Analiza krvi: Bolest se vidi u slici

Analiza može da ukaže na mnoge poremećaje u organizmu i na žarišta u pojedinim organima



LABORATORIJISKI pregled krvi je jedan od najvažnijih pokazatelja stanja organizma. Kad smo bolesni, ovom analizom se otkriva gde se nalazi žarište, ali i kad ne postoje jasni simptomi, krvna slika i biohemijski parametri mogu da ukažu na tinjajuću, još nerazotkrivenu tegobu.

Poremećaj krvne slike i biohemijskih parametara može da bude razlog za sumnju na različita patološka stanja kao što su: anemija, nedostatak vitamina, autoimune bolesti, bolesti kostne srži, infekcije, zapaljenja, talasemija (manjak hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca), negativan efekat korišćenja različitih lekova...



Doktor Aleksandar Maslać, transfuziolog iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, objašnjava da pregled krvi nije definitivni dijagnostički test:

- Svako odstupanje, skok ili pad, od normalnih vrednosti ne znači uvek da je bolest prisutna, kao što vrednosti u „normali“ ne znače uvek i odsustvo bolesti.

Pregled krvi je test koji nam pruža ne samo uvid u opšte zdravstveno stanje, već služi i za potvrđivanje dijagnoze određene bolesti. Na primer, ako lekar sumnja na infekciju, pregled krvi može da potvrdi tu dijagnozu na osnovu ubrzane sedimentacije, povišene vrednosti CRP-a, promena u leukocitarnoj formuli. Na ovaj način može da se prati zdravstveno stanje pacijenta, efekti primenjene terapije, jer uzimanje određenih lekova može da se odrazi na krvnu sliku.

- Pregledom krvi dobijamo informaciju o parametrima vezanim za osnovne sastavne delove krvi, kao što su crvena krvna zrnca koja prenose kiseonik, bela krvna zrnca koja pomažu u borbi protiv infekcije, zatim, krvnih pločica koje su važne kod zgrušavanja krvi - objašnjava dr Maslać. - Proveravamo i hemoglobin (protein za koji se vezuje kiseonik i ugljen-dioksid i nalazi se u crvenim krvnim zrncima), hematokrit (udeo ćelijskih elemenata u tečnom delu krvi), a možemo da steknemo i indirektan uvid o radu drugih organa kao što su jetra, bubrezi, žlezde sa unutrašnjim lučenjem.

Ravnoteža elektrolita
DOKTOR Aleksandar Maslać kaže da je za pregled opšteg zdravstvenog stanja organizma važan i balans elektrolita - natrijuma, kalijuma, bikarbonata. Rezultati osnovnih analiza nas upućuju na dodatna, detaljnija testiranja ukoliko postoji potreba.
Nekada je rezultate krvne slike potrebno dopuniti i biohemijskom analizom krvi. Biohemijske analize podrazumevaju testiranje brojnih parametara čije vrednosti pružaju uvid u funkcionisanje pojedinih organa i organizma kao celine:

- Vrednosti nivoa transaminaza (ALT, AST) ukazuju nam na rad jetre, ali i drugih organa u čijim se ćelijama ovi enzimi nalaze (bubrezi, srčani mišić, skeletni mišići). Porast vrednosti iznad opsega može da ukazuje na oštećenje jetre (hepatitis, ciroza, alkoholizam, karcinom, toksična dejstva lekova), ali i na upale srčanog mišića (miokarditis) i pankreatitis - kaže dr Maslać.


Vrednosti gama GT-a ukazuju na stanje jetre, žučnih puteva, pankreasa. Odraz funkcionisanja pankreasa predstavlja i nivo alfa amilaze. Kreatinin kinaza je enzim koji se nalazi u skeletnom mišiću, delom u glatkim mišićima i mozgu. Posebna forma ovog enzima je CK-MB i nalazi se u srčanom mišiću. Povišena je kod oštećenja koja se se javljaju prilikom infarkta, miokarditisa, dok ostale forme mogu biti povišene i posle teške fizičke aktivnosti.

Vrednosti uree i kreatinina, dodaje naš sagovornik, ukazuju na rad bubrega. Povišene vrednosti alkalne fosfataze ukazuju na mogućnost povećane razgradnje kostiju i razvoj osteoporoze, ali mogu da signaliziraju i oboljenje jetre.

- Vrednosti serumskog gvožđa, S-TIBS, S-UIBC i neki još specifičniji parametri su nam od značaja za postavljanje dijagnoze anemije - kaže dr Maslać.

Obavezno se prate i nivoi glukoze, holesterola, triglicerida, bilirubina, albumina, ukupnih proteina. Holesterol i trigliceridi predstavljaju lipidni status organizma, a važno ih je pratiti zbog toga što je njihov poremećaj faktor rizika i bitan parametar u nastanku ateroskleroze i kardiovasularnih oboljenja, kao što su infarkt i moždani udar.



Pripreme za analizu
PROFESOR Ljiljana Tukić podseća da se treba pravilno pripremiti za analizu krvi: - Ako se testira samo krvna slika, dozvoljeno je piti i jesti pre testiranja, a ako se rade dodatne biohemijske analize, potrebno je poslušati instrukcije lekara o uzimanju obroka izvesno vreme pre testiranja (11 do 12 sati).
Rezultate testiranja isključivo treba da tumači lekar u sklopu celokupnog fizikalnog pregleda i razgovora sa pacijentom. Prof. dr Ljiljana Tukić, načelnica hematologije na Vojnomedicinskoj akademiji, kaže da postoje takozvane fiziološke oscilacije parametara koja se javljaju i kod zdravih osoba, kao i kod hroničnih bolesnika zbog lekova koje piju:

- Ako je pacijent bio pod jakim fizičkim naporom, puno se znojio ili pio puno tečnosti može da dođe do povećanja ili pada vrednosti nekih parametara. Takođe, jedna grupa lekova koje piju reumatičari može da „obori“ trombocite, ili da stvori ranice na želucu koje dovode do krvarenja, pa da se u krvnoj slici očita anemija.

I hipertenzičari zbog pojedinih lekova mogu da dobiju pogoršanu krvnu sliku, odnosno da im se pokaže tzv. hemolitička anemija, usled raspadanja trombocita ili belih krvnih zrnaca.

- Aspirin, takođe, može mnogo da utiče na stanje krvne slike, odnosno da smanji broj krvnih pločica i belih krvnih zrnaca, dok lekovi koji se piju kod pojačane funkcije štitaste žlezde mogu da „obore“ leukocite - pojašnjava prof. Tukić.

Oni koji nemaju zdravstvenih tegoba poželjno je da pregledaju krvnu sliku jednom u šest meseci ili godinu dana. Osobe koje su pod određenim rizikom - genetsko opterećenje, hronične bolesti, analize treba da rade i češće, a pored krvne slike i biohemijskih analiza u ovim slučajevima je potrebno pratiti i određene specifične parametre u dogovoru sa nadležnim lekarom.

- Ako se pojave simptomi poput gubitka na težini, bledila, hroničnog umora, povišene temperature ili uvećanih limfnih žlezda treba uraditi analize krvi - naglašava prof. Tukić.

novosti

-

Miris, učestalost izlučivanja i boja urina mogu otkriti mnogo toga o stanju vašeg organizma.



Dr. Mark Elerkman iz Baltimora ukazuje na vidljive znake u vezi našeg zdravlja koje možemo da uvidimo iz mokraće.

POVREDA ILI BOLEST

Ako u mokraću dospeju crvena krvna zrnca, to može ukazivati na niz problema, od kamena u bubregu do udarca. U retkim slučajevima do pojave krvi u mokraći može doći i zbog izuzetno napornih vežbi, poput trčanja maratona. Slatkasti miris može ukazivati na dijabetes jer telo dobro ne vari glukozu. Ako ste stariji od 35, imate teško menstrualno krvarenje i česte urinarne infekcije, možda vas muče fibroidi. Reč je o benignim tumorima materice koji mogu da pritiskaju bešiku. U svakom slučaju, ako vidite krv, osetite neobičan miris ili imate bilo kakve druge probleme u vezi s mokraćom, odmah idite kod lekara.

VINO, KAFA, ČOKOLADA I LJUTI SOSEVI

Sve je u redu dok vas ne zadesi inkontinencija povezana sa stresom – vino, kafa, čokolada i ljuti sosevi mogu pogoršati inkontinenciju. Žene starije od 40 posebno su osetljive jer pikantna hrana, kofein, alkohol i šećer mogu da iritiraju zidove bešike i pogoršaju stanje.

INFEKCIJA URINARNOG TRAKTA

Da, to neprijatno peckanje je znak da vas muči infekcija urinarnih kanala. Osim toga, i sami odlasci u WC mogu biti znak upozorenja – ako normalno pijete, a u wc idete više od sedam puta dnevno.

Ostali simptomi urinarne infekcije mogu biti ​​temperatura, groznica, bol u grudima/donjem delu leđa te povremena prisutnost crvenih krvnih zrnaca, koja može da oboji urin u roze. Istovremeno, bela krvna zrnca koje se bore protiv infekcije mogu dati mutnu boju urinu ili uzrokovati neprijatan miris. Ako osetite bilo koji od ovih simptoma, verovatno vam trebaju antibiotici kako biste se rešili infekcije. Iz uzorka urina vaš lekar može da otkrije prisutnost mikroorganizama.

DEHIDRACIJA

Možda ste čuli da boja urina, pogotovo tamnožuta, može da ukazuje na dehidraciju i to je stvarno tako. Ako imate dovoljno tečnosti, mokraća je bistra. Jak miris mokraće je takođe znak dehidracije. Zato treba piti češće i jesti više voća i povrća bogatog vodom. Ako vežbate ili naporno radite, treba da unosite više tečnosti, dakle važno je da ste svesni svoje fizičke potrebe za vodom. I umor i razdražljivost mogu ukazivati ​​na dehidraciju.

TRUDNOĆA

Zašto žene mokre na štapić da bi videle jesu li trudne? Zato jer fetus počinje da izlučuje hormon hCG na koji reaguje test. Neke žene će znati da su trudne i ako osete jak i opor miris. A budući da bubrezi trudne žene moraju da rade napornije da bi uklonili otpadne materije majke i bebe, trudnice idu češće u toalet. Ovo je posebno očigledno kako dete raste, pa širenje materice stvara pritisak na bešiku.

KUPINE

Jedete puno kupina, šargarepe, cvekle ili drugog povrća i voća koje ima tamne pigmente (poput antocijanina koji daje tamnocrvenu boju)? Ovi pigmenti mogu da oboje urin. Ovakve promene u boji mokraće nisu nešto ​​što bi trebalo da vas uznemirava. I vitamini mogu da imaju sličan efekat, posebno vitamin C, kao i određeni lekovi. I, naravno, tu je miris špargle u mokraći, a uzrok je bezazleno jedinjenje koje sadrži povrće.


Lepoizdravo.

Kako da čitate rezultate analize krvi i urina

Cilj analize je dobijanje tačnog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama nastupile promene. Ovo je vodič za čitanje nalaza, ali treba konslutovati lekara da vam stručno sve protumači.



Vrednosti uree i kreatinina ukazuju na rad bubrega. Povišene vrednosti alkalne fosfataze ukazuju na mogućnost povećane razgradnje kostiju i osteoporozu.

NORMALNA SLIKA
Eritrociti - normalno: 3,8 - 5,8 xE12/1
-Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja
- Povišene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi
- Leukociti - normalno: Odrasli 3,8 - 10; Deca 5 - 13xE9/l
- Rezultat niži od granične vrednosti najčešće je znak virusne infekcije, a viši bakterijske
- Trombociti - normalno: 150-400 xE9/l
- Povećan broj trombocita može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu
- Sniženi su kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C...
- Sedimentacija eritrocita - normalna:2-12 mm/h mm/2h (nespecifičan parametar)
- Povećan je kod akutnih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala...

KRVNA SLIKA
RBC - eritrociti (crvena krvna zrnca) koji prenose kiseonik iz pluća u ostale delove tela
WBC - leukociti (bela krvna zrnca) koji služe za odbranu organizma od bakterija, virusa i gljivica
PLT - trombociti (krvne pločice) koji učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja
Hb - koncentracija hemoglobina
Hct - udeo krvnih ćelija ili hematokrit u ukupnoj zapremini krvi
MCV - srednja zapremina eritrocita
MCHC - srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima
RDW - širina distribucije eritrocita, sortiranje eritrocita po veličini
MTV - prosečna srednja zapremina trombocita

STANJE JETRE
ALT - normalna: 8-41 IJ/I
- Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre
- AST - normalna: 7-38 IJ/I
- Povišene vrednosti ukazuju na znatno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja (na primer neka mišićna oboljenja)
- Gama GT - normalna: Muškarci 8-40; Žene5-35IJ/I
- Povišene vrednosti se najčešće javljaju kod alkoholičara
- Bilirubin ukupni - normalan: 1,1-18,8 umol/l
- Povišene vrednosti se javljaju kod oštećenja jetre

MASNOĆE
- Holesterol - preporučen < 5,2; visok > 6,2 mmol/l
- HDL holesterol (dobar) - preporučen > 1,54; nizak < 1,0 mmol/l
- Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja.
- LDL holesterol (loš) - preporučen < 2,6; visok > 4,1 mmol/l
- Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom.
- Trigliceridi - preporučen < 1,7; visok > 2,3 mmol/l
- Povišene vrednosti najčešće su znak nepoštovanja pravila da se ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi

STANJE BUBREGA
- Urea - normalno 1,7-8,3 mmol/l
- Kreatinin - normalno: muškarci 62-106; žene 44-80 umol/l
- Povišene vrednosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povećana urea a normalan kreatinin može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida.
- Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte

KOŠTANA SRŽ
- Gvožđe - normalno: muškarci 10,6-28,3; žene 6,6-26,0 umol/l
- Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikakvog značaja za postavljanje dijagnoze anemije

ANALIZA URINA
Normalan urin je bistrog izgleda, žute boje i kisele reakcije. Sve što odstupa od toga moguć je znak nastanka nekog oboljenja.

IZGLED: NORMALNO BISTAR IZGLED
- Zamućen urin - ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki upalni proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.
Boja - normalno: žuta boja
- Tamnosmeđ urin - ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice
- Crven urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne upalne procese
Relativna gustina - referentna vrednost (za odrasle) 1,012- 1,025
- Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura
- Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina
- Glukoza - normalno: negativna
- Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom povezan s povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara
- Urobilinogen - normalno: negativan
- Bilirubin - normalno: negativan
- Pozitivni rezultati mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.
- Aceton - normalno: negativan
- Pozitivan nalaz postoji kod dijabetičara


blic