Najpoznatija legenda koja je vezana za Petrovaradinsku tvrđavu je ona o "ali". Navodno u njenim podzemnim hodnicima živi velika zmija-ala koja davi sve one koji bi u tim hodnicima zalutali. Ova legenda se potkrepljuje i narodnom pesmom "Kad je ala vojnika zaklala", koja se pevala na ovim prostorima.
Legenda je, kažu neki, potkrepljuje tako što je za vrema kraljevine Jugoslavije neki podoficir rodom iz Crne Gore u svađi ubio svog zemljaka, pa da ne bi došlo do krvne osvete, porodici ubijenog je javljeno da je on greškom uhapšen i zatvoren u podzemlje Tvrđave, odakle je pokušao da pobegne, ali je naišao na neman koja ga je udavila.



Dosada istraženi hodnici Petrovaradinskog podezmlja dugi su 20 kilometara..




Među mnogobrojnim zanimljivostima koje su vezane za Petrovaradinsku tvrđavu je i ona po kojoj je Tvrđava jedno vreme u XIII veku bila u rukama srpskog kralja Dragutina, iz dinastije Nemanjića.
On se naziva "Sremskim kraljem" jer je oženivši se mađarskom princezom, od svoje tašte u miraz, dobio Srem, Mačvu i deo Bosne, pa je verovatno u tom periodu Petrovaradinska tvrđava bila u okviru njegove države.

MISTERIJE PETROVARADINSKE TVRĐAVE



Prisustvo brojnih legendi i nejasnoća o Petrovaradinskoj tvrđavi , pa i šire, retko navode na pravi trag već češće udaljavaju od stvarnosti te se realnim sagledavanjem tako mogu upoznati mnoge ljudske sklonosti. Uporne glasine o svakojakim čudima nemaju potvrde, ali se baš sve ne mogu potpuno osporiti, niti iskoreniti.

Izazov za mnoge amatere istraživaće bila je provera legendi na terenu, nedovoljna opremljenost, a luda radoznalost i rizik vodili su takve pohode.

Nepotpuna istraženost Petrovaradinske tvrđave otvara prostor za izvesne polemike - svakako najviše o podzemnim galerijama. Sa jedne strane neki ljudi poneseni strastima, ali bez dovoljno znanja, proizvode čuda i senzacije, zapostavljajući realno i moguće. Za razliku od čudotvoraca, drugu krajnost ćine skeptici koji olako obezvređuju još uvek neotkrivene kolosalne građevine.

Tunel ispod Dunava?



Između enigme i stvarnosti

U daljem tekstu možete pročitati izvode iz knjige Veljka Milkovića "Petrovaradin kroz legendu i stvarnost" koji govore o nekim misterijama i legendama o Petrovaradinskoj tvrđavi i njenom podzemlju:



Skrivena podzemna galerija? - Za vreme Napoleonovih osvajanja, dragocenosti iz Beca su neko vreme bile skrivane u podzemlju Petrovaradinske tvrđave. Pošto je "procurela" tajna.

Ventilacioni otvor ispod najdublje vojne galerije? .Još dok je bio prohodan najdublji hodnik ispod jugoistočnog dela Hornverka, nedaleko od bunara na podu bio je dostupan kružni otvor.


"PETI" neman sa Petrovaradinske tvrđave - ... "Turski specijalci" su krišom u najcrnjoj noći u vrećama doneli mladunčad velikih gmizavaca (zmije, guštera i dr.).


Enigma kod malteškog krsta - ...U blizini table sa oznakom "kom. gal. 500" postoji "slepi" hodnik sa južne strane i na desnom zidu je (u formi reljefa) načinjen malteški krst sa dva valjka.


Kokošija jaja u malteru Petrovaradinske tvrđave - Sa kolena na koleno u narodu se prenosi priča kako su kokošija jaja dodavana malteru pri izgradnji Petrovaradinske tvrđave.


Postoji li tunel ispod Dunava? - Po staroj legendi u tajni tunel ispod Dunava se moglo ući iza oltara crkve Svetog Jurija.






U potrazi za tunelom ispod Dunava

Tvrđava Lavirint - Ronjenje do Kajzer bunara


Duhovi na Petrovaradinskoj tvrđavi?





Ekipa emisije "Ghost Hunters International" (Lovci na duhove) sa američkog SyFy TV kanala u najnovijoj epizodi posetila Novi Sad i istraživala podzemlje Petrovaradinske tvrđave! Petrovaradinska tvrđava jedan od najvećih slučajeva ikad!

Međunarodni istraživački tim "Lovaca na duhove", u najnovijoj epizodi koja je premijerno emitovana 02. februara 2011. na americkom naučnofantastičnom SyFy TV kanalu, posetio je nedavno Petrovaradinsku tvrđavu i uz pomoć haj-tek opreme istraživao je podzemlje Petrovaradinske tvrđave u potrazi za dokazima paranormalnih i spititualnih pojava koje su vekovima budila je veliku pažnju lokalnih žitelja.

"Ghost Hunters International" čini tim istraživača paranormalnih pojava koji koriste najsavremeniju tehnologiju i pokušavaju da naprave tonski ili video zapis "onostranog", na lokacijama za koje se vezuju priče o natprirodnom.
Ekipa kanala "Sy-Fy" donela je na Petrovaradinsku tvrđavu veoma sofisticiranu i hipersenzitivnu opremu koja je identifikovala postojanje nekih paranormalnih aktivnosti u dugim hodnicima i tunelima ispod Petrovaradinske tvrđave.

Dvadesetočlana ekipa holivudske produkcijske kuće "Pilgrim Films & Television" u saradnji sa lokalnim partnerom "Media Art Service International" i "Istraživačko-razvojnim centrom Veljko Milković" iz Novog Sada početkom novembra 2010. godine na lokaciji Petrovaradinske tvrđave 7 dana je snimala kadrove za prvi holivudski dokumentarni film o Petrovaradinskoj tvrdjavi i njenim misterijama.
U snimanju emisije, po idejnom sadržaju akademika Veljka Milkovića, dugogodišnjeg istraživača Petrovaradinske tvrđave, učestvovali su i domaći eksperti istoričari, paleontolozi...

Po rečima autora i učesnika emisije, Petrovardinska tvrđava je bila jedan od najvećih slučajeva ikad za GHI tim i po njihovim tvrdnjama oni su našli ono sto su tražili.




Veljkomilkovic.

"...Tajne lavirinta iza vekovnih zidina. Hladan dan u Novom Sadu, kao stvoren za avanturu na Petrovaradinskoj tvrđavi.Prelazimo most a uzbuđenje polako raste. Želimo što pre da se popnemo gore. Vuku nas misterije i tajne koje se tamo kriju.

Još 203 stepenika, izgažena vremenom i stopama, poslednja su deonica do cilja. Smeje nam se ,,pijani" sat, kako ga zovu - leti žuri, zimi kasni. Zanimljivo.
Velika skazaljka pokazuje sate a mala minute, da bi neki davni ljudi i iz daleka videli koliko je sati.
A zatim - pogled. Grad i reka odavde izgledaju veličanstveno.

„Gibraltar na Dunavu" vekovima privlači posetioce, najpre osvajače, sada i turiste, a samo su je retki među njima zaobilazili. Stara lepotica je zagonetna, misteriozna, intrigantna, a najveće tajne, kao i obično, kriju se tek ispod površine. Podzemne vojne galerije su srce tvrđave. Odatle je branjena i odbranjena bezbroj puta. Danas svakakve priče kruže o ovim hodnicima. Nije da nemamo hrabrosti, ali je bolje da se ne upuštamo same u ovu avanturu. Sprovešće nas neko ko zna put kroz hladnoću i tamu i ko ume da zaobiđe brojne slepe pravce.
Hod pognute glave
Bojažljivo ulazimo u podzemlje Petrovaradina i pitamo se šta li ćemo tamo videti. Možda skriveno blago? Ili legendarnu neman? Kažu da ovde vreba nekakva ala i da napada zalutale goste.
Već osećamo jaku hladnoću, a temperatura je ovde uvek ista - 12 stepeni . Jeziva misterioznost ipak nas neodoljivo privlači i znamo da nismo prve sa takvim osećajem. Tavanica je niska, pa hodamo pognuto.
- Ljudi su u to vreme bili nižeg rasta - objašnjava kustos. Pod više nije od cigala, koračamo po zemlji. Nakon toliko stopala i ona je utabana i tvrda kao kamen. Prirodne svetlosti sve je manje, dopire još samo iz otvora u zidovima, manjih - puškarnica, i nešto većih - toparnica.
Ipak, tu je i električna rasveta, za svaki slučaj. Napredujemo i slušamo priču. Sa 16 kilometara podzemnih galerija, tvrđava je u 18. veku postala gotovo neosvojiva, a služila je i za odbranu, i za napad. Na prvom smo nivou, 10 metara ispod površine. Niže odaje nam nisu dostupne, čak i iskusni poznavaoci rizikuju ako zađu dublje. Hodnika je mnogo, a svi su nalik jedan drugom, da otežaju orijentaciju i zavaraju one koji misle da su snalažljivi. Zbunjene smo, idemo levo, pa
skrećemo desno, penjemo se i spuštamo stepenicama . Komplikovano je kao slaganje Rubikove kocke.
Pitamo se da li ovde neko boravi. Podzemlje je, kažu, dobar zaklon i sklonište beskućnicima, sezonskim radnicima i kriminalcima. Nekada su ovde obitavali vojnici, odmarali se i grejali uz vatre. Danas je tu samo smeće, zaostalo za bezobzirnim posetiocima. Zidovi su trošni, na nekim mestima postoje odroni. Ipak, dovoljno su čvrsti i stoje tako već vekovima.
I o tome postoji priča, da su u malter za gradnju tvrđave dodavana kokošija jaja kako bi se u zidine ulila dodatna snaga.
Zašto da ne - pomislimo, mada se nekolicina iza nas slatko nasmejala.

Radoznalost i kustos odvode nas još dalje. Po zidovima vidimo brojne grafite i škrabotine.
S jedne strane odraz su nekulture, ali mogu biti i izuzetno korisni pri snalaženju. Opet priča.
Početkom sedamdesetih ovde su se izgubila dva dečaka. Dva dana su tražili izlaz, dok kroz malu ventilaciju nisu dozvali spasioca. Vojnik JNA ušao je u tunel, i
zaboravio put kojim je došao. Nastala je panika, vrteli su se beskrajnim hodnicima, a izlaz je bio tu na dohvat, svega 300 metara dalje. Istraživači i istoričari u ovakvoj situaciji savetuju rasprostranjeno pravilo jednosmernog sistema kretanja, koje uvek treba forsirati u lavirintu. Na primer, ako se na svakoj raskrsnici skrene
desno, povratak je, kažu, gotovo siguran. Podzemni hodnici tvrđave često su plavljeni.
Poslednjih dvadesetak godina skoro redovno. Da li to i Dunav, negde tamo, duboko, krije neku tajnu?
Prema legendi, ispod reke je prokopan dugačak lagum, a poslednji je tuda prošao anonimni austrougarski oficir sa ljubavnicom na rukama, kada se tunel iznenada urušio. Ovde smo se zaista uplašile i naglo zastale u potpunom mraku. Srećom, to je samo naš vodič ugasio svetlo na tren, demonstracije radi.
Osećaj je grozan, no svetlost se brzo vratila. Lakše se diše.
Na putu ka izlazu želimo još malo ove avanture. Prešli smo čitav kilometar, ali nam se, zbog brojnih skretanja, ne čini da je bilo toliko. Svaki kutak je delovao impresivno, pun duha prohujalih vremena. Ipak, lepše je napolju, na vazduhu, mada se i ovde polako spušta mrak, i napada stare zidine..."
Iz knjige :
Petrovaradinska tvrđava kosmički lavirint otkrića
Veljko Milković

Veljko Milković dešifrovao sheme koju čine „Y“ i „T“ raskrsnice

Knez Kroj, izaslanik cara Leopolda I, pre tačno 316 godina položio je kamen-temeljac sadašnje Petrovaradinske tvrđave. Od svog nastanka, kao neosvojivi bastion i glavni strateški objekat odbrane Habzburške monarhije od Otomanske imperije, Tvrđava krije mnoge tajne. To su bile tajne graditelja dostupne samo najvišem vojnom vrhu, koje su do danas ostale neotkrivene zbog uništene i veoma retke dokumentacije.

Jedan od najboljih poznavalaca istorije „Gibraltara na Dunavu“, Novosadajnin akademik Veljko Milković priča da je u njenim zidinama utkana misterija turbulentne prošlosti.
- Izgrađena na važnom strateškom mestu, Tvrđava je predstavljala neosvojivi bastion za mnoge osvajače. Sadašnje zdanje, izraslo na ruševinama ranijih objekata, najpre onih monaha cistercida iz pokrajine Šampajn, a potom turskih utvrđenja, počela je 18. oktobra 1692. godine, tačno u 11 sati. Glavni radovi su završeni 1780, mada, barem što se tiče podzemlja, nikada nije završena - kaže Milković“
.
Baveći se istorijom tvrđave skoro pet decenija, Milković je došao do zaključka da je jedan od zaslužnih graditelja tvrđave bio i italijanski grof Marsili, univerzalni genije poput Da Vinčija.
- Njegovo prisustvo ide u prilog pretpostavci da se tokom izgradnje nije razmišljalo čisto vojnički, već da ona poseduje izvesne magijske elemente. U zimskom periodu se zvezda Sirijus, malteški krst iz podzemlja, sedam kamenih kugli u formi krsta na Inoćentijevom bastionu, te krst na zvoniku crkve svetog Jurija i sazvežđe polarne zvezde, nalaze u specifičnoj liniji. Takođe, četiri kamena đuleta kod Dvorske kapije, predstavljaju sasvežđe vage, što potvrđuje magijske momente u izgradnji tvrđave - ističe Milković.

Podzemne vojne galerije predstavljaju najveću atrakciju Tvrđave. Njihova ukupna dužina iznosi oko 20 kilometara, postoje i ozbiljne indicije o nedostupnom podzemlju. Podzemni lavirinti bez sheme koju čine „Y“ i „T“ raskrsnice, a koju je sistematizovao upravo Milković, jednako je komplikovan kao i slaganje Rubikove kocke. Podzemlje čini četiri nivoa, a na jednom mestu ih ima šest. Njihova gradnja nikada nije završena.

Novosadska Atlantida
Pretpostavke da mutne vode Dunava kriju mnoge tajne iz davne prošlosti potvrđuje i potonuće ostrvskog dela tvrđave. „Ovo utvrđenje je bilo u sastavu sadašnje Petrovaradinske tvrđave koja je bila sagrađena na tadašnjem Ratnom ostrvu, ali podloga nije izdržala opterećenje i cela građevina je iščezla potunuvši pri visokom vodostaju Dunava izmedu 1827. i 1832. godine, te je vremenom zaboravljena i u narodu. Od ove male Atlantide ostao je samo naziv Ratno ostrvo“, priča Milković i dodaje da se ronioci povremeno sreću s ostacima ostrvske tvrđave - Inzelšanac - koja je potpuno neistražena.

57 godina istraživanja Petrovaradinske tvrđave

Verovali ili ne 2017. godine navršava se 57 godina od kako je akademik Veljko Milković započeo istraživanje Petrovaradinske tvrđave, njenog podzemlja i legendi i misterija koji prate ovu prelepu fortifikaciju.

Veljko Milković je veliki poznavalac Petrovaradinske tvrđave; sve od 1960. godine intezivno je istražuje, a 1965. godine uspeva da dešifruje znake za orijentaciju na raskršćima i time otkriva pravilnosti u podzemnom lavirintu kroz "strelaste", "Y" i "čekić T" raskrsnice. Takvim pristupom uspeva u bržem i bezbednijem pretraživanju dubokog, 20 km dugog podzemlja utvrđenog Petrovaradina.  http://www.veljkomilkovic.com/Tvrdjava.htm

Zbog zasluga na istraživanju ove dunavske fortifikacije, 1977. godine Muzej grada Novog Sada dodeljuje mu zahvalnicu za "Svesrdnu saradnju na proučavanju Petrovaradinske tvrđave" http://www.veljkomilkovic.com/Images/Priznanja/Nagrada6.jpg

Kao hroničar druge polovine 20. veka, svoja zapažanja i otkrića objavio je u feljtonima, skriptama i knjigama: "Petrovaradin kroz legendu i stvarnost" (2001.), "Petrovaradin i Srem - misterija prošlosti" (2003.), "Svet misterija - novi pogledi" (2004.), "Petrovaradinska tvrđava - podzemlje i nadzemlje" (2005.), "Petrovaradinska tvrđava - kosmički lavirint otkrića" (2007.) kao i u skriptama: "Misterije Petrovaradinske tvrđave" (1999.) i "Petrovaradinska tvrđava između legende i stvarnosti" (1999.). Tako je po prvi put "popunjena praznina" u dosadašnjoj literaturi o Petrovaradinskoj tvrđavi koja se podzemljem neznatno bavila, a za koje su mnogi novinari, stručnjaci i istoričari tvrdili da predstavljaju najveću atrakciju Petrovaradina.

Kako su ova istraživanja bila stimulativna i inspirativna za njegove ekološke inovacije, prevashodno za ideje o savremenim zemunicama kao novim načinima stanovanja, to mu daje elan da do kraja sedamdesetih godina održi intezitet istraživanja podzemnih galerija. Građevinski i ekološki projekti inspirisani Petrovaradinskom tvrđavom nalaze se u primeni: Samogrejna ekoloska kuća, gljivarnik, staklenik i plastenik sa reflektujućim površinama, Projekat "Šume za proizvodnju hrane - zamena za njive"... http://www.veljkomilkovic.com/Ekoloska_kuca.htm

Objavljena otkrića bila su inspiracija i za mnoge TV reportaže, a do sada je snimljeno i nekoliko igrano-dokumentarnih filmova: "Lagumi" (2005.), "Lice u steni" (2006.)...

Tokom prethodnih decenija kroz brojna predavanja i izlete upozoravao je na opasnosti, ali i veliki turistički potencijal Petrovaradina, Fruške gore, Srema i srednjeg Podunavlja. https://www.youtube.com/watch?v=eHWFQfDOEi8