaže ovaj ornitolog.
On dalje objašnjava da, iako kukavičje jaje provodi 24 sata više unutar majčinog tela, realna vremenska prenost iznosi oko 31 sat, pošto se embrion unutar majčinog tela brže razvija nego u gnezdu.
"Ukoliko kukavice ne bi koristile ovu unutrašnju, dodatnu inkubaciju, i kada bi se njihovo pile izleglo u isto vreme ili posle ostalih, ono bi tada bilo daleko manje uspešno u izbacivanju ostalih iu gnezda, a samim tim bi imali manje šanse da svu hranu koju roditelji donose uzmu sa sebe." dodaje on.
Prirodno predodređenje Koleginica profesora Birkhead-a, Nicola Hemmings, takođe sa Univerziteta u Šefildu, naziva ovo otkriće "zadivljujućim". "U svakom slučaju ono menja naše viđenje po pitanju evolucije kukavica, i njihovog podmetanja sopstvenih jaja u tuđa gnezda, i donekle objašnjava zašto su razvile ovu strategiju mimikrije" kaže profesorka Hemmings za BBC News.
"Sada smatramo da činjenica da kukavice polažu jaja čiji su embrioni u naprednijem stadijumu na neki način predodoredio kukavice da postanu parazitska vrsta ptica.."
Neverovatno pametan papagaj, glavna atrakcija jednog zoološkog vrta, ume da odgovori na lakša pitanja i da oponaša neverovatno mnogo različitih zvukova, različitim glasovima.
Papagaj Ajnštajn, iz zoološkog vrta u Knoksvilu, SAD, ne samo da različitim glasovima ume da kaže kako se zove ili da vas pozdravi sa "Ćao, šećeru" već i još mnogo toga.
Ajnštajn ne samo da ume da oponaša mačku, psa, cvrkutanje, kukurikanje i slično, već i da se smeje, izrazi impresioniranost ili uzbuđenost, dosadu i da na neverovatan način oponaša još jako mnogo različitih zvukova.
Ovaj oštrooki grabljivac srednjeg raspona krila i dugog repa prilagođen je brzim vazdušnim manevrima između krošnji u kojima živi i gnezdi se. Mužjak dostiže dužinu 49-57 cm i raspon krila 93-105 cm. Ženka je osetno veća i dostiže dužinu 58-64 cm i raspon krila 108-127 cm, sivkasto-plave boje sa gornje strane tela i obične sive sa donje strane. Mužjaci porastu do oko 600 grama težine, dok veće ženke mogu dostići i 2kg. Mladunac je smeđ sa gornje strane i žućkasto braon sa donje strane. Let mu je karakterističan, i sastoji se od nekoliko opuštenih zamaha krilima nakon kojih sledi "jedrenje"...
Vrabac je rod ptica pevačica (Passeriformes). Areal rasprostranjenja roda obuhvata Stari Svet, pri čemu većina vrsta živi u toplim krajevima. Nekoliko vrsta se prilagodilo na prisustvo čoveka, a neke od njih su i tipični primeri sinantropnih vrsta. Vrapci grade mala i neuredna gnezda, koja se, zavisno od mogućnosti, nalaze na granama drveća ili u žbunju, u prirodnim rupama drveća, u zgradama, ili zauzimaju gnezda drugih vrsta ptica. Veličina gnezda je do 8 jaja, a brigu o njima vode oba roditelja (period inkubacije je obično 12-14 dana).
Pelikan je nadaleko poznata velika ptica plivačica s dugačkim vratom i ogromnim kljunom, koja živi u toplim krajevima. Nekad je smatran simbolom očinske ljubavi. Ne čudi stoga da je ptica pelikan postala simbol u Hršćanskoj ikonografiji. Naime, u jednoj od najpoznatijih euharistijskih pjesama »Klanjam ti se smjerno« sadržani su stihovi: »Pelikane nježni, Spasitelju moj! Blatna me u Krvi, peri presvetoj!«
Nije teško zaključiti da u toj pjesmi nježni pelikan simbolizira Hrista. Krv je zapravo krv Hristova prolivena u žrtvi na raspecu za spasenje čovječanstva. Blato je znak prljavštine, a u pjesmi simbolizira ljudsku grešnost. Među starima je živjelo uvjerenje da ptica pelikan u nedostatku hrane svojim kljunom razdire prsa te svojom krvlju i svojim mesom hrani svoje mlade. Ta je mitološka podloga poslužila hršćanima kao nadahnuće za ikonografijsko i poetično oslikavanje Hristove žrtve.
Slavuji imaju neugledno smeđe perje (odozdo nešto svetlije nego sa gornje strane), pa ih je teško primetiti u gustišu u kome žive. Gnezdo slavuja se uglavnom nalazi na samom tlu, a mnogo ređe na niskoj vegetaciji. Sastoji se od neuredne gomile lišća i drugog biljnog materijala, a često je skriveno ispod kupina, kopriva i drugih bodljikavih biljaka. Slavujčići se iz jaja izlegu goli i slepi, ali brzo rastu i dobijaju perje, pa za par nedelja već mogu da lete.
Slavuj se hrani sitnim insektima i paucima, a ponekad i drugim beskičmenjacima. Obično se misli da slavuj peva samo noću, ali ukoliko ga ne uznemiravaju, često peva i danju. Najčešće pri tom sedi u nekom žbunu gde je skoro nevidljiv zbog neupadljivog perja
Carić je jedna od najrasprostranjenijih i najprilagodljivijih vrsta na Zemlji. Živi u vrtovima, baštama, parkovima, na seoskim imanjima, poljanama i u šumama. Često se viđa zimi, jer u potrazi za hranom postaje manje oprezan. Ova mala ptica pevačica se izdvaja svojom lepom pesmom
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Crvendać pripada velikoj porodici ptica pevačica. Naseljava gotovo čitavu Evropu. Svaka šuma sa gustim, prizemnim rastinjem pruža mu stanište, a najradije bira stare bukve ili mešovite šume, a izbegava visoku travu. Danas se može videti i u poljima, vrtovima, parkovima, neposredno ispred čovekovih kuća ili između njih.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Ćuk je ptica grabljivica iz porodice sova, poznata po svojoj noćnoj pesmi, koja se ponavlja u razmacima od tri sekunde. Naseljava retke šume, parkove, voćnjake, vrtove, kamenjare. Može da se navikne na čoveka i živi u njegovoj neposrednoj blizini. Danas se ćuk ubraja među najugroženije vrste ptica.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Fazan je ptica iz reda poljskih koka. Potiče iz Srednje Azije i veruje se da je u srodstvu sa divljim kokošima koje žive u džunglama Indije i Indonezije. Stari Rimljani su fazana doneli u Evropu. Danas fazan živi u celom svetu i postoji više od 35 različitih vrsta. Naseljava pretežno šumarke, livade, predele oko rečne obale, polja i njive. Parkovi, šume i druge zelene površine gradova ponekad postaju njegovo stanište.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Divlja patka, predak domaće patke je rasprostranjena po celoj Evropi, preko srednje Azije, severne Afrike do Severne Amerike. Životni prostor su joj jezera, bare, reke, potoci čije su obale obrasle trskom i ostalim barskim rastinjem, a zimi i obale mora. Nastanjuje se i u vodama većih parkova ili većih vrtova.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Gavran je vrsta ptice stanarice iz porodice vrana i najveća ptica pevačica. To je jedna od najinteligentnijih vrsta ptica na svetu, a njegov mozak spada među najveće kod ptica. Živi u šumama, po obroncima brda i planina, ali i na otvorenim prostorima, a ponekad se može videti i u gradu.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Svraka je vrsta ptica iz porodice vrana. Nastanjuje velike delove Evroazije, severne Afrike i severne Amerike. Može se videti svuda gde god postoji kombinacija drva i obližnjih otvorenih prostora, uključujući parkove i vrtove. Lako se prepoznaje po izrazito crno-belom perju i dugom repu.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Ovo su nomadske ptice karakteristične za ostrva i obale na južnoj hemisferi. Neke vrste albatrosa se mešaju sa galebovima, što i nije čudno, obzirom na mnoge estetske sličnosti ove dve ptice. Postoji 13 vrsta albatrosa. Raspon krila albatrosa dostiže 3,5 m. Lutajući albatros je ptica sa najvećim rasponom krila. Telo albatrosa je pokriveno perjem bele, crne, braon i sive boje. Ima dug kljun sa oštrim zakrivljenim delom pri vrhu. Noge su relativno kratke i sa oštrim kandžama. Ove ptice puno vremena provode nadlećući okeane i mora.
Često danima prate brodove koji napuštaju luke. Mornari ih ne ubijaju, jer postoji verovanje da bi im u tom slučaju sreća okrenula ledja. Albatrosi spavaju plutajući na vodi. Na kopno odlaze uglavnom samo kada ženka položi jaje, sa ciljem da vode brigu o njemu i kasnije mladuncu.
Aktivni su preko dana i hrane se različitim vrstama ribe. Ove ptice praktično nemaju prirodne neprijatelje. Zanimljivo je da su albatrosi nesigurni i plašljivi u prisustvu ljudi. Albatrosi naseljavaju južnu hemisferu zemljine kugle, od Antarktika do najjužnijih oblasti. Neke vrste naseljavaju delove u Severnom Pacifiku.
Plavonogi Bobi (Sula nebouxii) je jedna od najčudnovatijih ptica koje možete da sretnete u prirodi. Počnimo samo od njegovog imena : Bobi, koje je nastalo od španske reči Bobo, koja znači ''glup'' ili ''klovn''.
Ovo ime su dobile zbog njihovog komičnog i pomalo nespretnog ponašanja prilikom manevrisanja na kopnu. Takođe se smatraju malo luckastim zbog svoje neustrašivosti, a pogotovo zbog načina na koji mužjaci zavode ženke.
Mužjaci ovih ptica imaju dosta slično ponašanje kao i nespretni muškarci koji pokušavaju da osvoje devojku svojih snova praveći budalu od sebe. Prvo se isprse, zabace krila na leđa i zvižde (da, doslovno zvižde) ženkama koje prolaze pored njih. Pri tome izbace svoje plave ''noge'' i tako paradiraju satima, sve dok ne skrenu pažnju jedne ženke na sebe.
Često će mužjak i podizati jednu – pa drugu nogu ispred ženke, šireći krila i dižući vrat u nebesa, dok stidna ženka pri tome sakriva glavu ispod krila.
Naravno, oni sa ''najplavijim nogama'' najbrže pronađu partnera. Kada se zavodničko paradiranje, hvaljenje plavim nogama i zviždanje završi, i kada napokon pronađu svog partnera Plavonogi Bobi uglavnom ulaze u monogami način života.
Plavonogi Bobi žive između 15-20 godina, narastu do 90 cm sa rasponom krila do 1,5 metara. Naseljavaju nekoliko lokacija Istočnog Pacifika, uglavnom stenovite predele, a najviše ih je nastanjeno na Galapagosu, gde se procenjuje da ima oko 20.000 parova.
Ptičica koja pripada vrsti Larosterna inca jedna je od najzanimljivijih ptica na svetu, jer je odlikuju "brkovi" na kakvim bi joj i Salvador Dali pozavideo.
Njen neobični "stajling" sastoji se iz sivog perja, crvenog kljuna i dugih belih brkova. Duga je oko 40 centimetara, a ženke se ne razlikuju mnogo od mužjaka. Mladunci su nešto svetliji, a brkovi im rastu tek kada dostignu zrelost.
Brkata ptica nastanjuje priobalje Perua i Čilea, a poslednjih godina ubraja se u ugrožene vrste jer polako gubi prirodno stanište. U svetu je ostalo svega 150 hiljada jedinki, pa joj preti izumiranje, iako se još uvek ne nalazi na listi kritično ugroženih životinja.
Ovo je vrsta tropske ptice koja se nalazi u Južnoj Americi. Hoacin se razlikuje od drugih ptica jer mu je sistem za varenje sličan kao kod preživara, dok mlade ptice na završecima palca i kažiprsta imaju kandžice. Mogu da narastu do 60 santimetara.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Živi na širokom području Evrope, Azije i Afrike, poznata po svojoj karakterističnoj ukrasnoj kruni. Rastu do 30 santimetara, i uglavnom se hrane žabama, gušterima, semenom i voćem.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Ove ptice se nalaze u istočnoj Africi i Sudanu. Izgledaju čudno zbog svog kljuna koji podseća na cipelu, a mogu da porastu do 150 santimetara. Jedu gmizavce, žabe, ribe.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Kivi je veoma mala vrsta ptice, žive na Novom Zelandu i poznate su po tome što nose velika jaja u odnosu na svoju veličinu. Ove ptice su usvojene kao nacionalni simbol Novog Zelanda zbog svoje čudne lepote.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Hitskin.com
Himna Haoss Foruma
Facebook
» Smešni snimci, slike..
» Razni vicevi
» Max Leiva, 1966 | Abstract Figurative sculptor
» Misli nas "malih" ...
» Pesma za moju dušu
» Uživo...
» A malo bluesa?
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
» Šta trenutno slušate?
» Pozdrav Haossu
» Koji film ste poslednji gledali?
» Disco muzika
» Domaći izvođači
» Daemon Mask Full
» Pjesma za laku noć
» Hip hop / rep
» Rec koja u sebi sadrzi 3 ista slova
» Čudesna matematika
» Najljepše balade